Humanitarni rad, fondacije, organizacije, udruženja…

[uvrnuto]

Just now, C.F. said:

Sad vidim na instagramu da ukidate na jedan dan nedeljno zbog nedostatka donacija. Mogu li da ti se obratim u p.m.

 

Da, danas su doneli tu odluku jer nema dovoljno donacija. 

Možeš, naravno, piši slobodno. 

[Div]

 

Nevena je u krvavom piru u Mladenovcu ostala bez ruke: Potrebna joj je veštačka ruka koja košta 50.000 evra

 

Detalji računa:

Broj tekućeg računa: 160600000170217589 Banka Intesa

Svrha uplate: Donacija za Nevenu V.

[fancy]

A da, recimo, pročitamo ovo i pomognemo kolegi forumašu da nađe posao? 

 

7 hours ago, RatzenStadt said:

Pisljivih 3k dinara koje sam danas zaradio je najveca cifra koju sam imao na raspolaganju mesec dana unazad, a tako ce i ostati jos dugo, dugo, tj dok ne nadjem posao, sto ne deluje ostvarivo u dogledno vreme ovom zivotu. Cak ni ne preterujem.

 

Pokažimo empatiju i solidarnost prvo u sopstvenom dvorištu, OK? 

[DameTime]

Hvala, fancy. @RatzenStadt Ako ti nije frka ili problem iz nekog razloga, pls na PM malo više info o sebi - oblast, zanimanje, profesija, pozicija za kakvom tragaš itd. Kako bih znala koga od kolega otprilike da kontaktiram.  Also, da vidimo gde sve možeš da šalješ CV, ili za slučaj da nemaš CV da ti pomognemo da napraviš. 

[RatzenStadt]

Jesu ljudi inače ovako druželjubivi i saosećajni, ili ne dolazim u priliku da mi neko ponudi pomoć i pruži neku vrstu companionship-a, jer generalno izbegavam ljude?

 

Najpre, hvala na angažovanju oboma. Ne mislim da sam je zaslužio, ne znog stvari koje sam do sada napisao, nego zbog onih koje sam prećutao. Al' dobro, sad sam valda dužan da ispišem bar nešto o sebi i svom finansijskom predikamentu, i razlozima zbog kojeg sam još uvek bez posla, iako ne vidim kako mi iko može pomoći savetom. Meni treba efikasna terapija, a ne preporuka, ili ponuda za posao.

Staviću ovaj čaršaf u spojler. Nisam siguran da zaslužuje da zauzima prostor na ovako ozbiljnoj temi.
 

Spoiler

35 god.

Za engleski jezik nemam sertifikat, ali neka samoprocena bi bila B2 ili C1 nivo.
Dobro poznavanje rada na računaru.

 

Bez značajnih fizičkih hendikepa, ali sa dijagnostikovanom dHernijom i sada već hroničnim bolom u preponama i delu trbušnog zida na svaki pokret tela koji nije pravolonijsko hodanje (ili vožnja biciklom), većina fizičkih poslova mi ne zvuči kao dobra opcija.

Obrazovni stepen na kojem sam (još uvek) je četvrti, sa završenom srednjom elektrotehničkom. Dodao sam prilog "još uvek" u zagradi, jer bi valjalo spomenuti da mi je od nepoloženih ispita na  IT-u, ostao samo diplomski rad, i takav je status evo već desetu godinu za redom. Pripišite to neodgovornosti, lenjosti, prokrastrinaciji, samosabotaži, blokadi od ulaska u svet odraslih, nečemu sedmom, ili svemu navedenom, tako je kako je. I kada bih probao da budem maksimalno iskren i otvoren, što mi veo anonimnosti ovde pruža, ne bih mogao da napišem istinu, jer ni sam ne znam odgovor.

Od radnog iskustva imam razna fizikalisanja u mladosti, rad kao operater u kladionici, i najsvežije, skoro osam godina rada kao test inženjer u jednoj automotive firmi. 
Na poslednjepomenutom radnom mestu sam usvojio testne pristupe, procedure, pravila (ISTQB certifikat), test development i sl.
Osim toga, savladao sam rad na testnim alatima, najviše Vectorove (CANoe, CANape, DiVa, Hardware-in-loop sisteme...), alate za debugging, komunikacione protokole (CAN (CAN-FD), Ethernet, FlexRay), dijagnostiku, XCP protokol, osciloskop, unimer, lemilicu (dok nisam zapatio ozbiljan tremor), ožičavanja svakakve vrste, itd.
Poguran sam bezbroj puta od strane tim lidera da nadogradim znanje iz nekog programskog jezika osim CAPL-a (prilagođeni C), ali nisam uspeo da uložim jotu energije u to za sve ove godine. Definitivno najporažavajuć podatak koji najviše (negativnog) govori o meni.

 

---------------------------------------------------------------------------------
Dalji sled događaja nakon otkaza je više priča o meni i mojim karakternim osobinama, ako li neko ima volje da čita

---------------------------------------------------------------------------------

Zapravo, sve je bilo super u prve četiri godine, osim podrazumevanog stresa zbog socijalne adaptacije. Nekoliko povišica, unapređenje, postao de facto tehnički lider testnog tima, sve šestomesečne evaluacije pozitivne. To je otprilike doba kada je moj problem sa kockom ušao u poslednji stadijum metastaze. Dugo godina se trulež taložila u meni, nije da je došlo niotkuda. Od tada sam u neprestanoj jurnjavi za kreditnim proizvodima svake vrste, preganjanju sa zelenašima, uglavnom u sedmocifrenom dugu i neprestano pod stresom, u samokrivnji, van fokusa na poslu. Posledično, radni učinak je počeo rapidno da opada, kao i ocene na evaluacijama. Brojna kašnjenja, neodgovornost, komunikacija, sve je trpelo. Nazovite ovo izgovorom, ili razlogom. Svejedno je. Ne lažem kad kažem da sam već godinama svake sekunde napet kao struna, postao čak i hipersenzitivan na dodir, samo dodatno produžio spisak mentalnih anomalija o kojima sam već pisao na drugim temama ranije.

Kada je trend otpuštanja u IT-u došao do moje firme, u Februaru ove godine, bio sam na međ onima na vrhu rangirne liste neefikasnosti zaposlenih i ponuđen mi je sporazumni raskid ugovora uz pozamašnu otpremninu u cilju rezanja troškova. Na momente je delovalo kao blagoslov, jer novo zaposlenje nije delovalo nemoguće sa mojim iskustvom, a cifra koju sam dobio na račun je daleko veća od bilo koje koju sam ikada imao. 

Naravno, prokockao sam otpremninu u roku od par dana, uglavnom otkopavajući Tutankamonovo blago na slot aparatu. Na podforumu "Kladionica" sam ostavio fragmente tog ludila. Sa nerešenim dugovanjima prema zelenašima (koji se i dan danas uvećavaju, zbog kamate, ne kockam već 20ak dana), nakon gubitka auta  i prokockanog kredita u Januaru u jednako kratkom vremenskom roku (ukupno oko 20k EUR u 2023-ćoj), i svega što sam upropastio u poslednjih par godina, ovo sa otpremninom je bio glogov kolac u kovčegu koji sadrži moje ambicije, blagostanje i volju za životom. Anksioznost i soc. fobija su dostigli nove amplitude. Sreća pa nisam hrabra osoba, inače bih davno poslušao intruzivne misli i presudio sebi. U poslednja dva meseca mogu da prebrojim tek tri skretanja s rute kuća-kladionica. 90% vremena sam u kući i zapravo tek povremeno odem do lokalne kladže, iako uglavnom nemam dinara. Zablejim tamo da odmorim od kevinog dosađivanja da potražim posao.

 

Negde na rubu mozga mi racio govori da budem muško^TM, ali samoprocena mi kaže da nema trika da ću ikada skupiti hrabrost da odem na razgovor za posao. Tektonski potresi su potrebni u mom životu da bi se to desilo.
Isto tako, ne vidim ni kako bih prošao razgovor sa ljudskim resursima, ako li imaju i zrno profesionalnosti i znanja. Tehnički deo još nekako, ali ko bi zaposlio asocijalnu, nemuštu osobu koja ostavlja utisak čudaka. Čak i u trenucima ispisivanja ovog upisa, sama pomisao koja se nameće na scenario koji otkucavam proizvodi neopisivu dozu anksioznosti koja je dovoljna da me zauvek zadrži u neaktivnosti. Ma kad potvrdim ovaj upis, ima da se sklupčam u ćebe i pustim LOTR dok ne počne NBA, da se malo dođem sebi. Kad se samo zamislim, čak i kada bih volšebno prošao kroz razgovor i bio primljen, adaptirati se u novi okoliš, glumiti normalnost uz potiskivanje sopstvene neurotičnosti, prolaziti ponovo kroz iste horore socijalnog prilagođavanja mesecima, anksioznost zbog greške na poslu, ma neizvodljivo, čak ni na celom rivotrilu.

Stidljivo sam ispitao tržište i ljude koje poznajem da li imaju ponudu za posao koji ne uključuje socijalne interakcije sa nepoznatim ljudima, jer je to jedino na šta bih pristao u ovom trenutku, ali bezuspešno.
U ovom momentu, radije bih ostao NEET, valda dok ne dogori, pa se možda i desi da se taj čuveni urođeni nagon za preživljavanjem aktivira i u meni. U hibernaciji je već 35 god. 

 

Ne treba mi pomoć za CV. Bliska rođaka radi u HR-u i dobar deo svog radnog veka je provela kao headhunter na linkedinu. CV-ovi su joj uža specijalnost. Zapravo sam sa njom, uz nagovor roditelja, poslao CV u dve automotive firme u NS-u. Nisam smeo 15 dana da otvorim mail i lagao svoje u međuvremenu da još nema odgovora. Mislio sam o tome svakog dana u mesecu, ali nisam imao muda. Kunem se Bogom da je tako, koliko god bizarno zvučalo. Jedne noći, pre oko nedelju dana, neka misteriozna hrabrost me nadahnula i napokon sam otvorio mail, da bih zatekao odgovore obe firme. U jednom je bilo potrebno napraviti nalog na nekom SmartRecruiteru i odraditi test za šta je istekao rok od 5 dana, tako da sam ostavio stvari netaknutim. Na drugom sam odgovorio potvrdno na poziv na razgovor koji je 12. Juna. Ne znam šta mi bi da to uradim. Preneo sam to svojima, malo izmenju verziju priče naravno, ali nisam im još rekao da se neću pojaviti tamo. Verovatno ni neću reći, nikada. Izaći ću napolje i provesti vreme negde drugde, kao u tinejdžerskim danima kada sam se šatro doterivao za izlazak da bih dobio pare, a noći provodio u lokalnoj maloj igraonici. Nema strašnijeg mesta na svetu od diskoteke, realno.

 

Vrlo je verovatno da sam pogrešio što sam otišao u širinu opisujući svoje stanje. Tek nekolicini ljudi sam u prošlosti uživo ispričao slično onome što sam ovde ispisao i dobio podsmehe, argumentaciju koja sadrži priče o ljudima koji su kretali od nule, iz nezavidnog položaja, koji grebu rukama i nogama za živi opstanak, o teško bolesnima koji se i dalje bore, dok se ja navodno ponašam kao derište koje se zbog kukavičluka krije iza mamine suknje. Nisu mi pomogli. Stavio sam sebe na test nebrojano mnogo puta u prošlosti i znam svoje limite bolje nego iko drugi.

Stoga, jedini način koji bi u teoriji mogao da mi pomogne je savet za dobrog psihologa, poželjno usko specijalizovanog za lečenje depresije i soc. anksioznosti, poželjno u NS. Nije da su mi pomogli u prošlosti, al ajd, da ne budem ignorantni slepac koji ne veruje nauci. Već godinama ne posećujem ordinacije, niti sam na farmakoterapiji, osim povremeno rivotrila kojeg ilegalno nabavljam. Imam nekoliko F dijagnoza. Pisao sam i tome ranije. Šifre nisu bitne, jer, bar nominalno, nijedna ne govori o psihozi, distorzijama u sećanju i sl. Nemam ni dinara da bih si priuštio psihologa, ali sam barem postao maher za iznalaženje izvora za nove pozajmice.
Alternativno, link do konkursa za posao koji bih mogao da radim na osnovu gore napisanog. 
Zaposlenje u IT firmi mi je ipak nešto što bih najviše voleo da ostvarim, pre svega zbog mogućnosti viših zarada, jer imam ogroman dug koji mi visi kao balast oko vrata. Ni u imaginaciji nije lako izvesti.

 

[DameTime]

Hej @RatzenStadt, pre svega, sorry što malo kasnije odgovaram. Tvoj upis sam videla dok sam se vraćala iz izlaska, te sam pomislila da je bolje da izdvojim vreme i pažljivo pročitam ovo što si napisao. ☺️

Pošto si podelio svoju priču javno, pretpostaviću da možemo ovde da nastavimo komunikaciju. Ali možemo preći na PM u bilo kom trenutku ako ti tako više odgovara. Staviću i ja svoj odgovor u spojler, zbog ostalih:

 

Spoiler

Tvoje kvalifikacije iz prvog dela teksta ću probati da klasifikujem i pošaljem nekolicini kolega koje rade u HR sektoru, prvenstveno u IT kompanijama. Zbog osećaja socijalne anksioznosti, pretpostavljam da bi ti više odgovarao remote sistem rada, a dosta kompanija danas to i nudi. 

 

Što se tiče drugog dela upisa, naravno da samo ti poznaješ svoje limite. Niko od nas nije pozvan da ti sudi, osuđuje te i savetuje. Naravno, svako može različito reagovati na tvoju priču jer je ljudima često (priznajem i meni) prva, instinktivna reakcija da ponude nekakvo magično rešenje ili savet. 

 

Na temu ostalog ja ti, naravno, ne bih preporučila da ilegalno nabavljaš i uzimaš Rivotril na svoju ruku. Jbg, ne mogu da kažem da je to okej, iako mogu da te razumem. Raspitaću se kod kolega terapeuta da li bi neko mogao da radi sa tobom, besplatno, tj. opisaću situaciju. Dosta je mladih terapeuta pod supervizijom koji su u potrazi za klijentima, kojima zauzvrat pružaju usluge besplatno (to ne znači da bi se manje trudili oko tebe ili da nisu stručni!), tako da sam sigurna da će se neko od kolega javiti. Ja ne poznajem nikog u NS, mogu da ili da prosledim upit dalje ili da pronađemo nekog ko bi sa tobom radio online.

 

[PorodicneVrijednosti]

Ne bih da ulazim u psiholoske analize jer za to doista nisam strucan al sa tim kvalifikacijama, iskustvom u znanjem u HiL testingu bi mogao dobiti posao u mojoj firmi u Austriji u vrlo kratkom roku. Trenutno trazimo bar 3-4 nova HiL inzinjera, posla preko glave a kadra fali nenormalno.

[Kronostime]

`ajte Novosadjani - pomozite

 

 

[Kronostime]

Naklon do poda.

[Igor_]

Na ovom spisku plata prosecnih koji se vrti, pojavljuje se "H.O. Decije srce" sa prosecnom platom zaposlenih od 15k€, zna li neko nesto vise o njima? Ko drzi to? 

[Constantin]

16 minutes ago, Igor_ said:

Na ovom spisku plata prosecnih koji se vrti, pojavljuje se "H.O. Decije srce" sa prosecnom platom zaposlenih od 15k€, zna li neko nesto vise o njima? Ko drzi to? 

Ček...daj taj link, ima nešto tako, ako baš nije to, kojima sam ja dao trajni nalog, da mi svakog meseca skidaju po neku kintu. Skoro mi poslalirazglednicu, zahvaljuju se, ali ne znam gde je, tražih i ne mogu da nadjem....pa ..daj taj link.

[Constantin]

Mislim da nije to, evo, našao sam....ovo su "SOS Dečija sela"...dole piše "Koje je boje srce tvoje"...pa sad, deca+srce i izmiksovao sam izgleda pogrešno...?????


Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока

[Igor_]

4 minutes ago, Constantin said:

Mislim da nije to, evo, našao sam....ovo su "SOS Dečija sela"...dole piše "Koje je boje srce tvoje"...pa sad, deca+srce i izmiksovao sam izgleda pogrešno...?????


Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока


 

Ovo je neka druga, ne radi se istim. 

Mada koliko ih ima kod nas, teako covek da pohvata sve. 

[Constantin]

21 minutes ago, Igor_ said:

Ovo je neka druga, ne radi se istim. 

Mada koliko ih ima kod nas, teako covek da pohvata sve. 

Da...

[Div]

Uz to, prema javno dostupnim podacima, on preko preduzeća čiji je vlasnik koristi i dalje tri vile u Diplomatskoj koloniji, a jednu od njih koristi Fondacija Humana srca, koju vodi njegova ćerka Danijela Vasilijević.

[Eddard]

Nije to ista fondacija.

[Div]

32 minutes ago, Eddard said:

Nije to ista fondacija.

Da, izvinjavam se.

Odgovorna lica HO Dečja srca su Ivana Rojević i Goran Rojević.

[Div]

Potrebna pomoć devojčicama Milici i Anđeli u planinskom selu Lepčince kod Vranja

Video sam ovaj teks na Sajtu N1.

Akciju prikupljanja pomoći vodi Fondacija Tamara Misirlić.