Jump to content

Psiho kauč


Alen13ASC

Recommended Posts

Kad covek zivi sa skromnim potrebama, manje gubi na kvalitetu zivota kad se dogode ovakve planetarne krize, manje je toga sto moze da mu se oduzme.

I, nekako mi se cini, da bi to trebalo da bude pouka ovog sto se nama danas desava: postali smo zavisni od mnogo toga sto nam nije nuzno, potrosacka kultura nam je nametnula potrebe kojih kod prethodnih generacija nije bilo. I sve te nove pogodnosti nas cine ranjivim danas. Ovo je veme paradoksa, vreme antiteza. Ne desava se to prvi put u istoriji coveka ali se mnogima to desava prvi put u njihovom zivotu i zato je tesko. Danasnja kriza je bila neizbezna, samo onaj ko nije hteo to da vidi danas moze da bude iznenadjen. Da li ce nase vreme da nadje pravi odgovor - ne verujem i ne bi bilo prvi put u istoriji da smo se kao vrasta suicidno poneli. Verujem da je na svakome od nas da napravi listu prioriteta, da odvoji bitno od nebitnog a da kriterijum bude opstanak u fizickom i mentalnom zdravlju. Sve sto nam treba za to je u nama, iskustvo svih generacija ciji smo naslednici, izdanci, mi danas, u nama je a dokaz je tu, niz nije prekinut. Ako su nasi pretci to mogli, mozemo i mi, svako za sebe, za porodicu, za one koje volimo. 

 

 

Edited by Pletilja
  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

Reaktivirao se okp zestoko, jutros sam glasno vrisnuo da bih prekinuo tok misli. Kompulzija. Non stop mi smrt u glavi. 

 

Imam visok pritisak, a prvi put se srecem sa ozbiljnijim zdravstvenim problemom. Rece mi psihijatar da i alventa oce da poveca pritisak, tako da cu mozda menjati lekove. Cekam prvo pregled kod interniste. 

  • Tuzno 2
Link to comment
Share on other sites

Jbg, OKP je bas zlo.

Spomenuo sam da sam dijagnostikovan sa sizofrenijom sa 14 godina, pa je dijagnoza vrlo brzo preinacena u OKP. To je bio pakao koji je trajao oko 9 meseci. Bas paradoksalno zvuci kad kazem "pakao", s obzirom da je OKP bio religioznog karaktera. Verujem da sam propisno zamracio poslednjih par strana i stice se utisak kao da sam pred suicidom, ali to nije nije nista u odnosu na ono sto sam prezivljavao tada.

Ne znam da li su SSRI lekovi pomogli, da li ERP, da li samo snaga volje...
Inace, OKP koji nastaje u tim godinama (12-17), najcesce nastaje kao posledica narusenih hemijskih procesa u toku puberteta, i najcesce prolazi "sam od sebe". Verujem da je to kod mene bio slucaj.

Kad se OKP razvije u odraslom dobu, mnogo teze se leci 😞 .

Digne mi se kosa na glavi od skorasnjeg trenda ovog vrlog, novog, sasavog sveta, da se ljudi samodijagnostikuju sa OKP zato sto vode racuna o tome da im solje stoje u desnoj strani visece, a zacini u levoj...ili zato sto spremaju krevet svako jutro. Naravno, koriste svaku priliku da svima stave to do znanja. Kao da se hvale i razmecu tim poremecajem. Nista drugo nego banalizacija i bagatelizacija mentalnih oboljenja. Za to vreme ljudi sa dijagnostikovanim OKP mesecima izgaraju u pokusavanju da ukljuce i iskljuce svetlo 47 puta u jednoj sekundi. 🤦‍♂️

 

Edited by RatzenStadt
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

On 2/8/2021 at 12:35 PM, Sunshine State said:

Znas sta je meni fascinantno?

 

To koliko si ti svestan svojih problema, koji su, kakvi su, odlicno ih artikulises..... (sad cu da plastificiram 😄 ) - to kao da u kuci znas da imas kvar, tacno znas koji je, ali nemas iskust o i alat da popravis - onda se obratis dobrom majstoru! Dobar "majstor" (psihoterapeut) bi trebalo da, bar malo, pomogne

 

Jednostavno, samosabotaza i samodestrukcija imaju prevagu i preimucstvo u odnosu na racionalni deo mozga.
Dalje, iracionalni strahovi koji mi onemogucavaju put ka sreci i imaju funkciju blokade u mozgu: zabrana na uspeh, zabrana na gresku, zabrana na srecu, zabrana na otvorenost, zabrana na seksualnost, zabrana na bliskost, zabrana na SVEEEE...AAAA!

 

On 2/8/2021 at 1:32 PM, Kronostime said:

U njegovim fazama dobre batine cine cuda.:default_coffee:

 

Gazda, ovo nije fer reci. Tacno je da sam mogao i morao vise da radim na sebi, ali trebalo bi da me bar u odredjenoj meri abolira od odgovornosti za stanje u kojem sam to sto sam dobio najgore moguce karte za igru i bukvalno sam programiran za neuspeh.

Edited by RatzenStadt
Link to comment
Share on other sites

13 hours ago, RatzenStadt said:

Jednostavno, samosabotaza i samodestrukcija imaju prevagu i preimucstvo u odnosu na racionalni deo mozga.
Dalje, iracionalni strahovi koji mi onemogucavaju put ka sreci i imaju funkciju blokade u mozgu: zabrana na uspeh, zabrana na gresku, zabrana na srecu, zabrana na otvorenost, zabrana na seksualnost, zabrana na bliskost, zabrana na SVEEEE...AAAA!

 

Zato sto si u tome kao riba u vodi, tvoja teritorija, to ti je dobro poznato i sigurno.

Nije lako tek tako napustiti svoju comfort zone.

Edited by Cyber
  • Like 3
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Kada nekoga dobro znate i možete da osetite duboku depresiju iako ga ne vidite face to face...Noć je..taj neko je na suprotnom kraju grada...prevoz ne radi.

 

Taj neko vam nije član uže i šire porodice, nije emotivni partner, nije najbolji prijatelj, samo je mnogo više od običnog poznanika....Da li je dovoljna podrška putem Vibera i DM-a na Tviteru?   

  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

Видео позив је нешто најближе живој речи што можете да постигнете, која је преко потребна и увек добро дође.


У тим кризним тренуцима буди то што јеси, пажљиво саслушај саговорника, подсети га да постоји нада и да само депресија говори из њега.

 

Јасно постави границе, не нуди решења и не тражи на глас разлоге за стање у којем је. Особа у депресији може то да доживи патронизирајуће, поготово ако су савети уобичајено познате чињенице свима. Може чак и да помисли да је сам крив за стање у којем је. Причам из своје перспективе поучен претходним искуствима. 😄

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

@RatzenStadt Nije više online. Ne odgovara više na poruke. Mislim da spava, radi ujutru...i nekako verujem da će sve biti ok jer ima kćerku..viđa je vikendima...ima i malog bratanca koji živi vrata do njega...a decu obožava..

 

Ne znam, on je jedna od retkih osoba koja može da se nasmeje, onako da se smejem od srca, ali takođe sam veoma tužna kada je on tužan..a često je tužan..

 

  • Like 1
  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

Ни мало ме не чуди то што је депресивна особа комедијаш у свом окружењу. То је баш честа појава, поготово код људи чистог срца. Да засмејавају друге, хране се њиховим осмесима, да не преносе своју патњу и патологију на људе око њих.

 

"Парадокс тужног кловна". 😞

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

UPDATE posta od sinoć i malo o meni..

 

Bolje je. Deluje da je bolje. Stvarno mi je žao što živimo na dva suprotna dela grada..Mislim da bismo se više družili, posećivali, bez obzira na koronu..znam da se on pridržava svih mera, ne šetka po kafićima..etc,,

 

A ja, kako sam?  Sve vreme ponavljam i stojim iza toga da sam anksiozna zbog korone i maminih zdravstvenih problema ( više ja brinem, ona ne razmišlja-u pitanju je pogoršano stanje angine pektoris )...

 

Ali..Brinem iza sestru, zeta, "decu"- znaci navoda jer ove godine pune 21 i 19..

 

Brinem za tog prijatelja, brinem zbog drugog prijatelja koji ne živi u Beogradu...upijam njihovu tugu, nervozu, depresiju..Razumem ih, pružam podršku..njima se pridružila još jedna osoba -brinem i za tu osobu..

 

 

Link to comment
Share on other sites

Pok.suprug je govorio da imam "pilece srce", stalno sam bila unezverena, raspamecena, vecito u nekim planovima A,B,C + rezervni planovi a,b,c....nikad u sadasnjem trenutku,  uvek za korak ispred zivota, jer, nesto ce da se dogodi a ja necu imati odgovor. 

Stvarno je iracionalno da sam ja, kukavica, strasljivica, u stvari bila vrlo hraba, luda cak u nekim zaista opasnim situacijama a najvise uplasena kad sam za to imala najmanje razloga. 

Strah je rdja, jede zivot malo po malo dok ga ne izbusi kao sito pa se zivot lako polomi. 

Ima i neke kosmicke pravde koja stize strashljivce, bas po onoj "trazile ste - gledajte": kada sam, konacno, mogla da skratim svoju listu strahova i zebnji, jedva godinu dana nakon odlaska u penziju, dobila sam gadnu dijagnozu, smrtonosnu na mnogo nacina. I opet iracionalna reakcija: prestala sam da se plasim, da projektujem strahove u buducnost zato sto je, teorijski, i nemam. 

Mnogo glup nacin, priznajem. Stvarno sam zahvalna toj dijagnozi sto,  eto, znam kako je to ziveti bez straha. A sto se tice umiranja, pa, umirali su i bolji od mene*.

Dakle, ne budite..... glupavi  kao ja i prestanite da se bojite. Rodjeni ste, zivi ste, pustite zivot da vas vodi, mudriji je taj zivot u vama nego vi sami. 

* Jako sam ponosna na ovu misao jer je moja, originalna, pred njom svi strahovi izblede. 

 

 

 

 

  • Like 2
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

On 12/9/2020 at 5:41 AM, Squabbit said:

A je l vas smiri vutagenjo kad vas napadnu te anxioznosti?

Ja sam, kumulativno gledano, vario otprilike 100 puta. Nijednom me vutra nije "dobro uradila". Uvek sam samo dodatno potonuo, mracio, u par navrata skoro do katatonije me je dovodila.

Logicno pitanje na osnovu iznesenog bi bilo "zasto si konzumirao ponovo i dosao do 100-tke ako ti se ne svidja". Duga prica 😄 . Pribegavao sam i gorim idiotizmima kako bih nadoknadio svoju rodnu nesigurnost i nedostatak osecaja muskosti. Nametnuli mi rod u krstenici i ugrobarili za ceo zivot.

 

Od tih ulicnih droga, samo me je spid radio na socijalizaciju, zovijalnost, zelju za zivotom takoreci. Prestao sam brzo zato sto sam znao sebe dovoljno dobro. Previse labilan karakter imam i nije bilo tesko pretpostaviti da bi me unistio do kraja. Godinama vec nisam uzeo spid, ali ti receptori ni dan danas nisu odumrli i traze ga jos uvek. Nije strasan neizdrz, ali da se javi zelja cesto, javi se. Uglavnom su drustvene interakcije okidac.

Teze droge nisam probao.

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

On 2/26/2021 at 8:57 AM, RatzenStadt said:

Ja sam, kumulativno gledano, vario otprilike 100 puta. Nijednom me vutra nije "dobro uradila". Uvek sam samo dodatno potonuo, mracio, u par navrata skoro do katatonije me je dovodila.

Logicno pitanje na osnovu iznesenog bi bilo "zasto si konzumirao ponovo i dosao do 100-tke ako ti se ne svidja". Duga prica 😄 . Pribegavao sam i gorim idiotizmima kako bih nadoknadio svoju rodnu nesigurnost i nedostatak osecaja muskosti. Nametnuli mi rod u krstenici i ugrobarili za ceo zivot.

 

Od tih ulicnih droga, samo me je spid radio na socijalizaciju, zovijalnost, zelju za zivotom takoreci. Prestao sam brzo zato sto sam znao sebe dovoljno dobro. Previse labilan karakter imam i nije bilo tesko pretpostaviti da bi me unistio do kraja. Godinama vec nisam uzeo spid, ali ti receptori ni dan danas nisu odumrli i traze ga jos uvek. Nije strasan neizdrz, ali da se javi zelja cesto, javi se. Uglavnom su drustvene interakcije okidac.

Teze droge nisam probao.

 

eee to je problem kod nas. Uvaljju ti razna djubrad, pa pritisak ode u minus i kobasica od zabave.
em gram nikad nije gram em nesto suvo, prskano uzas.

kad bude doslo kod nas da imamo ovakve radnjice onda znas sta chadish

l.jpg

iza ovih zatamljenih prozora ima zasad jedno 200-300 biljaka.. fancy

jbs te hemudze samo cutri i nekad haludzice malo. Samo odgovorno i samo 30+ sto se mene licno tice, ovo ranije je klinacki i nepotrebno 🙂 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

@Squabbit

 

Najiskrenije, nisam siguran da bih dao svoju saglasnost za legalizaciju da me neko pita za to.
Uostalom, konzumiranje bi u tom slucaju izgubilo skoro svu draz, jer taj buntovnicki osecaj kad radis nesto zabranjeno u tajnosti vise ne bi postojao. 😄

Ja jos nisam prerastao taj klinacki poriv da ponasanjem prkosis roditeljima, drustvu, zakonima...
 

@ras kass

 

Paraliza sna? Jel si to doziveo?


Ja sam cesto imao kockarske kosmare. Uglavnom rekonstrukcije vec prozivljenih izleta na ruletu. U tih nekoliko sekundi (koliko kazu strucnjaci da najcesce traje san) uspem da prozivim i adrenalin, i vadjenje, i laganje, i muljanje, i stid, i krivicu, i anksioznost. Tacno mi ceo dan prodje u minus fazi nakon toga, kako god da se odvije.

Link to comment
Share on other sites

On 3/3/2021 at 9:39 PM, RatzenStadt said:

@Squabbit

 

Najiskrenije, nisam siguran da bih dao svoju saglasnost za legalizaciju da me neko pita za to.
Uostalom, konzumiranje bi u tom slucaju izgubilo skoro svu draz, jer taj buntovnicki osecaj kad radis nesto zabranjeno u tajnosti vise ne bi postojao. 😄

Ja jos nisam prerastao taj klinacki poriv da ponasanjem prkosis roditeljima, drustvu, zakonima...

 

To kod naše generacije, i možda jedne mlađe. Kod omladine odavno češće srećem prilagođavanje, ketmanizam, mimikriju - daleko pre pobune.
 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...