Jump to content

Piece of work - Elon Musk


𝓑𝓪𝓫𝔂

Recommended Posts

Pogledajte ovu zabavnu, ali iznad svega poučnu infografiku koja se odnosi na broj uspešnih lansiranja tereta do niske Zemljine orbite ili dalje u 2021. i 2022. godini. (Nalazi se na odličnom sajtu Statista – www.statista.com – koji najiskrenije preporučujem, jer je prepun interesantnih podataka na sve teme, a koje bi trebalo da više uzimamo u obzir ukoliko želimo da svet razumemo onakav kakav jeste, a ne kako se vidi kroz medijske zatamnjene naočare. Vrlo u duhu pokojnog velikana statistike i demografije Hansa Roslinga i njegove briljantne Faktologije.)

Otprilike ovde bi ovaj tekst mogao i da se završi, jer je infografika sama po sebi zapanjujuća i zadivljujuća: u 2022. godini, jedna i dalje relativno mala privatna kompanija, SpaceX, izvela je više uspešnih lansiranja nego naredna 4 konkurenta zajedno – a to uključuje nacionalne svemirske agencije Kine i Rusije! Sveukupno, 11 privatnih kompanija je lansiralo 94 rakete, dok su sve državne agencije zajedno lansirale 71 u 2022. godini. To je do bukvalno pre koju godinu delovalo nezamislivo. Ko bi to sugerisao bio bi od strane dežurnih tvit-budalina i instagramorona proglašen za libertopijskog sanjara bez veze sa „stvarnim svetom“ (TM).  

(Ima smisla uzgred pomenuti da je slučaj Arianespace SA pomalo poseban – to nije državna svemirska agencija Francuske, koju kao članicu EU zvanično zastupa Evropska svemirska agencija, ESA. Arianespace SA se bavi isključivo operacijama i marketingom lansirnih sistema koje proizvode drugi ESA-ini podizvođači, pre svih ArianeGroup kao „svemirsko krilo“ vazduhoplovnog giganta Airbus-a. Iako se teorijski takmiči na tržištu, Arianespace SA je sa oko 62% učešća u kapitalu većinski kontrolisana od strane ArianeGroup koju, opet, kontrolišu deoničari Airbus-a direktno ili indirektno povezani sa vladom Francuske. Ako deluje komplikovano – i jeste!)

 

Veličinu uspeha SpaceX-a koji je – čak i da ništa više nikada ne postigne, a nekmoli da evo tu pre koju nedelju uspešno na lokaciju isporuči kosmološki svemirski teleskop Euclid – već revolucionarno izmenio sam pojam lansiranja, moguće je sagledati kroz još jedan podatak: najbliži konkurent u privatnom sektoru mu je United Launch Alliance (ULA), koji je zajednički poduhvat ni manje ni više nego dva najljuća konkurenta u domenu avioindustrije, Boinga i Lokid-Martina, dakle dve megakorporacije od kojih svaka vredna više od dvogodišnjeg BDP-a Srbije. ULA je od osnivanja 2006. godine poznata po lansirnim sistemima kao što su Atlas V, Centaur i Delta Heavy, kojima su lansirane brojne interplanetarne misije poput marsovskih rovera Ingenuity i Perseverance. Sa velikim nestrpljenjem se očekuje već 9 godina razvijana dvostepena raketa Vulkan Kentaur, kojom ULA očekuje da zavlada segmentom teških lansera – ne superteških, već onih u segmentu 20-50 tona nosivosti – u bližoj budućnosti. U kojoj će meri to biti uspešno u svetlu jakih konkurenata, vrlo je otvoreno pitanje, na koje će odgovor postati nešto jasniji nakon uvođenja Vulkana u redovno korišćenje, što se planira za narednu, 2024. godinu.

Međutim, treba imati na umu da je SpaceX kao kompanija tek marginalno veći od ULA (recimo da je razlika u godišnjim prihodima oko 30% u korist SpaceX-a), a postigao je skoro 8 puta više lansiranja ako uzmemo prošlu godinu kao referentnu. I to je ne samo ogroman uspeh za čitavo čovečanstvo, već šalje i jednu suptilniju poruku. ULA je u suštini „stara garda“ aviokosmičke industrije, kvazimonopolistički relikt Hladnog rata isto kao što je u suštini ruski Roskosmos.

Kompanija Ilona Maska je, međutim, nešto suštinski drugačije i potpuno novo na sceni:  ekstremno uspešan startap, izvanredan slučaj unutar čitavog novog ekosistema malih i srednjih svemirskih firmi koje su počele da niču „kao pečurke posle kiše“ čim je došlo do liberalizacije tržišta svemirskih usluga. Tek za nijansu manje postignuće je pojava na ovoj infografici američko-novozelandske firme RocketLab, koju je osnovao briljantni novozelandski preduzetnik Piter Bek. Njihova raketa Electron je skoro potpuno proizvedena 3-D štampom (!), a 3. maja prošle godine je postigla i istorijski uspeh tako što je helikopterom uhvatila prvi stepen rakete u vazduhu, dok se vraćao na Zemlju! Bekovi planovi uključuju lansiranje prve privatne sonde na planetu Veneru i još mnogo toga, o čemu će biti još reči u ovoj rubrici.  

Uglavnom, ukoliko bi se ovaj trend nastavio (a teško da hoće, pre svega zbog toga što će se tržišna utakmica u svemiru rasplamsati upravo zbog uspeha SpaceX-a, a ne nasuprot njemu, kako ovdašnje male Perice zamišljaju konkurentnost i slobodu tržišta), mogli bismo doći u situaciju u kojoj će cene lansiranja, ali i ostale svemirske tehnologije početi da opadaju daleko brže nego što se to očekivalo. Nije nemoguće da se pojavi svojevrsni Murov zakon za lansiranje industrijskih tereta koji će omogućiti revoluciju u korišćenju svemirskih resursa ništa manje dramatičnu od digitalne revolucije prethodnih decenija. S obzirom da su svemirski resursi daleko, daleko veći (neki bi rekli: po definiciji) od onih koji su na raspolaganju na Zemlji makar i da je celu pretvorimo u čipove, zaključak je jasan: čak ni stara izreka da je samo nebo granica više nije tačna.

Čak ni bukvalno. 

 

Izvor

 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Ko su ljudi koji rade u SpaceX? Da li su oni prethodno radili u drzavnim agencijama? Da li su oni bolji od ostalih, privoljeni novcem za rad, ili slican kvalitet inzenjera mozemo videti i u drzavnim agencijama, ali je celokupni menadzment ono sto ove kompanije cini brzim jacim boljim?

Link to comment
Share on other sites

17 minutes ago, 40Wins said:

Ko su ljudi koji rade u SpaceX? Da li su oni prethodno radili u drzavnim agencijama? Da li su oni bolji od ostalih, privoljeni novcem za rad, ili slican kvalitet inzenjera mozemo videti i u drzavnim agencijama, ali je celokupni menadzment ono sto ove kompanije cini brzim jacim boljim?

 

Povrede na radu ih izgleda cine izuzetnim. 

 

Spoiler

SpaceX has about 13,000 employees and has reported many worker injuries over the past nine years. The number of injuries could be higher than reported, as the company has not consistently submitted comprehensive reports to the Occupational Safety and Health Administration, according to Reuters. 

The findings showed that SpaceX's average injury rates at three of the facilities far outpaced that of the wider space industry, which stood at 0.8 injuries per 100 workers in 2022, per the report. The Brownsville, Texas, site had an average injury rate of 4.8 injuries per 100 workers in 2022, Hawthorne, California, was at 1.8, and McGregor, Texas, was at 2.7.

 

Od 13k radnika uposlen je i wonder kid:

 

Spoiler

 

Elon Musk has hired a 14-year-old “wonder kid” to work as a software engineer at SpaceX. Kairan Quazi will join the billionaire's firm after graduating from Santa Clara University in California later this month, where he is set to receive a Bachelor's degree in Mathematics and Computer Science and Engineering.

images?q=tbn:ANd9GcT1gc4r5n6Nn4wcT-hR23B

 

Bez drzave nema ni SpaceX. NASA se finansira iz taksi, SpaceX je profitna kompanija i to ih cini razlicitim. NASA finansira polovinu SpaceX projekata, drugu polovinu finansiraju investitori, plus ima ugovor sa drzavom vredan preko 15 milijardi koje je dobio od 2003 godine. Kompanija je uglavnom na nekoj pozitivno/negativnoj nuli. Starlink vadi stvar jer ima ugovor sa vojskom. 

 

Odusevljavate se Deda Mrazom 21 veka. 

 

 

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

8 hours ago, RatzenStadt said:


Zurka moze ponovo da pocne, DJ se vraca...

 

 

 

G-O-V-N-O , Mislim Mask, ne Dzons. Za nekog ko od stradanja dece pravi profit ne treba trositi reci, samo metak, u celo.

 

Quote

 

Elon Musk bought X in October 2022 and initially rejected calls from some of Jones's supporters to reinstate his account.

In one post, he cited the death of his 10-week old baby in 2002 as motivation for not reversing the ban, writing: "I have no mercy for anyone who would use the death of children for gain, politics or fame."

But on Saturday Musk asked users to vote on whether or not Jones should be allowed to return

 

 

edit: ovo ne mogu da poverujem ali ovo je i zadnja kap. Prodacu ono malo deonice sto imam i otkazcu Cybertruck narudzbu. Fak im. 🙂 Necu propasti od toga a i taj truck mi sve vise besmisleniji - i cena i specs. 

 

 

 

 

Edited by nonick
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Quote

 

Alex Jones Joins Elon Musk, Vivek Ramaswamy and Andrew Tate in Wild X Spaces Conversation

The Tesla CEO plays the closest-to-reasonable role in a misinformation-filled conversation that former Trump official Mike Flynn and Rep. Matt Gaetz also joined

 

link

 

jbt, gomila budala.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

On 12/2/2023 at 7:10 PM, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

Elem, da ga pohvalim za Teslu, tj. nacin isporuke. Odes na sajt, platis 250 da rezervises sta hoces. Jave ti kada je stiglo. Dodjes da pokupis, oni kazu uloguj se na aplikaciju, klikni plati, daju ti dve kartice i kazu auto parkiran na tom i tom parkingu.  Ne interesuje ih ni osiguranje, kazu, to je na tebi, teraj odavde. Traje jedno 2.5-3 minute. Kupovina telefona koja nam je pre neki dan oduzela 4.5 sata je daleko slozenija i zamornija rabota. 

 

Da, ali cena tih kola su 40 do 50% vise nego ICE. Vecina ljudi ne moze da plati 50 do 60K USD za obicna kola (3 i Y).

 

 

Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, nonick said:

 

Da, ali cena tih kola su 40 do 50% vise nego ICE. Vecina ljudi ne moze da plati 50 do 60K USD za obicna kola (3 i Y).

 

 

 

Odbijaju EV taksu pa je povoljnije, ima neka kvalifikacija, ne znam kako to rade. Ali to je government opcija ne Teslina. Lizing ide negde od ispod 400 dolara pa navise, zavisno od automobila, i nikada nije bilo jeftinije. To dodje kao neki osrednji japanac ili koreanac. U sustini Tesla se zbog baterija vise uzima na lizing nego sto se kupuje. 

 

Evo nesto objasnjeno za tax popust https://www.nerdwallet.com/article/taxes/ev-tax-credit-electric-vehicle-tax-credit#:~:text=As of 2023%2C people who,tax returns filed in 2024.

Link to comment
Share on other sites

 

 

Već neko vreme, Platforma X Elona Maska kritikovana je zbog širenja dezinformacija, kao i mržnje i podsmeha.

Sada Komisija EU pokreće postupak.

 

Evropska komisija otvara postupak protiv onlajn platforme X (ranije Tviter). Biće ispitano da li je X prekršio pravila EU o upravljanju rizicima i umerenosti sadržaja, transparentnosti oglašavanja i pristupu podacima istraživačima, kao što je ta služba saopštila u ponedeljak u Briselu.

Pored toga, radi se o takozvanim tamnim šarama. To su prakse koje imaju za cilj da značajno iskrive ili ugrozi sposobnost korisnika da donose autonomne i informisane izbore ili odluke.

 

Spoiler

X je dugo kritikovan da ne preduzima dovoljno odlučne akcije protiv dezinformacija i govora mržnje na platformi. Komisija EU već je iznela zvaničan zahtev društvenoj mreži nakon brojnih nagoveštaja nezakonitog i obmanjujućeg doprinosa ratu u Gazi.

Novi Zakon EU o digitalnim uslugama (DSA) obavezuje onlajn platforme da preduzmu stroge korake protiv nezakonitog sadržaja kao što su govor mržnje i govor mržnje na internetu. Prema komisiji EU, to je prvi slučaj koji je sproveden protiv onlajn platforme zbog novog zakona. Na kraju takvog postupka mogla bi da bude velika novčana kazna.

 

Istraga će sada ispitati poštovanje pravila o širenje ilegalnog sadržaja u EU. Pored toga, postupak je usredsređen na pitanje koliko su efikasne mere protiv informacionih manipulacija i veća transparentnost na platformi. Posebno, plavi krpelj za naloge povezane sa pretplatama treba da se stavi na test.

 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
On 12/18/2023 at 4:52 PM, Dragan said:

 

 

Već neko vreme, Platforma X Elona Maska kritikovana je zbog širenja dezinformacija, kao i mržnje i podsmeha.

Sada Komisija EU pokreće postupak.

 

Evropska komisija otvara postupak protiv onlajn platforme X (ranije Tviter). Biće ispitano da li je X prekršio pravila EU o upravljanju rizicima i umerenosti sadržaja, transparentnosti oglašavanja i pristupu podacima istraživačima, kao što je ta služba saopštila u ponedeljak u Briselu.

Pored toga, radi se o takozvanim tamnim šarama. To su prakse koje imaju za cilj da značajno iskrive ili ugrozi sposobnost korisnika da donose autonomne i informisane izbore ili odluke.

 

  Reveal hidden contents

X je dugo kritikovan da ne preduzima dovoljno odlučne akcije protiv dezinformacija i govora mržnje na platformi. Komisija EU već je iznela zvaničan zahtev društvenoj mreži nakon brojnih nagoveštaja nezakonitog i obmanjujućeg doprinosa ratu u Gazi.

Novi Zakon EU o digitalnim uslugama (DSA) obavezuje onlajn platforme da preduzmu stroge korake protiv nezakonitog sadržaja kao što su govor mržnje i govor mržnje na internetu. Prema komisiji EU, to je prvi slučaj koji je sproveden protiv onlajn platforme zbog novog zakona. Na kraju takvog postupka mogla bi da bude velika novčana kazna.

 

Istraga će sada ispitati poštovanje pravila o širenje ilegalnog sadržaja u EU. Pored toga, postupak je usredsređen na pitanje koliko su efikasne mere protiv informacionih manipulacija i veća transparentnost na platformi. Posebno, plavi krpelj za naloge povezane sa pretplatama treba da se stavi na test.

 

Al kad zaskripi onda ide vapaj Mask pomagaj, numemo sami:

 

The two Bundeswehr satellites had already been flown from Ramstein Air Base in Rhineland-Palatinate to California in mid-November with the help of a US Air Force transport aircraft. The launch on Christmas Eve took place with a SpaceX Falcon 9 rocket from Vandenberg Space Force Base in California (USA). It was the 96th successful launch this year for the company owned by billionaire Elon Musk.

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...
11 hours ago, MeanMachine said:

Hyperloop One, kaput:

https://www.theverge.com/2023/12/21/24011448/hyperloop-one-shut-down-layoff-closing-elon-musk

 

Na sta su spucali pola milijarde tudjih para da mi je znati.

 

 

Nekako sam siguran da ce se brzo pojaviti desetine, ako ne i stotine stvari koje su razvijene radom na ovom projektu i koje ce naci druge primjene u buducnosti. Trosenje miliona i milijardi dolara da bi se pokusale nove tehnologije su veoma rijetko bacen novac. Musk kao  twiteras i Musk koji mobilise i privatni i javni novac, i hiljade  inzenjera da rade na raznim vizionarskim projektima nisu ista osoba...

Edited by ters
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, ters said:

 

Nekako sam siguran da ce se brzo pojaviti desetine, ako ne i stotine stvari koje su razvijene radom na ovom projektu i koje ce naci druge primjene u buducnosti. Trosenje miliona i milijardi dolara da bi se pokusale nove tehnologije su veoma rijetko bacen novac. Musk kao  twiteras i Musk koji mobilise i privatni i javni novac, i hiljade  inzenjera da rade na raznim vizionarskim projektima nisu ista osoba...

 

Potrošili su pola milijarde na šta? Na 310kmh voznje u duzini od 500m. Za očekivati je da za te pare barem postignu 700kmh na toj dužini.

 

Npr pogledati planirani maglev Berlin Berlin, 5km duzine i oko 100 miliona dolara. 

 

Inače hyperloop ono što dobije na malom otporu izgubi na održavanju vakuuma plus je daleko opasnije rešenje od magleva. I da maglev odavno postoji.

 

Čak i 700kmh više nije vau jer maglev može 600kmh konkretno japanski maglev metak a Kinezi planiraju da idu do 100pkmh.

Edited by MeanMachine
Link to comment
Share on other sites

10 minutes ago, MeanMachine said:

 

Potrošili su pola milijarde na šta? Na 310kmh voznje u duzini od 500m. Za očekivati je da za te pare barem postignu 700kmh na toj dužini.

 

Npr pogledati planirani maglev Berlin Berlin, 5km duzine i oko 100 miliona dolara. 

 

Inače hyperloop ono što dobije na malom otporu izgubi na održavanju vakuuma plus je daleko opasnije rešenje od magleva. I da maglev odavno postoji.

 

Čak i 700kmh više nije vau jer maglev može 600kmh konkretno japanski maglev metak a Kinezi planiraju da idu do 100pkmh.

 

 

Bing search kaze da postoje 72 patenta koji su vlasnistvo Hyperloop-a:  Patents Assigned to HYPERLOOP TECHNOLOGIES, INC. - Justia Patents Search

Link to comment
Share on other sites

14 hours ago, MeanMachine said:

Hyperloop One, kaput:

https://www.theverge.com/2023/12/21/24011448/hyperloop-one-shut-down-layoff-closing-elon-musk

 

Na sta su spucali pola milijarde tudjih para da mi je znati.

 

 

3 hours ago, ters said:

 

Nekako sam siguran da ce se brzo pojaviti desetine, ako ne i stotine stvari koje su razvijene radom na ovom projektu i koje ce naci druge primjene u buducnosti. Trosenje miliona i milijardi dolara da bi se pokusale nove tehnologije su veoma rijetko bacen novac. Musk kao  twiteras i Musk koji mobilise i privatni i javni novac, i hiljade  inzenjera da rade na raznim vizionarskim projektima nisu ista osoba...

Hyperloop One (iliti Virgin Hyperloop) uopšte NIJE Ilonova kompanija, on tamo nije involviran NI NA KOJI način! On je idejni kreator hiperlup koncepta, tehnologije, načina transporta, napisao je tzv. "Beli papir" o tome - u istom smislu u kom je Satoši idejni tvorac i autor Bitkoinovog Belog papira, ali nije uključen u rad svake firme koja se bavi blokčejn tehmologijama. Druge kompanije, unuverziteti i laboratorije nastavljaju da rade na hiperlup tehnologiji.

 

 

A naravno, slažem se da i) novac uložen u Virgin Hyperloop nije bačen (sa stanovišta društva) niti je ii) tu neko "spiskao" tuđe pare:

 

ii) Tuđe pare je spiskao je onaj poštar koji je poneo penzije u selo pa svratio usput da od njih odigra kladionicu bez dozvole i znanja penzionera. Ovde se radi o novcu investitora koji su sami i slobodni uložili svoj novac da bi AKO firma uspe dobili mnogo više (ovde se radi o "venture capital" investitorima, čiji bizni model je da ulažu u rizičnije kompanije, i da recimo od 20 firmi u koje su uložili na 19 imaju povrat 0, ali na jednoj da imaju povrat veći od 20X). Kada kupite loto listić pa ne dobijete, to nisu više vaše pare niti ih je neko drugi "spucao".

 

i) Nije ni važno da li će od ove konkretne kompanije nešto ostati, tehnološki proboji, patenti i slično - to je samo bonus. Ali ovo je način kako mi kao civilizacija pretražujemo "prostor mogućnosti", ili, da kažemo kompjuteraškim jezikom, "drvo mogućnosti". To što na nekoj grani (recimo ovoj koju je sledio Hyperloop One) nismo našli to šta tražimo NE ZNAČI da je energija/novac utrošen u njeno istraživanje "bačena". Naprotiv, ono što osigurava da on nije bačen, tj. da je istraživanje ove konkretne grane vredelo preduzeti, da je imalo pozitivnu očekivanu vrednost (u statističkom smislu) je to što su ljudi koji su odlučili da se ona istražuje upravo oni koji su to istraživanje platili i koji bi zaradili da je ono urodilo plodom (investitori).

 

 

  

1 hour ago, ters said:

 

 

Bing search kaze da postoje 72 patenta koji su vlasnistvo Hyperloop-a:  Patents Assigned to HYPERLOOP TECHNOLOGIES, INC. - Justia Patents Search

Ovo je druga firma. Kažem, firmi koje se bave hiperlup tehnologijom ima puno...

Edited by bohumilo
Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, bohumilo said:

 

Hyperloop One (iliti Virgin Hyperloop) uopšte NIJE Ilonova kompanija, on tamo nije involviran NI NA KOJI način! On je idejni kreator hiperlup koncepta, tehnologije, načina transporta, napisao je tzv. "Beli papir" o tome - u istom smislu u kom je Satoši idejni tvorac i autor Bitkoinovog Belog papira, ali nije uključen u rad svake firme koja se bavi blokčejn tehmologijama. Druge kompanije, unuverziteti i laboratorije nastavljaju da rade na hiperlup tehnologiji.

 

 

A naravno, slažem se da i) novac uložen u Virgin Hyperloop nije bačen (sa stanovišta društva) niti je ii) tu neko "spiskao" tuđe pare:

 

ii) Tuđe pare je spiskao je onaj poštar koji je poneo penzije u selo pa svratio usput da od njih odigra kladionicu bez dozvole i znanja penzionera. Ovde se radi o novcu investitora koji su sami i slobodni uložili svoj novac da bi AKO firma uspe dobili mnogo više (ovde se radi o "venture capital" investitorima, čiji bizni model je da ulažu u rizičnije kompanije, i da recimo od 20 firmi u koje su uložili na 19 imaju povrat 0, ali na jednoj da imaju povrat veći od 20X). Kada kupite loto listić pa ne dobijete, to nisu više vaše pare niti ih je neko drugi "spucao".

 

i) Nije ni važno da li će od ove konkretne kompanije nešto ostati, tehnološki proboji, patenti i slično - to je samo bonus. Ali ovo je način kako mi kao civilizacija pretražujemo "prostor mogućnosti", ili, da kažemo kompjuteraškim jezikom, "drvo mogućnosti". To što na nekoj grani (recimo ovoj koju je sledio Hyperloop One) nismo našli to šta tražimo NE ZNAČI da je energija/novac utrošen u njeno istraživanje "bačena". Naprotiv, ono što osigurava da on nije bačen, tj. da je istraživanje ove konkretne grane vredelo preduzeti, da je imalo pozitivnu očekivanu vrednost (u statističkom smislu) je to što su ljudi koji su odlučili da se ona istražuje upravo oni koji su to istraživanje platili i koji bi zaradili da je ono urodilo plodom (investitori).

 

 

  

Ovo je druga firma. Kažem, firmi koje se bave hiperlup tehnologijom ima puno...

 

Hvala na informacijama, nisam imao pojma o tome da li je Musk vlasnik hyperloop-a i da li je vlasnik neke od kompanija kojie se bave tom tehnologijom - znam jedino da se nista oko hyperloop-a ne bi desilo da Musk nije pogurao mastu investitora i inzenjera i pokrenuo ih na akciju. 

Link to comment
Share on other sites

52 minutes ago, ters said:

 

Hvala na informacijama, nisam imao pojma o tome da li je Musk vlasnik hyperloop-a i da li je vlasnik neke od kompanija kojie se bave tom tehnologijom - znam jedino da se nista oko hyperloop-a ne bi desilo da Musk nije pogurao mastu investitora i inzenjera i pokrenuo ih na akciju. 

 

Ideja verovatno ni nije njegova, nego nekog od inzinjera, a on je prisvojio jer oni nisu mogli da nadju investitore, a on jeste. 

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...