Psiho kauč

[RatzenStadt]

3 hours ago, Selina said:

Ja sam zena sirokijeg pogleda na zivot i svet oko sebe pa tako razumem i zavisnost i od alkohola, droga raznoraznih.

nikotina, jer to sve nekako svodim na neku fizicku zavisnost, ali ove igre na srecu nikada nisam uspela nekako da razumem,

a i ne poznajem te ljude, znam ih samo iz nekih romana recimo Dostojevskog, a i autor je licno gadno najyebavo zbog te

svoje strasti nego ti ne pises, ne komponujes muziku, ne slikas pa ces pasti u zaborav cak i pre nego sto si se naziveo.

Pisi ovde kad ti tako dodje da pravis incidente, a mi cemo te grditi ili barem pokazati malo razumevanja ta tu tvoju slabost.

Ma isti kurac kao i druge ovisnosti. Isti uzroci, ista dinamika.
 

Moje sanduce ti je otvoreno ako si u potrazi za odgovorima, ali dodji sa spiskom pitanja na osnovu kojih bi mogla izvesti induktivni zakljucak, jer bi meni bilo tesko objasniti iracionalno, a i ne obecavam da cu uvek odgovoriti. Nekad sam previshe anksiozan za bilo kakav razgovor, ili jednostavno ne zelim da pricam sa bilo kim kome trebam zbog ovoga ili onoga xD

Ali uslisicu ti zelju. Ispisacu svoje iskustvo kroz introspektivni pogled veceras/sutra uvece kroz jedno dve hiljade reci. Sad sam na poslu pa nmg da kuckam duge upise, a kod kuce imam goste, pa nznm bash hocu li imati vremena za forum.

Edited September 25 by RatzenStadt

[Div]

Generalno, mislim da se problem zavisnosti ne može rešiti na društvenoj mreži, znam da se svi saveti svode na: idi u teretanu, treniraj, nađi devojku, razgovaraj sa roditeljima, drugovima, odaberi hobi, slikaj, šetaj kučiće.

Ipak, rešenje problema teško da je moguće bez bar nekoliko od ovih stavki, uz uslov koji , čini mi se, ti imaš, ispunjavaš, svestan si problema, ne kriješ ga, pričaš o njemu, rekao bih na prilično analitičan način, uz moje zapažanje da umeš dobro da pišeš, da si spremsn da se otkačiš od poroka ili da ti treba podrška, ne samo u vidu, ajde, možeš ti to, već podška nekog ko ti je bilizak i svakom smidlu, pa i da je fizički prisutan pored teme, neo ko može da te spreči da " samo pogledam ima li koga u kladionici".

Naravno i ovo se završava opštom pričom, tvrdnjama koje se mogu primeniti na svaki slučaj zavisnosti, a ne mogu da reše ni jedan.

Da ne nastavljam, pisao bih ono što si stotinama puta pročitao i čuo ali nije pomoglo.

[Selina]

4 hours ago, Div said:

Generalno, mislim da se problem zavisnosti ne može rešiti na društvenoj mreži, znam da se svi saveti svode na: idi u teretanu, treniraj, nađi devojku, razgovaraj sa roditeljima, drugovima, odaberi hobi, slikaj, šetaj kučiće.

Ipak, rešenje problema teško da je moguće bez bar nekoliko od ovih stavki, uz uslov koji , čini mi se, ti imaš, ispunjavaš, svestan si problema, ne kriješ ga, pričaš o njemu, rekao bih na prilično analitičan način, uz moje zapažanje da umeš dobro da pišeš, da si spremsn da se otkačiš od poroka ili da ti treba podrška, ne samo u vidu, ajde, možeš ti to, već podška nekog ko ti je bilizak i svakom smidlu, pa i da je fizički prisutan pored teme, neo ko može da te spreči da " samo pogledam ima li koga u kladionici".

Naravno i ovo se završava opštom pričom, tvrdnjama koje se mogu primeniti na svaki slučaj zavisnosti, a ne mogu da reše ni jedan.

Da ne nastavljam, pisao bih ono što si stotinama puta pročitao i čuo ali nije pomoglo.

Cenim da on zna da mu niko od nas nece resiti tu zavisnost, ali ljudima dobro dodje da mogu da se izjadaju pa neka je i ovako

virtuelno, cak je to mnogo bolje od jadikovki na poslu, u nekoj ljubavnoj shemi, ovo mu dodje kao seansa kod anonimnih alkoholicara.

 

Meni je drago da on tako iskreno pise jer zavisnici ne zele ni da sami budi svesni svog poroka i nikada neces cuti od nekog

alkoholicara ili zavisnika od narkotika da lepo sam sebi prizna da je zavisnik.

[ras kass]

Kako da prezivim gubitak najboljeg prijatelja mog crno belog mesanca Rexa?!

Kako kada krivim sebe, gledam posudu sa granulama, njegovu ogrlicu...tek mu je 9 godina. Morao je jos da zivi. Boli, bas boli!

[Selina]

27 minutes ago, ras kass said:

Kako da prezivim gubitak najboljeg prijatelja mog crno belog mesanca Rexa?!

Kako kada krivim sebe, gledam posudu sa granulama, njegovu ogrlicu...tek mu je 9 godina. Morao je jos da zivi. Boli, bas boli!

Budi realan, shvati da bi te uzasno bolelo i da je otisao sa 14 godina, a nekada svako i od nas i od "njih"

odlazi. Meni je samo zdrav razum bio od pomoci kada je moj pas otisao, a zdrav mi je razum govorio

da sam bila srecna s njim, da je on bio jos srecniji sa mnom, ali i da zivotinja ( a i pas je zivotinja) ne zna

za pojam smrt i odlazak. Oni samo znaju za zivot, zagrobni zivoti ih ne zanimaju, a ako si, a jesi sigurno,

svom Rexu pruzio sto hiljada trenutaka srece, sreca je i trcanje, milovanje pa i spavanje u istom krevetu ili na kaucu,

fotelji, tu i tamo neku kosku koju kao ne bi smeo da gricka😍, onda je on otisao srecan i zadovoljan, a tebi je

ostavio samo prelepa secanja na njega.

[Selina]

 

 

Rainbow Bridge

 

 

Just this side of heaven is a place called Rainbow Bridge.

When an animal dies that has been especially close to someone here, that pet goes to Rainbow Bridge. There are meadows and hills for all of our special friends so they can run and play together. There is plenty of food, water and sunshine, and our friends are warm and comfortable.

All the animals who had been ill and old are restored to health and vigor. Those who were hurt or maimed are made whole and strong again, just as we remember them in our dreams of days and times gone by. The animals are happy and content, except for one small thing; they each miss someone very special to them, who had to be left behind.

They all run and play together, but the day comes when one suddenly stops and looks into the distance. His bright eyes are intent. His eager body quivers. Suddenly he begins to run from the group, flying over the green grass, his legs carrying him faster and faster.

You have been spotted, and when you and your special friend finally meet, you cling together in joyous reunion, never to be parted again. The happy kisses rain upon your face; your hands again caress the beloved head, and you look once more into the trusting eyes of your pet, so long gone from your life but never absent from your heart.

Then you cross Rainbow Bridge together....

Author unknown...

[Pletilja]

17 hours ago, Selina said:

 

 

Rainbow Bridge

 

 

Just this side of heaven is a place called Rainbow Bridge.

When an animal dies that has been especially close to someone here, that pet goes to Rainbow Bridge. There are meadows and hills for all of our special friends so they can run and play together. There is plenty of food, water and sunshine, and our friends are warm and comfortable.

All the animals who had been ill and old are restored to health and vigor. Those who were hurt or maimed are made whole and strong again, just as we remember them in our dreams of days and times gone by. The animals are happy and content, except for one small thing; they each miss someone very special to them, who had to be left behind.

They all run and play together, but the day comes when one suddenly stops and looks into the distance. His bright eyes are intent. His eager body quivers. Suddenly he begins to run from the group, flying over the green grass, his legs carrying him faster and faster.

You have been spotted, and when you and your special friend finally meet, you cling together in joyous reunion, never to be parted again. The happy kisses rain upon your face; your hands again caress the beloved head, and you look once more into the trusting eyes of your pet, so long gone from your life but never absent from your heart.

Then you cross Rainbow Bridge together....

Author unknown...

Ovo je jedino sto jos zelim, cemu se nadam....

Edited Monday at 05:21 AM by Pletilja

[Div]

On 9/26/2024 at 10:34 AM, Selina said:

Cenim da on zna da mu niko od nas nece resiti tu zavisnost, ali ljudima dobro dodje da mogu da se izjadaju pa neka je i ovako

virtuelno, cak je to mnogo bolje od jadikovki na poslu, u nekoj ljubavnoj shemi, ovo mu dodje kao seansa kod anonimnih alkoholicara.

 

Meni je drago da on tako iskreno pise jer zavisnici ne zele ni da sami budi svesni svog poroka i nikada neces cuti od nekog

alkoholicara ili zavisnika od narkotika da lepo sam sebi prizna da je zavisnik.

 

Nisam, naravno napisao predhodni post sa ciljem da @RatzenStadt-a demotivišem da piše ovde, u drugom pasusu sam napisao i da, po mom mišljenju, ispunjava prvi i najvažniji uslov da se otkači zavisnosti,a to je svest i priznaje, prvo sebi, da je zavisnik, tu je naravno i želja da prevaziđe to stanje, hteo sam da naglasim, mada i to nije ništa novo, da mu jepotreban neki čvršći oslonac, neke bliske osobe ili stručnjaka, najbolje oba, nadam se da je tako i razumeo moj upis.

Poznavao sam zavisnike  i od rsznih supstanci i od kocke, bio sam i sam u dobroj meri, neki su rešili problem, neki nisu, ali svakije slučaj za sebe, nijedan ne bih mogao, smeo, da izdvojim kao recept koji bih preporučio nekom.

Nije od koristi ni da kažem, eto ja sam jednostavno prestao, znači možeš i ti jer ne bi bilo tačno, ta znači samo da sam ja mogao tako, sam.

[Selina]

8 hours ago, Div said:

 

Nisam, naravno napisao predhodni post sa ciljem da @RatzenStadt-a demotivišem da piše ovde, u drugom pasusu sam napisao i da, po mom mišljenju, ispunjava prvi i najvažniji uslov da se otkači zavisnosti,a to je svest i priznaje, prvo sebi, da je zavisnik, tu je naravno i želja da prevaziđe to stanje, hteo sam da naglasim, mada i to nije ništa novo, da mu jepotreban neki čvršći oslonac, neke bliske osobe ili stručnjaka, najbolje oba, nadam se da je tako i razumeo moj upis.

Poznavao sam zavisnike  i od rsznih supstanci i od kocke, bio sam i sam u dobroj meri, neki su rešili problem, neki nisu, ali svakije slučaj za sebe, nijedan ne bih mogao, smeo, da izdvojim kao recept koji bih preporučio nekom.

Nije od koristi ni da kažem, eto ja sam jednostavno prestao, znači možeš i ti jer ne bi bilo tačno, ta znači samo da sam ja mogao tako, sam.

NIsam ni ja, a ni on, tako razumela, zeleo je da se izjada, izjadao se, mnogo tu utehe nema, a verovatno je nije ni

ocekivao. Traba samo saslusati sta neko prica, sta nekoga muci, pametnih saveta  cak ni za nesrecnu ljubav  nema,

a o zavisnostima i da ne govorimo.

Meni je ta zavisnost od kockanja nesto nepojmljivo ( a recimo alkohol pa ni droge to nisu, savrseno ih dobro razumem)

i sama sam zavisnik od nikotina, alkose sam imala i u porodici, medju prijateljima, ali kockare ne poznajem.

@RatzenStadtsada vida svoje junacke rane, a bas sam htela da ga pitam od kud mu taj nik jer je taj grad ( njegov nik)

neka vukoyebina na Severu Hessena ( moja Republika) i sad kad sam isla na Sever ( Severno more) vidim putokaz za

taj neki kao grad.  Nema ga da ga pitam dal se tamo rodio🧡

[Div]

4 hours ago, Selina said:

RatzenStadtsada vida svoje junacke rane, a bas sam htela da ga pitam od kud mu taj nik jer je taj grad ( njegov nik

Mislim da je to jedan od bivših naziva Novog Sada.

[Selina]

13 minutes ago, Div said:

Mislim da je to jedan od bivših naziva Novog Sada.

Halal ti tjufta🧡

Ja sam nekada i negde citala Neusatz za Novi Sad, sad vidim da je bio i Serbenstadt, ali i Ratzenstadt.

Ovo Ratzen potice od Rashke (Raszien)(serb. Рацка варош, ung. Racka Varoš).

 

Ovaj gradic u Nemackoj sigurno nema veze sa Raschkom a ni sa nasim forumasem.

[Klotzen]

Ratzenstadt nije bilo ime grada nego se tako zvalo naselje na teritoriji današnjeg grada koje je niklo jer se pravoslavcima nije dozvoljavalo da se naseljavaju u Petrovardinu. Nisam baš siguran da je to bilo ime mesta nego više ime naselja koje je bilo deo Petrovaradina. Nedaleko od naselja je bio Petrovaradinski Šanac. Pretopostavljam da se kasnije to sve stopilo u Petrovaradinski Šanac koji se spominje i u ukazu Marije Terezije :

 

 

„Mi, Marija Terezija, Božjom milošću carica rimska, a kraljica Ugarske, Češke, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Rame, Srbije, Galicije, Lodomerije itd. itd. dajemo glasom ovoga pismena na znanje svakome, koga se tiče [...] da taj toliko puta spominjani naš Petrovaradinski kameralni grad, koji leži na drugoj strani Dunava u bačkoj županiji na zemljištu Sajlovo, silom naše kraljevske moći i ugleda iz ranije navedenih razloga [...] učinimo svojim slobodnim kraljevskim gradom i da ga uvrstimo, primimo i upišemo u broj, krug i red ostalih naših slobodnih kraljevskih gradova naše kraljevine Ugarske tako i naših naslednih zemalja, ukidajući mu dosadašnje ime Petrovaradinski Šanac, nađosmo za dobro da se ubuduće zove i da mu naslov bude Neoplanta, mađarski Újvidék, nemački Neu-Satz, srpski Novi Sad i bugarski Mlada Loza.“

 

Verovatno Ratzenstadt nije bilo oficijelno ime jer se ne spominje u ukazu nego je pripadalo Petrovaradinu. Ali mi to volimo da malo ulepšamo ....

 

 

Ovo skroz dole je Ratzen stadt a na Dunavu je Petrovardinski šanac. Ja sam pokušao da lociram gde bi ovo bilo danas ali danas geografija izgleda drugačije nego 1697. godine. No tvrđava se verovatno nije micala pa možemo reći da je most otprilike na poziciji Duginog mosta a da je naselje otprilike tu gde je danas Banovina.

 

Sa druge strane deluje da je most malo ukoso u odnosu na danas pa ako tako uzmemo onda bi naselje bilo otprilike tu gde je i danas Trg Miletića. Naravno ova slika sigurno nije geografski precizna ali bolje od ovoga nemamo 🙂

 

[Selina]

Al pazi ovo:

 

1765 wurde in Neusatz das erste serbisch-orthodoxe Priesterseminar gegründet. Im Frankenwald (serb. Fruška Gora/Фрушка гора, ung. Tarcal-hegység), einem bewaldeten Mittelgebirge im östlichen Syrmien südwestlich von Neusatz, siedelten sich 17 serbisch-orthodoxe Klöster an. Er ist bis heute, neben dem Sinai und dem Berg Athos, einer der drei heiligen Berge in der christlich-orthodoxen Welt.

 

Fruska Gora = Frankenwald😄

[RatzenStadt]

On 9/26/2024 at 6:27 AM, Div said:

Generalno, mislim da se problem zavisnosti ne može rešiti na društvenoj mreži, znam da se svi saveti svode na: idi u teretanu, treniraj, nađi devojku, razgovaraj sa roditeljima, drugovima, odaberi hobi, slikaj, šetaj kučiće.

 

 

Cesto se pitam kako sam tako destabilizovao dopaminsku proizvodnju.
Instaliram FM (recima se ne moze opisati ljubav prema toj igrici koju sam oduvek osecao), ni da me dirne, kamoli zadrzi i zainteresuje.
Krenem u teretanu, u dve iteracije, postanem depresivan.

Udomim si macku, cale ne prestaje da zakera zbog dlaka. Ocu da se iselim, onda se setim da sam svorc, tj u dugovima do guse.

Probam da se okupam hladnom vodom, ostane mi samo trauma od smrzavanja nakon dodira sa jednom kapljicom takve vode.

Sednem za slot masinu, poletim do meseca i nazad.

 

On 9/26/2024 at 6:27 AM, Div said:

poroka ili da ti treba podrška, ne samo u vidu, ajde, možeš ti to, već podška nekog ko ti je bilizak i svakom smidlu, pa i da je fizički prisutan pored teme, neo ko može da te spreči da " samo pogledam ima li koga u kladionici".

 

Da, cesto pomislim da bi to pomoglo.
No, otac mi je alkoholicar.

Drugove nemam. S druge strane, najcesce ni ne zelim. Stvarno je za odrzavanje prijateljstva potrebno previse truda za moje energetske kapacitete, i volju za kompromisima. Neka hvala. Uostalom, svi moji hobiji, kakvi su takvi su, su solitarni.

 

Mozda da imam partnerku, pa mi vetar u ledja da neka ideja da gradimo nesto zajedno i da zbog nje budem najbolja verzija sebe, ali zena kao partnerka je nesto nedohvatljivo, tkd ce iza toga ostati jedno veliko mozda xD

 

On 10/15/2024 at 2:38 PM, Selina said:

@RatzenStadtsada vida svoje junacke rane

 

 

Istina je da vidam rane ovih dana, ali junacke nikako. Taj pridev ne ide uz mene, nikako.

Preanksiozan sam ovih dana da bih pisao na forumu. Citam, ali mi neki strah, trema, sta li je, ne da da pisem.

 

On 9/26/2024 at 10:34 AM, Selina said:

Cenim da on zna da mu niko od nas nece resiti tu zavisnost, ali ljudima dobro dodje da mogu da se izjadaju pa neka je i ovako

virtuelno, cak je to mnogo bolje od jadikovki na poslu, u nekoj ljubavnoj shemi, ovo mu dodje kao seansa kod anonimnih alkoholicara.

 

Meni je drago da on tako iskreno pise jer zavisnici ne zele ni da sami budi svesni svog poroka i nikada neces cuti od nekog

alkoholicara ili zavisnika od narkotika da lepo sam sebi prizna da je zavisnik.

 

 

Kao sto rekoh, dinamika je ista kao kod drugih ovisnosti. Jurnjava za dopaminskom nagradom.
Pocne kao dobra zabava, po koji dobitak, i ni ne primetis da te je ovisnost obuhvatila kao hobotnica. Uronis u poricanje, laganje (kako drugih, tako i sebe), iako u dubini duse znas da ne zelis da prestanes i planiras novu kockarsku avanturu kad god imas kesha. Polako gubis prijatelje, porodicu, poverenje drugih, gubis i moralne vrednosti i standarde kojih si se drzao. Izgubis empatiju, emocije. Zapravo, senzitizovan si samo kad kockas.  Tada svi problemi nestanu. Doduse, ta avantura ti najcesce nabaci dodatnih 100, jer uvek izgubis. Ako si kompulsivni kockar, uvek gubis. Kompulsija je znamo sta, bolest, prisilne misli, iracionalna naredjenja koje ne mozes da kontrolises.

 

Kockanje ide ruku pod ruku sa depresijom (i poremecajima licnosti sa simptomima koji ukljucuju intenzivnu samokriticnost i manjak/nepostojanje samopouzdanja - narcisiodni (onu frazilnu fasadu samouverenja koju grade ne racunam), granicni, izbegavajuci, itd..). Najcesce ti oduzme i poslednji bit vere u sebe i samopouzdanja, i jedini momenti srece su dok se okrece slot, valda verujes da si (potencijalni) dobitnik. Naravno, kad ovisnost metastazira, kao sto rekoh malopre, uvek gubis na kraju, ali i ti temporarni dobici su dovoljni da se osecas kao da si na vrhu sveta, privremeno jelte. Kako si na kraju sve izgubio, ponovo, n-ti put, uvalio sebe u nove probleme, osetis neopisivu kolicinu besa, samomrznje i samokrivnje. Osecaj bezvrednosti, pa i osecaj da si idiot, glup, tard. Taj bol i frustraciju mozes da otupis novom kockarskom avanturom uz ideju koja se uvek nalazi na rubu mozga da ces mozda bas sada biti dobitnik i resiti probleme (ili bar deo njih). Beskrajna spirala samounistenja. Neizostavna su razmisljanja o suicidu. Bukv moras opet da igras da bi se osecao bolje. I zaista pomogne, opet kazem, privremeno. Prvo se osecas kao "neko", a onda kao "niko" xD

 

Vecina (kompulsivnih) kockara ne zeli da kocka, ali ipak ne moze da se otrgne, i i te kako osecaju krivicu zbog toga. Osecas se bespomocno, ali odbijas da potrazis pomoc. Zvuci nelogicno, ali poznato je da logika prestaje tamo gde ovisnost pocinje. To je vise od navike, kao rutina.

Verujem da je takva adikcija samo manifestacija neceg trulog u dubini duse. Kockari generalno ne umeju da invertuju adikciju, sagledaju sebe iz drugog ugla i nauce da vole sebe. Kako bez spoljne validacije? Nemoguca misija. A i to je kratkog daha kada se desi, jer samopouzdanje i vera u sebe nije stecena kroz proces introspekcije i sazrevanja, upoznavanja sebe, pa zato i jeste tako efemerno. Nije cudo sto su kockari ovisnici s najvecom stopom recidiva xD

 

Eto, sori ako sam zvucao inkoherentno.

[RatzenStadt]

Msm, nalazim kocku kao univerzalno uzivajucu. Stoga, dosta ljudi kocka, nedeljno, cak i dnevno, pa to ipak rade cesto odgovorno ibu skladu sa budzeton koji si mogu priustiti. Nisam pricao o tim ljudima.

 

Vidjao sam one ubrzane, adrenalinske zavisnike da prokockaju ogromne cifre. Nisam pricao ni o njima, oni lakse prestanu.

 

Vidjao sam glupane koji se zalete uvereni u sebe da ce zajebati sistem programiran da kazinu donese profit. Ni o njima nisam pricao. I oni lakse prestanu.

 

Pricao sam o patoloskim slucajevima, kompulsivnim kockarima, koji se lose nose sa stresom, dosadom, neispunjenim zeljama, koji ne mogu da se pomire sa nesavrsenom verzijom sebe, i koji ne veruju u sebe. Oni koji upropaste sebe i sve oko sebe, pani dalje kockaju da bi se osecali bolje. Rekonstruisali srecne velike dobitke, jer sve ih pamtr do detalja, a gubitke potisnu. Iz sopstvene vizure...

 

Neskromnk od mene da se ne svrstam u pretposlednju grupu xd

[Div]

Pominjao si da radiš, ako se ne varam menjao si poslove, zaključujem da si završio neke škole, imaš neka znanja, vidi se i po tvom pisanju, solidno opšte znanje, znači da čitaš više od naslova, da ne ponavljam  kako je tvoj način pisanj, stil, rečitost, na zavidnom nivou, za sve to je bio potreban izvesni napor da se postigne, na primer škola, od sedme godine pa narednih X, životni ritam je podeđen rasporedu i obavezama čak i ako se pokušava sa izvrdavanjem jednako je potreban napor, samodisciplina, bilo da polaziš od toga da moraš jer si svestan da ti je topotrebno, bilo jer te roditelji teraju, sve je to uklapanje u jedan sistem uz prihvatanje pravila i uz sabiranje rezultata, šts si uložio, šta si dobio. Kako si taj period, u koji i ušao kao dete a izašao kao odrastao čovek, prošao u smislu zadovoljstva postignutim, želja da seučini više, postavljanja ciljeva, traženja prečica, Posle škole vreme bez obaveza, traženje posla, nalaženje, opet zadaci ciljevi, svrha, ne znam kakav poso radiš, kreativan ili reproduktivan, ponavljajući i kako uspešno obavljen posla ili deo poslautiče na raspoloženje? Ili bi želeo da radiš nešto drugo?

Mnogo je pitanja a to je samo deo , manji broj informacija koji je poeban meni ili nekom drugom da stekne sliku da može  da donese , naglašavam, laički sud i kaže ti si u problemu zbog toga i toga, a tek bi došlo na red, ono, šta treba i može da se učini, pa tek onda kako.

 

[Selina]

16 hours ago, RatzenStadt said:

 

 

 

 

 

Kockanje ide ruku pod ruku sa depresijom (i poremecajima licnosti sa simptomima koji ukljucuju intenzivnu samokriticnost i manjak/nepostojanje samopouzdanja - narcisiodni (onu frazilnu fasadu samouverenja koju grade ne racunam), granicni, izbegavajuci, itd..). Najcesce ti oduzme i poslednji bit vere u sebe i samopouzdanja, i jedini momenti srece su dok se okrece slot, valda verujes da si (potencijalni) dobitnik. Naravno, kad ovisnost metastazira, kao sto rekoh malopre, uvek gubis na kraju, ali i ti temporarni dobici su dovoljni da se osecas kao da si na vrhu sveta, privremeno jelte. Kako si na kraju sve izgubio, ponovo, n-ti put, uvalio sebe u nove probleme, osetis neopisivu kolicinu besa, samomrznje i samokrivnje. Osecaj bezvrednosti, pa i osecaj da si idiot, glup, tard. Taj bol i frustraciju mozes da otupis novom kockarskom avanturom uz ideju koja se uvek nalazi na rubu mozga da ces mozda bas sada biti dobitnik i resiti probleme (ili bar deo njih). Beskrajna spirala samounistenja. Neizostavna su razmisljanja o suicidu. Bukv moras opet da igras da bi se osecao bolje. I zaista pomogne, opet kazem, privremeno. Prvo se osecas kao "neko", a onda kao "niko" xD

 

U gradu u kome zivim postoji cuveni kazino ( kao i u Wiesbadenu i Baden-Badenu) i tu su obitavali cuveni kockari iz ruskie aristokratije,

ukljucujuci i Dostojevskog. Dostojevski je godinu dana boravio u jednoj kuci ( blizu moje) i svakog je dana isao na kockanje,

kao sto ljudi odlaze na posao. Dobio je neki poveci avans za nenapisanu knjigu koji je procerdao brzo, njegova je zena prodavala

svoj nakit i dragocenosti koje su imali, ali se i zaduzivao kod ovih aristrokrata, usput je svakog dana slao pisma u Rusiju i prosjacio

da mu udele neku svotu. Onda su otisli u Baden-Baden, tamo su isto tako ocajavali, ali su dve godine bili tamo, otisli su u CH,

vratili se u Nemacku i krah ( valjda i neka vrsta nervnog sloma) doziveo je u kockarnici u Wiesbadenu.

Kockarnica ( nekada) Wiesbaden:

 

Ova ruska aristokratija je sebi pored kockarnice izgradila i prelepu crkvicu, i dan danas je to ruska crkva koja za praznike ima

i versku sluzbu.

 

Jedan poznat nemacki specijalista za zavisnost od kocke, dr. Bert Kellermann ( umro je nedavno) obradio je slucaj Dostojevskog i njegove zene u knjizi

Kockar i njegova zena ( Spieler und seine Frau), a sam je Dostojevski bas ovde i napisao svoj cuveni roman Kockar.

 

Posle tog totalnog sloma i potonuca u Wiesbadenu oni se vracaju u Rusiju i on postaje skriboman, kocku je zamenio

pisanjem.

 

Moguce je da je i tebi potrebno neko totalno potonuce da bi izronio kao nov, ali bi onda morao da promenis sve, cak i podneblje

u kome zivis.

Edited 12 hours ago by Selina

[RatzenStadt]

17 hours ago, Div said:

Pominjao si da radiš, ako se ne varam menjao si poslove, zaključujem da si završio neke škole, imaš neka znanja, vidi se i po tvom pisanju, solidno opšte znanje, znači da čitaš više od naslova, da ne ponavljam  kako je tvoj način pisanj, stil, rečitost, na zavidnom nivou

 

 

Jako lose primam komplimente, a ovakvo obracanje se moze nazvati tako, kao pohvala...
Ne da ne citam vise od naslova, nego ne citam ni naslov. Mimovi, 9gag, 4chan ranije, ovaj forum (i rahmetli b92), dva rahmetli incel foruma, to su mi oduvek bili jedini portali ka spoljnom svetu, drugim ljudima, i sluzili kao sredstvo informisanja i zabave, a i na tim mestima sam uglavnom postojao kao "pozadinac" (no homo), retko se oglasavao i pisao.

 

Nisam puno poslova promenio. Ukupno dve firme. U prethodnoj sam bio 9g, a u sadasnjoj  nedavno proslavio prvu godisnjicu od zaposlenja. Naravno, ne racunam nadnicarenje u poljoprivrednom kombinatu iz rane mladosti, i rad kao operater u kladionicama u mom selu. 
U prethodnoj firmi sam dobio otkaz. Jbg, stagnacija, nesnalazenje u novoj ulozi koja mi je dodeljena, zvucace kao izgovor (ili razlog), ali na vremenskoj osi ta kocnica poklopila sa prvom metastazom kockarskog problema. Stres i rastuca dugovanja su mi ugasili zelju za karijernim razvojem, sticanjem novih znanja, zalaganjem...
Imao sam srece, jer sam u IT uleteo na mala vrata, i sticajem jos srecnijih okolnosti brzo usao u tim gde sam dobio priliku da radim sa alatima i tehnologijama koje su vrlo retke. Na osnovu tih kvalifikacija sam i nasao posao u novoj firmi. Kad si na nishnom trzistu, imas neku pristojnu cenu, ali izbor je vrlo uzak. Samo tri firme postoje u NS u koje bih mogao da se zaposlim sa mojim kvalifikacijama.

Nisam zavrsio skolu. Samo srednju. Upisao sam FTN pre 17g, upao na budzet, sve pet, dao sve u prvom semestru, ali soc. fobija me je pojela i pukao sam pod pritiskom i nikada se vise nisam pojavio. Posle sam upisao visu, IT, pregurao nekako jer su 95% kolega bili muskarci, dao sve osim diplomskog rada, i nikada nisam finalizirao to. Ostade samo na diplomskom radu. Strah od ulaska u svet odraslih, novih odgovornosti, sta li je...

 

17 hours ago, Div said:

na primer škola, od sedme godine pa narednih X, životni ritam je podeđen rasporedu i obavezama čak i ako se pokušava sa izvrdavanjem jednako je potreban napor, samodisciplina, bilo da polaziš od toga da moraš jer si svestan da ti je topotrebno, bilo jer te roditelji teraju, sve je to uklapanje u jedan sistem uz prihvatanje pravila i uz sabiranje rezultata, šts si uložio, šta si dobio. Kako si taj period, u koji i ušao kao dete a izašao kao odrastao čovek, prošao u smislu zadovoljstva postignutim, želja da seučini više, postavljanja ciljeva, traženja prečica, Posle škole vreme bez obaveza, traženje posla, nalaženje, opet zadaci ciljevi, svrha

 

 

Nisam zavrsio faks. Kroz OS i SS, pa i VS sam proleteo, gotovo bez i malo truda. Dobro, VS je bas bila neozbiljna za jednu akademsku ustanovu. Kad tako dobijes sve na srebrnom tanjiru, ni ne moras da budes introspektivan, da razvijes neku strukturu i disciplinu. Valda...
Generalno sam ziveo stihijski u toku skolovanja, vrlo bezobzirno, a i bezao od novih odgovornosti i nepoznatih voda nakon zavrsetka skolovanja. Samo sportski tereni, posle 20-e gejming i kartanje, radio u par iteracija u kladionici i toeto. Po principu "ima vremena", mlad sam. Na posao sam bukv. nateran negde oko 27-e. Ni najmanje nisam "rudario" za sebe ili pokazivao ambiciju pre toga. Nije da nisam imao mastanja, i karijernih i ljubavnih, ali mi je sve delovalo nedohvatljivo, kao da sam nepodoban za svet odraslih i aktivnosti na koje bi me naterala ta tranzicija. Navika da zivim stihijski, ili bezanje od odgovornosti i strah od greske, nesto me je od izlaska iz puberteta drzalo u stanju inertnosti u pogledu sopstvenih ostvarenja ciljeva i zelja (mozda i sadejstvo jednog i drugog).

Kockam od svoje 13-e ili 14-e. Gotovo neprekidno. Secam se, sa 22-e sam tri meseca menjao druga na radnom mestu operatera u jednoj maloj klad. u selu. Za kratko vreme sam se zacrtao oko 300k, sto je bilo 20 mesecnih plata, i sam se izbavio, ali serijom suludih dobitaka. Sreca pa sam morao da mu prepustim stolicu nazad kad se vratio sa baustele. Ugl, oduvek sam pokazivao sklonost, ali pravi problemi su poceli tek kad sam poceo da zaradjujem ozbiljniju kintu i postao kreditno sposoban, a novi nivo problema zbog kojih sada plivam u reci govana su nastali kad sam postao kreditno nepodoban i poceo da pozajmljujem od znas-vec-koga.

 

17 hours ago, Div said:

 reproduktivan, ponavljajući i kako uspešno obavljen posla ili deo poslautiče na raspoloženje? Ili bi želeo da radiš nešto drugo?

 

 

U odredjenoj meri produktivan, ali ugl repetativan. Ne mrzim svoj posao, ali mrzim odgovornost, a rad na sigurnosno-kriticnim sistemima, pogotovo kada si usamljen u (pod)timu to neumitno nosi sa sobom : ( 

Naravno da se osecam dobro nakon uspesno obavljenog radnog zadatka. Delim i kolektivni uspeh, a i osecaj neizvesnosti i straha, i zbog osecaja pripadnosti, a i zbog toga sto si ne mogu priustiti novi gubitak posla sa tako visokim izdacima i dugovanjima koje imam.

 

7 hours ago, Selina said:

Moguce je da je i tebi potrebno neko totalno potonuce da bi izronio kao nov, ali bi onda morao da promenis sve, cak i podneblje

u kome zivis.

 

Pao sam i ustao milion puta, ali nikada nisam ustao jaci kao sto izreka kaze.
A mozda nisam nikada ni ustao. Samo padam i probijam novo dno. Kada osam meseci dajes 90% svoje zarade samo na kamatu, i neprekidno dodatno podizes osnovicu, jer nemas za celu kamatu ili uzmes samo da bi jos kockao, ja bih to nazvao dnom dna.

Kada sam pre par meseci napokon dobio kes kredit, nznm ni kako su mi odobrili bez uvida u platni promet (nisu ni trazili), tek jedan dan sam osecao takvo olaksanje, kao da sam skinuo balast s vrata, tezak kao tuch. Neko novo svetlo na kraju tunela, Boziji blagoslov, neopisiva sreca, cvece-prolece. Uzeo sam 2500000, sto je bilo gotovo duplo vise od cifre koju sam dugovao. Uzeh za ceo milion vise eto tako, da bih osetio kako je to kad imas neku dinar, da budes rasterecen, malo i na slatkim mukama, kola ili neko putovanje, i da imas neki dinar u steku kao padobran u slucaju pada. Prosle su godine od kako sam poslednji put imao vise od 1000 dinara u dzepu vise od par dana u kontinuitetu, bez preterivanja. Ali ne lezi vraze, prokockah milion i po za jedan dan, pre nego li sam uspeo da podignem pare i regulisem sva dugovanja. Dizi jos jedan kredit u drugoj banci, resio repove koje sam vukao, ali eto me dva meseca kasnije ponovo u dugovima od par hiljada EUR kod zelenasa.

 

Ali ima smisla to sto pricas. Nisi prva koja mi je to rekla. Mozda jos nisam dobio batine koje cu pamtiti, a koje su neki moji poznanici nedavno dobili zbog istovetnih sranja.

To privremeno olaksanje i povremena remisija, kao taj kes kredit npr, mu dodje kao kretanje cigre koja se vrti i udari u prepreku. Samo odskoci, promeni na trenutak pravac, ali nastavi da se vrti.

 

Najvise bih voleo posao sa malom zaradom, ma nek bude i dva posla. Sreca pa uz kocku od troskova imam naviku trosenja samo na cigarete i slatkise (sto su isto ovisnosti), i cenim simplifikovanost. Garderoba, putovanja, kola, stv. mi nije neophodno nista od tih luksuza. Dusek i dobar internet, ne treba mi vise u prostoru za stanovanje.
Voleo bih samotan zivot, da pobegnem iz pakla zajednica u kojoj zivi alkoholicar. Iz dana u dan sve teze podnosim te caletove izlive besa pod dejstvom alkohola, taj osecaj tuga i besa kad ga slucajno zateknem kako krisom gucka iz sakrivene flasice u autu, u kupatilu, u ormaricu na podestu, gde ne. Nacin na koji provocira kevu i nasrce na nju ako li ga pogleda popreko. Svedocenje dusevnog i intelektualnog propadanja bivseg profesora, koji je poslednju pametnu rekao dok su jez frizure bile u modi.

Ne bih imao problem da iskreno kazem svoje zelje i mastarenja koje imam u vezi njega, ali kad bih rekao bojim se da bih opet otisao u banovinu.