Jump to content

Zapad sa istoka, večite teme i citati...


Beonegro

Recommended Posts

35 minutes ago, attolini said:

iako mi je potpuno jasno da generacija rodjena za vreme bombardovanja ima sasvim drugaciji pogled na svet od moje generacije kojoj je svetionik bio na zapadu...

Neko ko je rođen za vrijeme bombardovanja to bombardovanje ne pamti, pa prema tome ne može zbog njega da ima negativne predrasude prema zapadu. Mislim da je u pitanju ipak nešto drugo, a mislim i da ti nisi glup pa da ti to nije jasno.

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

2 minutes ago, Beonegro said:

Neko ko je rođen za vrijeme bombardovanja to bombardovanje ne pamti, pa prema tome ne može zbog njega da ima negativne predrasude prema zapadu. Mislim da je u pitanju ipak nešto drugo, a mislim i da ti nisi glup pa da ti to nije jasno.

 

.

 

Ako cemo da cetvorimo to sto sam napisao, da u pravu si...

 

 

Kad te bombarduju jer smetas planetarnim politickim i ekonomskim procesima to zaista stvara podlogu za ovakav narativ i ne sasvim bez razloga...Ta generacija jednostavno nije imala priliku da vidi zapad onakvim kakvim je on bio...i kakvim negde jos uvek jeste...

 

Izaci iz tog narativa bice veoma tesko...mada sami rusi se " trude" da pomognu tome svojim resenjemia od februara...

 

 

.

 

.

Link to comment
Share on other sites

3 minutes ago, Beonegro said:

OK, tu ćemo stati.

 

.

 

 

Gde ces ti stati je naravno tvoja stvar...Ja cu stati na recima coveka koji je do grla bio u desavanjima tih dana...

 

 

Strobe Talbott, bivši zamenik američkog državnog sekretara, - „otpor Jugoslavije širim trendovima političkih i ekonomskih reformi – a ne nevolja kosovskih Albanaca – najbolje objašnjava rat NATO-a“

 

 

.

Link to comment
Share on other sites

5 minutes ago, attolini said:

 

.

 

 

Gde ces ti stati je naravno tvoja stvar...Ja cu stati na recima coveka koji je do grla bio u desavanjima tih dana...

 

 

Strobe Talbott, bivši zamenik američkog državnog sekretara, - „otpor Jugoslavije širim trendovima političkih i ekonomskih reformi – a ne nevolja kosovskih Albanaca – najbolje objašnjava rat NATO-a“

 

 

.

Ja ću do smrti biti zaprepašćen snagom deluzije veličine i bitnosti u globalnim okvirima koju su Tito i pokojna Jugoslavija proizveli.

Ne znam koji je Talbotov motiv da ovo izjavi, ali ovo zvuči kao nešto što bi rekla Mirjana Marković.

  • Like 8
Link to comment
Share on other sites

 
.
 
 
Gde ces ti stati je naravno tvoja stvar...Ja cu stati na recima coveka koji je do grla bio u desavanjima tih dana...
 
 
Strobe Talbott, bivši zamenik američkog državnog sekretara, - „otpor Jugoslavije širim trendovima političkih i ekonomskih reformi – a ne nevolja kosovskih Albanaca – najbolje objašnjava rat NATO-a“
 
 
.
Rečima maternjeg jezika tog tipa, to što je rekao je čist bull shit.

Sent from my SM-A525F using Tapatalk

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

45 minutes ago, Beonegro said:

Ne znam koji je Talbotov motiv da ovo izjavi, ali ovo zvuči kao nešto što bi rekla Mirjana Marković.

 

Noam Chomsky interpretirao predgovor knjige Talbotta.

 

Quote

...This is from Strobe Talbott who was in charge of the…he ran the Pentagon/State Department intelligence Joint Committee on the diplomacy during the whole affair including the bombing, so that’s very top of Clinton administration; he just wrote the forward to a book by his Director of Communications, John Norris, and in the forward he says if you really want to understand what the thinking was of the top of Clinton administration this is the book you should read and take a look on John Norris’s book and what he says is that the real purpose of the war had nothing to do with concern for Kosovar Albanians. It was because Serbia was not carrying out the required social and economic reforms, meaning it was the last corner of Europe which had not subordinated itself to the US-run neoliberal programs, so therefore it had to be eliminated. That’s from the highest level.

 

Analiza i zaključak Chomskog, vlažni san svih Rusija do Terazija autralaca™.

 

Očigledno vetar duva sa strane kontra neo-liberalizma, ali i to je prednost Zapada gde postoje legitimni sukobi političkih mišljenja za razliku od totalitarističkih sistema Istoka u kojima je drugo mišljenje od zvaničnog - pogrešno i često razlog saplitanja na visokim stepenicama, padanja kroz prozor, gnjuranja u jamama kreča i sl...

 

Edited by fancy
  • Like 10
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Što se Strobe Talbotta tiče, lepo bi bilo da se citira i u još nekim prilikama, ne samo kad se izvlači iz konteksta tumačenje predgovora njegovih reči, npr. direktno iz usta istoga:

 

Quote

As recently as August, the Bosnian Serb authorities in Banja Luka made local Muslims wear special white arm bands and marked their homes with white cloth, all as a prelude to "ethnic cleansing." That administrative euphemism, coupled with the deja vu of the arm bands, makes clear what we have been up against in Bosnia: In a word -- and it is the right word -- it is genocide in our time, genocide on the continent of Europe.


U.S. Department of State  -  U.S. Leadership and the Balkan Challenge  -  Deputy Secretary of State Strobe Talbott

 

 

Edited by fancy
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Poriv za citiranjem nekih ljudi koji su u jednom trenutku zauzimali znacajnu poziciju, koja se uvek koristi tako da se da na tezini njihovom misljenju, je meni uvek bio dokaz nemoci diskutanta da samostalno artikulise svoje misljenje i otkrivanje nacina na koji je bazdaren.

 

Jer jos od banalnih stvari poput rasprava u osnovnoj skoli gde ti "ne mozes da znas bolje od uciteljice", preko ozbiljnijih poput ovih o ratu, fundamentalnim ljudskim pravima, koje mogu rasturiti porodice i prijateljstva, povlacenje nekog Talbota, Kisindzera i Mershajmera je samo jedan lep ukrasni papir, u koji je zavijen taj "poklon" poprilicno velikih dimenzija, krunsko misljenje koje treba da sa visine objasni paorima kako stoje stvari, jer ako ne verujes meni, veruj uciteljici.

 

A kad otvoris taj poklon, vidis praznu kutiju. Ali ti gresis! Kutija je dupke puna!

 

Puna snaznih emocija, maste, velikih ideja vrhunskih mislilaca koje je realnost opovrgla nebrojeno puta, ali to se ne priznaje, jer svet je lep kada sanjamo.

 

I uvek, ali uvek je tako, vadjenje nekih stvari iz konteksta i sakrivanje iza najcesce laznih autoriteta koji su izabrani iskljucivo zato sto daju nekakvu fantomsku potporu onome sto smo mi duboko u sebi odavno odlucili, potpomognuti emotivnim uplivom.

 

Najtragicnije je to sto za vecinu tih "autoriteta" ni oni nisu culi pre nego sto su pokusali da ih koriste kao prigodan alat. Niti haju za to sto je vecina tih citata izvuceno iz konteksta i dato u trenutku kada ta osoba vise nema nikakvu formalnu moc niti ikoga briga sta imaju da izjave po datom pitanju.

 

 

  • Like 5
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Beonegro said:

 

Ne znam koji je Talbotov motiv da ovo izjavi, ali ovo zvuči kao nešto što bi rekla Mirjana Marković.

 

 

.

 

 

Pa ipak to nije rekla Mira sa cvetom u kosi vec americki pregovarac.., a motiv, americki zvanicnici kad jednom  vise nisu na funkciji i deo establismenta, jednostavno postaju otvoreniji i opusteniji a zagarantovana sloboda reci im to dozvoljava, kao recimo i George Kennan, Kisindzer, Jack Matlock itd ..itd...

 

 

I sav ovaj festival kognitivna disonanca - postova koji sledi je samo dokaz da se nedvosmilenom citatu nista nije moglo naci kao protiv argument...i da se razumemo, ja deo krivice zaista vidim u autizmu porodice Milosevic zastupajuci ideju da ce im veliki dozvoliti da budu rupa na evropskom tepihu.. US je mogla da spreci genocid u Ruandi, imala je obavestajne podatke i pre i za vreme zlocina, imala je i mogucnost i sredstva , pa ipak nije...nije bio politicki trenutak...

 

 

Prvosvestenici liberalizma jednostavno odbijaju da prihvate da je sam liberalizam u krizi,  da se globalizacija kao pozitivan proces  i pored svojih mana,   okrenula protiv drzavnih struktura zapada, da se i sam svet mnogo promenio u poslednjih tridesetak godina i da je van poslovicno nebitne i u sebe zagledane Skandinavije demokratija ustupila mesto hibridnim rezimima raznih oblika koji su se dosetili da demokratija mozda i nije najbolja stvar za njihove interese ali ce zato da je uredno odrzavaju kao smokvin list preko nikad cinicnijih elita.

 

A i da su demokratije danas nikad cistije i naprednije to nista ne bi znacilo u medjunarodnim odnosima, kao sto nikada nije ni znacilo. Demokratija je lek za unutrasnju upotrebu.

 

U medjunarodnim odnosima tip sistema drzave koja jebe majku drugim drzavama je nebitan, osim sto tu i tamo , u demokratskim drustvima neko mozda napravi neki  protest, izduva se i ode kuci a u nedemokratskim napravi isti takav protest, izduva se i pojede ga mrak. Stanovnistvu Libije, Sirije, Avganistana, Iraka i SR Jugoslavije nimalo nije bilo ugodnije da ginu od demokratskih NATO bombi nego Gruzinima i Ukrajincima da ginu od ruskih nedemokratskih, koliko god poneki supak mislio da ovim prvima treba da bude cast sto su na njih padale demokratske a ne genocidno zlocinacke Putinove bombe.

 

Da bi bilo sasvim jasno o cemu pisem, danasnji zapad  gleda kako da izbaci stari zapad iz lektire jer nije vise "politicki korektan" , dobili smo umesto poretka zasnovanog na medjunarodnom pravu , poredak zasnovan na pravilima , svet bez poredka i bez pravila...A US je uspela da se posere u svaki deo ovog govora od dva minuta  iz vremena dok je Amerika s uspehom  sticala pravo da bude moralni lider sveta...

 

 

 

 

 

 

 

.

Edited by attolini
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

43 minutes ago, attolini said:

Pa ipak to nije rekla Mira sa cvetom u kosi vec americki pregovarac

Zvuči podjednako zaumno, to sam htio da kažem. Mislim na ideju da Jugoslavija može da bude neki faktor u globalnim okvirima, za ovu diskusiju čak i nebitno da li pozitivan ili negativan.

Link to comment
Share on other sites

5 minutes ago, Beonegro said:

Zvuči podjednako zaumno, to sam htio da kažem. Mislim na ideju da Jugoslavija može da bude neki faktor u globalnim okvirima, za ovu diskusiju čak i nebitno da li pozitivan ili negativan.

 

.

 

Priznajem, zaista tako zvuci😄...

 

Ipak sta velike sile cini velikim, istorijski...Administrativno mocna drzava, mocna ekonomija, i mocna armija koja stiti vazdusne, kopnene i morske trgovacke puteve, ..siri trziste, i  stvara prostor za svoja "pravila' igre...

Autisticna porodica se nasla na tim putevima...

 

.

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, attolini said:

Pa ipak to nije rekla Mira sa cvetom u kosi vec americki pregovarac..

 

Pa ne, nego taj Džon Noris što mu je bio portparol u svojoj knjizi. Talbot je napisao predgovor, a ta citirana rečenica nije u njemu već je u ostatku knjige (predgovor se završava na stranici XIII, a citirana rečenica je u prologu, pri vrhu stranice XXIII).

 

https://www.amazon.com/Collision-Course-NATO-Russia-Kosovo/dp/0275987531?asin=0275987531&revisionId=&format=4&depth=1

Edited by erwin
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

36 minutes ago, erwin said:

 

Pa ne, nego taj Džon Noris što mu je bio portparol u svojoj knjizi. Talbot je napisao predgovor, a ta citirana rečenica nije u njemu već je u ostatku knjige (predgovor se završava na stranici XIII, a citirana rečenica je u prologu, pri vrhu stranice XXIII).

 

https://www.amazon.com/Collision-Course-NATO-Russia-Kosovo/dp/0275987531?asin=0275987531&revisionId=&format=4&depth=1

 

.

 

Moj prvi izvor je bio davno Gardian, steta ne moze da se kopira stranica iz knjige da se vidi sam kontekst..Talbot kad je vec pisao predgovor valjda je procitao i samu knjigu..

 

edit..godinama hocu da nadjem original citata, ili kupim knjigu, ali stalno nekako ostavljam to, malo sam dete za tebe i google  , hvala... 

 

.

Edited by attolini
Link to comment
Share on other sites

4 hours ago, attolini said:

Kad te bombarduju jer smetas planetarnim politickim i ekonomskim procesima to zaista stvara podlogu za ovakav narativ i ne sasvim bez razloga...Ta generacija jednostavno nije imala priliku da vidi zapad onakvim kakvim je on bio...i kakvim negde jos uvek jeste...

Pretpostavimo da je tako, ma ko ih bre j. Onda su luzercine i degenerici, koje treba ponovo zguziti iz zabave, zato sto je Japan dokaz da ne mora tako da se reaguje. I to je Japan stvarno bombardovan, a pored ovih je samo neko malo glasnije prdnuo.

 

Takođe, ovo je bilo jos tada jasno, za glavni razlog guženja. Samo, to tako i treba. Svi su jedva docekali propast komunizma da se puni entuzijazma prikljuce civilizaciji, samo oni nasli da rade isto sto i sad, takođe svih 80+%. More gazi zlo.

 

One koji su golo g a smetaju tim procesima i treba bombardovati. I  sad treba, ako su u Evropi. Ako su u Avganistanima ko im klati koske. U Evropi, udri bandu.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

16 minutes ago, Milenko Puzigaca said:

Pretpostavimo da je tako, ma ko ih bre j. Onda su luzercine i degenerici, koje treba ponovo zguziti iz zabave, zato sto je Japan dokaz da ne mora tako da se reaguje. I to je Japan stvarno bombardovan, a pored ovih je samo neko malo glasnije prdnuo.

 

Takođe, ovo je bilo jos tada jasno, za glavni razlog guženja. Samo, to tako i treba. Svi su jedva docekali propast komunizma da se puni entuzijazma prikljuce civilizaciji, samo oni nasli da rade isto sto i sad, takođe svih 80+%. More gazi zlo.

 

One koji su golo g a smetaju tim procesima i treba bombardovati. I  sad treba, ako su u Evropi. Ako su u Avganistanima ko im klati koske. U Evropi, udri bandu.

 

 

.  

 

Znam da ti kapiras kako planeta  funkcionise...i Japan je dobar primer, samo "otvaranje" Japana se desilo sto godina pre toga kad se amerricka mornarica parkirala i uspostavila trgovinske odnose...

 

Nas Slobo to nije mogao da skapira izgleda ..ili mu Mira nije dala , svejedno...

 

.

Edited by attolini
Link to comment
Share on other sites

8 minutes ago, attolini said:

 

 

.  

 

Znam da ti kapiras kako planeta  funkcionise...i Japan je dobar primer, samo "otvaranje" Japana se desilo sto godina pre toga kad se amerricka mornarica parkirala i uspostavila trgovinske odnose...

 

Nas Slobo to nije mogao da skapira izgleda ..ili mu Mira nije dala , svejedno...

 

.

 

Pa nije vas Slobo problem nego to je sto je za mnoge ostao "nas". I Slobo. Od milja.

Edited by ters
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

25 minutes ago, ters said:

 

Pa nije vas Slobo problem nego to je sto je za mnoge ostao "nas". I Slobo. Od milja.

 

.

 

Bio sam ironican, ... da, moze da bude i  njegova ostavstina  to sto srbi misle da predstavljaju nekakav nezaobilazan  faktor u medjunarodnoj  politici, njega je to kostalo glave a ni srbi sa svim svojim zrtvama nisu prosli bolje...

 

Medjutim to je taj deo njegovog nacionalistickog opusa, zakasnelog evropskog nacionalzma koji se probudio posle formiranja novih samostalnih drzava,  koji nije svojstven samo za srbe vec za vecinu istocnoevropskih naroda, samo su oni izabrali pravu stranu pa se to toliko ne primecuje...

 

To su sve decije bolesti...za pola veka proci ce...

 

.

Edited by attolini
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, attolini said:

Moj prvi izvor je bio davno Gardian, steta ne moze da se kopira stranica iz knjige da se vidi sam kontekst..Talbot kad je vec pisao predgovor valjda je procitao i samu knjigu..

Imam u pdf-u i kopiraću ispod taj odlomak. Samo, kontekst te rečenice je potpuno drugačiji od onoga koji se može naći u domaćim medijima, a i u knjizi onog anti-kapitalističkog fijuka Naomi Klajn (ili Slobodana Antonića), koji kaže da se Milošević opirao mrskim neo-liberalnim reformama pa je zbog toga bombardovan (to bi bila ta strašna "doktrina šoka", kako je fijuk naziva). Međutim, iz odlomka ispod se vidi da je daleko bolje tumačenje da se zločinački režim jeste opirao svim civilizacijaskim vrednostima i procesima koje su se uspostavljale u Evropi nakon pada komunizma (to ja ne sporim ni Klajnovoj ni Antoniću), ali ga je UPRAVO to opiranje, gle čuda, vodilo, kako kaže Joška Fišer u citatu ispod "od masovnog zločina do masovnog zločina", dok na kraju nije prekardašilo. Ali, dakle, da nije toliko zločina napravio niko ga ne bi ni pipnuo. Budi poslednja oaza socijalizma u Evropi, budi Lukašenko, nek ti građani stoje sageti u redu da im proturiš četvrt hleba, neka stoje po ulicama sa kantama benzina, neka menjaju devize kod švercera jer si uništio valutu, imaj redovima veličine veću inflaciju od bilo koga drugog u Evropi, čkilji pod svećom jer nemaš struje, proganjaj, zatvaraj pa i ubijaj opoziciju i novinare itd, isl - niko ga ne bi ni pipnuo zbog toga (naravno, bilo bi tu i tamo sankcija, ali ne bombardovanja)...Ali na kraju više niko nije mogao da toleriše opiranje socijalističkog režima dominantoj mantri međunarodne zajednice da hladnjače treba da idu putevima i da budu pune pršute, bifteka i krilaca, a ne da idu rekama i da budu pune ljudi - mala razlika u mišljenjima. Evo odlomka:

 

 

>>
The Players and Their Perspectives


For Western powers, the Kosovo crisis was fueled by frustration with Milosevic and the legitimate fear that instability and conflict might spread further in the region. The evolving political aims of the Alliance and the changing nature of the transatlantic community also played a role. In that vein, it is useful to more broadly consider how NATO and Yugoslavia came to be locked in conflict over a scrap of strategically insignificant territory. In years past, Europe probably would have largely ignored the retrograde civil war that periodically flared in the small province. Yet, the very nature of Europe is rapidly changing, and the impact of that evolution is far reaching.

 

NATO's large membership and consensus style may cause endless headaches for military planners, but it is also why joining NATO is appealing to nations across Central and Eastern Europe. Nations from Albania to Ukraine want in the Western club. The gravitational pull of the community of Western democracies highlights why Milosevic's Yugoslavia had become such an anachronism. As nations throughout the region strove to reform their econo-mies, mitigate ethnic tensions, and broaden civil society, Belgrade seemed to delight in continually moving in the opposite direction. It is small wonder NATO and Yugoslavia ended up on a collision course. It was Yugoslavia's resistance to the broader trends of political and economic reform—not the plight of Kosovar Albanians—that best explains NATO's war. Milosevic had been a burr in the side of the transatlantic community for so long that the United States felt that he would only respond to military pressure. Slobodan Milosevic's repeated transgressions ran directly counter to the vision of a Europe "whole and free," and challenged the very value of NATO's continued existence.

 

Many outsiders accuse Western countries of selective intervention in Kosovo—fighting on a hair-trigger in the Balkans while ignoring the Sudans and Rwandas of the world. This was hardly the case. Only a decade of death, destruction, and Milosevic brinkmanship pushed NATO to act when the Rambouillet talks collapsed. Most of the leaders of NATO's major powers were proponents of "third way" politics and headed socially progressive, economically centrist governments. None of these men were particularly hawkish, and Milosevic did not allow them the political breathing room to look past his abuses.

 

Through predatory opportunism, Milosevic had repeatedly exploited the weakest instincts of European and North American powers alike. Time and again, he had preserved his political power because nations mightier than his own lacked the political resolve to bring him to heel. His record was ultimately one of ruin, particularly for the Serbs, as Yugoslavia dwindled into a smaller and smaller state verging on collapse. It was precisely because Milosevic had been so adroit at outmaneuvering the West that NATO came to view the ever-escalating use of force as its only option. No one should be surprised that Milosevic eventually goaded the sleeping giant out of repose.


NATO went to war in Kosovo because its political and diplomatic leaders had enough of Milosevic and saw his actions disrupting plans to bring a wider stable of nations into the transatlantic community. Kosovo would only offer Western leaders more humiliation and frustration if they did not forcefully respond. U.S. Secretary of State Madeleine Albright's view of Milosevic was probably best revealed when she said that, at a certain stage at Rambouillet, it was evident that Milosevic "was jerking us around." In early June of 1999, German Foreign Minister Joschka Fischer rather angrily responded to those who questioned NATO's motives. Fisher observed that he had initially resisted military action, but that his views had changed, "step by step, from mass murder to mass murder."

 

>>

Edited by bohumilo
  • Like 5
  • Love 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

4 hours ago, attolini said:

.i Japan je dobar primer, samo "otvaranje" Japana se desilo sto godina pre toga kad se amerricka mornarica parkirala i uspostavila trgovinske odnose...

"Otvaranje" Japana prema svetu je posledica. A uzrok koji je to omogucio nije americko prisustvo,vec ogromna transformacija japanskog drustva. Zapravo,bez te promene, Amerikanci nisu ni mogli da udju u zemlju.

Japan je 1868. bio ekonomski nerazvijena zemlja kojom je od 1600.vladala porodica Tokugava i cije je vladar 1603.uzeo titulu shoguna (komandanta). Japanski car je bio gurnut u stranu i dobio je cisto ceremonijalnu ulogu. Shoguni iz porodice Tokugava bili su istaknuti pripadnici klase feudalnih gospodara koji su vladali svojim podrucjima i sakupljali porez na njima. Ti gospodari,uz pomoc svojih vazala,cuvenih samuraja, upravljali su drustvom koje je bilo slicno srednjovekovnoj Evropi,u kome su postojala jasno razgranicena zanimanja, trgovinska ogranicenja i visoki nameti poljoprivrednicima. Shogun je vladao iz Edoa (danasnji Tokio),gde je imao monopol i vlast nad spoljnom trgovinom i zabranjivao je strancima ulazak u zemlju. Politicke institucije su bile apsolutisticke, ekonomske pljackaske i Japan je bio vrlo siromasan.

Ipak,dominacija shoguna nije bila potpuna. Porodica Tokugava nije imala vlast nad svima. Na jugu zemlje,podrucje Satsuma,ostalo je u velikoj meri autonomno i cak mu je bilo dozvoljeno da samostalno trguje sa spoljnim svetom preko ostrva Rjukju. Porodice Toshimichi, Shimazu iz ove oblasti,kao i porodice iz oblasti Tosa, Aki i Choshu,primorale su shoguna na ostavku pod pretnjom izbijanja gradjanskog rata. Vodece porodice oblasti Satsuma su bile ubedjene u potrebu da se Japan oslobodi feudalne vladavine shoguna, a da bi pridobile podrsku za svoje namere,oni su ih zamaskirali ljutnjom zbog zanemarivanja cara.

Shogun Joshinobu pristao je da se povuce i januara 1868.izvrsena je "restauracija Meidzi". Na vlast je dosao car Komei koji je umro samo mesec dana kasnije i nasledio ga je njegov sin Meidzi. Kljucna figura ovog preokreta bio je Okubo Toshimichi. Bojeci se da ce porodica Tokugava (koja je vladala Japanom od 1600) da pokusa da povrati vlast, ubedio je cara da ukine celo podrucje Tokugava i konfiskuje svo zemljiste te porodice. Bivsi shogun Joshinobu,kao odgovor,napao je vojsku i izbio je gradjanski rat,koji je besneo do leta 1868,kada je porodica Tokugava bila konacno pobedjena.

Posle restauracije Meidzi,u Japanu je doslo do procesa institucionalnih reformi. Feudalizam je 1869. ukinut i tri stotine feudalnih dobara predato je vladi i pretvoreno u prefekture kojima su upravljali naimenovani guverneri. Oporezivanje je centralizovano i staru feudalnu zamenila je moderna cinovnicka drzava. Ravnopravnost svih drustvenih klasa pred zakonom uvedena je 1869,a ogranicenja unutrasnjih migracija i trgovine ukinuta su. Ukinuta je klasa samuraja,iako je to podrazumevalo ugusivanje vise pobuna. Uvedeno je pojedinacno svojinsko pravo na zemlju,a ljudima je dozvoljeno da se bave svim vrstama trgovine.
Drzava se veoma angazovala na izgradnji infrastrukture. Za razliku od stava apsolutistickih rezima prema zeleznici, japanska vlada je 1869.uspostavila prevoz parobrodima izmedju Tokija i Osake i izgradila prvu zeleznicu izmedju Tokija i Jokohame. Pocela je da razvija i preradjivacku industriju,a Okubo Toshimichi (kao ministar finansija) nadgledao je licno pocetak snaznih nastojanja ka industralizaciji. Grade se prve fabrike grncarije,topova i pamucnog prediva,uvoze se tekstilne masine iz Engleske,da bi 1861.bila otvorena prva moderna predionica pamuka u Japanu. Sagradjena su i prva dva brodogradilista.

Kljucne tacke sporazuma koji je doveo do ostavke shoguna bile su sledece:
1. Bice uspostavljena dva zakonodavna tela - Gornji i Donji dom, i vlast ce sve odluke donositi na osnovu opsteg misljenja
2. Sposobni ljudi medju zemljoradnicima, plemstvom i gradjanima uopste dobijace polozaj savetnika,a nekadasnji tradicionalni polozaji koji su izgubili svoju svrhu bice ukinuti
3. Spoljnu politiku treba voditi u skladu sa odgovarajucim propisima koji su rezultat opsteg misljenja
4. Zakone i propise iz proslosti treba ukinuti i doneti nove i prikladnije


Japan je 1890.postao prva azijska zemlja koja je imala pisani ustav i stvorila ustavnu monarhiju sa izbornim parlamentom i nezavisnim sudstvom. Japan je nezaustavljivo krenuo ka prosperitetu.

Kakve je veze imala americka mornarica sa ovim dogadjajima i procesima? Pa,nikakve.

  • Like 10
Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, Drug Crni said:

"Otvaranje" Japana prema svetu je posledica. A uzrok koji je to omogucio nije americko prisustvo,vec ogromna transformacija japanskog drustva. Zapravo,bez te promene, Amerikanci nisu ni mogli da udju u zemlju.

Japan je 1868. bio ekonomski nerazvijena zemlja kojom je od 1600.vladala porodica Tokugava i cije je vladar 1603.uzeo titulu shoguna (komandanta). Japanski car je bio gurnut u stranu i dobio je cisto ceremonijalnu ulogu. Shoguni iz porodice Tokugava bili su istaknuti pripadnici klase feudalnih gospodara koji su vladali svojim podrucjima i sakupljali porez na njima. Ti gospodari,uz pomoc svojih vazala,cuvenih samuraja, upravljali su drustvom koje je bilo slicno srednjovekovnoj Evropi,u kome su postojala jasno razgranicena zanimanja, trgovinska ogranicenja i visoki nameti poljoprivrednicima. Shogun je vladao iz Edoa (danasnji Tokio),gde je imao monopol i vlast nad spoljnom trgovinom i zabranjivao je strancima ulazak u zemlju. Politicke institucije su bile apsolutisticke, ekonomske pljackaske i Japan je bio vrlo siromasan.

Ipak,dominacija shoguna nije bila potpuna. Porodica Tokugava nije imala vlast nad svima. Na jugu zemlje,podrucje Satsuma,ostalo je u velikoj meri autonomno i cak mu je bilo dozvoljeno da samostalno trguje sa spoljnim svetom preko ostrva Rjukju. Porodice Toshimichi, Shimazu iz ove oblasti,kao i porodice iz oblasti Tosa, Aki i Choshu,primorale su shoguna na ostavku pod pretnjom izbijanja gradjanskog rata. Vodece porodice oblasti Satsuma su bile ubedjene u potrebu da se Japan oslobodi feudalne vladavine shoguna, a da bi pridobile podrsku za svoje namere,oni su ih zamaskirali ljutnjom zbog zanemarivanja cara.

Shogun Joshinobu pristao je da se povuce i januara 1868.izvrsena je "restauracija Meidzi". Na vlast je dosao car Komei koji je umro samo mesec dana kasnije i nasledio ga je njegov sin Meidzi. Kljucna figura ovog preokreta bio je Okubo Toshimichi. Bojeci se da ce porodica Tokugava (koja je vladala Japanom od 1600) da pokusa da povrati vlast, ubedio je cara da ukine celo podrucje Tokugava i konfiskuje svo zemljiste te porodice. Bivsi shogun Joshinobu,kao odgovor,napao je vojsku i izbio je gradjanski rat,koji je besneo do leta 1868,kada je porodica Tokugava bila konacno pobedjena.

Posle restauracije Meidzi,u Japanu je doslo do procesa institucionalnih reformi. Feudalizam je 1869. ukinut i tri stotine feudalnih dobara predato je vladi i pretvoreno u prefekture kojima su upravljali naimenovani guverneri. Oporezivanje je centralizovano i staru feudalnu zamenila je moderna cinovnicka drzava. Ravnopravnost svih drustvenih klasa pred zakonom uvedena je 1869,a ogranicenja unutrasnjih migracija i trgovine ukinuta su. Ukinuta je klasa samuraja,iako je to podrazumevalo ugusivanje vise pobuna. Uvedeno je pojedinacno svojinsko pravo na zemlju,a ljudima je dozvoljeno da se bave svim vrstama trgovine.
Drzava se veoma angazovala na izgradnji infrastrukture. Za razliku od stava apsolutistickih rezima prema zeleznici, japanska vlada je 1869.uspostavila prevoz parobrodima izmedju Tokija i Osake i izgradila prvu zeleznicu izmedju Tokija i Jokohame. Pocela je da razvija i preradjivacku industriju,a Okubo Toshimichi (kao ministar finansija) nadgledao je licno pocetak snaznih nastojanja ka industralizaciji. Grade se prve fabrike grncarije,topova i pamucnog prediva,uvoze se tekstilne masine iz Engleske,da bi 1861.bila otvorena prva moderna predionica pamuka u Japanu. Sagradjena su i prva dva brodogradilista.

Kljucne tacke sporazuma koji je doveo do ostavke shoguna bile su sledece:
1. Bice uspostavljena dva zakonodavna tela - Gornji i Donji dom, i vlast ce sve odluke donositi na osnovu opsteg misljenja
2. Sposobni ljudi medju zemljoradnicima, plemstvom i gradjanima uopste dobijace polozaj savetnika,a nekadasnji tradicionalni polozaji koji su izgubili svoju svrhu bice ukinuti
3. Spoljnu politiku treba voditi u skladu sa odgovarajucim propisima koji su rezultat opsteg misljenja
4. Zakone i propise iz proslosti treba ukinuti i doneti nove i prikladnije


Japan je 1890.postao prva azijska zemlja koja je imala pisani ustav i stvorila ustavnu monarhiju sa izbornim parlamentom i nezavisnim sudstvom. Japan je nezaustavljivo krenuo ka prosperitetu.

Kakve je veze imala americka mornarica sa ovim dogadjajima i procesima? Pa,nikakve.

 

Ipak, sve ima neke veze. Kažeš, Japan je nezaustavljivo krenuo ka prosperitetu, ali taj prosperitet je značio i militarizaciju, pakt sa Hitlerom, koji je takođe vodio Nemačku putem prosperiteta, ekonomskog, uz pomoć osvajanja teritorija, masovnih zločina, uništenja naroda, mogu se donositi odluke u skladu sa opštom voljom a da se predhodno kreira opšta volja po volji jednog vođe ili volji  ciljevima neke grupe koja ne mora biti na korist ni društva ni mase pojedinaca.
Ne mogu se zanemariti takvi događaji kao što je pokušaj okupacije pola Azije i Pacifika, uz masovne zločine prema civilima i sve to nazvati putem prosperiteta.

Naravno, ključno je što Japan posle okupacije nije težio povratku na srednjevekovni sistem i vrednosti iako poštuje svoju tradiciju odabrao je ekonomski razvoj u realnim uslovima.

 

Link to comment
Share on other sites

18 hours ago, attolini said:

Ja cu stati na recima coveka koji je do grla bio u desavanjima tih dana...

 

 

Strobe Talbott, bivši zamenik američkog državnog sekretara, - „otpor Jugoslavije širim trendovima političkih i ekonomskih reformi – a ne nevolja kosovskih Albanaca – najbolje objašnjava rat NATO-a“

 

 

.

 

Vrlo cudna, blago receno, izjava, cak i izvucena iz konteksta, kada znamo da je poslednji premijer Jugoslavije 

Ante Markovic (mandat 1989-1991) oborio inflaciju i otpoceo reforme kojima je hteo da uvede Jugoslaviju u Evropsku uniju.

 

Nacionalisti i populisti su na zalost prevagnuli i 1991 godine Jugoslavija vise ne postoji. Sve iza, svaka izjava, tog datuma moze biti samo referenca na ili: Srbiju i CG, Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu itd. a ne na Jugoslaviju.

 

“Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije Evrope” rekao je jos tada Markovic, koja se ostvarila u svom punom iskazu upravo u Srbiji. Hrvatska i Slovenija su posle rata zauzele jedini logicni moguci pravac kretanja ka boljitku - EU, ostali kao Bosna, Makedonija, Crna Gora nemaju dilemu gde im je mesto i na listi su za prikljucenje uniji i tu se zavrsava lista iz sastava bivse Jugoslavije.

 

Ostaje samo Srbija, sirak tuzni bez igde ikoga, koja se perfektno reflektuje u toj Markovicevoj izjavi. Toboznji put ka EU i 68% stanovnistva koji se tome eksplicitno protivi.

 

NATO bombardovanje, nasuprot svom vriskanju iz Srbije, se nije desilo tek tako - nepravedno - nicim izazvano kako uporno zele da predstave. O, ne. Pre toga je Srbija postavljala balvane, izbegavala sve pregovore o svojim manjinama u HR i BIH, nadala se prisvajanjem kompletne bivse JNA, njenih kapaciteta, vojnoj pobedi i maksimalistickim ciljevima, rusila gradove, drzala logore, pravila masovne grobnice, masovna streljanja, vozila hladnjace po Srbiji pune ubijenih civila, proterala preko Prokletija na stotine hiljada civila Albanaca sa Kosova, i tek posle 10 godina svega toga 

sledi  NATO dizanje bombardera iz Aviano air base pravac Srbija. 

 

U ratu 1991 - 1999 cenu svog izbora (Milosevic) je naravno platila i Srbija i Srbi u ratu na celoj teritoriji bivse Jugoslavije. I danas je placa jos jednim katastrofalnim izborom. Ko ne uci ni malo na greskama, sudjeno mu je da mu se greske ponavljaju. 

 

U kontekstu Srbije, dakle, a ne Jugoslavije, povodom te Talbotove "izjave", i tadasnjeg (a uklapa se perfektno i sadasnji predsednik Srbije i njegov BS - koji-daje-herojski-otpor-silama-mraka-i-bezumlja-pod okriljem-noci-soldateskama-tesko-mi-je-ja-sam-Srbija-i-Srbija-je-ja-ko-mene-napada-napada-Srbiju) predsednika 

Milosevica - i globalnom znacaju njegovog "otpora" sirim trendovima politickih i ekonomskih reformi koje rezultiraju ratu NATO protiv Srbije je najblaze receno smehotresna olimpijada. 

 

Kao uostalom i ova danas retorika kojom se Rusija "brani od satanista NATO/Zapada" ubijanjem civila u Ukrajini, masovnim grobnicama, rusenjem, razaranjem, po drugoj drzavi koja u stvari i ne postoji, izmisljena je drzava. 

 

  • Like 10
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...