Psiho kauč

[...]

8 minutes ago, Barracuda said:

 

Obično i mene hvata tek posle svega... Baš danas mi se desio stres, ništa strašno kao ovo o čemu pričamo, ali sigurno nikom ne bi bila prijatna situacija kad dođu dve prodavačice i kažu vam da otkopčate jaknu pred svima jer misle da ste ukrali nešto. Prodavnica u koju sam do danas išao svaki bogovetni dan, svi me živi znaju, starosedelac iz kraja, i doživim da mi trkeljaju po džepovima misleći da sam lopov. Samo sam digao ruke, rekao da pretresu i pitao "Šta ćemo kad ne nađete ništa?, što se naravno i desilo. "Gospodine" (pazi molim te, "gospodine"...), "... imali smo danas neprijatnostii...", "Maknite mi se s očiju", zatim sam otišao do kase, platio to što am pazario i skinuo karticu IDEA s ključeva i vratio kasirki, inače dobroj i jako ljubaznoj ženi. 

 

Rešio sam da kontaktiram direkciju i napišem prijavu, po kojoj će biti pokrenut disciplinski postupak protiv poslvođe i zamenice. Samo da su mi rekle da dođem negde gde nema kupaca, najnormalnije bih otvoro jaknu i džepove, izvinile bi mi se a ja prihvatio izvinjenje. Čak bi mi i tada sjebale dan ali ne na ovakav seljoberski način.

 

Au, to je strasno. Tuzi ih, napravi larmu najstrasniju, neka svi znaju da su te pretresali u tom ducanu. Najebi im se mile majke, nemoj da bi slucajno presao preko toga.

 

Ja ih ne bi pustio na miru nikad, kad god bi prolazio pored upozoravao bih druge musterije da ne idu tamo. Fuj, kakva seljoberska djubrad. Ganjaj to dok svi ne budu pootpustani i neka direkcija dovede nove radnike. To je tvoj ducan u koji si volio da ides, nemoj da ti oni useru tvoj zivot. 

 

Jebote, nasikirah se ja, kao da se meni desilo. Uzas jebote.

[mrd]

20 minutes ago, Barracuda said:

 

Obično i mene hvata tek posle svega... Baš danas mi se desio stres, ništa strašno kao ovo o čemu pričamo, ali sigurno nikom ne bi bila prijatna situacija kad dođu dve prodavačice i kažu vam da otkopčate jaknu pred svima jer misle da ste ukrali nešto. Prodavnica u koju sam do danas išao svaki bogovetni dan, svi me živi znaju, starosedelac iz kraja, i doživim da mi trkeljaju po džepovima misleći da sam lopov. Samo sam digao ruke, rekao da pretresu i pitao "Šta ćemo kad ne nađete ništa?, što se naravno i desilo. "Gospodine" (pazi molim te, "gospodine"...), "... imali smo danas neprijatnostii...", "Maknite mi se s očiju", zatim sam otišao do kase, platio to što am pazario i skinuo karticu IDEA s ključeva i vratio kasirki, inače dobroj i jako ljubaznoj ženi. 

 

Rešio sam da kontaktiram direkciju i napišem prijavu, po kojoj će biti pokrenut disciplinski postupak protiv poslvođe i zamenice. Samo da su mi rekle da dođem negde gde nema kupaca, najnormalnije bih otvoro jaknu i džepove, izvinile bi mi se a ja prihvatio izvinjenje. Čak bi mi i tada sjebale dan ali ne na ovakav seljoberski način.

 

Taman za hate - topic. 

Eno ga HB reagovao. Isto sam se osecao kad sam citao. Stoci treba dovesti TV i interview stoke koja te je shikanirala. To bre nije ni u mcdonaldsu da radi. Bre lokalna radnja je da kad tvoji klinci drpe nesto, pusti decu kuci a tebe zove telefonom i kaze ti da ih ne bijes, ali da obratis paznju. 

Isto ko da se i meni desilo. Otpustio bih bar managera. Sram ih bilo.

[Lobotomija]

Užasan je osećaj kad svaki dan dolaziš na isto mesto, svako od njih te vidi nekad i više od jednom dnevno, i desi ti se takvo sranje. Samo kad podvučem crtu imam u proseku računicu od nekih 300 - 400E mesečno ostavljenih kod njih. Kontrole kvaliteta nema, što sam danas opet video po ko zna koji put, jer sam tek peto pakovanje jaja našao da nema nekog razbijenog. Zatim, artikli stoje razbacani ili nagurani, uhvatiš nešto a na kasi otkuca drugu cenu jer ili ne stoji na svom mestu, ili cena nije tamo gde treba da bude. Gledam one prodavačice, od kojih bukvalno jedna vredi da bude tu gde je, dok su ostale drčne, bezobrazne, pričaju preko mobilnog, isflekane, aljkave i neuredne. Jedino što je uredno je jezičina i ne može se desiti da moja bude poslednja. Jel' beše ono "mušterija uvek u pravu"?

 

Naravno da ću da ih tužim, u smislu da se pokrene disciplinski postupak, i neću da odustanem jer mi je pun kufer njihovog javašluka i bezobrazluka. Na kraju krajeva, ako smo u finom kraju u kome sam JA starosedelac, neka mi ne donose praziluk u guzici. Ne smeta mi, niti mi je ikad smetalo odakle je ko. Mnogi gradski uzori i gradske face su  iz Zrenjanina, Čačka ili Kragujevca. Smetaju mi isključivo seljoberske navike koje mi se nameću kao mainstream. 

 

U Rimu se nosi kao Rimljanin, ili se nosi u....

Edited May 14, 2019 by Barracuda

[Džudi]

2 hours ago, Barracuda said:

 

 Prodavnica u koju sam do danas išao svaki bogovetni dan, svi me živi znaju, starosedelac iz kraja, i doživim da mi trkeljaju po džepovima misleći da sam lopov. Samo sam digao ruke, rekao da pretresu i pitao "Šta ćemo kad ne nađete ništa?, što se naravno i desilo. "Gospodine" (pazi molim te, "gospodine"...), "... imali smo danas neprijatnostii...", "Maknite mi se s očiju", zatim sam otišao do kase, platio to što am pazario i skinuo karticu IDEA s ključeva i vratio kasirki, inače dobroj i jako ljubaznoj ženi. 

 

Rešio sam da kontaktiram direkciju i napišem prijavu, po kojoj će biti pokrenut disciplinski postupak protiv poslvođe i zamenice. Samo da su mi rekle da dođem negde gde nema kupaca, najnormalnije bih otvoro jaknu i džepove, izvinile bi mi se a ja prihvatio izvinjenje. Čak bi mi i tada sjebale dan ali ne na ovakav seljoberski način.

 

Taman za hate - topic. 

 

 

Isto se desilo i mojoj mami i meni pre par godina u Maksiju, u sestinom kraju..Tu smo kupovale ponekad..E, tog dana smo pazarile za 12 000 dinara, bližio se valjda Uskrs pa smo baš bogato kupovale.

 

Na izlazu je počeo da pišti alarm, i poslovođa je vratio mene i mamu sa gomilom kesa. Bezobraznim glasom je tražio da ispraznimo sve iz kesa..i tražio je račun. Došla je i kasirka kod koje smo bili par minuta ranije.

 

Ispostavilo se da tri čokolade nisu bile dekodirane. Poslovođa i obezbeđenje su se bez izvinjenja okrenuli, kasirka se izvinjavala..Da stvar bude gora, našla se tu i moja sestra sa svekrvom i obe su nas pitale - zašto krademo!  I Maksi je bio prepun, svi su zapanjeno gledali u nas.

 

I umesto da sve kupljeno vratim na kasu i tražim storniranje računa i vraćanje dva čeka i 2 hiljade i nešto dinara, pokunjeno sam izašla, a mama za mnom..

 

OBAVEZNO tuži Ideu, aljkavi su,  bahati, nikada im ne radi više kasa kad je gužva...o kvalitetu mesa i mesnih prerađevina da ne pričam..tamo odavno ništa ne kupujem.

 

 

OT.

 

Otvoriću temu o PTSP-u jer ja nemam klasični oblik PTSP-a.. 

 

 

 

 

 

 

[...]

@Barracuda

 

Ljudi se nadju iznenadjeni i prepadnuti u trenutku pa dozvole da ih seljober ni krivim ni duznim pravi lopovom i izvrce dzepove. Umjesto da zaprijetis stoci da ces zvati muriju sto te bez dokaza optuzuje za kradju i pravi lopovom pred komsilukom, dozvolis mu da te pretresa kao da i jesi lopov. Mogu misliti kakav osjeca poslije, kao da te silovao.  

 

Sutra tamo trebas opet otici i dici galamu, ne dozvoli da se zataska, da ide putem pisama, mailova. Objavi na FB, nadji imena i prezimena ovih sto su te pretresli, trazi da te se kompenzira za pretrpljeni stres i stid koji si dozivio. Tjeraj tu djubrad iz tvog kraja, ne daj im da im ovo prodje. Svaki dan da im pises na FB stranici, svako polupano jaje, svaki prljavi mantil, dok ti firma ne uputi javno izvinjenje, da kompenzaciju i otpuste ove dzukele. To dugujes sebi.

Edited May 14, 2019 by Honey Badger

[Angelia]

3 hours ago, Barracuda said:

 

Obično i mene hvata tek posle svega... Baš danas mi se desio stres, ništa strašno kao ovo o čemu pričamo, ali sigurno nikom ne bi bila prijatna situacija kad dođu dve prodavačice i kažu vam da otkopčate jaknu pred svima jer misle da ste ukrali nešto.

Nemam pojma sto to rade tako javno, valjda da osramote potencijalnog lopova, medjutim stvarno sta kad si to uradio potpuno nevinoj osobi? Ne stvarno nije u redu.

Moze to daleko delikatnije

[...]

20 minutes ago, Angelia said:

Nemam pojma sto to rade tako javno, valjda da osramote potencijalnog lopova, medjutim stvarno sta kad si to uradio potpuno nevinoj osobi? Ne stvarno nije u redu.

Moze to daleko delikatnije

 

To Andjo ne smije da se radi uopste, kako ces delikatno od nekoga traziti da izvrne dzepove, a da nemas nikakav dokaz da je uzeo nesto? 

 

U supermarketima postoji security koji nadgleda monitore ili prati sumnjivce i tek kad vidi da je nesto ukradeno, i dalje ne smije zaustaviti osobu dok ova ne izadje van prodavnice. Tek onda je roba ukradena i moze traziti da pokaze racun ili da izvrne dzepove ili vec gdje je ovaj vidio da je  sakriveno.

 

 

 

 

[Angelia]

3 minutes ago, Honey Badger said:

 

To Andjo ne smije da se radi uopste, kako ces delikatno od nekoga traziti da izvrne dzepove, a da nemas nikakav dokaz da je uzeo nesto? 

 

U supermarketima postoji security koji nadgleda monitore ili prati sumnjivce i tek kad vidi da je nesto ukradeno, i dalje ne smije zaustaviti osobu dok ova ne izadje van prodavnice. Tek onda je roba ukradena i moze traziti da pokaze racun ili da izvrne dzepove ili vec gdje je ovaj vidio da je  sakriveno.

 

 

 

 

Dobro, odgovorila sam na brzinu, potpuno se slazem s tobom da to nije ukradena roba dok nije iznesena. Vise sam mislila na situaciju kad je vec ukradena, ili se sumnja da je ukradena. Neke prodavnice kod mene imaju na izlazu ljude koji proveravaju racune, medjutim cak i kad sumnjaju na nesto to se radi sa strane, delikatno, a ne da se pravi scena. Ovo je potpuno nepotreban show da se neko posrami, i moze da ima jako lose posledice.

[Džudi]

Ja sam gore opisala šta se meni desilo u jednom Maksiju.

 

Osećaj da te svi popreko gledaju, i kupci i prodavci je neopisiv. Takav incident ne može da se zaboravi. A najgore je što se nama samo kasirka izvinjavala..poslovođa i obezbeđenje ne..

[Lobotomija]

13 hours ago, Honey Badger said:

Umjesto da zaprijetis stoci da ces zvati muriju sto te bez dokaza optuzuje za kradju i pravi lopovom pred komsilukom, dozvolis mu da te pretresa kao da i jesi lopov.

 

Isto mi je rekao otac kad smo se čuli. 

 

However, napisao sam mail, dao detaljan opis i tražio da poslovođu & zamenicu adekvatno sankcionišu. Tražio sam i da me obaveste o ishodu i rekao da se u suprotnom neću na tome zaustaviti. A bilo je dovoljno da mi priđe i zamoli me, kao što kulturan svet radi, da pođem s njom do kancelarije i tamo mi kaže da postoji problem. Problem, koga ustvari nije ni biilo.

[Radnik]

Pozdrav svima.

Slučajno sam naleteo na ovaj topik, do sada sam čitao isključivo košarkaške teme.Na žalost vidim da dosta ljudi ima slične probleme kao i ja.Zamolio bih vas za pomoć,neki savet.... Relativno sam nov u svemu ovome.Problemi su počeli da se javljaju od početka ove godine.

Pre svega da napomenem da mi je kraj prethodne i početak ove godine bio užasan.Problemi na poslu,stres,emitivni život užasan.Pokušavao sam, bezuspešno, da uđem u vezu sa jednom devojkom.sve to mi se skupilo odjednom.zatim su krenule tegobe.

Dešavalo mi se da iznenada, pre svega u masi, osetim nedostatak vazduha,slabost u nogama, bol u potiljku.Par puta je to bilo izuzetno izraženo,odlazio sam u hitnu gde bi mi konstatovali visok pritisak, davali injekcije za izmokravanje i nešto za smirenje.

Pošto nije bilo poboljšanja otišao sam na pregled kod kardiologa koji mi je konstatovao blago povišen pritisak,dao terapiju i rekao da problemi koje imam ne mogu da budu izazvani pritiskom koji ja imam(130/90).

Stanje mi je bilo lošije, napadi gušenja sve češći.jednom sam napustio sastanak u firmi zbog nedostatka vazduha i otišao u bolnicu.tamo su me pregledali dali lek za smirenje,uradili rendgen pluća,kardiološki i pregled kod otorinolaringologa.svi su konstatovali da mi ne mogu pomoći tj.da nisu tegobe iz njihove oblasti.meni je u tom periodu, kada krene gušenje pomagala brza šetnja.bilo mi je nelogično da dok mi nedostaje vazduha pomaže šetnja kada dišem brže.

Na kraju sam otišao kod neurologa i ona mi je odmah konstatovala anksioznost.Prepisala mi je lorazepam,seroksat i epiku.Prvih par dana mi je bilo još lošije odnosno gušenja su učestala.otišao sam opet kod neurologa koji mi je pojačao dozu lekova.Nakon nekog vremena stanje se popravilo, nemam više gušenje, ali mi se dešava da kada sam u masi osetim slabost u nogama i bol u potiljku.to traje oko 30-45 min.Ne razumem zašto se to dešava.na rođendane,svadbe... Idem dobrovoljno,sedim sa ljudima koje znam,koji mi prijaju.Zašo se to događa?Ranije sam stalno išao u diskoteke,na utakmice, u gužvu.Nikakav problem nisam imao.zašto se ovo sada dešava? Šta je razlog?

Samoinicijativno sam krenuo da posećujem psihijatra.I on se složio da je anksioznost u pitanju.nije menjao terapiju koju mi je neurolog dao.Rekao mi je da na meni primenjuje geštalt metodu.Idem kod njega već više od dva meseca (10 ak terapija), ne osećam nikakvu promenu.Ne kažem ni da mi je lošije.jednostavno sve je isto kao i pre ali u masi ponovo osećam tegobe.Zbog toga sam se prilično izolovao.Najviše spavam i provodim vreme sam.Sa prijateljima se retko viđam.i kada se vidim jedva čekam da se raziđemo.a to su mi sve dragi ljudi.Ponovo sam pokušao da uđem u veu sa istom devojkom.nekih mesec- dva je to ličilo na nešto a onda me je opet odbila.Mislim da me ta vrsta neuspeha dodatno opterećuje.Verujem da kada bih napravio pomak na emotivnom planu da bi sve krenulo nabolje.

Ponavljam da je ovo sve za mene prilično novo.Ne poznajem nikog ko je imao ovu vrstu problema.O anksioznosti sam malo znao dok mi nije konstatovana.Da li imate neki savet, preporuku, sugestiju....?

Izvinite ako sam bio preopširan.bio bih zahvalan za bilo kakvu pomoć.

[sreta-steta]

Mislim da svi precenjujete znacaj "imanja emotivnog partnera". po meni to nema veze sa anksioznoscu, da nije to razlog, nesto drugo bi bilo: verovatno nismo svi napravljeni od istog materijala, neki se savijaju lakse neki teze. 

Kada sam ja imao probleme za koje sam video da su veci od mene, odlazak terapeutu je pomogao u smislu da sam dobio "user manual" kako se ponasati kada dodje do toga da ti je tesko. Mada ovde moram da se ogradim, nisam imao simptome znojenja dlanova, disanja, ljudi, itd... samo mi je bilo... tesko.

[dude]

Ako je pocelo odjednom, tacnije ako je sve bilo ok pre, moguce da ti se desilo nesto sto je delovalo kao okidac za anskioznost. Vrni film, seti se kada je tacno krenulo, da li si u tom periodu doziveo neku neprijatnost, da li ti se desilo nesto ste te uznemirilo....

Edited May 15, 2019 by dude

[...]

@Radnik

 

Ti si odradio pravu stvar, potrazio si pomoc strucnjaka i dobio si je u vidu medikamenata i terapije 1:1 gdje pricas o problemu sa strucnim licem. Nisi bolje mogao nikako. To sto se tebi desava nije nista neobicno, desi se bilo kome u bilo kom zivotnom dobu. Ja sam neko vrijeme u mojim 20im imao slican period koji sam nekako prosao, a da nisam niciju pomoc ni trazio ali je proslo i vise se slabo i sjecam kako je bilo. Jedan dobar drug mi se zalio na to, a bilo mu je preko 40 godina. Prosle godine sam ga vidio, vedar kao ptica, razvio neki biznis, pravi odlicne novce, postuju ga i musterije i svi koji rade za njega. 

 

Hocu reci, ne brini previse, proci ce. Radis na tome, na dobrom si putu. 

[Display Name]

Covek koji je dobio user manual je verovatno isao na kognitivno bihejvioralnu terapiju.

Gestalt je nesto drugo i malo ce potrajati. U svakom slucaju legitiman pristup terapiji svuda u svetu. Nije najnaporniji i nije najdugotrajniji.

 

Ljudi cesto nisu svesni razlika u psihoterapijskim pristupima vec odu kod onoga ciji kontakt dobiju.

 

Navedeni simptomi su takoreci standardni i cesti kod populacije koja pati od anksioznosti.

 

Od skrining testova kojima se moze proceniti otprilike tezina depresivnog stanja gde ste preciznija je Hamiltonova skala. Ona ne znaci mnogo sama po sebi bez razgovora sa profesionalcem. Mada nista nije lose ni sa Beckovom, slicne su. Nisu dovoljno precizne i potrebno je tu dosta potpitanja kojih nema na internetu i koja se namecu sama po sebi individualno tokom razgovora.

 

 

Edited May 15, 2019 by Display Name

[Džudi]

11 hours ago, Radnik said:

Ne kažem ni da mi je lošije.jednostavno sve je isto kao i pre ali u masi ponovo osećam tegobe.Zbog toga sam se prilično izolovao.Najviše spavam i provodim vreme sam.Sa prijateljima se retko viđam.i kada se vidim jedva čekam da se raziđemo.a to su mi sve dragi ljudi

 

Ako kod psihijatra ideš dva meseca, znači da si ove nabrojane lekove -Seroxat i ostalo dobio ranije. Da li si ovo što sam citirala rekao neurologu i psihijatru? 

 

Napominjem da sam laik, i da se dijagnoze ne dele preko interneta, ali pišem na osnovu svog ličnog iskustva - izolacija, potreba za spavanjem- to liči na depresiju..ona nekako uvek ide uz ankcioznost.

 

Ne bi bilo loše da kažeš i neurologu i psihijatru kako se osećaš, jer antidepresiv koji ti je prepisan deluje otprilike za dva meseca, a čini mi se po tvom postu da ga piješ duže...I na osnovu toga, ti bi morao sada da se osećaš bolje nego ranije.

 

Kod psihijatra verovatno ideš privatno, i naravno, radi sa tobom psihoterapiju, ali....Na sajtovima posvećenim psihologiji i psihijatriji piše da se psihoterapija radi tek kada lekovi stabilizuju nečiju psihu.

 

Možda si prerano počeo sa psihoterapijom? 

 

U svakom slučaju, razgovaraj sa lekarima, otvoreno reci kako se osećaš...Puno sreće ti želim i piši, javljaj kako si :)

 

I..na kraju treba da znaš da je potrebno strpljenje da se ankcioznost i depresija pobede..moguće je pobediti ih. 

Edited May 15, 2019 by Džudi

[Pletilja]

Rodonačelnik psihosomatske medicine kod nas, prof. Adamović mi je rekao na poslednjem razgovoru (od 2 koja smo imali kao pacijent/lekar) "Ne trebaju vam lekovi, dovoljno ste pametni da ovo rešite sami". Bile su rane osamdesete, sve što ste mogli da dobijete od lekara je terapija lekovima i etiketa hipohondra. Ni najbliži u porodici nisu mogli da vas razumeju jer, zaboga, vi ste mladi i zdravi kao dren, ništa vam ne fali, rezultati - kao nacrtani, idealni. A u stvari, boli duša, zbunjena. U mom slučaju, sa ove vremenske distance, mislim da je razlog mojih anksioznih napada bio u gomili kompromisa koje sam u toj životnoj dobi pristala da napravim. Namerno ne kažem "morala" jer ništa se ne mora. Dvadeset godina sam se čupala da taj haos od života dovedem u red i tek kada sam dovoljno ojačala da kažem "ne" svima i svemu što se ne uklapa u moje vidjenje sveta i života, tek tada sam ozdravila. Naučila sam da pravim listu prioriteta, listu MOJIH nadležnosti. Ne kažem da mi je život bio lakši, naprotiv, odrekla sam se nekih privilegija koje su mi sledovale na osnovu mojih ličnih resursa i rada ali sam to bila ja, ne ono što se od mene očekivalo. 

Mladjima mogu samo da kažem: koristite sve što savremena psihologija i psihijatrija nude a to je danas neuporedivo više i bolje nego pre. Budite strpljivi u radu sa terapeutom, ništa se na ovu temu ne dešava preko noći. Introspekcija, pošten razgovor sa samim sobom, jedini je put ka zdravlju. Verujte, dešava se u životu da je odricanje od nečega jedini put da nešto i dobijete. 

 

Edited May 16, 2019 by Pletilja

[Radnik]

Hvala vam svima na odgovorima.

@Džudi 

Možda sam se nespretno izrazio.Te lekove mi je prepisao neurolog početkom marta.Na psihoterapiju sam krenuo par dana kasnije.

Psihijatar zna koje lekove uzimam.Neurologu ću na sledećoj kontroli reći da idem kod psihijatra.Baš sinoć sam pitao psihijatra kada mogu očekivati neke efekte terapije i da li ću ih prepoznati.Kaže da za terapiju treba vremena.Što se tiče efekata samo malom broju pacijenata odjednom sine pred očima (5%),to se zove a-ha efekat ako sam razumeo.Najveći deo pacijenata polako postaje svesno problema.Kaže da je svesnost najvažnija.Očito treba strpljenja.

Još jednom hvala vam svima na odgovorima i podršci.

[Laki21]

14 hours ago, Pletilja said:

Rodonačelnik psihosomatske medicine kod nas, prof. Adamović mi je rekao na poslednjem razgovoru (od 2 koja smo imali kao pacijent/lekar) "Ne trebaju vam lekovi, dovoljno ste pametni da ovo rešite sami". Bile su rane osamdesete, sve što ste mogli da dobijete od lekara je terapija lekovima i etiketa hipohondra. Ni najbliži u porodici nisu mogli da vas razumeju jer, zaboga, vi ste mladi i zdravi kao dren, ništa vam ne fali, rezultati - kao nacrtani, idealni. A u stvari, boli duša, zbunjena. U mom slučaju, sa ove vremenske distance, mislim da je razlog mojih anksioznih napada bio u gomili kompromisa koje sam u toj životnoj dobi pristala da napravim. Namerno ne kažem "morala" jer ništa se ne mora. Dvadeset godina sam se čupala da taj haos od života dovedem u red i tek kada sam dovoljno ojačala da kažem "ne" svima i svemu što se ne uklapa u moje vidjenje sveta i života, tek tada sam ozdravila. Naučila sam da pravim listu prioriteta, listu MOJIH nadležnosti. Ne kažem da mi je život bio lakši, naprotiv, odrekla sam se nekih privilegija koje su mi sledovale na osnovu mojih ličnih resursa i rada ali sam to bila ja, ne ono što se od mene očekivalo. 

Mladjima mogu samo da kažem: koristite sve što savremena psihologija i psihijatrija nude a to je danas neuporedivo više i bolje nego pre. Budite strpljivi u radu sa terapeutom, ništa se na ovu temu ne dešava preko noći. Introspekcija, pošten razgovor sa samim sobom, jedini je put ka zdravlju. Verujte, dešava se u životu da je odricanje od nečega jedini put da nešto i dobijete. 

 

 

Mislim da je ovo u stvari jedno golemo izvorište psiholoških problema, generalno, ne samo u ovom slučaju. 

 

Ljudi imaju ogroman pritisak okoline da se ponašaju/žive u na način kako to od njih okolina, a pre svega porodica, zahteva/očekuje. I to potpuno nevezano sa njihovom prirodom, osećajima, potrebama, afinitetima...

 

Da ne govorimo o sekusalnom opredeljenju, željama, strastima, tek tu nastaje lom.

 

Ogroman je problem što je taj pritisak najveći u vremenu formiranja ličnosti, kada i nastaju najveće štete. Čovek, ma koliko samosvestan bio, ne može da živi odvojeno od sveta, sredine u kojoj odrasta. Kada dovoljno sazre, osamostali se, osvesti (tek to je ko' planina veliko), shvati prioritete, činjenicu da je življenje SEBE u stvari osnova sreće, kako sopstvene, tako i u partnerskom odnosu, može već biti prekasno da se ispravi šteta koja je naneta i duboko usađena.

 

Tako da dobar deo populacije, čak i oni koji su svesni izvora problema (da ne govorimo o većini koja potpuno nesesno tumara kroz život), dobar deo življenja posvećuju trudu da se dovede red, na ovaj ili onaj način. 

 

[Lobotomija]

Di mi je mene moj kauć? Dobroveće. 

 

Dobio sam odgovor od direkcije kojoj sam poslao pritužbu. Zahvaljuju na uloženom trudu, izdvojenom vremenu i ostale prdnjave, navodno je "pokrenut disciplinski postupak zbog nedopustivog ponašanja navedenih zaposlenih" a mene čeka paket "u znak izvinjenja za pretrpljen stres & neprijatnost".

 

Valjda daju Bajadere? 

 

Nikad nisam bio cepidlaka i drkež. Možda će ta žena i zamenica da ostanu bez posla, možda imaju još sto problema i samo im treba još jedno sranje u životu... Zaista žalim, ali neću više da ćutim jer me ubi linija manjeg otpora i što nikog nije briga šta sve meni smeta. Ne samo da smeta, već me i ugrožava.

Edited May 17, 2019 by Barracuda

[Squabbit]

I bre pa otvoriste mi oci za OCD. Ja kapiram da ga imam jer iz hobija (ne stalno valjda kad prsnem malo) i.e. slazem hranu po tanjiru, kad nabadam ili slazem na viljusku ide npr meso, pa salata, pa na to, lupam pire koji nozem namazem da ima lepe ivice i sl.
 

U ducanu odvajam u kese ono sto ide u frizider, hemiju posebno, zacine i sl isto odvajam, stvari koje idu u policu levo od sudopere i sl.. mada meni je ovo iz prakticnih razloga superichka da se ne bih kod kuce jebavao sa namirnicama, nego lepo sve je u radnji sortirano pa kad se vrnemo mnogo je lakse da se stavi na mesto. 
Ukoliko duva vetar, ruke se sushe pa krenu zanoktice da se listaju, hocu da poludim ako ih nisam sve skresao da ne shtrche..
Na srecu OCD mi bas pomaze u poslu, jer pedantnom strukom se bavim...

Nego oko otvaranja ociju, imam momente gde isto tako slutim zlo pke materine, ali sam bukvalno naucio sebe da kazem, "Idi bre debilu u Q opet se tripujes.." Imam sestru koja je mladja od mene 9 godina, secam se dok se pela po onim metalnim konstrukcijama za decu ja vec vidim kako visi zakacena za nogu i sl...
Do sada nisam imao pojma da je to vezano sa OCD-jem

Jbm li ga ja znam da nisam bas svoj skroz, tako da se nisam nikad nesto preterano uzbudjivao oko toga

[...]

1 hour ago, Barracuda said:

a mene čeka paket "u znak izvinjenja za pretrpljen stres & neprijatnost"

 

Rezultat. 

 

Nije nista bilo tvojom krivicom, a njima ce biti korisna lekcija u zivotu, na sta god da izadje disciplinski postupak. 

 

Svi na dobitku. 

[Pletilja]

2 hours ago, Barracuda said:

Di mi je meni moj kauć? Dobroveće. 

 

Dobio sam odgovor od direkcije kojoj sam poslao pritužbu. Zahvaljuju na uloženom trudu, izdvojenom vremenu i ostale prdnjave, navodno je "pokrenut disciplinski postupak zbog nedopustivog ponašanja navedenih zaposlenih" a mene čeka paket "u znak izvinjenja za pretrpljen stres & neprijatnost". Valjda daju Bajadere? 

 

Nikad nisam bio cepidlaka i drkež. Možda će ta žena i zamenica da ostanu bez posla, možda imaju još sto problema i samo im treba još jedno sranje u životu... Zaista žalim, ali neću više da ćutim jer me ubi linija manjeg otpora i što nikog nije briga šta sve meni smeta. Ne samo da smeta, već me i ugrožava.

Ne treba da vas gricka savest, "navedeni zaposleni" ne bi bili tu gde jesu da im neko ne čuva ledja. Savest i profesiju će proplaknuti paketom nečega...a ako im ne treba još jedno s...e u životu, neka prestanu da ga prave....u tudjim životima, zar ne? 

[mrd]

2 hours ago, Barracuda said:

Di mi je meni moj kauć? Dobroveće. 

 

Dobio sam odgovor od direkcije kojoj sam poslao pritužbu. Zahvaljuju na uloženom trudu, izdvojenom vremenu i ostale prdnjave, navodno je "pokrenut disciplinski postupak zbog nedopustivog ponašanja navedenih zaposlenih" a mene čeka paket "u znak izvinjenja za pretrpljen stres & neprijatnost". Valjda daju Bajadere? 

 

Nikad nisam bio cepidlaka i drkež. Možda će ta žena i zamenica da ostanu bez posla, možda imaju još sto problema i samo im treba još jedno sranje u životu... Zaista žalim, ali neću više da ćutim jer me ubi linija manjeg otpora i što nikog nije briga šta sve meni smeta. Ne samo da smeta, već me i ugrožava.

Dobro si postupio, nece njima nista da fali da se malo preznoje, a cak i da potraze novi posao. To je strasno sto ti se desilo. Ja ovde stalno pazarim u nekom warehouse. Njihova usluga je fenomenalna, svi su ljubazni i veoma nezni. Mozes tacno da kazes, kad dodje neko novi iz kojeg je lanca dosao. Osetis onu odbojnost, odsecnost, malte ne zrace onom energijom "I'm in charge." Medjutim, onda se vremenom sve to sredi i jasno se primeti da se menjaju. Garantujem ti da je to sto se musterije zale, naravno da se mrd zalio, ali da toga nema ovo bi bila Srbija, a ja je ne zelim. :)

Dobro si uradio. :)

[Eddard]

Interesantan mi je taj fenomen griže savesti koji često imam i ja, a koji se desi kada uradim nešto ispravno (kao recimo prijavljivanje nekoga za nešto loše), ali se posle ja osećam loše zbog toga. Zašto?