Muškarac pod pritiskom (Battle Time)

[DameTime]

4 minutes ago, Stiletto said:

Zašto bi se neko uopšte osećao "necenjeno" i "neprimećeno"? Ako se trudiš oko nečega, neka to bude zato što to zavređuje trud, a ne da bi ti neko vikao "bravo, majstore".

 

Pumpati ego je kao biti solo drinker.

 

Uh, moram da se ubacim ovde, iako nisam muškarac u dugogodišnjoj vezi/braku. 

 

Čovek je društveno i emocionalno biće, tako da je ta potreba za prepoznavanjem (od strane partnera, pa i prijatelja, članova porodice) u odnosu sa drugima sasvim prirodna. Ne znam zašto si to odmah izjednačio sa "pumpanjem ega". 

 

Koliko god da se čovek trudi da nešto radi jer smatra da je to vredno (što spada u intrinzičku motivaciju), opet na dugoročnom planu prija, čak je potrebno, da mu se povremeno verbalizuje ili na drugi način pokaže da je cenjen. Pre svega kao osoba. 

 

Spoiler

Sve ovo ne znači da smatram kako žena treba da pohvali muža svaki put kad usisa ili opere sudove, apsolutno ne. 

 

[JPM]

Team @DameTime!

 

Sad moj tejk na sve ovo.

 

Lažemo se ako mislimo da svima nama s vremena na vreme ne treba validacija truda. Mnogi to pričaju, ali često po ponašanju baš prepoznajem suprotno. Zato je, recimo, na poslu veoma dobro kada team lead zna da pohvali dobar posao nekog svog radnika. 

 

Svi smo mi u manjoj ili većoj meri sebični i egocentrici, i to se ne treba ignorisati, treba biti svestan toga.

 

Lepo je kad su motivi intrinsic, što kaže @Stiletto, ali je to takođe i retka pojava, a interakcija u društvu je takva da svi mi, ako već biramo da činimo nesebične stvari, to činimo svesni da onaj drugi ceni naš trud. U krajnjoj meri, Dokins je lepo to rekao, čak i najekstremniji činovi altruizma u sebi sadrže crv sebičnosti, jer čovek čini drugima ono što bi voleo da oni čine njemu, tako da je često taj čin zapravo sebičan na nivou zajednice, iako se na nivou jedinke čine kao altruizam.

[DameTime]

4 minutes ago, JPM said:

Lažemo se ako mislimo da svima nama s vremena na vreme ne treba validacija truda. Mnogi to pričaju, ali često po ponašanju baš prepoznajem suprotno.

 

U poslednje vreme su neki meni bliski ljudi prekidali dugogodišnje partnerske odnose i ovo je bilo u top 3 razloga, ako ne i glavni. S vremenom je nestalo prave intimnosti i doživljavali su da partner uzima zdravo za gotovo njihov trud i doprinos u vezi.

 

Da, ako živiš sa nekim, verovatnoća je da ćete podeliti zadatke između sebe, što ne znači da ne treba povremeno pokazati da ceniš sve što ta osoba radi. Pogotovo jer većina nas balansira sa karijerom tj. poslovnim obavezama.

 

Apropo tvoje situacije, moj savet bi bio da prvo razmisliš da li i ti svojoj ženi pokazuješ to što bi voleo da ona pokazuje tebi? Zašto ovo kažem, jer postoje ljudi tj. parovi koji jednostavno nisu naučeni da komuniciraju na taj način. A nisu naučeni, između ostalog, jer mi obrasce afektivne vezanosti preuzimamo od svojih roditelja.

 

Tako da može biti da to do sada nije bio deo vaše komunikacije u odnosu, što ne znači da ne može da se uvede, ako krenete da radite na tome. Iliti magična reč - komunikacija (može biti mnogo teže nego što se misli).

[JPM]

3 minutes ago, DameTime said:

Zašto ovo kažem, jer postoje ljudi tj. parovi koji jednostavno nisu naučeni da komuniciraju na taj način.

 

100% tačno. Naime, svi smo mi učeni da na neki način pokazujemo da nam je stalo. Tako je recimo moja majka mene naučila da je konstantna briga da li ja imam šta da jedem, zapravo pokazivanje ljubavi.

 

Nekom drugom je to potpuno nevažno. Neko emocije pokazuje poklonima, neko provedenim vremenom... na razne načine. I sad ako druga osoba ne prepoznaje tvoj način pokazivanja emocija, može se desiti da ona misli da je ti ne voliš. Tu naravno dolazi verbalizacija.

[DameTime]

2 minutes ago, JPM said:

Nekom drugom je to potpuno nevažno. Neko emocije pokazuje poklonima, neko provedenim vremenom... na razne načine. I sad ako druga osoba ne prepoznaje tvoj način pokazivanja emocija, može se desiti da ona misli da je ti ne voliš. Tu naravno dolazi verbalizacija.

 

To se zove love language. Ima ih 5 i uvek je poželjno da partneri to znaju jedno o drugom.

 

[JPM]

Ja sam ovo 1 i 5. Najviše 5, acts of service. Hvala za ovo.

 

Recimo, ovo receiving gifts meni bukvalno ništa ne znači. Zahvalim se, naravno, ali mislim da davanje novca za nešto ne pokazuje tvoju ljubav prema nekome. Zato mi je i besmisleno kupovanje cveća ženama za osmi mart, jer to kao da je neka dužnost a ne želja.

 

Ali zato bukvalno jurim kao lud da obezbedim hranu i recimo da imaju toplu vodu ili čistu garderobu, pa čak i peglam. I za supruug i za ćerkicu. To je moj način da im pokažem ljubav. Moguće je da zato budem tužan i razočaran time što nikad nisam dobio doručak u krevetu ili što se supruga baš i ne trudi da mi spremi omiljeno jelo.

 

Ok, ovo je korisno. Hvala.

[DameTime]

Just now, JPM said:

Ja sam ovo 1 i 5. Najviše 5, acts of service. Hvala za ovo.

 

Pretpostavila sam da je tako, na osnovu tvog pisanja. 😊

 

Nema na čemu. Možeš popričati sa suprugom, moguće je da ona ne zna koliko je to tebi važno, ali i da ti možda nisi prepoznao da je njoj neki drugi love language primarni. 

[dzoneee]

Ја вала купујем цвеће за 8. март и супрузи и сестри и мајци, али не само за тај дан него и за остале безвезне дане када ми се ћефне да их изненадим. Али све те неке завничне датуме разних догађаја и обележавање истих итекако прослављамо. И искрено мало ми иде на живце кад чујем "ма шта Нова година, ма шта 8. март, ма шта 1. мај, ма шта овај дан", онај дан... треба бити сваки дан такав... озбиљно? Не сери🙄 Па треба, али да ли је у пракси тако? У години имаш толико неких одвратних, досадних дана, па сада требамо и ове које служе колико толико да те покрену на неки начин да и њих претворимо у те рендом дане. Ок како ко жели, мени је лично безвезе такво размишљање. 

 

Иначе што се тиче овога са ове табеле ја сам свих 5. Ал буквално. Мени је ово све логично да треба да садржи једна квалитетна, нормална, добра веза или брак. Знам да није у пракси тако често, зависи од неких фактора. А са друге стране зависи и са каквим партнером си. Ок ово под 1 и 5 вероватно треба бити универзално. Док ове остале зависи са ким си и шта тај/та желе. Имаш партнера што не воле да се држе за руке док ходају или суптилно испољавају нежност ван 4 зида, ето и ово око поклона рецимо је у истој категорији. 

 

И не осећам никакав притисак по питању овога, све је природно. Као кад си жедан нпр. па узмеш да пијеш воду. 🤷‍♀️

[JPM]

[fancy]

 

On 1/26/2026 at 2:16 PM, JPM said:

Pitanje za oženjene muškarce (ili može i za one koji su u ozbiljnim vezama i već planiraju ženidbu). Da li ste se nekada osećali necenjeno u okviru porodice (veze), odnosno nedovoljno primećeno za trud koji ulažete. Ako jeste, kako to rešavate?

 

Ne rešava se instantno, nema magičnog rešenja, samo vreme...  sad možeš odmah da skočiš na zadnji red ovog posta.

 

On 1/26/2026 at 7:47 PM, JPM said:

 

Naravno, ne tvrdim ni u jednom trenutku da je ovo racionalan osecaj.

...

pa pokusavam da nadjem nacin da sam izadjem na kraj sa istim.

 

Osećaj je realan.

 

On 1/26/2026 at 8:19 PM, JPM said:

Drugari, prestanite da bijete oko zbuna...dajte neke savete kako se sa time konkretno boriti.

...

 

Posveti se sebi, napreduj, čekaj da dete odraste, isplaniraj razvod, nađi nekog ko će da te ceni.

 

Ova zadnja 2 možeš i obrnutim redosledom, ali ispoštuj proceduru do kraja.

 

p.s. ono treće je preporuka, ali ako se stvari pogoršavaju s vremenom tako da dođeš do stadijuma u kome ćeš previše da se kidaš da bi ostajao zbog deteta, pređi na tačku 4.

[zoran59]

On 1/26/2026 at 8:16 AM, JPM said:

Pitanje za oženjene muškarce (ili može i za one koji su u ozbiljnim vezama i već planiraju ženidbu). Da li ste se nekada osećali necenjeno u okviru porodice (veze), odnosno nedovoljno primećeno za trud koji ulažete. Ako jeste, kako to rešavate?

 

JPM, vec par dana premisljam da li da odgovorim ili ne. Prvo, da li da uopste odgovorim, pa onda da li da posaljem privatnu poruku ili ovde na javnom delu foruma. Poceo si nesto. Sa jedne strane, jesu to intimni i privatni osecaji, a sa druge - nema tu nista sramotno ili kriminalno, ne treba to sakrivati. Mozda je bolje podeliti, pa se nadje i neka podrska ili dobar savet. 

 

Opisani osecaj imam i sa njim zivim vec skoro pola veka. Volim suprugu a ona kaze da (jos uvek) voli mene. Lepo, a i bilo bi lepo da na tome ostane.

Ipak, uvek se nadje neki zajeb.

Kod mene, u porodici, vecu ulogu je igrala prakticnost nego emocije. Roditelji su se razveli kad sam bio klinac, kasnije su prerano umrli. Moglo bi se kazati da sam "emocionalni invalid."

Kod supruge, obrnuto.

Skoro svi problemi u braku (u aprilu ce se navrsiti 40 godina od potpisivanja) se svode na to da je ona cerka svojih roditelja, a manje supruga.  Prvo ce uloziti napor da resi probleme roditelja a moji problemi neka sacekaju. Jebote, tasta je vec dugo pokojna, a tast ima 92 i nikako da umre. Pa tako cekam da se supruga posveti meni. Jer ja sam posvecen samo njoj. OK, imamo cerku - no ona je odrasla, ima muza i zivi svoj zivot.

 

Pitanje sa kraja tvog posta, "kako to resavate?"

Resio sam tako da sam se pomirio sa sudbinom. Moja voljena vise voli oca nego mene. A ja sam zakljucio da mi je lepse da imam makar i samo 40% nje nego da nemam nista. I nije mi tesko da sa svoje strane ulazem 100%.

 

Moja (pokojna) tasta je bila najbolja/najlepsa zena na svetu. Na samrti, bukvalno minut pre nego je srce stalo, poslednje reci su bile: "bice bolje."

 

                                                                     

[fancy]

11 minutes ago, zoran59 said:

ja sam zakljucio da mi je lepse da imam makar i samo 40% nje nego da nemam nista. I nije mi tesko da sa svoje strane ulazem 100%.

 

Osnovna greška muškaraca je što se zadovoljavaju ovakvim stvarima i snižavaju svoju vrednost. 

Pozitivna povratna sprega dovodi do toga da ih onda žena (ne samo supruga nego žena s kojom su, devojka, što bi rekli) još manje ceni i to spiraluje na dole...

 

Dakle. Ako daješ 100% sebe ništa ispod 100% onog drugog ne može da održi vezu, a prihvatanje nečeg manje od toga samo vrišti "očaj". A to tek žene ne vole.

 

Ne znam kako je to kod starijih parova verovatno ima dosta "daj šta daš" ali meni je to neshvatljivo. 

 

Kad sam to osetio kod svoje gospođe pre nekoliko godina seli smo popričali predočio sam joj šta nas čeka kad mali za godinu-2 bude punoletan (ukoliko pre toga ne sretnem nekog bitnog), usput sredili finansije i nekretnine, sad smo (sam) na tački 5 doduše izgleda mi ipak bez 4, no videćemo 😁.

 

Effort mora biti jednak ili ću radije biti sâm.

 

@JPM nemoj me shvatiti pogrešno, ali od sebe ne smeš nikad da odustaneš, a ako se trud ne podeli jednako na obe strane, unutrašnje nezadovoljstvo će samo da raste, i bićeš jebeno nesrećan. 

Ne bih da završim sa "ukoliko ti pak to odgovara..." jer nikome iskreno ne mogu da želim da bude ni u vezi ni u braku u kome sâm mora da vuče za dvoje, ili nesrazmerno više od partnera.

 

[fancy]

1 hour ago, JPM said:

I sad hajde, recite vi meni

 

Teško mi je da citiram deo po deo i odgovaram, sve što si napisao navodi na samo jedno kontrapitanje - zašto sve to trpiš?

 

Zbog deteta?

Jedini donekle opravdan razlog je to ali... Koliko vidim ti ovde imaš sve osnove da dobiješ i starateljstvo. 

E sad, to ti menja čitav život iz korena, koliko možeš da se organizuješ ne znam... Ali to te čeka pa te čeka.

Nju si izgubio, pa si izgubio, to gde ste više nema nazad, gledaj da spaseš dete i sebe.

 

1 hour ago, JPM said:

Ni jedan jedini znak pažnje. NIkad.

 

Na žalost, znam kako ovo izgleda. Beskrajne racionalizacije i opravdanja za tu osobu do trenutka kad sebi jednog dana glasno kažeš "šta ja ovo radim i dokle ću da tražim izgovore za osobu kojoj očigledno nije stalo do mene". Taj dan biće dan kad si progledao, kad si se ponovo rodio.

Tad konačno možeš na miru i oslobođen svake sumnje da počneš da planiraš korake ka svojoj budućnosti. Bez nje.

 

Još nešto - nemoj da mučiš sebe pitanjima šta se desilo, zašto i zbog čega je krenula tim putem i da li si ti eventualno kriv za to. Niti da pokušavaš da započneš razgovor s njom na tu temu. Dobićeš samo neke generičke stringove kao odgovor, biće ti još teže.

Take your time, vrati se sebi, radi na sebi, udri neki gym 2, 3 puta nedeljno, druženje s bliskim osobama, smisli plan i timeline, biće ti donekle lakše jer ćeš svakim danom biti sve bliži realizaciji istog. A to puno znači veruj mi.

 

[fancy]

 

1 hour ago, JPM said:

mnogi muškarci ne skupe hrabrost da budu skroz svoji jer je to put na kome moraš biti spreman da ćeš možda i ostati sam.

 

Izvini, ali ja uopšte ne vidim problem u tome 🙂

To nije izgovor.

 

Realno, i ovako si sam.

[JPM]

Jasno mi je sve. Cilj je da ja utvrdim koliko je od svega ovoga samo subjektivni osecaj a koliko realno stanje.

Ne iskljucujem ni svoju sebicnost. Mozda ja nesto ne predstavljam realno.

 

Videcemo. Ovo da treba da se okrenem sebi vise je skroz tacno i to nece uzrokovati velike turbulencije.

[DameTime]

Ako smem da se ponovo ubacim na trenutak, kao nemuškarac... 😊 I napišem da sam ovde #TeamFancy.

 

Ovo što je napisao treba da važi za oba pola, a kad bi ljudi to shvatali i prihvatali, bilo bi manje nesrećnih parova, koji su zapravo zajedno sami.

 

3 hours ago, fancy said:

Osnovna greška muškaraca je što se zadovoljavaju ovakvim stvarima i snižavaju svoju vrednost. 

Pozitivna povratna sprega dovodi do toga da ih onda žena (ne samo supruga nego žena s kojom su, devojka, što bi rekli) još manje ceni i to spiraluje na dole...

 

Dakle. Ako daješ 100% sebe ništa ispod 100% onog drugog ne može da održi vezu, a prihvatanje nečeg manje od toga samo vrišti "očaj". A to tek žene ne vole.

 

Ne znam kako je to kod starijih parova verovatno ima dosta "daj šta daš" ali meni je to neshvatljivo. 

 

Kad sam to osetio kod svoje gospođe pre nekoliko godina seli smo popričali predočio sam joj šta nas čeka kad mali za godinu-2 bude punoletan (ukoliko pre toga ne sretnem nekog bitnog), usput sredili finansije i nekretnine, sad smo (sam) na tački 5 doduše izgleda mi ipak bez 4, no videćemo 😁.

 

Effort mora biti jednak ili ću radije biti sâm.

 

@JPM nemoj me shvatiti pogrešno, ali od sebe ne smeš nikad da odustaneš, a ako se trud ne podeli jednako na obe strane, unutrašnje nezadovoljstvo će samo da raste, i bićeš jebeno nesrećan. 

Ne bih da završim sa "ukoliko ti pak to odgovara..." jer nikome iskreno ne mogu da želim da bude ni u vezi ni u braku u kome sâm mora da vuče za dvoje, ili nesrazmerno više od partnera.

 

Ne treba prihvatiti odnos u kome daješ 100%, dok ti partner/ka ne daje isto toliko. Da ne ulazim dublje u "psihologiziranje", ali kod ljudi se tu najčešće aktivira strah od napuštanja ili strah od promene (nepoznatog). Iliti bolje i loš obrazac, ako mi je poznat, nego nepoznat obrazac.

 

Ja svakako ne bih mogla da napišem ovako "oštro" kao Fancy, pogotovo jer ne znam(o) celu priču (ovim ne želim nikako da minimizujem tvoje iskustvo), ali tvoja osećanja su stvara i tu su sa nekim dobrim razlogom.

 

Dodala bih da iz iskustva koja čujem, muškarci češće ostaju dugo u odnosima kojima zapravo nisu zadovoljni, "čekajući" da partnerka bude ta koja će prekinuti... 

[zoran59]

2 hours ago, DameTime said:

................

Dodala bih da iz iskustva koja čujem, muškarci češće ostaju dugo u odnosima kojima zapravo nisu zadovoljni, "čekajući" da partnerka bude ta koja će prekinuti... 

 

Dame, potsecas me na dosetku/doskocicu koju sam negde cuo pre vise decenija.

Ide ovako...

 

Zena se udaje u nadi da ce se on opametiti i promeniti na bolje - a on ostane isti.

Muskarac se zeni verujuci da ce ona ostati ista, a ona se promeni.

 

U mojem drustvu (ograniceni primer), to je totalna istina.

[le piaf]

Uh, ovo što si naveo uopšte nije prijatna situacija, kad si postavio ono pitanje - ovaj tip ispovesti mi nije bio ni na kraj pameti. 

Pomislih, standardni bračni problemi, isprovocirani možda i finansijskim aspektom. 

Ali ona tebe uopšte ne poštuje. Ajde tebe, već ni vaše dete. Ja ovde vidim totalni emotivni shutdown. Dalje, ako sam dobro protumačio; ona replikuje model koji poznaje, čita o tome, svesna je, jel. Iz moje perspektive, tu trauma prestaje da bude izgovor, i postaje odgovornost. 

Dete je crvena linija, i ova situacija nije bračni problem - već roditeljski. 

Ne znam kako uopšte funkcionišete na ovaj način. Ti si amortizer njene "traume". 

Team fancy, apsolutno. 

[DameTime]

12 minutes ago, zoran59 said:

Zena se udaje u nadi da ce se on opametiti i promeniti na bolje - a on ostane isti.

Muskarac se zeni verujuci da ce ona ostati ista, a ona se promeni.

 

I ja sam čula za ovo. Naravno, potpuno je besmisleno.

 

Nijedna žena ne može da promeni muškarca, jedino on sam može da promeni nešto kod sebe. I nijedna žena ne ostane ista (šta god o tome mislio Mišo Kovač), naročito nakon što prođe kroz iskustvo porođaja. Ili dok žonglira više uloga - ćerke, supruge, majke, sestre, zaposlene žene...

 

Što me navodi na pomisao, @JPM ne znam kako se tvoja supruga nosi sa majčinstvom ni kakav joj je bio period post-partuma. Ne bih da vam dalje zalazim u intimu, ali svakako je to nešto o čemu vredi razmisliti, kad je njeno ponašanje u pitanju.

Ne želim da kažem kako je to opravdanje ili da si ti ovde nešto umislio, samo da, nažalost, i to može da utiče.

[JPM]

Odlučio sam da sklonim upis. Čitao sam ga 100 puta barem sinoć. I odlučio sam da ga sačuvam u mom računaru kako bih ga opet čitao.

 

Ne zamerite, oni koji su ga pročitali i dali svoje mišljenje, hvala vam na tome, u principu je pokrenulo dosta tih razmišljanja kod mene. Koliko su ta osećanja, iako veoma stvarna, zasnovana na raciu a koliko na mojim jednostranim stavovima o tome kako ko i kakvu ulogu treba da ponese u braku.

 

Svako živi na osnovu svojih uverenja izgrađenih u jezgru svoje porodice, kad je bio mali. Tako i ja. To ni u kom slučaju nije jedini put kojim treba ići, mnogo toga je u spremnosti ljudi da razumeju jedan drugoga. Na tome svakako radim svakodnevno.

 

Ali sačuvao sam to kod sebe da vidim da li će se slične stvari i dalje dešavati i izazivati slična osećanja. Ako se budu dešavale, znaću da je moj stav makar malo bliži istini.

 

7 hours ago, DameTime said:

Što me navodi na pomisao, @JPM ne znam kako se tvoja supruga nosi sa majčinstvom ni kakav joj je bio period post-partuma. Ne bih da vam dalje zalazim u intimu, ali svakako je to nešto o čemu vredi razmisliti, kad je njeno ponašanje u pitanju.

Ne želim da kažem kako je to opravdanje ili da si ti ovde nešto umislio, samo da, nažalost, i to može da utiče.

 

Vidi se vrlo jasno da odlično razumeš tematiku. Još jedan od razloga zašto sam sebi sada dao malo prostora da procesuiram ovo što sam pisao.

 

Hvala svim nekolicini koji su podelili svoja razmišljanja. I izvinite još jednom na sklanjanju upisa. Mislim da je to ipak bilo fer uraditi.

[DameTime]

To je skroz okej.

Samo još jedna stvar i neću više da te smaram:) Ta uverenja o tome kako bi bračna zajednica trebalo da izgleda, kao i očekivanja od partnera/ke, su takođe sasvim legitimna.

 

Ali to mora da se iskomunicira partneru/ki. Sad se postavlja pitanje da li ste vi ikada iskomunicirali te stvari jedno drugom, jer ako je sve "prećutno", postoji rizik da kada partner ne ispunjava naša očekivanja, mi automatski tumačimo kao da nas (više) ne voli.

Again, sve ovo ne znači da tvoja osećanja nisu validna, da je u redu da gotovo sav teret brige o detetu padne na tebe, da treba davati 1000 šansi u vezi iako si neispunjen i sl.

@JPM