Vox Populi - Vox Dei

[Drug Crni]

Istorijski, Zoran Đinđić je verovatno najbliži knezu Mihailu Obrenoviću, ne samo zbog istog tragičnog završetka života.

Po meni, najveća Đinđićeva slabost je bila njegova (velika) naivnost. Ko bi rekao da jedan tako umni čovek i mislilac može biti toliko naivan? Njegova naivnost je ona iskazana spram nas; u nama je video, tačnije hteo da vidi nešto čega realno nema ili ima tek u tragovima. To ga je odvelo u tragičnu smrt.

Njemu niko nije verovao, a on je verovao u nas.

[Amigdala]

2 hours ago, Barkley#34 said:

Što se tiče ovog drugog, malo romantizujemo prošlost. Izgubio bi naredne izbore, ko zna da li bi imao volje da se bakće u opoziciji, a imao je dosta suparnika i u samom DS-u. Dodatno, nije bio ni kooperativan po pitanju Kosova, nisam siguran da bi imao podršku u budućnosti za bilo šta. Bio je idealan da se na njega svale svi neuspesi i zastoji. Medijska ofanziva je bila žestoka, sa svih strana.

Uprkos tome sto celim svojim bicem prezirem strancarenje i odbojno mi je da se svrstavam uz bilo koju politicku stranku, po atentatu na Djindjica sam se uclanio u DS, iz revolta i iz pijeteta prema tom coveku. Bez ikakvih aktivnosti, ali , eto, clan. 

 

Mozda ovo sto cu sada reci nije potpuno objektivno ali duboko sam uveren da bi njegovo aktivno prisustvo na politickoj sceni u ma kojem svojstvu, doprinelo faktickom stabilisanju institucije smenjivosti vlasti, sto je esencija demokratije, kako je ja vidim. Bez pompe, pistaljki, setnji, batinanja, hapsenja. 

Malo li smo izgubili njegovim ubistvom?

 

[Barkley#34]

Znaš kako, drugar, voleo bih da si u pravu i voleo bih da smo u situaciji da to proverimo u stvarnosti. Pomenuo si u jednom od prethodnih postova, on je bio format ne samo za domaće nego i za strane političare, a to bi posebno danas bilo vidljivo, kad znamo kakvi teletabisi upravljaju svetom.

 

Međutim, cenim da takvo mišljenje delom dolazi iz naše naknadne pameti, zbog griže savesti što je doživeo takvu sudbinu, zbog toga što dvadesetak godina gledamo plejadu tutubana i zbog pozicije u kojoj smo se (ponovo) našli. 

 

Ponoviću, on je tada bio idealan za napade sa svih strana. Svi su se složili da ga treba pljuvati, ceo spektar, od prljavih radikala do umišljenih kretena sa Peščanika. Ne bi mu dozvolili da ih podseća koliko su bedni, šibali bi ga i da je sišao sa vlasti. Možda bi mu se sve smučilo pa bi otišao da predaje negde. Ili, možda bi vremenom shvatio koliko je sam i koliko ga njegovi kadrovi izdaju, pa bi ga te greške u proceni porazile i otupile mu oštricu. Da li bi mafija dozvolila da neko takav opstane, makar kao pasivna pretnja? Zatim, Ameri nisu bili srećni sa njegovom inicijativom da budemo deo rešenja pitanja Kosova, posle bi došla stabilna Angela u čijim postavkama ne bi bilo mesta za nekog takvog, a ljudi bi i dalje verovali svim lažima koje bi plasirali svačiji tabloidi. Ukratko, da li bi takav prorok bio shvaćen da nije otišao iz sela, nažalost na nebo?

 

Bojim se da je malo onih koji su neki faktor a da bi im odgovaralo njegovo prisustvo u politici, jer, kao što rekoh, podsećao bi ih koliko su jadni, lenji, nesposobni, umišljeni... ili koliko im smeta da ostvare svoje ciljeve.

[Amigdala]

@Barkley#34

Mozda se nisam najjasnije izrazio. Smenjivost vlasti kao osnova demokratskog razvoja jednog polu feudalnog drustva uopste nije morala da se postigne nekom visokom funkcijom,npr premijerskom (mada je lakse tako). Vec i sa pozicije opozicije negdasnjim koalicionim partnerima. 

 

A barem po tom pitanju (smenjivosti)  je imao konsenzus sa vecinom koalicionih partnera iz DOS. Cak i sa jednim tutumrakom i mućkom Koštunicom, bez obzira na sva druga razilazenja / podmetanja/spletkarenja. 

Sve drugo je stvar licne procene i, sto ti kazes, naknadne pameti. 

 

Edited 4 hours ago by Amigdala

[Smrtokapa]

Od cele zaostavštine Zorana Đinđića, najznačajniji je mit da bi nešto bilo drugačije da nije ubijen.

 

Ne verujem u to, ne zato što je njemu nedostajalo sposobnosti i volje, već zato što srpsko društvo nije bilo spremno za naglu i šokantnu promenu kakvu je on zagovarao.

 

Ono u šta verujem je snaga i inspirativna moć tog mita o njemu i nadam se da će upravo on ostvariti više nego što je Đinđić u svoje vreme mogao.

[DJ_Vasa]

2 hours ago, DameTime said:

...onda je to do nas, je l' (au jbt, zvučim skoro kao Vasa ili Eddard😁).

 

Ako tako nastaviš, primićemo te u naš tajni klub velikih mislilaca i nazvaćemo ga Trio fantastikus 

[Amigdala]

20 minutes ago, Smrtokapa said:

Od cele zaostavštine Zorana Đinđića, najznačajniji je mit da bi nešto bilo drugačije da nije ubijen.

 

Ne verujem u to, ne zato što je njemu nedostajalo sposobnosti i volje, već zato što srpsko društvo nije bilo spremno za naglu i šokantnu promenu kakvu je on zagovarao.

To drusrvo je upravo tada napravilo prvu ali najsokantniju promenu, uz velike napore, pobedilo jednoumlje, represiju, tiraniju, primitivizam , najgrublju osionost i gotovo pa neskriveno zlo. 

 

Ako se dobro secam, jedino u te 2 godine je vecinsko misljenje (ili blizu toga) bilo za EU, sto je vazan podatak, sam po sebi. 

 

Najveci otpor je postojao prema temeljnom sprovodjenju tzv šestog oktobra. Mozda si to imao na umu kada si spomenuo nespremnost za nagle promene?

 

[Perkos2]

3 hours ago, Drug Crni said:

Istorijski, Zoran Đinđić je verovatno najbliži knezu Mihailu Obrenoviću, ne samo zbog istog tragičnog završetka života.

Po meni, najveća Đinđićeva slabost je bila njegova (velika) naivnost. Ko bi rekao da jedan tako umni čovek i mislilac može biti toliko naivan? Njegova naivnost je ona iskazana spram nas; u nama je video, tačnije hteo da vidi nešto čega realno nema ili ima tek u tragovima. To ga je odvelo u tragičnu smrt.

Njemu niko nije verovao, a on je verovao u nas.

Zato je i bio različit od ostalih srpskih poltičara. Verovao je u to nešto do zadnjeg sekunda svog života za razliku od svih ostalig koji ne veruju u ništa, ništa im nije sveto, za ništa se bi borili i žrtvovali. Samo pohlepa i spremnost na svako zlo samo da opstanu vlasti.