ANGLOMANIJA

[Constantin]

Quote

 

Italija sprema drakonske kazne: Do 100.000 evra za upotrebu stranih reči u zvaničnoj komunikaciji

 

 

Zakon obuhvata sve strane jezike, on je posebno usmeren na „anglomaniju” ili upotrebu engleskih reči, za koje se u nacrtu navodi da „unižavaju i mrze” italijanski jezik, dodajući da je još gore jer Velika Britanija više nije deo EU.

 

Predlog zakona, koji tek treba da ide na skupštinsku raspravu, zahteva da svako ko ima funkciju u javnoj upravi ima „pismeno i usmeno znanje i vladanje italijanskim jezikom“.

 

Takođe zabranjuje upotrebu engleskog jezika u zvaničnoj dokumentaciji, uključujući „akronime i nazive“ radnih uloga u kompanijama koje posluju u zemlji.

Strani subjekti bi morali da imaju izdanja svih internih propisa i ugovora o radu na italijanskom jeziku, prema nacrtu zakona koji je dostavljen na uvid CNN.

„Ne radi se samo o modi, jer moda prolazi, ali anglomanija ima posledice po društvo u celini“, navodi se u nacrtu zakona.

 

Prvi član zakona garantuje da čak i u kancelarijama koje se bave strancima koji ne govore italijanski, italijanski mora biti primarni jezik koji se koristi.

 

Članom 2 bi italijanski bio „obavezan za promociju i korišćenje javnih dobara i usluga na nacionalnoj teritoriji“. Ako to ne uradite, to bi moglo da dovede do kazne između 5.000 i 100.000 evra

 

Na udaru i Napolitanci i Sicilijanci: Na crnoj listi južnjački sleng – brusketa, a ne brušeta

 

Prema predloženom zakonu, Ministarstvo kulture bi osnovalo komisiju čija bi nadležnost bila „pravilna upotreba italijanskog jezika i njegov izgovor“ u školama, medijima, trgovini i oglašavanje.

 

To bi značilo da bi izgovaranje „bru-šeta“ kako to čine na jugu zemlje na primer Napolitinci ili Sicilijanci umesto „bru-sketa“ moglo biti kažnjivo.

Pokret za očuvanje italijanskog jezika pridružuje se postojećoj vladinoj ponudi za zaštitu kuhinje u zemlji.

https://nova.rs/vesti/svet/italija-sprema-drakonske-kazne-do-100-000-evra-za-upotrebu-stranih-reci-u-zvanicnoj-komunikaciji/

 

 

Ima li sličnosti sa nama i koliko je kod nas prisutna "anglomanija" ?

Sećam se ranijih godina i čestih službenih putovanja u Bugarsku, u Sofiju pre svega, gde su se i Bugari žalili na nadolazeću anglomaniju i pritisak tzv. prozapadnih lobista i zahtevom da ćirilica postepeno nestane. Slično kao i kod nas od dežurnih pljuvača koji su se u nastupu kreativnosti dosetili da borce za očuvanje autentičnog jezika u pežorativu krste  imenom "ćiriličari"...

 

 

[bohumilo]

Šta je "autentični srpski (ili italijanski*, sasvim svejedno) jezik" u ovom kontekstu? To ne postoji u realnosti, to je ideološka apstrakcija - poput koncepata "proleterijat" ili "ljudi od boje", koji se takođe ne odnose na realne ljude već se u njega ljudi učlanjuju ili iščlanjuju stepenom ideološkog dogmatizma - koja služi za "uvođenje ideologije u kosti" i maltretiranje neistomišljenika, disidenata i ostalih "nenarodnih elemenata".

 

Za takve stvari se uglavnom zalažu ljudi koji ne razumeju šta je jezik i čemu on služi zato što niti šta čitaju niti šta rade, niti imaju kontakt sa ljudima iz inostranstva ili stranim firmama (naročito sa prepredenim Englezima koji non-stop kidišu na "male ali ponosne narode"), dakle nemaju nikakve potrebe za komunikacijom niti za jezikom. On je se prosto učlanio u Partiju i podržava bilo kakvu ideju koja će mu omogućiti da prijavi komšiju u komitet - da li zato što je Židov, da li što je pripadnik "buržoaske klase", da li zato što je što zna biologiju ili genetiku (što je bila smrtna presuda u SSSR-u), da li zato što zna arapski jezik (što je bila smrtna presuda u feudalnoj Evropi) ili zato što ne koristi "autentični srpsko-talijanski jezik" - a u realnosti jer je frustriran zato što je komšija bio bolji djak i student ili ima veću kuću ili je bolji fudbaler itd. Pa čekajte, ko je taj ko treba da sudi da li je nešto "autentični srpski", neko ko nikada nije čuo za Borislava Pekića i Danila Kiša? Kako se na "autentičnom srpskom" kaže, recimo, "decentralizovane finansije", ili "generativni pri-trenirani tranformer"? Verovatno nikako i ne treba da se kaže, ko god se bavi time već je dovoljno sumnjiv, kao Rodžer Bekon koji čita arapski u 13. veku u Oksfordu.

 

Prosto, ovakve (kao i sve totalitarne) ideju se jezgrovito mogu opisati sa 3 reči - osveta loših đaka!

 

 

 

* naravno, ukoliko se ovde ne radi o nekom komičnom skeču, posto vest deluje kao da je iz Monti Pajtona ili Top liste nadrealista....

Edited April 3, 2023 by bohumilo

[Constantin]

Suviše pojednostavljeno za ceh od 100 000 €...

[DJ_Vasa]

2 hours ago, Constantin said:

 

Ima li sličnosti sa nama i koliko je kod nas prisutna "anglomanija" ?

Sećam se ranijih godina i čestih službenih putovanja u Bugarsku, u Sofiju pre svega, gde su se i Bugari žalili na nadolazeću anglomaniju i pritisak tzv. prozapadnih lobista i zahtevom da ćirilica postepeno nestane. Slično kao i kod nas od dežurnih pljuvača koji su se u nastupu kreativnosti dosetili da borce za očuvanje autentičnog jezika u pežorativu krste  imenom "ćiriličari"...

 

 

 

Ovo je samo italijanska verzija klasičnog jedenja onoga što se ne jede, a namenjena je njihovoj gologuziji koja je na nivou lokalne verzije Farme ili Zadruge, kojekakvim levatorima-marksistima i sličnima.  Imali su Francuzi nešto slično, pa im je propalo, što će se desiti i njihovim rođacima po jezičkom pretku. Čitao sam vest i ne znam kako će kažnjavati one što bruschetta (jednina) izgovaraju kao /bru'šeta/ umesto /bru'sketa/ i kako će delovati nekakva 'jezička policija' koja bi morala da ima bar pola miliona zaposlenih sa ogromnim radnim vremenom pošto je jezik veoma raširena stvarčica i ne može se tako lako kontrolisati. Ne znam za Bugare što toliko kmeče jer su poslednji koji o tome nešto mogu da pričaju pošto imaju turskog i ruskog vokabulara na tone.

 

Svet je takav kakav jeste, pa se za izvore leksike više ne koriste starogrčki ili latinski, već engleski. I jedan i drugi jezik su mrtvi, nemaju izvorne govornike, pa samim tim ne mogu ni da tako lako stvaraju nove reči, a njihov leksički fond je već podosta iskorišćen. Mrtvo je mrtvo i ne može se povampiriti niti našminkati da izgleda živo, a ono što jeste živo se ne može tek tako suzbiti.

 

Ove naše budale su nazvane ćiriličari jer je njihova 'borba' za jezik svodi na upotrebu dotičnog pisma i njegovo nasilno nametanje, a osim što ćirilišu, jedini drugi aspekt te 'borbe' je prolivanje krokodilskih suza nad klincima koji pišu po društvenim mrežama da su nešto lajkovali ili što na ulici piše McDonald's, Coca Cola ili Swarovski umesto Макдоналдс/Мекдоналдс, Кока Кола ili Сваровски. J*** majku i to njihovo očuvanje autentičnosti. Evo i nekoliko reči koje imaju jednu zajedničku crtu: kašika, makaze, pantalone, košulja, jakna, šolja, badem, čelik, čekić, ekser, rakija, čaj, sat, boja, gazda, cipela, lopov, lozinka, časopis, naslov, učinak, zbirka, ličnost... Zajednička crta im je da su sve do jedne stranog porekla, od kojih je poslednjih pet iz slovenskih jezika, pa se možda ne i prepoznaju tako lako. Eto, uprkos tim rečima, jezik nije propao.

 

Pošto mi je jezik potreban iz profesionalnih razloga, mogu da odgovorno tvrdim da nema tolikih idiota koliki su naši srbisti kada je u pitanju ono što se zove norma. Još od osnovne škole, kad sam se prvi put susreo sa pravopisnim pravilima, „najsavršeniji” pravopis se menjao ne znam ni sam koliko puta. Budale ne uspevaju da nađu logiku za pisanje mnogih reči, pa je problem da li se piše auto-put, autoput ili auto put (ovo poslednje ne). U školi sam učio da se ne kaže zadnji autobus (jer ne postoji prednji), ali nedavno su rešili da može i tako. O transkripciji stranih imena, j*** ih ista, mogao bih da napišem traktat. Što se tiče rečnika standardnog jezika, najnoviji je štampan tek oko 150 godina posle Vukovog, a kao „inovacije” navodi reči kao što su CD, tj. це-де, koji je već muzejski primerak. Doduše, rečnik je pun kojekakvih reči koje je poslednji put koristio čukundeda prosečnog člana foruma, dok su one savremene ostale za izdanje koje će se pojaviti za oko pola veka. Stilistika je nešto što se podrazumeva, valjda na osnovu dela Ive Andrića ili Politike iz sedamdesetih godina prošlog veka, ali niko da napiše valjan priručnik. Ponekad za izvesna rešenja moram da prekopam i nebo i zemlju kako bih bio siguran da li pišem kako treba, dok mi je za engleski dovoljan bilo koji rečnik. Gramatika koju sam učio u školi je praktično identična onoj koja se danas koristi, a sve to vuče korena iz Stevanovićeve gramatike koja je prvi put objavljena kada niko od forumaša nije ni rođen. Nesrećne budale koje se bave jezikom nisu shvatile da jezik u kome se upotrebi poneka strana reč nije ugrožen. Listu ugroženih jezika je sačinio UNESCO, a na njoj se nalaze jezici koji se ne uče u školama, koji nemaju svoju pismenost i čiji se broj govornika rapidno smanjuje. Doduše, ima vremena i za srpski da se tamo nađe jer je jedan od kriterijuma za ugroženost drastično smanjenje broja govornika. Doduše, uz zdušnu pomoć ćiriličara koji zagovaraju najgori nacionalizam, a čija je posledica masovna seoba u inostranstvo (pošto se stomak puni hlebom, a ne ćirilicom), zaista će biti razloga za brigu kada većina govornika ode preko granice.

 

Ako pogledamo širu sliku, naši borci za jezik su uspeli da od sebe naprave kretene i u drugim aspektima. Insistiranje na ćirilici je u mnogim tekstualnim katalozima i korpusima bukvalno poklonila okolnim zemljama mnoštvo književnog, kultunog i naučnog nasleđa susednim zemljama. Najjednostavniji primer daje Google Translate, kome je dovoljno uključiti opciju prepoznavanja jezika, a onda uneti latinicom reči kao što su knjiga, drvo ili olovka, jer će se kao prepoznat jezik javiti hrvatski ili eventualno slovenački. Paradoksalno je da je na taj način hrvatskoj književnosti poklonjena i knjiga Nož Vuka Draškovića, koja je imala nekoliko latiničnih izdanja. O Pekiću ili čak Bori Stankoviću ne bih ni trošio reči.

 

O kvalitetu „stručnjaka” za srpski mogu da spomenem i jednu anegdotu. Pre desetak godina je neka firma htela da zaposlenima obezbedi obuku iz poslovne korespondencije i na početku su angažovali neku glupaču koja je završila srpski. Nesrećnica nije shvatala da se u poslovnom svetu piše Apple (umesto Епл), HR / ljudski resursi (umesto кадровска служба) ili da se poziv na sastanak može početi rečima 'dragi svi'. Relativno brzo je dobila nogu, a posao je dobila koleginica koja je završila francuski i uspešno održala obuku.

 

Iz načina na koji pišem se jasno vidi da nisam od onih koji i u običnom razgovoru bez potrebe koriste by the way, sorry i slične izraze, ali svakako da nemam ništa protiv toga što neko piše Apple ili Microsoft ili upotrebljava reči stranog porekla.

[Constantin]

Na tebe sam svakako računao na ovoj temi. No, sad je ili kasno ili rano, što se vremena tiče, ali sutra-danas svakako....sad, sreća je da kucam "na slepo" inače....godpodja radi prvu..

[Pletilja]

Lektori, lektori su ono sto srpskoj kulturi jako nedostaje, ta profesija kao da je izumrla: poslednjih godina, da ne obrazlazem u detalje zasto je tako, nema knjige cak i uglednih, velikih izdavaca, u kojoj se nisam saplela o propuste u stampanju teksta. O govornom jeziku u mas medijima necu ni da zucnem, nije nas problem prisustvo stranih reci vec nepoznavanje vlastitog, maternjeg jezika. Unuk mi je u drugom razredu osnovne skole, ima vrlo sposobnog ucitelja ali ucitelja koji deci ne ispravlja greske u padezu, akcentovanju, deca bukvalno ne umeju da govore pristojno, lepo artikulisano, ni u gramatickom smislu ali ni u dobroj logickoj formi, ako je recenica dugacka, zapetljaju se i potrebno im je vodjenje da bi rekli ono sto zele da kazu. To se desava i mom unuku, koji sa 8,5 godina perfektno vlada engleskim jezikom i naizust cita originalan Dikensov tekst sa potpunim razumevanjem. Ko je kriv sto mu strani jezik bolje ide od maternjeg? Kriv je obrazovni sistem, prepotopske metode ucenja u javnim skolama i sve suprotno od toga u privatnim skolama, unuk je engleski jezik ucio  Montesori metodom i uspeh je ocigledan. Pitam se kakav, koji kulturoloski  pa i svaki drugi identitet ce usvojiti moj unuk? Na moju srecu, sumnjam  da ce se svrstavati u cirilicare. Ako mu poznavanje stranog jezika pomogne da postane gradjanin sveta a ne neke razvaline od drustva, niko srecniji od mene. 

PS: da sam ja neko, uvela bih dvogodisnje ucenje latinskog jezika u sve skole, nek im se nadje. Jeste, mrtav jezik da mrtviji ne moze biti ali tako fino shteluje um za sve ostale jezike i sve sto je bitno u zivotu. 

 

Edited April 4, 2023 by Pletilja

[Kronostime]

@Pletilja Pored latinskog, trebalo bi u upotrebu uvesti i starogrcki - nekad se to izucavalo u skolama.

Inace, kod nas se zapatilo pogresno akcentovanje koje nije u tradicionalnoj upotrebi u jeziku na ovim prostorima vec je posledica migracija u zadnjih 30 godina.

Eh, Vuce, sto se ne rodi u NIs da se ne zlopatimo s padezi.

[Div]

1 hour ago, Pletilja said:

Lektori, lektori su ono sto srpskoj kulturi jako nedostaje, ta profesija kao da je izumrla: poslednjih godina, da ne obrazlazem u detalje zasto je tako, nema knjige cak i uglednih, velikih izdavaca, u kojoj se nisam saplela o propuste u stampanju teksta. O govornom jeziku u mas medijima necu ni da zucnem, nije nas problem prisustvo stranih reci vec nepoznavanje vlastitog, maternjeg jezika. Unuk mi je u drugom razredu osnovne skole, ima vrlo sposobnog ucitelja ali ucitelja koji deci ne ispravlja greske u padezu, akcentovanju, deca bukvalno ne umeju da govore pristojno, lepo artikulisano, ni u gramatickom smislu ali ni u dobroj logickoj formi, ako je recenica dugacka, zapetljaju se i potrebno im je vodjenje da bi rekli ono sto zele da kazu. To se desava i mom unuku, koji sa 8,5 godina perfektno vlada engleskim jezikom i naizust cita originalan Dikensov tekst sa potpunim razumevanjem. Ko je kriv sto mu strani jezik bolje ide od maternjeg? Kriv je obrazovni sistem, prepotopske metode ucenja u javnim skolama i sve suprotno od toga u privatnim skolama, unuk je engleski jezik ucio  Montesori metodom i uspeh je ocigledan. Pitam se kakav, koji kulturoloski  pa i svaki drugi identitet ce usvojiti moj unuk? Na moju srecu, sumnjam  da ce se svrstavati u cirilicare. Ako mu poznavanje stranog jezika pomogne da postane gradjanin sveta a ne neke razvaline od drustva, niko srecniji od mene. 

PS: da sam ja neko, uvela bih dvogodisnje ucenje latinskog jezika u sve skole, nek im se nadje. Jeste, mrtav jezik da mrtviji ne moze biti ali tako fino shteluje um za sve ostale jezike i sve sto je bitno u zivotu. 

 

 

Moj unuk govor dva ipo jezika, a ima nepune dve godine. U kući srpski, u vrtiću primarno češki, povremeno engleski.
Vremena, rodove, padeže koristi po analogiji, čuje, upoređuje, primenjuje.
U jednom periodu je vokativ koristio sa O na kraju, tato, mamo, dedo...

Dođe iz vrtiće, učili su ih na engleskom da kažu "thank you", u jednom momentu mu otac nešto doda i on kaže: "thank you, tato". 

[Kronostime]

1 minute ago, Div said:

 

Moj unuk govor dva ipo jezika, a ima nepune dve godine. U kući srpski, u vrtiću primarno češki, povremeno engleski.
Vremena, rodove, padeže koristi po analogiji, čuje, upoređuje, primenjuje.
U jednom periodu je vokativ koristio sa O na kraju, tato, mamo, dedo...

Dođe iz vrtiće, učili su ih na engleskom da kažu "thank you", u jednom momentu mu otac nešto doda i on kaže: "thank you, tato". 

Dedo,dedo, bas si.....

[DJ_Vasa]

3 hours ago, Pletilja said:

Lektori, lektori su ono sto srpskoj kulturi jako nedostaje, ta profesija kao da je izumrla: poslednjih godina, da ne obrazlazem u detalje zasto je tako, nema knjige cak i uglednih, velikih izdavaca, u kojoj se nisam saplela o propuste u stampanju teksta.

 

Ovo je već duže problem u izdavaštvu. Naime, mnoge izdavačke kuće jednostavno neće da plate lektora ili mu plate nešto mizerno, pa je rezultat i očekivan. Postoje i slučajevi da se lektor samo potpiše, ali da tekst zapravo niko nije ni gledao. To je vrlo često kombinovano sa nekompetentnim i slabo plaćenim prevodiocima koji „znaju jezik” i eto veselja. Za prevođenje bilo čega nije dovoljno znati jezik, već je potrebno odlično poznavanje dva jezika. Mnoge knjige štancerajskih izdavača se prevode tako što original daju nekome ko je završio neku desetu struku, pokupio malo jezika iz filmova, a poslednji put je pročitao nešto na srpskom oko mature. Viđao sam primere prevoda koji pokazuju da prevodilac nije shvatio original ili da tekst zvuči gore nego da ga je radio Google Translate.

3 hours ago, Pletilja said:

Unuk mi je u drugom razredu osnovne skole, ima vrlo sposobnog ucitelja ali ucitelja koji deci ne ispravlja greske u padezu, akcentovanju, deca bukvalno ne umeju da govore pristojno, lepo artikulisano, ni u gramatickom smislu ali ni u dobroj logickoj formi, ako je recenica dugacka, zapetljaju se i potrebno im je vodjenje da bi rekli ono sto zele da kazu.

Ako ima malo preko osam godina, mislim da nema razloga za brigu. Dugačke i složene rečenice bi trebalo da savlada malo kasnije, ukoliko su u pitanju iskazi koje sadrže više rečenica sa složenim međusobnim odnosom. Pošto mi srpski nije struka već ga poznajem kao korisnik, ne bih ulazio u dalju priču o strukturi rečenice. Moguće je da učitelj i dalje ne ispravlja neke stvari kako deca ne bi razvila strah od usmenog izlaganja, što se radi bar kada je u pitanju nastava stranog jezika, a ispravke dolaze kasnije. Kada su u pitanju stariji razredi, problem je u nedostatku nastave jezičke kulture, o čemu je pisao jedan lingvista / srbista koji radi u inostranstvu: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/treba-li-uvesti-predmet-srpski-jezik-na-sve-fakultete/

 

Ako se dobro sećam, pisala si da živiš u Banatu, a jezik koji se tamo govori je blizak standardu. Ne znam da li je u pitanju razlika između standardnog izgovora tipa univerZItet i dijalekatskog univerziTET ili nešto drugo, pa ne bih da govorim napamet.

 

3 hours ago, Pletilja said:

To se desava i mom unuku, koji sa 8,5 godina perfektno vlada engleskim jezikom i naizust cita originalan Dikensov tekst sa potpunim razumevanjem. Ko je kriv sto mu strani jezik bolje ide od maternjeg? Kriv je obrazovni sistem, prepotopske metode ucenja u javnim skolama i sve suprotno od toga u privatnim skolama, unuk je engleski jezik ucio  Montesori metodom i uspeh je ocigledan

Uz dužno poštovanje, ovde se ne bih složio. To što čita naglas Dikensa ima veze sa izgovorom i dikcijom, a ne sa znanjem jezika. Maternji i strani jezik su različite kategorije i drugačije se rade u školama. Nastava maternjeg jezika podrazumeva njegovo osnovno znanje, a kod stranog se od početka uči kako se šta kaže. U ovom slučaju, dete je okruženo maternjim jezikom i izloženo mu je u svim situacijama, dok je engleski ograničen na časove ili na vreme kada gleda sadržaje na engleskom. Iako će dete 'pokupiti' engleski dok mu je izloženo, svakodnevna jezička interakcija je (pretpostavljam) najviše na srpskom. Bez obira koliko dete dobro zna engleski, u svakodnevnom životu će biti upućenije na srpski i moći će da se preciznije izrazi o mnogim stvarima, osim ukoliko ne promeni sredinu ili ukoliko izloženost jeziku postane primarna.

 

Ne znam ni koliko je Dikens dobar reper za poređenje jer u pitanju je književni jezik devetnaestog veka, koji se dosta razlikuje od današnjeg, a koji odstupa od onoga što koriste ljudi na engleskom govornom području u svakodnevnim situacijama.

 

4 hours ago, Pletilja said:

Pitam se kakav, koji kulturoloski  pa i svaki drugi identitet ce usvojiti moj unuk? Na moju srecu, sumnjam  da ce se svrstavati u cirilicare.

Sećam se da si pisala kako ti je unuk maltene jedini u odeljenju koji je shvatio suštinu rata između Rusije i Ukrajine zahvaljujući tvom trudu. Uveren sam da će uz takvu baku biti pravi građanin sveta, a za ono što si uspela da mu objasniš na vreme svaka čast i veliko poštovanje. Pokazala si šta znači raditi sa detetom, da si naučila dete da razmišlja i da si to uradila mnogo bolje od diplomiranih pedagoga.

[Constantin]

E pa @DJ_Vasa bio si vredniji i objasnio...skoro sve.

 

Ovo bih da istaknem:

Quote

Ove naše budale su nazvane ćiriličari jer je njihova 'borba' za jezik svodi na upotrebu dotičnog pisma i njegovo nasilno nametanje, a osim što ćirilišu, jedini drugi aspekt te 'borbe' je prolivanje krokodilskih suza nad klincima koji pišu po društvenim mrežama da su nešto lajkovali ili što na ulici piše McDonald's, Coca Cola ili Swarovski umesto Макдоналдс/Мекдоналдс, Кока Кола ili Сваровски. J*** majku i to njihovo očuvanje autentičnosti. Evo i nekoliko reči koje imaju jednu zajedničku crtu: kašika, makaze, pantalone, košulja, jakna, šolja, badem, čelik, čekić, ekser, rakija, čaj, sat, boja, gazda, cipela, lopov, lozinka, časopis, naslov, učinak, zbirka, ličnost... Zajednička crta im je da su sve do jedne stranog porekla, od kojih je poslednjih pet iz slovenskih jezika, pa se možda ne i prepoznaju tako lako. Eto, uprkos tim rečima, jezik nije propao.

Eto, mene ne možeš da nateraš da kažem "odvijač"...to će biti šrafciger za mene, do kraja života, ma kad to bilo.

 

 

Kad bi ovakav zakon "preslikali kod nas" koliko bi se mi "južnjaci" naplaćli kazne?.....mogli još nekoliko BG=>H2O da se naprave.

 

A ono što mi se ne svidja i gde stvarno može da se podvede pod "Anglomaniju" je opet "naša TV"....da li stvarno mora da bude sve viralno, da ima vibe, da nam se dešavaju akcidenti....

Ima mnogo primera, ali nešto nisam baš sad sav svoj pa eto....ostavljam za drugi put.

 

Na kraju, rekao si da ne koristiš, a tebe bih i razumeo, kao i "Gastose" koji su na tom govornom području kad im se omakne, a govorim za forum i našu konverzaciju. Ljudi cene da je in da poentiraju sa nekom doskočicom na engleskom, čak i čitave tekstove kopiraju i pored preporuke u forumskim pravilima....

[DJ_Vasa]

1 hour ago, Constantin said:

E pa @DJ_Vasa bio si vredniji i objasnio...skoro sve.

 

Ovo bih da istaknem:

Eto, mene ne možeš da nateraš da kažem "odvijač"...to će biti šrafciger za mene, do kraja života, ma kad to bilo.

 

 

Kad bi ovakav zakon "preslikali kod nas" koliko bi se mi "južnjaci" naplaćli kazne?.....mogli još nekoliko BG=>H2O da se naprave.

 

A ono što mi se ne svidja i gde stvarno može da se podvede pod "Anglomaniju" je opet "naša TV"....da li stvarno mora da bude sve viralno, da ima vibe, da nam se dešavaju akcidenti....

Ima mnogo primera, ali nešto nisam baš sad sav svoj pa eto....ostavljam za drugi put.

 

Na kraju, rekao si da ne koristiš, a tebe bih i razumeo, kao i "Gastose" koji su na tom govornom području kad im se omakne, a govorim za forum i našu konverzaciju. Ljudi cene da je in da poentiraju sa nekom doskočicom na engleskom, čak i čitave tekstove kopiraju i pored preporuke u forumskim pravilima....

 

Ovo o čemu pišeš je posledica sve veće dostupnosti javne komunikacije, a ona oblikuje upotrebu jezika. Kada se komunikacija svodila na TV, radio i knjige, svi emiteri i izdavači su imali lektore, pa je samim tim jezik koji se pojavljivao u javnosti bio filtriran, da se tako izrazim. Ukoliko danas na društvim mrežama njihov korisnik neznam ili ne ću, to mogu da vide hiljade ljudi i samim tim će još neko napisati ove reči na isti način.

 

Što se tiče ovog drugog, ja sam zapravo poslednji koji će bez potrebe koristiti anglicizme jer su me tako učili tokom studija i dva jezika gledam kao dva sistema koji se negde preklapaju, a negde ne. To je otprilike kao da poredim vožnju bicikla i automobila. Za oba mi je potreban isti zakon o saobraćaju, pa sam dužan da stanem na crveno ili da signaliziram skretanje, ali veština vožnje bicikla nije isto što i veština vožnje automobila. Ako bih prevodio tekst iz oblasti medicine, morao bih da kažem skrining jer i sami lekari tako kažu i to koriste u stručnoj literaturi, ali na forumu i u životu govorim i pišem kao i ovde. Jeste da sam upućen da čitam tekstove na engleskom, što često činim i iz razonode, ali naprosto sam navikao da ih odvajam u glavi.

[Amigo]

U Nemackoj je sve sinhronizovano na nemacki, u Italiji takodje.

U svemu treba naci neku meru, pa i u upotrebi engleskih reci. Da li neko pise Coca Cola ili Koka Kola, me uopste ne interesuje, niti smatram da je to vazno.

 

[Constantin]

24 minutes ago, Amigo said:

U Nemackoj je sve sinhronizovano na nemacki, u Italiji takodje.

U svemu treba naci neku meru, pa i u upotrebi engleskih reci. Da li neko pise Coca Cola ili Koka Kola, me uopste ne interesuje, niti smatram da je to vazno.

 

Jeste, Amigo....bitno je da se ohladi dobro 

[sasa965]

4 hours ago, DJ_Vasa said:

Ako bih prevodio tekst iz oblasti medicine, morao bih da kažem skrining jer i sami lekari tako kažu i to koriste u stručnoj literaturi,

Trijaža , možda?

[DJ_Vasa]

14 minutes ago, sasa965 said:

Trijaža , možda?

Koliko znam nisu baš uvek sinonimi, a evo koliko mogu da na brzinu kažem:

- Skrining: https://en.wikipedia.org/wiki/Screening_(medicine)

- Trijaža: https://en.wikipedia.org/wiki/Triage

 

Ovo prvo se često koristi kada je u pitanju rak, a vidim da se može reći i „... na infekciju COVID-19 koja su zahtevala nadzor i skrining na odeljenju trijaže...” i da ga često koriste, kao npr. ovde: https://serbiancancer.org/skrining/

 

Zamolio bih da pomogne neko iz medicinske struke, ali koliko znam, trijaža podrazumeva da se odredi koji su pacijenti najugroženiji, a skrining je objašnjen na poslednjem linku. Ne mogu da ulazim u domene gde se termini preklapaju, ali ako klijent kaže da je skrining odgovarajuće rešenje, moje nije da se mešam.

Edited April 4, 2023 by DJ_Vasa

[Pletilja]

7 hours ago, DJ_Vasa said:

 

Ovo je već duže problem u izdavaštvu. Naime, mnoge izdavačke kuće jednostavno neće da plate lektora ili mu plate nešto mizerno, pa je rezultat i očekivan. Postoje i slučajevi da se lektor samo potpiše, ali da tekst zapravo niko nije ni gledao. To je vrlo često kombinovano sa nekompetentnim i slabo plaćenim prevodiocima koji „znaju jezik” i eto veselja. Za prevođenje bilo čega nije dovoljno znati jezik, već je potrebno odlično poznavanje dva jezika. Mnoge knjige štancerajskih izdavača se prevode tako što original daju nekome ko je završio neku desetu struku, pokupio malo jezika iz filmova, a poslednji put je pročitao nešto na srpskom oko mature. Viđao sam primere prevoda koji pokazuju da prevodilac nije shvatio original ili da tekst zvuči gore nego da ga je radio Google Translate.

Ako ima malo preko osam godina, mislim da nema razloga za brigu. Dugačke i složene rečenice bi trebalo da savlada malo kasnije, ukoliko su u pitanju iskazi koje sadrže više rečenica sa složenim međusobnim odnosom. Pošto mi srpski nije struka već ga poznajem kao korisnik, ne bih ulazio u dalju priču o strukturi rečenice. Moguće je da učitelj i dalje ne ispravlja neke stvari kako deca ne bi razvila strah od usmenog izlaganja, što se radi bar kada je u pitanju nastava stranog jezika, a ispravke dolaze kasnije. Kada su u pitanju stariji razredi, problem je u nedostatku nastave jezičke kulture, o čemu je pisao jedan lingvista / srbista koji radi u inostranstvu: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/treba-li-uvesti-predmet-srpski-jezik-na-sve-fakultete/

 

Ako se dobro sećam, pisala si da živiš u Banatu, a jezik koji se tamo govori je blizak standardu. Ne znam da li je u pitanju razlika između standardnog izgovora tipa univerZItet i dijalekatskog univerziTET ili nešto drugo, pa ne bih da govorim napamet.

 

Uz dužno poštovanje, ovde se ne bih složio. To što čita naglas Dikensa ima veze sa izgovorom i dikcijom, a ne sa znanjem jezika. Maternji i strani jezik su različite kategorije i drugačije se rade u školama. Nastava maternjeg jezika podrazumeva njegovo osnovno znanje, a kod stranog se od početka uči kako se šta kaže. U ovom slučaju, dete je okruženo maternjim jezikom i izloženo mu je u svim situacijama, dok je engleski ograničen na časove ili na vreme kada gleda sadržaje na engleskom. Iako će dete 'pokupiti' engleski dok mu je izloženo, svakodnevna jezička interakcija je (pretpostavljam) najviše na srpskom. Bez obira koliko dete dobro zna engleski, u svakodnevnom životu će biti upućenije na srpski i moći će da se preciznije izrazi o mnogim stvarima, osim ukoliko ne promeni sredinu ili ukoliko izloženost jeziku postane primarna.

 

Ne znam ni koliko je Dikens dobar reper za poređenje jer u pitanju je književni jezik devetnaestog veka, koji se dosta razlikuje od današnjeg, a koji odstupa od onoga što koriste ljudi na engleskom govornom području u svakodnevnim situacijama.

 

Sećam se da si pisala kako ti je unuk maltene jedini u odeljenju koji je shvatio suštinu rata između Rusije i Ukrajine zahvaljujući tvom trudu. Uveren sam da će uz takvu baku biti pravi građanin sveta, a za ono što si uspela da mu objasniš na vreme svaka čast i veliko poštovanje. Pokazala si šta znači raditi sa detetom, da si naučila dete da razmišlja i da si to uradila mnogo bolje od diplomiranih pedagoga.

Hvala od srca, znaci mi vasa podrska. 

Tekst Dikensove Bozicne price je transkript na savremeni engleski jezik, samo su ilustracije originalne. 

U Banatu, u mom gradu, ne govori se knjizevni srpski, rumunski i madjarski jezik vec dijalekti, onima sa strane a iz maticnih zemlaja, dize se kosa na glavi. Nama to ne smeta, sasvim lepo se razumemo, tu je vaznija dobra volja.

Citiracu mog profesora srpskog jezika koji nam je govorio: "Koliko jezika govoris, za toliko ljudi vredis". Slazem se....😉

 

[DJ_Vasa]

29 minutes ago, Pletilja said:

U Banatu, u mom gradu, ne govori se knjizevni srpski, rumunski i madjarski jezik vec dijalekti, onima sa strane a iz maticnih zemlaja, dize se kosa na glavi. Nama to ne smeta, sasvim lepo se razumemo, tu je vaznija dobra volja.

Neću da pitam koji je grad u pitanju, ali primetio sam da ljudi iz Kovina i okolnih mesta govore otprilike kao Smederevci ili Požarevljani. Znam da je Smederevo na desetak kilometara i da postoji most, pa je i razumljiva takva povezanost.

 

Inače, u blizini, ali sa druge strane Dunava se nalazi i selo Ostrovo, koje pripada Kostolcu, ali izgleda kao tipično banatsko selo. Evo ukratko o njemu: https://poportal.rs/zanimljivosti-o-selu-ostrovo/

[Constantin]

11 hours ago, John Terry said:

 

Jedna od opcija je i silent boycott.

 

On 3/30/2023 at 10:42 AM, freethrow said:

Finally the topic lives up to its name!

 

Forum...samo deo. Ove forumaše računam da se ne ljute brzo, da nisu plitkomaterični, pa neće da mi uzmu za zlo....

[Juan Pablo Montoya]

On 4/3/2023 at 10:25 PM, Constantin said:

Ima li sličnosti sa nama i koliko je kod nas prisutna "anglomanija" ?

 

Dobra tema. U mom slucaju i u slucaju mog okruzenja, strane reci se skoro iskljucivo koriste u smislu tehnickih termina vezano za neku bransu. S obzirom da sam elektronac, koristim dosta engleskih termina iz oblasti IT-a, inzenjerstva i slicno. A u obicnom govoru skoro uopste.

 

Sto se tice Italijana, jasno je sta oni misle o sebi a sta o drugima, na kraju krajeva, oni su ocevi fasizma.

 

Ja sam inace apsolutno na strani toga da se strane reci trebaju izbegavati. Jednostavno, u nekim situacijama, neki tehnicki pojam se ne prevodi dobro na srpski.

Edited April 5, 2023 by John Terry

[Constantin]

16 minutes ago, John Terry said:

 

Dobra tema. U mom slucaju i u slucaju mog okruzenja, strane reci se skoro iskljucivo koriste u smislu tehnickih termina vezano za neku bransu. S obzirom da sam elektronac, koristim dosta engleskih termina iz oblasti IT-a, inzenjerstva i slicno. A u obicnom govoru skoro uopste.

 

Sto se tice Italijana, jasno je sta oni misle o sebi a sta o drugima, na kraju krajeva, oni su ocevi fasizma.

 

Ja sam inace apsolutno na strani toga da se strane reci trebaju izbegavati. Jednostavno, u nekim situacijama, neki tehnicki pojam se ne prevodi dobro na srpski.

Ja obožavam da nerviram mog 3. sina, koji ke IT-vac kad mi nešto instalira, neki program, a dešava se da mora da mi reinstalira Win, kad ga pitam "a jel može imstalacija na srpski"....

 

S druge strane, verujem da si video onu stranicu koju vodim i koja ima oko 15 000 pratilaca, imam problem sa "ćiriličarima" koji se bune što je naslov latinični....nije baš sve crno-belo...

[Kronostime]

24 minutes ago, John Terry said:

 

Dobra tema. U mom slucaju i u slucaju mog okruzenja, strane reci se skoro iskljucivo koriste u smislu tehnickih termina vezano za neku bransu. S obzirom da sam elektronac, koristim dosta engleskih termina iz oblasti IT-a, inzenjerstva i slicno. A u obicnom govoru skoro uopste.

 

Sto se tice Italijana, jasno je sta oni misle o sebi a sta o drugima, na kraju krajeva, oni su ocevi fasizma.

 

Ja sam inace apsolutno na strani toga da se strane reci trebaju izbegavati. Jednostavno, u nekim situacijama, neki tehnicki pojam se ne prevodi dobro na srpski.

Kad me psuju sto su mi svi dopisi u firmi na latinici i puni stranih  izraza - psujem i ja njih da mi je to "maternje pismo" mada mi nije problem da im ukazem da sam im poslao "tabelu u svesci sa podacima u kojoj trazim tvrdi disk za racunar koji treba poboljsati" i to cirilicom i zamolim za savet nadlezne masince oko podesavanja sporazumevanja izmedju sokocala od majstorske radionice CISCO da bi se otklonile sve zabune i greske koje mogu nastati.

Obicno me, posle toga, oteraju u 3 PM i ne pitaju me vise za cirilicu i strucnu terminologiju.

[Juan Pablo Montoya]

@Kronostime To i kazem. Neke stvari su prosto lakse koristiti sa stranim recima, svi te razumeju, tehnicki to je prihvatljivo.

 

Ono sto me je recimo nerviralo je kada lik iz studentske organizacije u kojoj sam bio kaze da je on "IVENT ORGANAJZER" , jebo ga ivent i organajzer.

[Kronostime]

1 minute ago, John Terry said:

@Kronostime To i kazem. Neke stvari su prosto lakse koristiti sa stranim recima, svi te razumeju, tehnicki to je prihvatljivo.

 

Ono sto me je recimo nerviralo je kada lik iz studentske organizacije u kojoj sam bio kaze da je on "IVENT ORGANAJZER" , jebo ga ivent i organajzer.

Takve studente obicno pitam da li su se "omrsili na iventu" - mada odgovor u 99% slucajeva je negativan. 

[Juan Pablo Montoya]

Just now, Kronostime said:

Takve studente obicno pitam da li su se "omrsili na iventu" - mada odgovor u 99% slucajeva je negativan. 

 

A u 101% slucajeva lazu da jesu. Mada se ja jesam omrsio o jednu Cehinju ali sam tek sutra video kako ona izgleda zapravo tako da je super bilo sto, pod 1 kurs trajao samo 7 dana i pod 2 sto je ocigledno bila neka promiskuitetna jer me je sutradan odjebala.