Psiho kauč

[Alen13ASC]

Tema predviđena za olakšavanje duše, ako ste voljni podeliti neke loše momente ili iskustva, slobodno to uradite.

 

Saveti su dobrodošli.

 

Naravno ovde se mora strogo poštovati bonton. Tu smo da pomažemo jedni drugima a ne da režemo jedno na drugo!

[Džudi]

Da li je moguće da smo ovde svi zdravi, veseli, ili se plašimo da pišemo o svojim osećanjima? Pitam jer vidim da niko ovde ne piše, a tema je odlična. 

 

Kako podnosite tugu kad izgubite nekog bliskog rođaka ili prijatelja? Koliko dugo se tuguje?

 

Pitam, jer ja lično imam taj problem...Od 1993.do danas izgubila sam mnogo, mnogo voljenih i dragih..i ne mogu još uvek da se saberem i krenem dalje.

 

 

[vilhelmina]

4 hours ago, Džudi said:

Da li je moguće da smo ovde svi zdravi, veseli, ili se plašimo da pišemo o svojim osećanjima? Pitam jer vidim da niko ovde ne piše, a tema je odlična. 

 

Kako podnosite tugu kad izgubite nekog bliskog rođaka ili prijatelja? Koliko dugo se tuguje?

 

Pitam, jer ja lično imam taj problem...Od 1993.do danas izgubila sam mnogo, mnogo voljenih i dragih..i ne mogu još uvek da se saberem i krenem dalje.

 

 

 

Hehe, pa sve individualci 😊. A mogla bih, ovako na prvu loptu, da navedem najmanje jos tri razloga. Prvo, ovde su ogromnom vecinom decaci, a svi znamo da oni ne placu. Zatim, zivimo u vremenu kad je tuga postala bolest, hendikep, ne uklapa se u ono sto nam drugi namecu i sto sami od sebe ocekujemo, da kroz zivot skakucemo srecni i veseli. Tu je i uticaj prethodnog foruma, gde se ljude slalo u "ustanove zatvorenog tipa", nazivalo nelecenim psihoticarima i lepile ostale dijagnoze, a to sve u svrhu vredjanja sagovornika. Ali hajde da to probamo da promenimo.

 

Tuga je proces. Koliko dugo ce trajati zaista je individualno, ali svi moraju da prodju istim putem. Dakle, zavisi od osobe, ali i od okolnosti, pre svega od pomoci i podrske koju covek za to vreme dobije, ali i od sopstvenog napora da iz toga izadje. Posebno tuga za izgubljenim milim i dragim, i meni je zanimljivo da ona u srpskom nema posebno ime, da bi se razlikovala od drugih vrsta tuge, onih koje nisu tako teske, onih koje nisu za nekim ili necim nenenadoknadivim. U svedskom je sorg, ne znam za druge jezike. Imati u tim trenucima nekog ko ume da aktivno slusa, licno mislim da to nema cenu. Sam covek tesko moze da stigne do one poslednje, cetvrte faze tuge za bliznjima, za koju takodjer ne znam srpski naziv (ako ga uopste ima), nego obicno zaglavi u nekoj od prve tri.

 

Btw, pokusala sam da izguglam srpske nazive za cetiri faze tuge, onako kako ih ja poznajem, ali nema. Umesto toga neka popularna psihologija, koja govori o pet faza, ali tu se proces zavrsava s drugom fazom iz mojih knjiga. Kaze ovako ta njihova nauka: neverica, tuga, ljutnja, depresija i prihvaćanje. I kazu, to bi trebalo da prodje za dve godine, a ako ne prodje, potraziti pomoc psihijatra. Pogresnije ne moze da bude, ali ne bih sad da sirim. Mogu kasnije, ako bude interesovanja.

 

[Div]

28 minutes ago, vilhelmina said:

Prvo, ovde su ogromnom vecinom decaci, a svi znamo da oni ne placu.

 

[melankolic]

@vilhelmina

Da li je tražena reč možda “žal”?

[vilhelmina]

Moglo bi tako, oslikava ono na sta sam mislila i sto je sorg. Ali kao sto vidis, rec koja je vrlo retko u upotrebi. Zvuci nekako patetitcno, a ne bi trebalo.

[melankolic]

Možda grešim ali ja tu našu reč tumačim kao tinjajuću tugu pomešanu sa nostalgijom.

[Div]

Žal je skraćeno od žalost, u tom obliku se retko koristi, poznato je Stankovićevo Žal za mlados', što bi upravo bila neka produžena tuga, nostalgija. U narodu se kaže i da je neko u žalosti, to se odnosi na vreme, period posle gubitka bliske osobe, označava se i nošenjem crnine i drugim manifestacionim oblicima. Moglo bi se reći da je to ptavi izraz, bilo koji od ova dva oblika, mada im značenje nije jasno ograničeno.

[vilhelmina]

Kad bolje razmislim, nijedno od ta dva. Zal zato sto ima te neke nostalgije, pa i romantike u sebi, a zalost jer je formalna i vremenski ogranicena. Ali ionako je nebitno kako to nesto zovemo. Vaznije je kako s tim ziveti i rado bih nastavila razgovor na tu temu.

[dude]

Mala ispovest o smrtU. Secam se kao da je juce bilo, imao sam 12-13 godina. Sedim na wc solji, i odjednom, ni iz cega sam shvatio da cemo svi umreti, da cemo bukvalno nestati jednog dana. Kakav je to sok bio, sunce ti poljubim. Daniima nisam mogao doci sebi, i secam se da sam se molio da niko od mojih ne umre. 

Stoici imaju imaju zanimljiv pristup toj temi. To je kontemplacija sopstvene smrti. Znam, zvuci morbidno. AIi nije. Poceo sam da to praktikujem kada sam imao 19-20 godina. U pocetku je bilo tesko, imao sam stalno onaj uznemirijuci osecaj u stomaku. Ali sto sam vise razmisljao o tome, to mi je bilo lakse da to prihvatim.  Poenta svega ovoga jeste da ne oklevate,  da ne gubite vreme na trivijalne i beznacajne stvari koje okupiraju zivot vecine ljui, da zivite svaki dan kao da vam je zadnji. Jer, mozda i bude. Takodje, sve to se moze primeniti na nase bliznje. Koliko ste samo puta culi nekoga da zali sto nije rekao nesto nekome, ili uradio nesto za njih. A poznato je ljudi da koji zive ispunjen i kvalitetan zivot, lakse podnose starost, odnosno smrt. Takodje, one koji ne zive autenticnim zivot, ce proganjati sve to sto su propustili kako budu starili. Kazu da je, kada dodje vreme 'sense of personal integrity what matters the most'

 

[Kronostime]

U zivotu su jedino dve stvari sigurne:

1. Mora da se rodi
2. Mora da se mre

Niko od nas nece za seme ostati, zato iskoristimo sve sto bolje mozemo  izmedju ta dva dogadjaja.

 

 

Edited May 3, 2019 by Kronostime

[...]

6 hours ago, melankolic said:

@vilhelmina

Da li je tražena reč možda “žal”?

 

Od svih zalova, najdrazi mi je morski plavi. 

 

Nije forum za otvaranje duse. Vrati se kad-tad da nabije u dupe. Preporucujem oprez. 

 

 

 

 

[Milenko Puzigaca]

13 hours ago, Džudi said:

Da li je moguće da smo ovde svi zdravi, veseli, ili se plašimo da pišemo o svojim osećanjima? Pitam jer vidim da niko ovde ne piše, a tema je odlična. 

 

Kako podnosite tugu kad izgubite nekog bliskog rođaka ili prijatelja? Koliko dugo se tuguje?

 

Tako što nemamo bliske rođake i prijatelje, niti nam trebaju, a i u vezi onih koji su mislili da smo bliski rođaci ili prijatelji nam je sahrana bila samo kuluk na koji smo morali da idemo. Eventualno može da se neki slučaj prokomentariše kao "i tako je uvek bio kompletan idiot" .

 

 

Kao krajnju meru, preporučujem da se to reši kako se uvek rešavalo, vraćanje korenima je in -  olešiš se kao čovek, onoliko puta koliko je to potrebno    

 

Ovo su sve stvarni saveti, sa sve zdravicom Reda Formana, nije zezanje  

[lekoviti]

14 hours ago, Džudi said:

Kako podnosite tugu kad izgubite nekog bliskog rođaka ili prijatelja? Koliko dugo se tuguje?

 

Kada se dete prvi put ozbiljno sretne sa smrću to je kraj detinjstva, počinje odrastanje. Kada vidi kovčeg kako se spušta u blatnjavu zemlju a u njemu je ostatak drage osobe, to je to, nema nazad. Polako počinješ da spoznaješ da je samo promena večna i da ništa nije stvoreno da traje. To pomeranje iz zone komfora je ekstremno bitno u formiranju ličnosti, kao u priči o Sidarti kada je izašao iz palate.

[vilhelmina]

2 hours ago, Honey Badger said:

 

Nije forum za otvaranje duse. Vrati se kad-tad da nabije u dupe. Preporucujem oprez. 

 

 

Ja i kroz stvarni zivot idem otvorene duse. Sto bih je bas na forumu zatvarala? Da neko ne pomisli da sam slaba, ranjiva, emotivna i osetljiva? Pa ne mora niko toliko zaobilazno da ide i izvlaci zakljucke iz mog forumskog pisanja. Neka me lepo pita, pa cu mu reci da jesam sve ono pobrojano, i jos mnogo toga. So what?

Da li stvarno mislis da su srecniji oni ljudi koji do podne lazu sebe, a od podne sve druge? I tako svakog dana? Ja mislim da je to velika muka. Nikad tu srece, harmonije, sve vreme trazis nekoga ili nesto da ti ispuni prazninu, a ona zjapi sve veca.  Ovako lepo otvoris dusu, napustas u nju sve i svakoga, a onda pravis selekciju, cistis, pomeras stvari levo-desno, ponesto izbacis, drugo zadrzis, napravis mesta za novo... Ja uopste ne znam kako bih opstala da ne radim tako, da samo skupljam i nista ne pustam napolje. Mislim da bih eksplodirala negde na nekom cosku, kao onaj bombas samoubica, i jos usput pobila ko zna koliko neduznog naroda. Ovako su svi uz mene bezbedni, dobro i njima, a dobro i meni.

Dakle, dobrodosli u moju sirom otvorenu dusu! Ko ume da postuje gostoprimstvo, moze da ostane koliko god zeli. Ko pravi rusvaj, leti napolje. Nista jednostavnije. Zivot je dovoljno komplikovan i bez toga da ga sami sebi dodatno zagorcavamo stalnim strahovima od svega i svacega, a posebno strahom od otkrivanja samih sebe, onakvih kakvi zaista jesmo.  Nema u nasim dusama nista cega bi se trebalo stideti i sto bi trebalo sakrivati. Sta god da nosimo, uvek je bolje ono pravo i autenticno ljudsko, od nekog tamo laznjaka.

[lekoviti]

Honey Badger polazi od mudre pretpostavke da nisu baš svi ljudi dobronamerni. Savet mu je skroz na mestu.

[Mama_mia]

On 5/1/2019 at 1:27 AM, Alen13ASC said:

Tema predviđena za olakšavanje duše, ako ste voljni podeliti neke loše momente ili iskustva, slobodno to uradite.

 

 

 

..osecam obavezu da se zahvalim iako nisam sklona

da delim momente iz vanforumskog zivota ukoliko nesto ne isprovocira da to uradim

 

a ja bas, cini mi se juce sam pozelela da olaksam dusu i odem na Love topic ...i nista...prazno...ljudi bez osecaja za ljubav tamo i ne svracaju

 

 

Edited May 3, 2019 by Mama_mia

[vilhelmina]

16 minutes ago, lekoviti said:

Honey Badger polazi od mudre pretpostavke da nisu baš svi ljudi dobronamerni. Savet mu je skroz na mestu.

 

Naravno da nisu, ali u tome i jeste poenta. Niko se ne radja nedobronameran, to se postaje. A postaje se bas od gore pomenutog straha od otvaranja sopstvene duse, iz straha da ne budes povredjen, pa ljudi krenu da povredjuju druge, sve verujuci da ce tako zastiti sebe. Mozda i hoce od drugih, ali nece od samih sebe. To je vrsta samodestrukcije, trovanje samog sebe i sopstvene duse, koje nikada ne donosi potrebno zadovoljstvo, vec samo trazi novi materijal za prenos sopstvenih frustracija. A one se vracaju kao bumerang, cesto pre nego i stignu do onog drugog. Uzaludna rabota, ako mene pitas.

Nedobronamernost u stvarnom svetu jos i mogu da razumem. Mozda nekom donese neku materijalnu dobit, da se nije dzaba trudio i trovao sopstvenu dusu. Ali na forumu? Sta to ikome moze da donese? I kako ikome, ko ima kakvu-takvu svest o sebi, to moze da naskodi?

[Mama_mia]

 

45 minutes ago, vilhelmina said:

 

 

Dakle, dobrodosli u moju sirom otvorenu dusu!

 

 

dolazim ako nije guzva

 

 

...nego puzigaca se totalno otvorio, najiskreniji ovde

 

 

 

 

[vilhelmina]

1 minute ago, Mama_mia said:

 

 

 

dolazim ako nije guzva

 

 

...nego puzigaca se totalno otvorio, najiskreniji ovde

 

 

 

 

 

Sta smeta ako je guzva? Sto nas je vise, zabava je bolja 😁.

[Milenko Puzigaca]

45 minutes ago, vilhelmina said:

Nema u nasim dusama nista...  uvek je bolje ono pravo i autenticno ljudsko, od nekog tamo laznjaka. 

Ovde si skroz u pravu

 

 

 

 

[Mama_mia]

16 hours ago, Džudi said:

Kako podnosite tugu kad izgubite nekog bliskog rođaka ili prijatelja? Koliko dugo se tuguje?

 

Pitam, jer ja lično imam taj problem...Od 1993.do danas izgubila sam mnogo, mnogo voljenih i dragih..i ne mogu još uvek da se saberem i krenem dalje.

 

 

 

...zvuci mi glupo da nabrajam koga sam licno izgubila od rodjenja do danas,

ali nikada nisam ni pozelela da se oporavim jer tuga je potpuno prirodna,

tuga je posao ozaloscenog i neka traje koliko traje - to ce reci svaki psihijatar

 

Ali ako osoba ima cudne psihoticne izlete tokom tog perioda, suicide, ili na drugi nacin skrene..tada ce

ili biti odvedena ili ako je sama dovoljno svesna svog stanja - sama ce otici da joj se pomogne

[Mama_mia]

6 minutes ago, vilhelmina said:

 

Sta smeta ako je guzva? Sto nas je vise, zabava je bolja 😁.

 

 

smeta, rasteraj to

 

nisam kolektivistkinja vec individualistkinja

[...]

1 hour ago, vilhelmina said:

 

...

 

On 5/1/2019 at 12:27 AM, Alen13ASC said:

Tema predviđena za olakšavanje duše, ako ste voljni podeliti neke loše momente ili iskustva, slobodno to uradite.

 

Saveti su dobrodošli.

 

Naravno ovde se mora strogo poštovati bonton. Tu smo da pomažemo jedni drugima a ne da režemo jedno na drugo!

 

Javni forum, iako anonimno nastupamo, nije mjesto za svaku pricu jer upravo kako je Lekoviti primijetio, nisu svi dobronamjerni, a niko ovdje nije kvalifikovan da dijeli savjete ove vrste. 

 

Moj prethodni post je samo bio prijateljsko upozorenje, moze se neko kasnije pokajati za stvari koje je iznio ovdje, poslije nema nazad. Kod psihologa/psihijatra se ide po kvalifikovane savjete i to je obicno 1:1 i strogo confidential.

 

Ali samo nastavite. 

 

 

Edited May 3, 2019 by Honey Badger

[Mama_mia]

1 minute ago, Honey Badger said:

 

 

Javni forum, iako anonimno nastupamo, nije mjesto za svaku pricu jer upravo kako je Lekoviti primijetio, nisu svi dobronamjerni, a niko ovdje nije kvalifikovan da dijeli savjete ove vrste. 

 

Moj prethodni post je samo bio prijateljsko upozorenje, moze se neko kasnije pokajati za stvari koje je iznio ovdje, poslije nema nazad. Kod psihologa/psihijatra se ide po kvalifikovane savjete i to je striktno 1:1 i strogo confidential po zakonu.

 

Ali samo nastavite. 

 

 

 

svi su dobronamerni ali ponekad im izleti u zaru diskusije pa potegnu dosijee koje je o sebi doticna osoba ostavljala za sobom

 

ali posto sam sama dobronamerna ne mogu ni da pomislim da neko nije cak i ako na prvi pogled zaista deluje da nije

 

I onda, ajmo otvarajte se...da posle mozemo da vas procesljamo i citiramo sta ste rekli tamo nekog datuma