Proizvodnja u SFRJ

[Angelia]

2 minutes ago, Darth Bane said:

Pa pomenuo sam tebe i jos neke forumase jer je po njima ispalo da samo jedan forumas (Kinik) pise negativno o problematici proizvodnje u bivsoj Jugoslaviji?! Hteo sam da istaknem da tu ima jos forumasa koji se ne slazu sa misljenjem odredjenih forumasa koji glorifikuju taj period.

Dobro, objektivno gledano svako ima zelju da pomalo "ulepsa stvarnost" - u ovom slucaju svoju proslost i svoju mladost. Ono sto medjutim ovde bode oci to je neka gotovo opsesivna zelja ,da se ona po svaku cenu ulepsa. iako cinjenice govore suprotno! Gotovo pretvaranje u nekakav kult???!?! 

Ako bi se vec sa nekom nostalgijom secao tih vremena ( a nemam taj osecaj) - vise bi imalo smisla raspravljati o nekim individualnim dozivljajima, druzenjima, mozda neki koncert, neki dozivljaj sa godisnjeg odmora, neki smesan dozivljaj iz skole pa cak i iz vojske!!! Kojih je bilo usprkos ! a ne zahvaljujuci tom sistemu!!!

Ali, sa nostalgijom se secati industrijske proizvodnje bivse SFRJ , sa akcentom na tesku industriju …. to mi ne deluje bas normalno?! Tu se u svakom slucaju radi o osobama koje imaju izvesnu ideolosku agendu!

Npr. izvesna fabrika  u kojoj je ceo radni vek provela moja majka je - zatvorena! Zasto bih se ja sada opterecivao time??? Kada imam dosta problema koje sada treba da resavam. Time se ne opterecuje cak ni moja majka! 

Zato i kazem: iza ovog privida nostalgije se zapravo krije ideoloska agenda i svetonazor!!!

Generalno se slazemo.

 

Kinik sto se mene tice nije napisao nista sto nije istina, samo smeta "nostalgicarima" - kvari im utisak 

 

Gde se ne slazemo, ja ne mislim da ovi ljudi koji bi sa nostalgijom pricali o SFRJ u stvari imaju ideolosku agendu, mislim da imaju zelju da romantizuju svoj zivot u SFRJ. razumem ih posto sam i ja to radila u jednom periodu svog zivota, bilo mi je lakse da verujem da je sve bilo super, a onda dosli neki idioti i unistili sve.

Nije lako prihvatiti realnost, da je u stvari sve bilo postavljeno da kolapsira, i da nisu dosli neki idioti i pokvarili savrsenu zurku, mi smo ti idioti. Zurka nikad nije bila savrsena.

 

U pravu si da su neke stvari bile dobre, uprkos sistemu. I ako preimenuju topik u Yugo-nostalgija, ja cu rado podeliti moja nostalgicna secanja, ali ne pod premisom da je SFRJ bila neki raj, neka ekonomska sila. Citava tema je postavljena na pogresnoj premisi da je SFRJ bila nesto napredna u proizvodnji, a nije, tu i tamo je bilo nekog uspeha, kao sto svuda postoje izuzeci.

[Div]

Ti bi, Bane, trebao da čitaš šta se piše na ovoj temi, eventualno polemišeš sa tim, a ne da tumačiš šta ko misli i zašto tako misli, ta psihološka i sociološka analiza ti baš ne ide od ruke. Šta znači da se neko sa nostalgijom seća industrijske proizvodnje, industrijska proizvodnja se meri tonama, komadima, dolarima, ne nekim emocijama, sa nostalgijom se možemo sečati vremena, mesta u kojima smo živeli ili ih posećivali, ljudi sa kojima smo živeli ili se sretali. A, to kako sam se ja ili bilo ko drugi osečao u to vreme, je moja stvar, ti ne možeš znati bolje od mene.

Tema je započeta jer je na nekom drugom mestu osporavano da je u SFRJ išta pravljeno, pogotovo išta vredno i upotrebljivo, pa se počelo nabrajati šta se sve, ipak proizvodilo, koristilo, živelo od toga i sa tim. Pa, uzmi tog Fiću, kakavgod da je, služio je za prevoz, moglo se stići na odredište, ako ne za sat, ono za sat i po, brže nego peške, udobnije nego na taljigama. Kupovali smo fiće i tristaće, ali pre toga nismo imali ništa, jedva bicikl, nismo imali ni puteva kojim bi se vozili. Makar bio privid, ljudi su osećali da žive bolje iz godine u godinu, većina bar, naravno da se nisu tako osećali oni kojima je oduzeta imovina, koji su i zatvor zaglavili iz nekih ideoloških razloga, bilo je toga i previše, ali kroz period od 45. do 90. sve manje i manje. Onome ko je ostao bez imovine nije značilo ništa što se sa oduzimanjem prestalo kad njemu nije vraćeno.

Kažeš, firma u kojoj ti je majka radila je zatvorena, pa šta je problem, što je zatvorena ili što je uopšte postojala. Cenim nešto da je nešto i radila majka u toj firmi, možda nešto i proizvodila, a sumnjam da joj je bolje sad, kad, kako kažeš ne radi.

 

Da, imali smo lažni raj, sad više nama laži, imamo istinski pakao. 

[Kinik]

...

 

>> ... Od krize do krize: Životni standard u Jugoslaviji 1955–1965**

Ivana Dobrivojević*

 

1 „Imamo pogoršanje politčkog stanja i ozbiljne političke posledice zbog privrednih prilika u zemlji“, konstatovao je JBT, predsednik vlade FNRJ, a kasnije i predsednik Republike, na Politbirou novembra 1954. godine.1 Razlozi ovako duboke privredne krize bili su brojni. Prelazak na plansku privredu, zanemarivanje tržišnih principa i administrativno rukovođenje ekonomijom, zapostavljanje lake industrije i tercijarnog sektora, prelivanje svih raspoloživih sredstava iz poljoprivrede, mala iskorišćenost fabričkih kapaciteta ali i ogromni izadci za vojsku predstavljali su samo neke od osnovnih faktora odgovornih za privredni sunovrat 1954–1955 godine. O nerealnosti jugoslovenske investicione politike neumoljivo je svedočila zvanična statistika. Iako se za samo pet godina u državni budžet, što iz ekonomske pomoći zapadnih zemalja (pre svega Sjedinjenih Američkih Država) što iz kredita, slilo čak milijardu i trista miliona dolara, i dalje je manjkalo novca za završetak ključnih objekata. Politika lakomislenog zaduživanja u inostranstvu (počev od 1949. godine) skupo je plaćena, obzirom da je 1953. godine čak trećina jugoslovenskog izvoza iskorišćena za izmirivanje kreditnih obaveza.

 

2 Investiciona potrošnja je rasla brže od nacionalnog dohotka zemlje, a porast proizvodnje je uglavnom bio rezultat porasta zaposlenosti, a ne i porasta produktivnosti. Ostvareni privredni rast bio je ekstenzivan – proizvodnja je bila skupa, a većina preduzeća je rashode pokrivala neprestanim povećanjem cena, što je dovelo do opadanja ionako skromne kupovne moći građana. Na teško premostive ekonomske teškoće i finansijske nevolje, nadovezala se i suša koja je teško pogodila zemlju 1954. godine. U takvim okolnostima, bilo je izvesno da se ekonomska politika mora u potpunosti modifikovati. Ipak, partijski privredni čelnici, ali i lokalni funkcioneri, teško su se mirili sa odustajanjem od dosadašnje investicione politike. U nerazvijenim delovima zemlje verovalo se da industrijalizacija rešava sve probleme, pa je gotovo svaki narodni odbor razmišljao o podizanju „svoje“ fabrike, nevodeći mnogo računa o potencijalnoj isplativosti takvog ekonomskog poduhvata. ... <<

 

...

[Angelia]

51 minutes ago, Div said:

 

Da, imali smo lažni raj, sad više nama laži, imamo istinski pakao. 

I to je to. Ako prihvatimo zakljucak "nemoj da se lazemo" ceo topik dobija drugi smisao.

Naravno ako prihvatimo da je taj "raj" bio daleko iza razvijenog sveta. Znaci nama je bio raj, ali objektivno nije bio nista, bio je sarena laza.

[Darth Bane]

1 hour ago, Div said:

Ti bi, Bane, trebao da čitaš šta se piše na ovoj temi, eventualno polemišeš sa tim, a ne da tumačiš šta ko misli i zašto tako misli, ta psihološka i sociološka analiza ti baš ne ide od ruke. Šta znači da se neko sa nostalgijom seća industrijske proizvodnje, industrijska proizvodnja se meri tonama, komadima, dolarima, ne nekim emocijama, sa nostalgijom se možemo sečati vremena, mesta u kojima smo živeli ili ih posećivali, ljudi sa kojima smo živeli ili se sretali. A, to kako sam se ja ili bilo ko drugi osečao u to vreme, je moja stvar, ti ne možeš znati bolje od mene.

Tema je započeta jer je na nekom drugom mestu osporavano da je u SFRJ išta pravljeno, pogotovo išta vredno i upotrebljivo, pa se počelo nabrajati šta se sve, ipak proizvodilo, koristilo, živelo od toga i sa tim. Pa, uzmi tog Fiću, kakavgod da je, služio je za prevoz, moglo se stići na odredište, ako ne za sat, ono za sat i po, brže nego peške, udobnije nego na taljigama. Kupovali smo fiće i tristaće, ali pre toga nismo imali ništa, jedva bicikl, nismo imali ni puteva kojim bi se vozili. Makar bio privid, ljudi su osećali da žive bolje iz godine u godinu, većina bar, naravno da se nisu tako osećali oni kojima je oduzeta imovina, koji su i zatvor zaglavili iz nekih ideoloških razloga, bilo je toga i previše, ali kroz period od 45. do 90. sve manje i manje. Onome ko je ostao bez imovine nije značilo ništa što se sa oduzimanjem prestalo kad njemu nije vraćeno.

Kažeš, firma u kojoj ti je majka radila je zatvorena, pa šta je problem, što je zatvorena ili što je uopšte postojala. Cenim nešto da je nešto i radila majka u toj firmi, možda nešto i proizvodila, a sumnjam da joj je bolje sad, kad, kako kažeš ne radi.

 

Da, imali smo lažni raj, sad više nama laži, imamo istinski pakao. 

A nisi razmisljao da si i tada mogao za iste pare da vozis puno bolji auto? Da nije bilo recimo tarifa kako bi se zastitila domaca proizvodnja??? Zato smo mi potrosaci gubili u takvoj ekonomiji. Umesto da su se razvijali sektori koji su mogli biti konkurentni na medjunarodnom trzistu. 

Drugo, kako god da je danas u Srbiji- eto tvrdim da je puno bolje nego u to mracno doba!!! Recimo : sada je za jednog tinejdzera iz Srbije ( ili starijeg studenta) zajebancija sesti u autobus I otici npr u Frankfurt ili Stutgart!!! U moje vreme kada sam bio stariji tinejdzer - student , to je bila vrlo komplikovana i teska zajebancija. Prvo zbog viza, drugo zbog besparice! Drugo , voze se bolja auto, nosi se bolja (svetska ) garderobe. Svetski brendovi su vec u Beogradu. Ne toliko u drugim manjim gradovima u unutrasnjosti. 

Po cemu je onda bilo bolje nego danas? Po tome sto je puno ljudi radilo u teskoj industriji - celicanama??!!?

[mrd]

7 minutes ago, Darth Bane said:

A nisi razmisljao da si i tada mogao za iste pare da vozis puno bolji auto? Da nije bilo recimo tarifa kako bi se zastitila domaca proizvodnja??? Zato smo mi potrosaci gubili u takvoj ekonomiji. Umesto da su se razvijali sektori koji su mogli biti konkurentni na medjunarodnom trzistu. 

Drugo, kako god da je danas u Srbiji- eto tvrdim da je puno bolje nego u to mracno doba!!! Recimo : sada je za jednog tinejdzera iz Srbije ( ili starijeg studenta) zajebancija sesti u autobus I otici npr u Frankfurt ili Stutgart!!! U moje vreme kada sam bio stariji tinejdzer - student , to je bila vrlo komplikovana i teska zajebancija. Prvo zbog viza, drugo zbog besparice! Drugo , voze se bolja auto, nosi se bolja (svetska ) garderobe. Svetski brendovi su vec u Beogradu. Ne toliko u drugim manjim gradovima u unutrasnjosti. 

Po cemu je onda bilo bolje nego danas? Po tome sto je puno ljudi radilo u teskoj industriji - celicanama??!!?

Bijemo mrtvog konja. 

Inzenjerska porodica, gde su oboje zaposleni je 6 meseci morala da stedi da bi otisla na odmor. To nije bio slucaj, niti je slucaj danas u razvijenim zemljama. Samo se spakuju i odlete na svoju destinaciju. 

[Darth Bane]

3 minutes ago, mrd said:

Bijemo mrtvog konja. 

Inzenjerska porodica, gde su oboje zaposleni je 6 meseci morala da stedi da bi otisla na odmor. To nije bio slucaj, niti je slucaj danas u razvijenim zemljama. Samo se spakuju i odlete na svoju destinaciju. 

Upravo tako. 

Zapravo ovaj topic bi  trebao sluziti da se kritikuju te ekonomske i privredne nebuloze bivse  socijalisticke Jugoslavije koje su bile vise pravilo nego izuzetak! Izuetak je bio neki dobar poslovni potez!! A ovde vidimo upravo suprotno: hvali se pogresna eknomska politika , i lose pa cak i sulude odluke !!!

I jos se ljute na nas koji to kritikujemo?! 

Ovde je sve naopako!

[Tomiprunet]

Da, tako je danas, ne moras da stedis, kupis kartu avionsu za 20dolara ili evra i odletis. Ali za vreme YU karte nisu bile tako jeftine, pa ni amerikama ni po evropi, tako da kako je sada nije moglo biti onda. 

[Beonegro]

8 hours ago, Darth Bane said:

SFRJ nije imala rude gvozdja za sest zeljezara ni u snu!

Drugim riječima: Njemačka nema nafte za 15 rafinerija ni u snu!

😜

[Darth Bane]

34 minutes ago, Beonegro said:

Drugim riječima: Njemačka nema nafte za 15 rafinerija ni u snu!

😜

Zamenjujes teze - jer ne poznajes ekstraktivnu industriju. Nafta je nesto drugo. Imaju 15 rafinerija jer im je tolika potrosnja. kao sto i mi imamo rafineriju u Pancevu. To nije sporno.

Kod zeljezara: rude definitivno nije bilo dovoljno. Znaci - treba uvoziti koncentrat gvozdene rude. Odakle? iskljucivo iz prekookeanskih zemalja: Brazila, Australije ili Affrike.

Jesu li nase luke imale te kapacitete I terminale za istovar ogromnih kolicina koncentrata  gvozdene rude? pa cak i da taj koncentrat stigne do luka na jadranskom moru - kako

bi se se transportovao do recimo skopske zeljezare? Nasa zeleznica nije imala te kapacitete. I to je samo jedan momenat. 

Sta dalje sa tim celikom? Jeli Jugoslavija imala toliki izvoz da je mogla kroz finalne proizvode da uvali sav taj celik? itd.

Radi se o tome da je sve to fukcionisalo dok su se mogli uzimati krediti. Onda se to delilo i pokrivali se gubitasi. I to je tako islo sve dok krediti vise nisu mogli 

da se reprogramiraju vec da pocnu da se vracaju. Onda je sve puklo!

 

 

[Beonegro]

Bane, ne klaparaj, nafta je nešto drugo - jer se uvozi, a gvozdena ruda je nešto prvo - jer se uvozi 😂

U Sloveniji od 2 miliona stanovnika i skupom radnom snagom i danas imaš dvije čeličane koje posluju pozitivno i prave pare, zato što imaju dobre industrijske procese, dobru kontrolu kvaliteta, i zato što su ljudi umjeli da se pozicioniraju u niše koje su isplative (industrijska sječiva i quadro ploče). Između ostalog, zahvaljujući tim čeličanama se Luka Koper uzdigla toliko da je danas najveća luka na Jadranu (veća od Rijeke, Trsta i Venecije).

Kao što njemačke rafinerije imaju tržište, tako i slovenačke čeličane prave sebi tržište. Iako ni jedni ni drugi nemaju sirovinu. Potpuno isto.

Edited August 18, 2019 by Beonegro

[Div]

3 hours ago, Darth Bane said:

A nisi razmisljao da si i tada mogao za iste pare da vozis puno bolji auto? Da nije bilo recimo tarifa kako bi se zastitila domaca proizvodnja??? Zato smo mi potrosaci gubili u takvoj ekonomiji. Umesto da su se razvijali sektori koji su mogli biti konkurentni na medjunarodnom trzistu. 

Drugo, kako god da je danas u Srbiji- eto tvrdim da je puno bolje nego u to mracno doba!!! Recimo : sada je za jednog tinejdzera iz Srbije ( ili starijeg studenta) zajebancija sesti u autobus I otici npr u Frankfurt ili Stutgart!!! U moje vreme kada sam bio stariji tinejdzer - student , to je bila vrlo komplikovana i teska zajebancija. Prvo zbog viza, drugo zbog besparice! Drugo , voze se bolja auto, nosi se bolja (svetska ) garderobe. Svetski brendovi su vec u Beogradu. Ne toliko u drugim manjim gradovima u unutrasnjosti. 

Po cemu je onda bilo bolje nego danas? Po tome sto je puno ljudi radilo u teskoj industriji - celicanama??!!?

 

Ma, nije tema kako je trebalo, sam kažeš da je potrebna tema da se kritikuje šta znam šta, otvori je, ovde je tema proizvodnja u SFRJ, eto bilo je proizvodnje, proizvodio se Fića. Jel  nije valjao, otvori temu na automobilizmu, upređuj Fiću iz sedamdesetih i Audija 8 iz 2019.

 

Ja sam te samo pitao jel je bolje tvojoj majci bilo kad je radila ili sad, kad ne radi. Ti si pomenuo da joj firma više ne postoji, ako radi u drugoj, boljoj, onda OK.

Ali nema smisla da dodaješ u svakom postu poneku laž, u SFRJ nisu postojale vize za Nemačku od tamo, šesdesetih godina, sada za mnoge zemlje nisu potrebne vize, ali da se baš sedne na bus i ode, teško, i taj prevoz se plaća, i tamo treba jesti nešto, pa ne vidim da može neki student iz prosečne porodice da skokne do Nemačke.

 

Quote

Zapravo ovaj topic bi  trebao sluziti da se kritikuju te ekonomske i privredne nebuloze bivse  socijalisticke Jugoslavije koje su bile vise pravilo nego izuzetak! Izuetak je bio neki dobar poslovni potez!! A ovde vidimo upravo suprotno: hvali se pogresna eknomska politika , i lose pa cak i sulude odluke !!!

I jos se ljute na nas koji to kritikujemo?! 

 

Ne možeš ti sada, posle x strana da pričaš o čemu bi trebalo da bude topik, čovek ga je otvorio sa par napomena i pitanjem, kojih se proizvoda iz SFRJ sećate, nije čak ni pitao koji su bili dobri, najbolji, samo kojih se sećate.

 

 

[Kinik]

49 minutes ago, Div said:

...

 

 

Geslo 'daj sta das' je i doveo Ex_Yu do propasti. 

Zato sto ako se nesto proizvodilo - to je trebalo da bude osmisljeno, sa doredjenim ciljem, a ne samo da se u neko mesto skoncentrise nekvalifikovana radna snaga, proizvode neke andramolje a naplacuju kao da su svetski proizvod.

 

Jesi ti citao izjave likova koji su bili neki faktor u toj Ex_Yu? Jesi video da su kao Kinik govorili o nekim stvarima? Mislim, dokle treba da se pravimo blesavi? Na kraju krajeva nije taj sistem tajanstveno nestao u magli - svi smo (skoro svi) gledali njegovu propast, koje je predvidjana jos kad je, kao, izgledao, vitalan. A bio ne 'neoperabilan bolesnik'.

Zar nisi procitao onu analizu, gde tacku po tacku razbucava povrsno piskaranje postavljaca teme?

 

Na kraju krajeva - sta ce tred 'o secanjima' na ekonomiji? Znamo tu pesmu: 'pamtim to kao da je bilo danas ...'

Eto, i u tom pesmuljku imas vise cinjenica o propasti Ex_Yu, nego u drljavini nekih koji su se uprli iz sve snage da lepo opisu lesinu.

 

Ja tu propalu firmu tumacim ovako.

 

Tamo, neke '45. grupa njih stigne na neku obalu. Sa jedne strane pusto kopno, a sa druge duboka voda. Pored obale neka skalamerija od camca. Pa oni jednom nogom zagaze u camac ... a drugom se cvrsto drze za obalu.

Camac, to je 'camac' - to su neke nove ideje, to je put u neizvesnost. A obala, je 'obala', to su cvrsti i neprejebivi zakoni kroh hiljade godina koji se ne daju prilagoditi prema necijim zeljama.

Sto je vreme vise proticalo - vise su morali da se raskrece - sa jedne strane nikako se nisu mogli odreci fantazije o 'zemlji dembeliji', a sa druge strane - ona obala, 'ti boga materijalistićkog' - ne pusta!

A opet, ovima u camcu moras reci kud ste se zaputili, jos ce i da se podzeveljaju, pobune, bace vodje u more ...

Nije pomagalo ni to sto je na camcu postojao 'I i II razred', sa putnicima, pa ni neka racionisanja sledovanja, jer su pored tog camca prolazili drugi camci, sa muzikom, terevenkama, vriskom i vatrometom.

Ti su bili malo hrabriji pa su se otisnuli sa obale u neizvesnu plovidbu, pa su postigli pravu stvar.

 

Mislim da niko nije preterano tugovao kad su ovi raskreceni iz camca konacno ljosnuli i potonuli.

Sto bi ih se bilo ko sa zadovoljstvom secao, kao su njemu / njegovoj okolini tako surovo potrosili zivot?

Kakav, bRe, hebeni 'вића'!

IzboNbardovali su ga, dali im priliku da nesto nauce - no pazi qrtza mu, oni se opet uhvatili za 'вићу', drze 'motivacione' govorancije!?

 

>> ... Od krize do krize: Životni standard u Jugoslaviji 1955–1965**

Ivana Dobrivojević*

 

4 Razlozi privrednog zaokreta bili su ne samo ekonomske već i političke prirode. Optimistični tonovi u govorima partijskih rukovodilaca i izveštavanje jugoslovenske štampe o privrednim uspesima, nisu imali mnogo veze sa socijalističkom stvarnošću. Obećavano blagostanje je izmicalo, a kupovna moć građana bila je u neprestanom opadanju. U zvaničnim izveštajima je otvoreno „priznavano“ da posleratna potrošnja i standard života stanovništva imaju nepovoljnu tendenciju razvoja. „Umesto da postepeno rastu“, konstatovano je u jednom izveštaju, „oni su u poslednjim godinama u opadanju, s tim što su u celini na nižem nivou nego pre rata“. O siromaštvu je svedočila i zvanična statistika. Jugosloveni su najveći deo svojih prihoda trošili na hranu, a ishrana je, u većini porodica, bila jednolična. Živelo se na žitaricama, krompiru i ostalom povrću, dok je potrošnja mesa, jaja, šećera i masnoća bila mala.3 O razmerama siromaštva svedoči i podatak da su domaćinstva sa najmanjim prihodima čak četvrtinu raspoloživog novca trošila na hleb.4 Kvalitet i ponuda industrijskih proizvoda – pre svega tekstila, pokućstva i nameštaja bila je loša, a cene visoke, pa je ova roba kupovana sporadično. Začini, kafa i južno voće, artikli koji su minimalno trošeni i u međuratnom periodu, postali su sinonim za luksuz. Uvoz kafe je bio simboličan – 375 tona u prvom polugodištu 1954, naspram prosečnih 6 850 tona (1935–1938). Mala ponuda je uticala na cenu, pa je ovaj artikal bio čak pedeset puta skuplji nego pre rata. ... <<

 

D. Bane ne laze!

Lazu ovi koji bi da razmenjuju slikice iz 'yugo-cokoladica', iako svi znamo da tu bile 'šećerne table' od karamela koje bi se u prodavnicama bez rashladnih vitrina ulepile - pa niti da odvojis slikicu, niti da pojedes to njesra.

Ostanu ti lepljive ruke i umazana, prazna usta.

 

E, to je simbol propale Ex_Yu ideoloske tvorevine, cije su bolesne ideje i sulude ideoloske ambicije u najvecoj mogucoj meri doprinele propasti i njenog stanovnistva.

 

Ovo sada - to je samo posledica pedesetak godina ludiranja / mahnitanja. 

Moglo je biti i gore.

U ostalom - svako je dobio sta je hteo i koliko je bio 'velik'.

Sveo ga zivot na ono sto jeste.

 

...

[zoran59]

3 hours ago, Div said:

...............  ...eto bilo je proizvodnje, proizvodio se Fića. Jel  nije valjao, otvori temu na automobilizmu, upređuj Fiću iz sedamdesetih i Audija 8 iz 2019.

.............................

 

Ne iz '70-ih.

Proizvodnja fice je u Kragujevcu krenula 1955.

Nije pitanje je li to bio dobar auto, u svetskim merilima. Cak ni onda nije bio medju boljima.

 

U ovim raspravama fali kontekst.

Yu je samo15-ak godina ranije, pre WW2, bila 90% seljacka/agrikulturalna zemlja, tehnoloski u 19. veku.

Ovima iz Zastave su se cak u Beogradu, u Centralnom komitetu, smejali jer su hteli "megalomanski" da proizvode citavih 5000 fica godisnje! U siromasnoj zemlji gde je samo nekoliko hiljada ljudi uopste umelo da vozi...

Jebiga, taj los i zastareo auto je ipak stavio primitivnu i siromasnu zemlju na tockove.

 Moj prvi auto, 1977., je bio polovni fica iz '61. - jos sa "kontra" vratima. Samo to sam mogao da kupim, kao student. Vezu me za njega lepe uspomene.

 

A onda mi ovde i danas neki pisu o zlu samoupravnog socijalizma i neresenim nacionalnim pitanjima - na temi o industrijskim proizvodima. I objasnjavaju da fica od pre 50 godina nije bio dobar kao danasnja nova Toyota. Uh, bas su me osvestili - nisam to znao...

 

 

 

 

 

[mrd]

Da, tako je danas, ne moras da stedis, kupis kartu avionsu za 20dolara ili evra i odletis. Ali za vreme YU karte nisu bile tako jeftine, pa ni amerikama ni po evropi, tako da kako je sada nije moglo biti onda. 

Khrte nisu samo $20, često su mnogo više, recimo $300x4, pa ti vidi! Te $20 su samo za specifične dane, a većina ne može da bira.

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[Kinik]

...

 

>> ... Od krize do krize: Životni standard u Jugoslaviji 1955–1965**

Ivana Dobrivojević*

 

11 Veliki privredni rast, pre svega zahvaljući novcu iz inostranih izvora, doveo je i do dugo najavljivanog povećanja standarda. Plate su rasle brže od porasta produktivnosti, a potrošnja stanovništva je u 1959. godini bila za 40 % veća nego u 1956.33 U istom periodu, prema zvaničnim podacima, nominalne plate radnika su porasle za 52 %, a realne za 39,3 %.34 Povećanje ličnih dohodaka pratilo i povećanje raspona plata između kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika. Kupovnu moć je dodatno podizana kreditima, a Jugosloveni su se, krajem 1950 – tih godina, zahvaljujući većem uvozu i domaćoj proizvodnji, sve više okretali potrošnji. Kupovana je konfekcija, nameštaj, bela tehnika – pre svega frižideri, šporeti, šivaće mašine, i sporadično televizori. Fabrika automobila Crvena Zastava iz Kragujevca počela je da proizvodi fiću, a rastao je i uvoz automobila.35 Iako je povećanje kupovne moći postalo jedan od prioriteta režima, orijentacija na potrošnju je kod pojednih partijskih kadrova izazivala negodovanje.36 „Vi znate“ govorio je Bakarić na V plenumu CK NO Hrvatske, „da je ljude odjedanput uhvatila manija, ustvari neke uže slojeve vrtoglavica, prvo neka manija, moda frižidera, pa automobila, pa građenja kućica. To nisu neki veliki slojevi, to nije širok krug ljudi, ali je to postalo jedna moda koja je uhvatila ljude (...) Na auto se više ne gleda kao na prevozno sredstvo, nego kao na sredstvo za vođenje nekih orgija i sredstvo za jurnjavu“.37 Ipak, prema nekim pokazateljima, navodi Patric Hyder Patterson, Jugoslavija je bila i dalje relativno nerazvijena. Naime, iako se u periodu 1950–1960. godine broj radio aparata utrostručio, a broj automobila u vlasništvu povećao sedam puta, ukupan broj radio uredjaja odnosno automobila na 1 000 stanovnika je bio simboličan (78 odnosno 2, 9).38

 

12 Međutim, uprkos primetnom napretku, životni standard je i dalje bio ispod željenog. U strukturi potrošnje ishrana je, zbog stalnog porasta cena, i dalje učestvovala se oko 50 %.39 Najveći rast su, usled osiromašenog stočnog fonda, ali i rascepkanosti unutrašnjeg tržišta, beležile cena mesa, što je prouzrokovalo pad već ionako skromne potrošnje ovog artikla. U strahu da će inflacija kompromitovati napore na unapređenju životnog standarda, režim je početkom 1958. godine posegnuo za kontrolom cena.40 I dok se primenom administrativnih mera inflacija mogla zauzdati, na očekivanja ljudi je bilo teško uticati. Delovalo je da je bolja budućnost iz govora partijskih funkcionera velikom delu (nekvalifikovanih) Jugoslovena neprestano izmiče. Uvećanje raspona u zaradama i prvi znaci raslojavanja do tada gotovo monolitnog društva, u uslovima sve veće orijentacije na potrošnju, izazivali su, naročito kod slabije plaćenih radnika, veliko nezadovoljstvo. Ulje na vatru dolivale su i novine u kojima se, gotovo svakodnevno, moglo čitati o proneverama, ogromnim troškovima putovanja i prikrivanju stvarne dobiti preduzeća.41 Partijski vrh, opijen privrednom konjukturom 1957. godine, nije obraćao mnogo pažnje na potencijalne izlive nezadovoljsta, sve dok ih iz te uspavanosti nije prenuo štrajk rudara u Trbovlju koji je pretio da zahvati ostale rudnike i preduzeća u Sloveniji.42 Svestan da je, zbog još uvek niske kupovne moći, štrajk u Trbovlju, „jedan od mnogih koji nam se mogu dogoditi“, Tito se, na proširenoj sednici Izvršnog biroa CK SKJ održanoj februara 1962, na posredan način, zauzeo za usporavanje ekonomske liberalizacije. Kritikovao je „rasipanje“, „odlaske u inostranstvo bez potreba“, „nepotrebno kupovanje automobila“ i njihovo korišćenje u lične svrhe, ali i „vrlo brzi tok u povećanju raspona plata“ koji je davao povoda radnicima „da govore da se kod nas opet stvara buržoazija“.43 Pokazalo se tako da se neracionalna privredna politika, vođena godinama, vraćala kao bumerang, i to ne samo na ekonomskom, već i na političkom planu. Olako davana obećanja o socijalnoj jednakosti i besklasnom društvu, ali i ubrzanom inudstrijskom razvoju nerazvijenih regiona, predstavljala su jedan od osnovnih uzročnika izneverenih očekivanja ne samo najsiromašnijih slojeva građana, već i lokalnih funkcionera. ... <<

 

...

[mrd]

2 hours ago, zoran59 said:

Jebiga, taj los i zastareo auto je ipak stavio primitivnu i siromasnu zemlju na tockove.

Sve je tacno sto pises. Izvukao sam ovu recenicu, da bih se dotakao topica sa pitanjem, da li to cini YU extra uspesnom? Sve vreme se vrtimo u krug. Grupa kaze kako je zemlja napredovala, industrija napredovala, druga grupa kaze da to nije nista posebno sto bi trebalo glorifikovati. Da ne dajem primere, posto je jasno na sta mislim. Trebalo je mnogo toga dodati, da bi mogli da klasifikujemo tu exYU industriju kao uspesnu. Eto, to je ono oko cega se svi ovde sporimo. Cuo si da je Jugo 45 izvanredan model mi smo ga provlacili vise od 30 godina, gde su za to vreme razni BMW i Mercedesi, morali da menjaju svoje modele svake godine. Jugo je bio savrsen. :)

[Kinik]

...

 

Sustina nije u tome da se bas nista nije proizvodilo, sustina je u tome da su i drugi ulagali isto toliko para a proizvodili vise, bolje i imali veci rast proizvodnje, zaposlenost i standard. I dok su se oni izvlacili iz bede, Ex_Yu je srljala u nju.

 

Jednostavno - na tzv. 'soc.samoupravljanje' je bilo potroseno previse para, a da se ono uopste nije pokazalo.

O tome svedoce statisticki podaci o zemljama koje su krenule od slicnog posleratnog nivoa kao i Ex_Yu, a vec sredinom 70-ih i 80-ih, prema svim parametrima je prevazisle.

 

To je bilo jasno i protagonistima / 'korifejima samoupravljanja' koji su se pred raspad lako odrekli kako ideje, tako sitnih privilegija i vlasti, da bi podelili novac sa kriminalnom naZiJonskim gangsterajem. Na kvizu su osvojili prvo-drugo mesto sa bulumentom.  Gangsterima malo vlasti, ovi njima malo para. A narod? Narod je u tom kvizu imenovao poginule.  

 

Pa se za 'jugose' sve svelo na onu staru: gde si bio - nigde, sta si radio - nista.

A pare potrosili i tvorevinu razbucali, 'ebo ih 'вићa'!

Lici na onaj stari jew witz:

- kad sam bio mali, bili smo toliko siromasni, toliko siromasni, da sam se igrao samo sa svojim pishom!

 

Ovde se to zvalo 'socijalisticko samoupravljanje'.

 

...

[Beonegro]

49 minutes ago, mrd said:

da li to cini YU extra uspesnom?

Zašto bi trebalo dokazivati da je ta država bila extra uspješna? 

Ja stvarno nisam u fazonu da veličam tu državu, u mojoj knjizi nikada i ničim neće moći da se opravda zatiranje kritičke svijesti, kult ličnosti/personalizacija moći i taj maloumni militarizam, što nas je sve zajedno super pripremilo da se koljemo srdačno kao prava braća.

Sa druge strane, ako govorimo o ekonomskom razvoju, koliko na svijetu ima država koje nisu extra uspješne, nemaju svoje izume, ničim nisu zadužile čovječanstvo, pa opet idu naprijed korak po korak i ljudi u njima žive živote vrijedne življenja? Jesu li, da lupim, Portugal, Maroko, Poljska ili Kolumbija države koje treba da propadnu zato što naučno i tehnički ništa bitno nisu dale svijetu u poslednjih 50 ili 100 godina?

Ne misliš li da je neki mali uspjeh to što je jedna poljoprivredna zemlja bez infrastrukture i bez obrazovane radne snage u iole smislenom broju za manje od jednog ljudskog vijeka uspjela da počne bar da izdaleka liči na zapadnu Evropu?

[Kinik]

...

 

1 hour ago, Beonegro said:

...

 

Obracas se pogresnom 4umasu.

 

...

[Kinik]

...

 

Vec sam pisao - ja sam sa nekim drustvom fotografa / kinomana redovno isao na Festival dokumentarnog filma koji se odrzavao u 'domu sindikata'. 

 

Sta je sve tamo moglo da se vidi na 'samoupravnu temu' - to je bilo nezamislivo! No, uradci na b/w 16mm filmu, manje poznata imena i teme, a na ekranu od horora do nadrealizma.

 

Kad cuvar u nekom propalom makedonskom kombinatu izadje iz sovje kucice i povede ekupu da pokaze baraku sa arhivom, ali ih opomene - pazite, ovde ima puno golubova!

Otvori on zakljucana vrata (na katanac!) a kroz vrata, prozore sune par stotina golubova.

I kaze lik tuzno: pogledajte, svu su im arhivu zasrali!

 

Ili kad na zboru radnih ljudi, u nekom rudniku iz_bosne, zali se neki jadnicak kome je odnelo ruku u proizvodnom procesu, kaze kako se rukovodstvo lecil, a njihove zhenturace operisue po poznatim bolnicama, a njemu  nisu hteli da plate skuplju, funkcionalnu protezu, da moze sa rukom nesto da radi, a ne da je nosa kao drvenu lutku.

 

Rudnicki pravnik obralaze resenje o odbijanju, nesto muca, petlja, srice (sta li je taj zavrsio?) i na kraju izvali - a neupuceni nece ni primetiti razliku. 

A u sali tajac. Trebalo je videti te rudarske face.

I onda neko da mi drvi o 'вићи' & 'конфекцији'?

 

...

[zoran59]

3 hours ago, mrd said:

.................  .... da li to cini YU extra uspesnom? ................

 

Mrde, kao gluh i nem, pricamo o razlicitim stvarima koje nemaju previse dodirnih tacki.

 

Moj deda, rodjen 1911., je bio ratno siroce. Otac poginuo u WW1 a majka umrla os tuberkuloze. Vukao se po selima, kao sluga i kalfa/segrt, zavrsavao zanate i prezivljavao.

Prvi auto je kupio 1964. - Skoda 1000MB, pocela ih je uvoziti Balkanija, firma iz Bg, deda je vozom isao tamo da uzme kola. Valjda je bio hohstapler, fica mu nije bio dosta.

Onda smo tom Skodom posecivali familiju u selu gde je deda rodjen. Bio je glavni frajer - ej, kola sa cetvorim vratima! A u selo je uvedena struja negde '60-ih, ja se jos secam dana/noci tamo sa petrolejskim lampama. Vodovod je uveden ranih '70-ih, a kanalizaciju selo jos ni dan-danas nema. Telefoni su se pojavili tek nakon poslednjeg rata, u procesu obnove sela nakon Oluje.

Strinina kuca (strika je umro '80-ih, pre rata) je tada "obnovljena" - tj. izgradjena jer je skroz unistena i opljackana pa spaljena pocetkom '90-ih. Tada je strina po prvi put u zivotu, vec u 70-im godinama zivota, imala ves-masinu, kupio joj moj cale.

 

Siromasno selo u siromasnom kraju - opstina Glina je cak i prema tadasnjoj statistici bila najsiromasnija/najnerazvijenija opstina u R. Hrvatskoj.

Ljudi su pekli vola i pravili slavlje kad se pojavio prvi traktor u selu, a deda je sa svojom limuzinom - Skodom - bio najvidjeniji covek u kraju, primer uspeha.

Bilo kakav industrijski proizvod je bio napredak

Uprkos ili zahvaljujuci SFRJ, nebitno.

Dedi su suseljani zahvaljivali i ljubili dupe jer je zahvaljujuci svojim prvoborackim/partizanskim vezama sredio da se put kroz selo asfaltira vec krajem '60-ih.

 

Struja, asfalt i voda su bili nevidjeni napredak i pomak na bolje.

 

A sada me ovde neko zajebava tumaceci kako su samoupravni socijalizam i politika nesvrstanosti bile velike greske - mada u selu niko za te stvari nije cuo ili mario.

 

 

 

[mrd]

4 minutes ago, zoran59 said:

 

Mrde, kao gluh i nem, pricamo o razlicitim stvarima koje nemaju previse dodirnih tacki.

 

Moj deda, rodjen 1911., je bio ratno siroce. Otac poginuo u WW1 a majka umrla os tuberkuloze. Vukao se po selima, kao sluga i kalfa/segrt, zavrsavao zanate i prezivljavao.

Prvi auto je kupio 1964. - Skoda 1000MB, pocela ih je uvoziti Balkanija, firma iz Bg, deda je vozom isao tamo da uzme kola. Valjda je bio hohstapler, fica mu nije bio dosta.

Onda smo tom Skodom posecivali familiju u selu gde je deda rodjen. Bio je glavni frajer - ej, kola sa cetvorim vratima! A u selo je uvedena struja negde '60-ih, ja se jos secam dana/noci tamo sa petrolejskim lampama. Vodovod je uveden ranih '70-ih, a kanalizaciju selo jos ni dan-danas nema. Telefoni su se pojavili tek nakon poslednjeg rata, u procesu obnove sela nakon Oluje.

Strinina kuca (strika je umro '80-ih, pre rata) je tada "obnovljena" - tj. izgradjena jer je skroz unistena i opljackana pa spaljena pocetkom '90-ih. Tada je strina po prvi put u zivotu, vec u 70-im godinama zivota, imala ves-masinu, kupio joj moj cale.

 

Siromasno selo u siromasnom kraju - opstina Glina je cak i prema tadasnjoj statistici bila najsiromasnija/najnerazvijenija opstina u R. Hrvatskoj.

Ljudi su pekli vola i pravili slavlje kad se pojavio prvi traktor u selu, a deda je sa svojom limuzinom - Skodom - bio najvidjeniji covek u kraju, primer uspeha.

Bilo kakav industrijski proizvod je bio napredak

Uprkos ili zahvaljujuci SFRJ, nebitno.

Dedi su suseljani zahvaljivali i ljubili dupe jer je zahvaljujuci svojim prvoborackim/partizanskim vezama sredio da se put kroz selo asfaltira vec krajem '60-ih.

 

Struja, asfalt i voda su bili nevidjeni napredak i pomak na bolje.

 

A sada me ovde neko zajebava tumaceci kako su samoupravni socijalizam i politika nesvrstanosti bile velike greske - mada u selu niko za te stvari nije cuo ili mario.

 

 

 

Ma nisu bile greska, ali se moglo i bez njih i sve bi bilo isto i bolje, posto neposteni ljudi ne bi mogli da kradu. Ne kazem ja da nije bilo napretka, tog napretka bi bilo i pod fasizmom, robovlasnistvom, ali bi napredak bio najveci pod kapitalizmom. Tvoj bi deda bio jos motivisaniji da uzme, bolelo bi ga uvo sto je zemlja okrugla.

Vidis da su svi oni drugi posle komunizma, mnogo vise uspeha pokazali od nas. Pre rata jedan moj deda je kao postar imao Cindapa i 2 karabina, zato sto je radio marljivo. To nema veze sa uredjenjem.

[Beonegro]

2 hours ago, Kinik said:

...

 

 

Obracas se pogresnom 4umasu.

 

...

Ja ne mislim da je mrd pogrešan, ali najbolje da to raspravite direktno vas dvojica 😉 

[Kinik]

...

 

Nema pite od zelena 'samoupravna' zita.

 

...