Jump to content

Recommended Posts

i bolje je da ne potezes tako daleko ovo ljeto. nego, vrati nam se onda s fotkama suma i gora jugoistocne Srbije, ima se tamo sta vidjeti. jugoistocnog vrapca da si obavezno fotkao! taman ja savladam djivdjanski, pa cemo spojiti sliku i zvuk. :classic_biggrin:

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Vjekoslav said:

i bolje je da ne potezes tako daleko ovo ljeto. nego, vrati nam se onda s fotkama suma i gora jugoistocne Srbije, ima se tamo sta vidjeti. jugoistocnog vrapca da si obavezno fotkao! taman ja savladam djivdjanski, pa cemo spojiti sliku i zvuk. :classic_biggrin:

 

Da znas da ima, nije to ova nasa ravnica 🙂 Mada nismo ni mi za baciti 🙂 Dogovoreno 🙂

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

evo ih vec i u Americi :classic_biggrin:

 

U CUGU PREKO OKEANA: DŽIVDŽAN REKORDER U DUGOPRUGAŠKOM LETU

U cugu preko okeana: Dživdžan rekorder u dugoprugaškom letu

Iako sićušna, teška je svega 12 grama, ova ptica je kadra da u vreme jesenje migracije ka jugu preleti u jednom cugu Atlantski okean, od istočne obale Amerike i Kanade do Karipskih ostrva.

Uz pomoć geolokatora koje su prikačili pticama, naučnici su ustanovili da one u samo dva do tri dana mogu da prelete blizu 2.540 kilometara. “Nijedna druga ptica ove veličine ne leti tako dugo u jednom cugu. To je zaista jedan od najneverovatnijih podviga koji je ikada zabeležen“,  kazao je ekolog Rajan Noris sa Gelf Univerziteta u Ontariju. Nakon što bi se domogle Portorika ili ostrva Hispaniola, ptice bi se zadržale na kopnu par dana pre nego što bi nastavile put do Kolumbije i Venecuele. Prilikom povratka u severne krajeve, američki vrabac leti sigurnijom trasom, pretežno iznad kopna, preko Floride i američke istočne obale.

Ovom studijom, objavljenom u časopisu “Biology Letters“, naučnici su rešili višedecenijsku misteriju migracije ovih dživdžana. Doduše, postojali su indirektni dokazi da su ove selice u stanju da izvedu dugo transokeansko putovanje: imaju običaj da po lošem vremenu sleću na brodove u Atlantiku. “Smatralo se da je takav herkuleanski poduhvat fizički i fiziološki nespojiv sa jednom tako sićušnom pticom“, kazao je ornitolog Kris Rimer iz Centra za ekološke studije u Vermontu.

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

32 minutes ago, Vjekoslav said:

evo ih vec i u Americi :classic_biggrin:

 

U CUGU PREKO OKEANA: DŽIVDŽAN REKORDER U DUGOPRUGAŠKOM LETU

U cugu preko okeana: Dživdžan rekorder u dugoprugaškom letu

Iako sićušna, teška je svega 12 grama, ova ptica je kadra da u vreme jesenje migracije ka jugu preleti u jednom cugu Atlantski okean, od istočne obale Amerike i Kanade do Karipskih ostrva.

Uz pomoć geolokatora koje su prikačili pticama, naučnici su ustanovili da one u samo dva do tri dana mogu da prelete blizu 2.540 kilometara. “Nijedna druga ptica ove veličine ne leti tako dugo u jednom cugu. To je zaista jedan od najneverovatnijih podviga koji je ikada zabeležen“,  kazao je ekolog Rajan Noris sa Gelf Univerziteta u Ontariju. Nakon što bi se domogle Portorika ili ostrva Hispaniola, ptice bi se zadržale na kopnu par dana pre nego što bi nastavile put do Kolumbije i Venecuele. Prilikom povratka u severne krajeve, američki vrabac leti sigurnijom trasom, pretežno iznad kopna, preko Floride i američke istočne obale.

Ovom studijom, objavljenom u časopisu “Biology Letters“, naučnici su rešili višedecenijsku misteriju migracije ovih dživdžana. Doduše, postojali su indirektni dokazi da su ove selice u stanju da izvedu dugo transokeansko putovanje: imaju običaj da po lošem vremenu sleću na brodove u Atlantiku. “Smatralo se da je takav herkuleanski poduhvat fizički i fiziološki nespojiv sa jednom tako sićušnom pticom“, kazao je ornitolog Kris Rimer iz Centra za ekološke studije u Vermontu.

 

A i nije veliko čudo što je DŽIVDŽAN to uspeo - bilo bi pravo čudo da BROBINJAK pređe preko okeana 🙂

 

E, kladim se da ni @Constantin ne zna  šta je brobinjak 🙂

Link to comment
Share on other sites

45 minutes ago, Laki21 koji lebdi said:

 

E, kladim se da ni @Constantin ne zna  šta je brobinjak 🙂

Brobinjak ili brabinjak...po staronišlijski je mrav...retko kad je ta reč u upotrebi, ali je vrlo česta, vrlo slična, a to je brabonjak...klikerast "nus proizvod" varenja životinja..ovce, zeca itd. :writing:

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites



evo ih vec i u Americi :classic_biggrin:
 
U CUGU PREKO OKEANA: DŽIVDŽAN REKORDER U DUGOPRUGAŠKOM LETU
U-cugu-preko-okeana-Dzivdzan-rekorder-u-dugoprugaskom-letu-2.jpg

Iako sićušna, teška je svega 12 grama, ova ptica je kadra da u vreme jesenje migracije ka jugu preleti u jednom cugu Atlantski okean, od istočne obale Amerike i Kanade do Karipskih ostrva



Mene samo interesuje kako preleti Atlantski okean kad leti od istocne obale Kanade i USA do Kariba?


Sent from my Mi 9T Pro using Tapatalk

Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, DJ_Vasa said:

U pravu si, reč potiče od onomatopeje za vrapca. Obično je koristimo sa , tj.dživdžan.

Vidim da sasvim pogrešno tumačite "Đivđane", no ne zameram vam.  Jedan vic u vezi ovoga. Elem  otišao jedan Srbin (Đivđan, mada se dosta korist i Đivđa) na sahranu kod Crnogoraca. Vratio se kući i pitaju ga kako je prošla sahrana. On poče da opisuje doslovce kako se na crnogorskim sahranama kuka, - " Bia so soko leteo si visoko..." ukućani ka pitajui ko je to bio. Aaaaa, izgleda bija neki Đivđan, utepali ga sas đitku ( e sad vi razumite šta je đitka na đivđanski)

Zaboravih, kosovske Srbe koji su živeli po okolnim selima Prištine smo zvali iz milošte Đivđani-nke, na šta se oni naravno nikad nisu ljutili.

Edited by Pristevac
Link to comment
Share on other sites

Evo još jednog vica za naše Đivđane. Otišli roditelji i rodbina da prose  devojku, za sina. Ušli u kuću devojačku, tamo cela familija i rodbina. Domaćinka poče da prestavlja porodicu:

 - Ovaj gu je tatko,

- Ovaj gu je strika,

-ova gu je sestra,

 - ovaj gu je baja,

 

 Prosci zađuđeno pitaju: Taj li gu je baja?,  na šta dobiše odgovor: Jes, jes, taj gu je baja. Ovi ljutiiti se pokupšie i odoše.

 Baja je đivđanski naziv za brata.

 

 Valjda će Vjeko sada shvatiti, a ako ne, već mu rekoh adresu kome da se obrati za bliže objašnjenje😂

Edited by Pristevac
Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, vilhelmina said:

Ima li neko ovde da su ga napadale vrane 🤪?

Mene malopre jedna jurila dobrih 100 metara. Ja trcim sa sve prepunim kolicima iz prodavnice, a ona mi se zalece s ledja, klepne me nekako krilima, produzi, napravi krug, pa opet. I tako jedno 7-8 puta, sve dok me nije isterala iz sumarka. Srecom pa je bilo nizbrdo i nikog da vidi taj blam, jer je bilo rano ujutro. Ali prilicno traumaticno iskustvo. Mislim da cu neko vreme obilaziti to mesto u velikom luku 😀.

Tekst od pre 2 dana, bice da im je sezona: 

https://rs.n1info.com/SciTech/a604655/Zavod-Najbolja-zastita-od-napada-vrana-je-izbegavanje-mesta-gde-su-im-gnezda.html?utm_campaign=ug.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_source=ug.contentexchange.me&utm_term=ug.contentexchange.me

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

29 minutes ago, Constantin said:

Brobinjak ili brabinjak...po staronišlijski je mrav...retko kad je ta reč u upotrebi, ali je vrlo česta, vrlo slična, a to je brabonjak...klikerast "nus proizvod" varenja životinja..ovce, zeca itd. :writing:

 

Tako je, mislim na mrava, i tako je, cesto mesaju te dve reci kod nas 😉

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Pristevac said:

Vidim da sasvim pogrešno tumačite "Đivđane", no ne zameram vam.  Jedan vic u vezi ovoga. Elem  otišao jedan Srbin (Đivđan, mada se dosta korist i Đivđa) na sahranu kod Crnogoraca. Vratio se kući i pitaju ga kako je prošla sahrana. On poče da opisuje doslovce kako se na crnogorskim sahranama kuka, - " Bia so soko leteo si visoko..." ukućani ka pitajui ko je to bio. Aaaaa, izgleda bija neki Đivđan, utepali ga sas đitku ( e sad vi razumite šta je đitka na đivđanski)

Zaboravih, kosovske Srbe koji su živeli po okolnim selima Prištine smo zvali iz milošte Đivđani-nke, na šta se oni naravno nikad nisu ljutili.

 

Onda je to razlika u upotrebi. U Beogradu se može čuti dživdžan, ali samo u značenju vrapca. Znam da ima nekih razlika koje su nama manje poznate. Mislim da si baš ti na starom forumu odgovorio kada sam pitao šta znači Kod Buše u granap jer sam taj izraz prvi put video u tadašnjoj prepisci.

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

10 hours ago, Div said:

 

Ne, nije bagrem, čak nimalo ne liči u prirodi, mada, kad ponovo pogledam sliku, moglo bi da se učini kao da jeste. Cvet je mnogo sitniji nego kod bagrema, list je deblji, nenako mesnat, a raste kao žbun, dok bagrem raste u visinu, grane pušta tek na 4-5 metara od zemlje.

Mislim da je Vilhelmina u pravu, da je to ligustrum, da ga je svojevremeno posadio pokojni otac da bi formirao živu ogradu, ali je ostalo na nekoliko drveta. 

 

Cvetici bas i nisu jasni na slici, pa onako odokativno sam rekla da mi lici na bagrem. Pogledala sam da li je ligustrum i primetila razliku u listovima, jer ligustrum ima spicastije listove, a sa tvoje slike mi se cini da su zaobljeniji... Na kraju sam nasla ovaj stajt i sigurno je Vili u pravu. Meni lici najvise na ligustrum ibota, ali ti zakljuci po cvetovima i liscu... 

 

https://fondeco.ru/hr/biryuchina-obyknovennaya---posadka-i-uhod-razmnozhenie-semenami-kustarnik/

Edited by Baby
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

34 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Onda je to razlika u upotrebi. U Beogradu se može čuti dživdžan, ali samo u značenju vrapca. Znam da ima nekih razlika koje su nama manje poznate. Mislim da si baš ti na starom forumu odgovorio kada sam pitao šta znači Kod Buše u granap jer sam taj izraz prvi put video u tadašnjoj prepisci.

Uuuuu bre, pamtiš kao slon. Ta fraza  je bila u Prištini svakodnevnica,  slična kao ona u Srbiji; "Kod Gige u šupu" Inače po okolnim selima Prištine gde su vekovima živeli Srbi, postojao je taj specifičan govor, a najizraženji je bio u Gračanici, Sušici, ali i drugim selima. Naravno svi su pričali i književni jezik, ali su u međusobnoj komunikaciji pričali svojim specifičnim govorom, nešto slično kao i Nišlije. Mene lično je bio vrlo  drag, rado sam ka koristio. Poprilično je sličan sa nišlijskim govorom, sa mnogo turcizama, da sada ne navodim primere. Lično mislim da je to bogatstvo svakog naroda, i da to treba negovati koliko je to moguće. Zato mi je i Niš nekako

drag baš zbog toga.

Edited by Pristevac
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

20 minutes ago, Baby said:

 

Cvetici bas i nisu jasni na slici, pa onako odokativno sam rekla da mi lici na bagrem. Pogledala sam da li je ligustrum i primetila razliku u listovima, jer ligustrum ima spicastije listove, a sa tvoje slike mi se cini da su zaobljeniji... Na kraju sam nasla ovaj stajt i sigurno je Vili u pravu. Meni lici najvise na ligustrum ibota, ali ti zakljuci po cvetovima i liscu... 

 

https://fondeco.ru/hr/biryuchina-obyknovennaya---posadka-i-uhod-razmnozhenie-semenami-kustarnik/

https://www.plantea.com.hr/kalina/

 

I ja sam na prvu pomislio da je bagrem...

 

---

 

Još jedna dobrišacesarićevska slija:

 

102263918_718778792268199_46334305316089

Edited by Bushman
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Constantin said:

Otprilike kao kod nas u Nišu kad kažu "u oluk kod Pozorište"....????  jel tako ?

Jeste, a Prištevac je to bolje objasnio od mene. Nažalost, mi nemamo neki tako raširen izraz.

 

1 hour ago, Pristevac said:

Uuuuu bre, pamtiš kao slon. Ta fraza  je bila u Prištini svakodnevnica,  slična kao ona u Srbiji; "Kod Gige u šupu" Inače po okolnim selima Prištine gde su vekovima živeli Srbi, postojao je taj specifičan govor, a najizraženji je bio u Gračanici, Sušici, ali i drugim selima. Naravno svi su pričali i književni jezik, ali su u međusobnoj komunikaciji pričali svojim specifičnim govorom, nešto slično kao i Nišlije. Mene lično je bio vrlo  drag, rado sam ka koristio. Poprilično je sličan sa nišlijskim govorom, sa mnogo turcizama, da sada ne navodim primere. Lično mislim da je to bogatstvo svakog naroda, i da to treba negovati koliko je to moguće. Zato mi je i Niš nekako

drag baš zbog toga.

Izraz mi je bio toliko simpatičan da sam naprosto morao da ga zapamtim, a sećam se da si i tada spomenuo Kod Gige u šupu. Inače, uspeo sam da nađem i taj naš razgovor, bio je pre tačno deset godina plus četiri dana jer si odgovorio 27. maja 2010: https://forum.b92.net/topic/26389-koliko-jezika-govorite-osim-maternjeg/page-23

 

Mali off-topic: tek nedavno sam saznao da u Novom Sadu za jaknu kažu gornjak. Ova reč mi je bila do tada nepoznata, iako do Novog Sada imam samo oko 80 km, a poznajem i dosta Novosađana. Doduše, prijatelj od koga sam ovo saznao je isto bio začuđen jer je video neku jaknu u BG, hteo da je kupi, ali ga prodavačica nije razumela kada joj je tražio gornjak. Nije mu bilo jasno kako ga prodavačica ne razume jer je mislio da se tako kaže i u BG.

Edited by DJ_Vasa
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Pije li se u prestonici klaker...?  U Užicu, pre par godina, moj sin pitao, tamo gde je uzeo "komplet lepinju" da li imaju klaker, a oni pogled belo.....Na nekoliko mesta pitao, niko ne zna šta je. Nasuprot tome...u Nišu kad bi u nekoj ćevapdžinici naručio "komplet lepinju" verovatno bi dobio pljeskavicu sa svim prilozima..:classic_biggrin:

Link to comment
Share on other sites

10 minutes ago, Constantin said:

Pije li se u prestonici klaker...?  U Užicu, pre par godina, moj sin pitao, tamo gde je uzeo "komplet lepinju" da li imaju klaker, a oni pogled belo.....Na nekoliko mesta pitao, niko ne zna šta je. Nasuprot tome...u Nišu kad bi u nekoj ćevapdžinici naručio "komplet lepinju" verovatno bi dobio pljeskavicu sa svim prilozima..:classic_biggrin:

Pisali smo skoro na kulinarstvu o bozu i klakeru. Nema ga više u Bgd, mislim da nijedna sodadžijska radnja više ne radi, a boza se nađe u ponekoj poslastičarnici.

Kabeza i klaker  su pića mog detinjstva.

Link to comment
Share on other sites

Just now, Div said:

Pisali smo skoro na kulinarstvu o bozu i klakeru. Nema ga više u Bgd, mislim da nijedna sodadžijska radnja više ne radi, a boza se nađe u ponekoj poslastičarnici.

Kabeza i klaker  su pića mog detinjstva.

Pa brate, znaš gde je Niš....dođi da se icepimo od pijenje...:classic_biggrin:

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Constantin said:

Pije li se u prestonici klaker...?  U Užicu, pre par godina, moj sin pitao, tamo gde je uzeo "komplet lepinju" da li imaju klaker, a oni pogled belo.....Na nekoliko mesta pitao, niko ne zna šta je. Nasuprot tome...u Nišu kad bi u nekoj ćevapdžinici naručio "komplet lepinju" verovatno bi dobio pljeskavicu sa svim prilozima..:classic_biggrin:

Nadje se u Beogradu i klaker i kabeza, ali industrijski u flasama od dva litra. Lep, nekvalitetan vestak, ali ponekad prija, leden.... U Nisu bar nalazim klaker od pola litra i crveni i zuti.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, DJ_Vasa said:

 

Mali off-topic: tek nedavno sam saznao da u Novom Sadu za jaknu kažu gornjak. Ova reč mi je bila do tada nepoznata, iako do Novog Sada imam samo oko 80 km, a poznajem i dosta Novosađana. Doduše, prijatelj od koga sam ovo saznao je isto bio začuđen jer je video neku jaknu u BG, hteo da je kupi, ali ga prodavačica nije razumela kada joj je tražio gornjak. Nije mu bilo jasno kako ga prodavačica ne razume jer je mislio da se tako kaže i u BG.

 

😀 Gornjak je samo izraz za teksas jaknu ili jaknu od teksasa. 

 

Ima tu dosta nekih novosadkskih izraza sto se ne koriste u drugim gradovima. 

 

Kanda (izgleda), Djir (krug), Mindedj (Madjarska rec za mozda), gari (prijatelj), bureknuti (pasti), gajba (stan), djidjan (seljacic po ponasanju), erlav (iskrivljen), kremas (sminker po oblacenju), krkanluk (prejedanje), loma (malo).... i tako, ne mogu svega ni da se setim. 

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Constantin said:

Pije li se u prestonici klaker...?  U Užicu, pre par godina, moj sin pitao, tamo gde je uzeo "komplet lepinju" da li imaju klaker, a oni pogled belo.....Na nekoliko mesta pitao, niko ne zna šta je. Nasuprot tome...u Nišu kad bi u nekoj ćevapdžinici naručio "komplet lepinju" verovatno bi dobio pljeskavicu sa svim prilozima..:classic_biggrin:

Soda klaker sa gumenim zatvaračem, na neki metalni mehanizam. Kao dete sam ga uvek kupovao ispre zelene pijace u Prištini. Klaker ili kraker kako god.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...