Rusija - zemlja cuda

[Kenozoik]

1 hour ago, Klotzen said:

 

"Čak i" iz prostog razloga što su komunisti ipak dali status republika i pokrajina za dosta naroda u bivšem SSSR i time se distancirali od zločina iz perioda pre njih.

 

Nisu Sovjeti nista dali nego su naprotiv uzeli.  To je samo boljsevicki nacin sirenja carske Rusije Katarine II. 

Konkretno Poljska i balticke zemlje su kroz istoriju uvek bili neprijatelji Rusije u savezima sa Svedskom itd

 

Zgodan izgovor za manijaka iz Kremlja..Da rasparca i neutralise Poljsku. Akad je vec tu, zasto da ne i Litvaniju, Letoniju, Estoniju da nacini "republikama" ( u XIX veku to bi se mozda moglo nazvati klasicnom  kolonijom) . 

Doplomatijom i vojnim uspesima su tako svoje "carstvo" Sovjeti umnozili ali su se rastegli vise nego sto im je snaga dozvoljsvala. 

Crvena armija je osvojila Bec 1945. Pa de povukla jer im je dat bogstiji plen na istoku. 

 

Ne samo da su se distancirali vec su boljsevici kao i svi komujisti sveta insistirali na zlocinima, stvsrnim izmisljenim, realnim ili preuvelicanim monarhisticke Rusije/ Srbije/ Grcke/ Engleske.. po izboru.

 

Kao sto su i "nasi" komunisti kukali nad sudbinom raznih albanskih plemena koja su tu dosla u vreme osmanskog osvajanja kao deo okupacionog aparata,  kada je srpska.vojska gusila pobune plemenskih saveza podstaknutih od AU I Britanije. Prizrenske lige itd. 

Pa kada ih je trebalo vrstiti tamo odakle su dosli - u Tursku, sto je bilo obema zemljama u interesu, ko li se pobunio? 

Da razjasnim- razmena stanocnistva je u to vreme bio legitiman cak i pozeljan metod u cilju sprecavanja vecih sukoba. 

 

1 hour ago, Klotzen said:

Tako da je za mene to bilo neočekivano da se obračunavaš sa celim narodom zbog nekoliko % koji su izdali SSSR i bili na strani Nemaca. To je nešto što nije bilo karakteristično za tu vlast. Imali su i drugi narodi iz SSSR kolaboracioniste pa ti narodi nisu kažnjavani na ovaj način.

 

Nisam siguran na koga mislis ali Rusi nisu imali mogucnost da izdaju SSSR cak i da su hteli. U principu im nscisti nisu verovali ič. 

Nacisticka brutalnost, surovost i monstruoznost je  spojila nespojivo - ruski narod i sustinski tudjianku vlast, sovjetsku. 

Najveci sovjetofili su bili Ukrajinci, Estonci, Kirgizi, Gruzini..

 

 

1 hour ago, Klotzen said:

 

Zločin nad Poljacima je drugačije prirode to je zločin nad poljskom inteligencijom koja nije htela da se potčini komunistima. Rezervni oficiri Poljske Armije su bili uglavnom visoko školovani Poljaci tako da su na ovaj način eliminisali sve koje su zarobili a koji u ispitivanjima nisu pokazali spremnost za sovjetski način života.

 

Da preciziram : nijedan Poljak nije imao spremnost za sovjetski nacin zivota. Koliko ni za nacisticki. Poljaci su u tom trenutku vrlo ponosna nacija, sa mnogo intelektualaca , pruskih oficira i matematicara ( vrlo vazno za prvu fazu razbijanja sifrovanih kodova , proces koji je imao bitnu ulogu u raxvoju rata) 

 

Englezi i Francuzi su Poljake cenili vise od bilo koje druge "slovenske" drzave. S pravom, u velikoj meri. 

Pametni, obraxovani , mnogoljudni, sustinski antiruski. 

 

1 hour ago, Klotzen said:

 

Pored tih 22k o kojima se bar priča postoje i druge žrtve komunizma koje su odvođene sa teritorija Poljske koje su potpale pod kontrolu SSSR. Procene idu od 150k do milion ljudi pobijenih i umrlih u gulazima no o njima se izvan Poljske retko kada priča.

Imao sam prolike da vidim jedinstvenu statiskicku zbirku  na nekih 1500 strana u kojima je do detalja opisano sve. Vojni i civilni i demografaki gubici Sovjeta, pa po narodima, tako i Nemaca.. 

Ima i za Poljake. 

Brojke au velike ali poljska vlada je, razumljivo preterivala.

 

Tu naravno nije usao broj poginulih u varsavakom ustanku jer ga Sovjeti, formalno,  nisu ni podstakli. . 

 

To je dokument zatvorenog tipa, nije objavljivan niti se o tome uci u ruskim skolama. Ali oni kojivtreba da znaju, znaju do detalja. 

Zato sam i rekao, PREOZBILJNA NACIJA. Znaju sve, popisuju sve. Tacno se zna koji skolski program za koga, sta se govori sta sme da se zna ali se ne govori. Takvu fasciniranost svakim detaljem, nisam video nigde drugde.

Oni sigurno imaju veci broj imena ubijenih Poljaka ili stradalih u Gulazima nego sami Poljaci. 

Ako neko ima najcelovitije znanje o svetu, o bilo cemu, to su Rusi. 

 

[Dragan]

46 minutes ago, Kenozoik said:

 

...

Ako neko ima najcelovitije znanje o svetu, o bilo cemu, to su Rusi. 

 

Jos samo da nadju znanje o tome kako da urede svoju drzavu i nebo im je granica.

[Kenozoik]

Just now, Dragan said:

Jos samo da nadju znanje o tome kako da urede svoju drzavu i nebo im je granica.

Bio sam tamo u strucnoj poseti, ne oligsrsima, nego dakle-  strucnoj. Oni su po mnogo cemu uredjeni. 

E sad, sto nisu u svemu nalik na uredjene zsmlje Evrope, to je drugi par cipela , tj uredjenosti. 

 

Ds pojasnim za one koji to slabije razumeju:

Nekome je uredjenost da prima platu na tacan datum , nekome da svuge srigne za sekund, nekome da spava u hidromasaznoj kadi, nekome je uredjenost da cuva tu "nit" i vezu od Protoslovena do danasnje Rusije, Kine, cdga god. 

E to je ono sto najbolje znaju i rade Rusi. 

To je ono na cemu insistiram.

 

Ljudi, verovali ili ne, oni imaju odeljenjene za nasu istoriju. Ne samo nasu. Vincansku kulturu nam je otkrio i  saopstio -Rus. Kulturu lepenskog vira - otkroo i obrazlozio Rus.  Znaju je( nasu istoriju) bolje nego mi. Strasrvenije je proucavaju i imaju bolji "nerv" za autenticno,  ono sustinsko. 

 

Zato ce, oni u materiji , cesto odlaziti i vracati se posramljeni , jer nam daju crno na belo da smo se previse." Mesali sa latinima"- , slarkorecivim  lazljvcima. Iskvarenim. Pa smo se i sami pokvarili. 

Sto je na neki nacin tacno na kraju krajeva. 

[ters]

Bitna razlika izmedju imperijalizma i kolonizacije je - trajno naseljavanje stanovnistva sa ciljem da se promijeni demografija i identitet teritorije..  Rusija je  kolonizovala vecinu teritorija na kojima danas postoji. Daleki istok - Vladivostok, naseljavanje Kazahstana, Tbilisija, Bakua, Dushanbea osnivanje novih gradova - Odesa, Omsk... I prije Staljina i boljsevika, u samo jednom talasu od 8 godina Stolipin je naselio Sibir i kavkaske drzave se 3,5 miliona ljudi iz Rusije i Ukrajine... 

 

 

 

Edited yesterday at 03:34 PM by ters

[Kenozoik]

2 minutes ago, ters said:

Bitna razlika izmedju imperijalizma i kolonizacije je - trajno naseljavanje stanovnistva sa ciljem da se promijeni demografija i identitet teritorije..

Dakle, "politika"  koju "furaju" Albanci sa Kosova i odasvud  je - imperijalizam. 

Prejaako!  🙂

[Dragan]

13 minutes ago, Kenozoik said:

...

Zato ce, oni u materiji , cesto odlaziti i vracati se posramljeni , jer nam daju crno na belo da smo se previse." Mesali sa latinima"- , slarkorecivim  lazljvcima. Iskvarenim. Pa smo se i sami pokvarili. 

Sto je na neki nacin tacno na kraju krajeva. 

Sto se mene tice, ovo sto pises je glupa i opasna "teorija". O ostalim navodima ne vredi ni raspravljati.

Cinjenica je da russi imaju ogromnu teritoriju, ogromne prirodne resurse, a nemaju wc u kucama.

Jebes takvu uredjenost.

 

Ovi izgleda nisu videli puno od te cuvene russke kulture.

 

Edited yesterday at 03:41 PM by Dragan

[MeanMachine]

6 minutes ago, ters said:

Bitna razlika izmedju imperijalizma i kolonizacije je - trajno naseljavanje stanovnistva sa ciljem da se promijeni demografija i identitet teritorije..  Rusija je  kolonizovala vecinu teritorija na kojima danas postoji. Daleki istok - Vladivostok, naseljavanje Kazahstana, Tbilisija, Bakua, Dushanbea osnivanje novih gradova - Odesa, Omsk... I prije Staljina i boljsevika, u samo jednom talasu od 8 godina Stolipin je naselio Sibir i kavkaske drzave se 3,5 miliona ljudi iz Rusije i Ukrajine... 

 

 

 

 

Rusija je radila isto sto i Amerika jednostavno to je tad bilo nesto sasvim normalno u tim vremenima. Danas pak to vec nije normalno danas Rusija a i Izrael jedini tako nesto cine. Doduse nije nemoguce da cemo videti i druge da to rade.

[Kenozoik]

2 minutes ago, Dragan said:

Sto se mene tice, ovo sto pises je glupa i opasna "teorija". O ostalim navodima ne vredi ni raspravljati.

Cinjenica je da russi imaju ogromnu teritoriju, ogromne prirodne resurse, a nemaju wc u kucama.

Jebes takvu uredjenost.

 

Ovo uopdte nije teorija. Da ne zelim da sakrijem svoj identitet poslao bih ti i slizbeni izvestaj nacinjen jednom prilikom .

To je ta arogantnoast - Rusi navosno nemaju WC, ali zato mi pisamo i kenjamo (da izvines)  direkt u Dunav, Tisu , Moravu i ne jbemo zivu silu..

😞

Idem na akcije skupljanja smeca i kojecega ..mi smi najprljaviji narod u Evropi. Niko nema takvu "slobodu" kao mi da bacano plasriku i izmet u zastifena podrucja. Ro je ono - specihalni rezervat prirode tog i tog stepena...

 

I za to nas jos podsticu kojekakvi serifi

 

 

 

[Dragan]

Jos jedan pokazatelj uredjenosti i kulture.

Rusija se smatra nacijom sa najvećim problemom sa alkoholom i najviše smrtnih slučajeva povezanih sa alkoholom.

 

Ovako se Rusija redovno propila do propasti

Kada je Ivan Grozni prepoznao potencijal oporezivanja votke, pokrenuo je katastrofalan razvoj događaja.

Potrošnja žestokih pića povećala je ruski budžet — sa strašnim posledicama po stanovništvo i ekonomiju.

 

Spoiler

„Bez votke, ranjiva duša Rusa i surova stvarnost bi jedno drugom iščupali oči. Alkohol pomaže Rusima da se nose sa svetom“, kaže ruski pisac Dmitrij Bikov, ne bez sarkazma. Jer, mnogi veruju da Rusija i votka pripadaju jedno drugom. Stoga ne bi bilo teško napisati istoriju zemlje kao istoriju votke. Počelo bi sa Ivanom Groznim. Među plenovima njegove pobede nad Tatarima 1552. godine bilo je otkriće da su u Kazanju poreske kafane doprinosile značajnoj sumi stalno bolesnim državnim finansijama. Zato je osnovao kafanu u Moskvi, svojoj prestonici. Kuću bez nameštaja, gde nije bilo ništa za jelo, samo jaka pića za piće.

 

Prvo, za njegove lojaliste, opričnike, tajnu policiju – koja je takođe uspela da preživi vekove kao Treće odeljenje, Ohrana, Čeka, GPU, NKVD, KGB i FSB. Jedna krčma brzo je postala osam – i ubrzo nakon toga, mogli su se naći u svakom gradu. Da bi se osigurao ne samo protok votke već i značajno povećanje poreza, carevi podanici su, takoreći, pretučeni u krčmu. I nikome nije smetalo ako tamo propiju svoje kuće i imovinu. Međutim, dobili su jednu privilegiju: nisu mogli biti uhapšeni u krčmi, bez obzira na kaznu koja im je pretila. Međutim, samo dok ne popiju poslednju rublju i sve što im je išlo na leđima. Onda su izbačeni, i pravda, koja nije bila pravda, učinila je svoje.

 

„Skoro polovinu našeg sadašnjeg budžeta plaćamo porezom na alkohol, to jest pijanstvom i razvratom naroda“, žalio se jednom Fjodor Dostojevski. A Lav Trocki je napisao: „Povećanje broja dana provedenih bez posla, nepažljiv rad, neispravni proizvodi, pokvarene mašine, češće industrijske nesreće, požari, tuče, uvrede itd. – šteta od svih takvih stvari iznosi stotine miliona rubalja godišnje. Državna industrija ne gubi od votke manje nego što budžet dobija od nje, već gubi beskonačno više nego što zapravo dobija iz budžeta.“

 

Tokom carske ere, „budžet pijaca“, kako se nazivao ovaj izvor prihoda, doprinosio je državnim finansijama između 30 i 40 procenata. Ponekad kao porez na proizvodnju, ponekad kao porez na potrošnju. Čak i nakon Oktobarske revolucije boljševika, obično je iznosio između četvrtine i trećine. Zato su svi pokušaji suzbijanja alkoholizma propali: pod carevima i pod Lenjinom. A nedavno i pod Mihailom Gorbačovom, generalnim sekretarom KPSS, koji je bio ismevan kao „mineralni sekretar“ jer je verovao da može da sprovede „mere za prevazilaženje alkoholizma i intoksikacije“.

 

Vladimir Putin, s pravom svestan kako votka može stabilizovati ne samo državne finansije već i njegovu moć, drži se maksime Katarine Velike: „Pijanim narodom je lakše vladati.“ Stoga je 2015. godine, umesto da poveća porez na alkohol, smanjio ga. Učinio je to razborito, uveravao je, kako bi potkopao tržište samogona, domaćih žestokih pića, za koja se procenjuje da doprinose dobroj trećini potrošnje votke.

Ali i ovo je uzaludan trud. Baš kao i propis da tečnosti za čišćenje, losioni posle brijanja, kozmetičke tinkture, dezinfekciona sredstva ili antifriz koji sadrže više od 28 procenata etil alkohola ne mogu biti jeftiniji od alkoholnih pića, da ne bi služili kao zamena. Izveštaji o tri, četiri, deset, jedanaest, ponekad čak i 40 muškaraca i žena koji su ovde umrli jer su popili neku vrstu zamene, koja se smatra zamenom za votku, i dalje su deo svakodnevnog života u Rusiji.

 

Međutim, to nije jedini mamurluk sa kojim ljubitelji „tečnosti“ moraju da žive. Činjenica da je u maju 2020. godine apelacioni sud u Hagu potvrdio odluku međunarodnog arbitražnog tribunala u slučaju akcionara Jukosa protiv ruske države i potvrdio zaplenu 57 miliona dolara imovine državnih proizvođača votke Stoličnaja i Moskovskaja kao legalnu sigurno neće izazvati blaženstvo zbog votke u Kremlju. Votka se tamo ceni ne samo zbog značajnih državnih prihoda. Gospoda u Kremlju znaju i kako da je koriste u druge svrhe. Čak je i car Ivan Grozni, u stalnom strahu od pokušaja atentata, voleo da tera svoju pratnju da prekomerno pije kako bi im razvezao jezik. Petar Veliki, koji je voleo da započne i završi dan obilnim gutljajem, činio je isto. Uveo je „Štrafnaju“ (kazneno piće). Ako bi neko zakasnio na audijenciju ili skup, morao je da isprazni jednolitarsku šolju (štrafnaâ rjumka) bez da je spusti. Ovi sudovi su bili projektovani tako da su se mogli postaviti samo naopačke kada su prazni.

 

Ali inače, takođe je podrazumevano ispiti čašu „do dna“ (do dna). „Sto grama“ (0,1 litar) se smatra minimumom. Za mnoge strane diplomate i izaslanike, kaže se da su se običaji pijenja na dvoru u Sankt Peterburgu pokazali kobnim. I Staljin, kao i car Petar, činio je isto, izveštavali su njegovi paladini Nikita Hruščov i Anastas Mikojan – hrabro tek nakon smrti. Gruzijac je igrao igru na svoj način. Kako se kaže da je podsmešljivo priznao Hitlerovom ministru spoljnih poslova Joahimu fon Ribentropu tokom njegove posete radi potpisivanja pakta Hitler-Staljin u avgustu 1939. godine, sam je sipao svetlo krimsko vino, koje je takođe bilo bezbojno, umesto „đavolske votke“. Njegov kasniji naslednik, Boris Jeljcin, bio je drugačijeg kalusa. To otkrivaju priče o odlukama za koje se kaže da je donosio dok je bio pijan ot votke. Ali Jeljcin nije bio izuzetak. Tokom njegovog predsedništva (1991–1999), konzumacija alkohola je brzo rasla. Kaže se da je prosečan Rus u to vreme konzumirao 34 litra čistog alkohola. To odgovara skoro pola litra votke jačine 40 protoka dnevno. 2003. godine se navodi da je to bilo 20,4 litra, ali 2016. godine samo 11,7 litara.

 

 

Glupa i opasne "teorija" se odnosi na to da smo se previse mesali sa iskvarenim latinima i da nas je to iskvarilo.

Mada i ostatak o uredjenoj i kulturnoj, uz to sveznalackoj russiji, zvuci kao SF.

 

 

Edited yesterday at 05:01 PM by Dragan

[Dragan]

russi se ubise od kulture i uredjenosti.

Prema istraživanju konzorcijuma ruskih ženskih nevladinih organizacija, najmanje 2.284 žene su umrle kao posledica porodičnog nasilja u periodu 2022-2023, a 93 odsto njih su ubili njihovi partneri.

 

Analiza: Ruska politika o nasilju u porodici i ograničenja reproduktivnih prava žena

Ova analiza opisuje porodično i reproduktivno nasilje nad ženama u Rusiji.

Ruska država postaje sve represivnija i dodatno ograničava prava žena.

 

Spoiler

Nejednakost polova u Rusiji Nasilje [1] je jedna od manifestacija autoritarnog političkog sistema Rusije. Ono se stalno širi i izaziva strah ne samo unutar zemlje već i u inostranstvu (kao što je slučaj od početka potpune invazije na Ukrajinu). Stroge hijerarhije i ugnjetavanje slabih mogu se primetiti u svim oblastima ruskog društva: od škola i univerziteta do zdravstvenog sistema i vojske. Prema Indeksu nejednakosti polova UN (GII) [2], Rusija je rangirana [3] na 133. mestu po pitanju jednakosti političkih prava i mogućnosti, a na 81. mestu ukupno među 156 zemalja (Rusija više nije bila uključena u studiju 2022. i 2023. godine). Ruska savezna zakonodavna tela (Državna duma i Savet Federacije) su 83% muškog pola (iako je, prema teoriji kritične mase, najmanje 30% njih žene da bi imale bilo kakav uticaj na donošenje odluka). U ovom članku fokusiramo se na dva aspekta nasilja nad ženama gde država ima najveću kontrolu: nasilje u porodici i reproduktivno nasilje nad ženama.

 

Sistemski problemi sa zakonodavstvom o nasilju u porodici

Nasilje u porodici nije klasifikovano kao krivično delo u Rusiji. Stoga, nedostaju zvanične statistike, što otežava procenu obima problema. Međutim, znamo da su žene tri puta sklonije da budu žrtve nasilja od strane intimnog partnera nego napada od strane stranca. Umesto zvanične statistike, stoga se moramo osloniti na različite istraživačke pristupe. Prema studiji iz 2012. godine, svaka peta žena u Rusiji doživi nasilje u porodici tokom svog života. [4] Od tada nisu sprovedena dalja istraživanja na ovu temu. Najnoviji dostupni podaci Ministarstva unutrašnjih poslova takođe datiraju iz 2012. godine (iako više nisu javno dostupni) i prikazuju sledeću sliku:

- Nasilje, u jednom ili drugom obliku, primećeno je u jednoj od četiri porodice;

- Svake godine oko 2.000 žena umre kao posledica nasilja koje počinjava njihov partner ili drugi bliski rođak;

- Do 40 procenata svih teških nasilnih zločina počinjeno je unutar porodice.

 

Stvarni broj žrtava je svakako bio znatno veći, jer ova statistika uključuje samo slučajeve za koje su naknadno pokrenuti krivični postupci. Broj krivičnih dela nasilja u porodici se povećao, udvostručivši se tokom četiri godine (92 odsto žrtava su bile žene), prema najnovijim podacima Državne službe za statistiku (Rosstat) iz 2016. godine. Širom sveta, 146 zemalja ima zakone za sprečavanje nasilja u porodici, ali ne i Rusija. Usvajanje takvog zakona se razmatra decenijama: Državna duma je razmatrala oko 50 predloga zakona, od kojih najnoviji datira iz 2019. godine. Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) je 2021. godine doneo presudu u kojoj se navodi da je problem nasilja u porodici u Rusiji „sistemski“ i da ruski zakon ne sadrži mehanizme za sprečavanje novih činova nasilja u porodici. U vezi sa rezolucijom fusnote[5], prema rezoluciji, Rusija mora da uskladi svoje zakone sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i da obezbedi žrtvama pristup pravičnim suđenjima. Međutim, to se nije dogodilo [Rusija je napustila Savet Evrope 2022. godine].

 

U Rusiji ne postoje zaštitne naredbe koje zabranjuju počiniocu da se približi žrtvi ili da ostane u istom domu (takve naredbe se koriste u 126 zemalja širom sveta). Ruski sudovi često odbijaju da pruže zaštitu žrtvama, čak i za najteže zločine. Da bi se rešila fusnota[6], ovo često uvlači žrtve u nove spirale nasilja. Bekstvo od nasilja je takođe otežano činjenicom da država ne štiti žene od ekonomskog nasilja od strane bivših partnera (neplaćanje izdržavanja). Ukupni dugovi za izdržavanje u Rusiji iznose približno 156 milijardi rubalja. Žene moraju same da idu na sud, upoznajući se sa proceduralnim detaljima. Čitav proces je dug i ne pruža nikakvu državnu podršku tužiocima. Umesto da pokuša da reši ovaj problem, Rusija je ublažila kazne za one koji prvi put počine krivična dela u porodici (2017. godine su degradirani u administrativni prekršaj, sa malom novčanom kaznom). To je takođe značilo da je došlo do obmanjujućeg pada slučajeva nasilja u porodici u zvaničnoj statistici kriminala.

 

U 2017. i 2018. godini, nasilje u porodici je dobilo značajnu pažnju javnosti zahvaljujući kampanji aktivista. U 2018. godini, nacionalno istraživanje je pokazalo da polovina ispitanika podržava kriminalizaciju nasilja u porodici. Fusnota rezolucija[7] Peticiju kojom se poziva na novi zakon o nasilju u porodici potpisalo je 960.000 ljudi. Dok su neki poslanici izrazili podršku onima koji se bore protiv nasilja u porodici, zvanična retorika o „tradicionalnim vrednostima“ i „posebnom putu Rusije“ osujetila je sve napore. Tokom pandemije koronavirusa, nasilje u porodici je dostiglo vrhunac. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, broj zločina počinjenih u porodicama opao je za 13 procenata tokom zaključavanja 2020. godine. Međutim, podaci ruskog poverenika za ljudska prava pokazuju da su slučajevi nasilja u porodici povećani dva i po puta. Razlika između podataka Ministarstva unutrašnjih poslova i onih iz kriznih centara može se objasniti činjenicom da žrtve često nisu mogle da odu u policiju (čiji podaci čine osnovu za statistiku Ministarstva unutrašnjih poslova) jer su bile u samoizolaciji, dok su krizni centri pomagali žrtvama onlajn i anonimno.

 

Broj žena koje su ubili članovi porodice (kao procenat od ukupnog broja ubistava žena) povećao se tokom pandemije sa 66 procenata (2011-2019) na 71 procenat (2020-2021). Fusnota, rezolucija[8] Između 2011. i 2019. godine, preko 12.000 žena je umrlo od ruku svojih partnera u Rusiji, dok je u 2020. i 2021. godini bilo oko 2.600 takvih smrtnih slučajeva.

Rusija je među 18 zemalja koje postižu najgore rezultate kada je u pitanju pravna zaštita žena od nasilja. Na primer, ruska policija nema zakonsko pravo da uđe u dom kako bi sprečila fizički napad ili ubistvo. Žrtve u Rusiji retko traže pomoć. Samo između 10 i 30 procenata žrtava nasilja odlazi u policiju (samo 3 procenta pokrenutih slučajeva zapravo stigne do suda). Krivični postupci za nasilje u porodici se retko pokreću. Češće se obustavljaju nego što se nastavljaju, bilo „međusobnim dogovorom“ ili zbog tehničkih grešaka. Policijski službenici i društvo često krive žene žrtve nasilja (tvrdeći da su ga „izazvale“). Ili pokušavaju da ubede žrtve da ih počinilac „jednostavno mnogo voli“. Ideja da sprečavanje nasilja u porodici potkopava „tradicionalne vrednosti“ je prilično raširena u medijima. [9] To navodi žene da misle da je nasilje „porodična stvar“ u koju se niko ne bi trebalo mešati. Većina žena (75 procenata) koje pozivaju telefonske linije za pomoć tražeći pomoć zbog nasilja u porodici doživele su višestruke nasilne napade. [10]

 

Krivične istrage za napad u Rusiji se pokreću samo ako žrtva kontaktira policiju. Žrtve se suočavaju sa brojnim preprekama. Između Ostalog, štaviše isto kao i princip didkaze i pokriju troškove, dok počinilac ima pravo na besplatno pravno zastupanje. Drugim rečima, država brani agresora, a ne žrtvu. Dakle, odgovornost za poštovanje prava osobe koja je izložena nasilju stavlja se na žrtvu (što predstavlja neispunjavanje obaveza Rusije da zaštiti žene [barem ako se Evropska konvencija o ljudskim pravima koristi kao referentna tačka, prim. aut.]). Krivični postupak može da se pokrene samo ako je bilo više napada u kojima je žena teško povređena ili ako je ubijena. Prema podacima inicijative „Give a Hand”, koja pomaže zatvorenim ženama, mnoge žene su bile prinuđene da upotrebe silu da bi spasile svoj život i kasnije su zatvorene zbog ubistva. Isstraživanje žena koje su ubile svoje partnere pokazalo je da su se u četiri od pet slučajeva štitile od porodičnog nasilja.

 

Za nevladine organizacije koje se bore protiv porodičnog nasilja, tračak nade se pojavio 2024. godine kada je Ustavni sud Rusije presudio da sudovi mogu zabraniti napadačima da se približavaju mestima koja njihove žrtve redovno posećuju. Ovo je ekvivalentno zaštitnoj naredbi. Čini se da je ovo omogućilo takav instrument u ruskoj pravnoj praksi. Jedna od žena koja je podnela tužbu Ustavnom sudu koja je dovela do ove odluke bila je zlostavljana od strane svog bivšeg partnera. Druga je teško povređena, čak do tačke nesvesti, kada ju je partner napao na poslu. U oba slučaja, uprkos tužbama u okružnom sudu i žalbi sledećem višem sudu i Vrhovnom sudu, napadači nisu osuđeni na zatvor, već im je jednostavno naređeno da se pridržavaju određenih ograničenja slobode kretanja.

 

Rad podrške žrtvama porodičnog nasilja je posebno važan jer država čini tako malo da pomogne pogođenim ženama. Jedan primer je centar „Pravo Golosa“ (nemački: „Pravo na glas“) u Voronježu, deo Ruske dečje fondacije. Da bi se rešila fusnota[11], centar širi informacije o zlostavljanju i njegovom uticaju na decu. Međutim, ograničenja organizacije postaju sve stroža. Početkom 2024. godine, „Pravo Golosa“ je objavio kontradiktorne poruke: jednu o feminističkim idejama, a drugu o „porodičnim vrednostima“, sa fotografijom sveštenika. Slične inicijative podrške postoje u većini regiona Rusije, iako su meta državne represije. Na primer, moraju da se odreknu posla u odnosima s javnošću da bi preživele. Grupa „Feminitiv“ u Kalinjingradu pomaže ženama u kriznim situacijama. Prema rečima volontera ove inicijative, većina zahteva za psihološku pomoć povezana je sa porodičnim nasiljem. Na svojim nalozima na društvenim mrežama, „Feminitiv“ ne pominje porodično nasilje – iz bezbednosnih razloga.

 

Reproduktivna prisila Važne promene se dešavaju u ruskoj politici u vezi sa reproduktivnom prisilom (situacija u kojoj se na reproduktivne odluke žene zlostavljački utiče). Najvažnije su: zabrana abortusa u privatnim klinikama u nekim ruskim regionima; savetovanje pre abortusa koje uključuje agresivne razgovore; otkrivanje informacija o pacijentima konzervativnim medijima; uvođenje novčanih kazni za „pritisak“ na žene da abortišu; ograničenja slobodne prodaje metoda „nakontracepcije“; i ograničenja pristupa žena dobrovoljnoj sterilizaciji.

 

1. Zabrane abortusa u privatnim klinikama

Ovo pitanje je bilo posebno kontroverzno u mnogim regionima Rusije 2023. godine. U decembru 2023. godine, feministička aktivistkinja u Kalinjingradu je izašla u javnost. U svom istraživanju je pokazala da je 15 privatnih klinika u gradu odbilo da joj izvrši abortus bez opravdanog razloga. Samo jedna klinika je ponudila termin, što je takođe završilo odbijanjem da se abortus izvrši. Zimi 2023/24. godine bilo je brojnih takvih epizoda širom zemlje, iako nije izdata zvanična zabrana abortusa. Naprotiv: Rusko Ministarstvo zdravlja je izjavilo da nikada nije izdalo zabranu i da nema nameru da je čak ni razmatra. Odbijanje privatnih klinika da ponude ovu uslugu ženama objašnjeno je kao inicijativa pojedinačnih klinika, vođena stavom protiv života (a ne pritiskom vlade).

Istovremeno, odluka privatnih klinika da prestanu da nude abortuse verovatno je posledica pooštravanja zahteva za licenciranje od strane javnih tužilaca. Ranije je klinika mogla da izvrši abortus čak i ako je imala samo licencu za akušerstvo i ginekologiju. Međutim, novi propisi predviđaju da klinika (čak i ako nudi samo nehirurške abortuse) mora da obezbedi stacionarnu i intenzivnu negu, kao i objekte za anesteziju. Ove promene su bile pravi razlog zašto mnoge klinike više ne nude abortuse. Za žene u regionima gde se abortusi ne mogu obavljati u privatnim klinikama, mogućnosti su ograničene: moraju da pribegnu „abortusnom turizmu“, putujući u regione gde se abortusi i dalje nude u privatnim klinikama. Ili moraju da odu u javnu kliniku. Prvo je često preskupo. Drugo podrazumeva značajne birokratske – i psihološke – poteškoće. I može biti dugotrajno, zbog obavezne „nedelje odmora“ uvedene 2012. godine, koja zahteva period od sedam dana između zahteva za savetovanje i abortusa. Ovo kašnjenje može značiti da će više žena morati da se podvrgne hirurškom abortusu. Takav postupak je mnogo složeniji i može imati mnogo ozbiljnije zdravstvene posledice.

 

2. Savetovanje pre abortusa

Savetovanje koje je navodno osmišljeno da pomogne ženama u krizi da donesu informisane odluke brzo je postalo oblik psihološke torture. Očigledno je da sveštenici, socijalni radnici i psiholozi, koji bi trebalo da koriste svoju statistiku da pokažu da njihov pristup dovodi do manjeg broja abortusa, mogu da pribegnu svim vrstama metoda i argumenata. Žene opisuju kako psiholozi i sveštenici koriste razne taktike da destabilizuju emocionalno stanje pogođenih žena. Na primer, mogu pitati: „Zašto ste odlučili da ubijete baš ovo dete? Zašto ne jedno od ostalih koje ste već rodili?“ Jedno od obaveznih pitanja je o mišljenju oca deteta, bez obzira na njihov odnos sa njim. U svakom slučaju, žene se podstiču da prisustvuju zajedno sa ocem deteta i donesu zajedničku odluku.

Lekari koji pružaju ove konsultacije često prelaze granice pristojnog ponašanja. U intervjuu za jedan pravoslavni hrišćanski medij, jedan lekar nije krio svoje pokušaje da uplaši pacijente korišćenjem kireta i detaljima postupka abortusa. „Uzimam instrument i živopisno demonstriram kako se vrši abortus“, rekao je. Često se čuju lažne informacije o riziku od neplodnosti ili mogućim komplikacijama i posledicama abortusa. Savetovanje o abortusu trebalo bi da bude obavezno za sve pacijente u državnim klinikama, iako je to u suprotnosti sa dva savezna zakona: 1) Nemedicinsko osoblje ne sme da nudi medicinske savete; 2) Otkrivanje medicinskih podataka nemedicinskim stručnjacima predstavlja kršenje privatnosti pacijenata.

 

3. Procureli podaci o pacijentkinjama

Nekoliko velikih konzervativnih Telegram kanala koji podržavaju rat – kao što su „Konzervativnaja Z“ (Konzervativna Z), „Ruska opština“ (Ruska zajednica), „Aleksandra Maškovaja-Blagič“ i ANO „Spasi život“ (Spasi živote) – redovno objavljuju detalje o situacijama savetovanja pre abortusa koje su prijavile žene. To znači da su detalje procureli od strane onih koji pružaju savetovanje. Ovakve vrste publikacija često sadrže prava imena žena koje su u to uključene. Praćene su agresivnom kritikom njihovog moralnog stava i životnih izbora. To može dovesti do dalje psihološke traume za uključene žene i dodatnog uznemiravanja na internetu i društvenim mrežama.

 

4. Kazne za „prisiljavanje“ žena na abortus Od avgusta 2023. godine, devet ruskih regiona je uzastopno usvojilo identične zakone kojima se uvode novčane kazne za one koji „prisiljavaju“ žene na abortus. Definicija „prisiljavanja“ je izuzetno nejasna i uključuje radnje kao što su „nagovaranje“ i „predlaganje“. I može se primeniti protiv partnera žene. Novčana kazna može se izreći bez obzira na to da li je žena imala abortus.

 

5. Pooštravanje zahteva za recepte za postporođajnu kontracepciju

Dana 1. septembra 2023. godine, rusko Ministarstvo zdravlja izdalo je uredbu kojom se ograničava distribucija lekova za medicinske abortuse i postporođajnu kontracepciju. Ovo posebno utiče na dva leka koja se koriste u medicinskim abortusima: misoprostol i mifepriston. To znači da zalihe mifepristona, koji se takođe koristi za postporođajnu kontracepciju (u 20 puta smanjenoj dozi), sada moraju biti kvantitativno dokumentovane, ali bez navođenja doze. Apoteke više ne mogu da ga izdaju uz redovan recept (što se u praksi često ne proverava). Umesto toga, moraju da osiguraju da pacijentkinja predstavi ispravan recept, jer bi kršenja mogla dovesti do krivičnog postupka. Ginekolozi nikada ranije nisu radili sa lekovima regulisanim na ovaj način (novi status znači da klinika mora da zahteva zdravstvenu karticu pacijentkinje da bi prepisala mifepriston).

Pacijenti više ne mogu ostati anonimni, a postalo im je znatno teže da nabave lekove o kojima je reč. Što pre uzmete pilulu za dan posle, veća je verovatnoća da ćete izbeći trudnoću. Pre godinu dana, udaljenost do najbliže apoteke bila je odlučujući faktor. Sada, zbog novih prepreka, to može potrajati danima, a lek je efikasan samo do trećeg dana nakon toga. Trenutno nema ograničenja od strane Ministarstva zdravlja za još jedan popularni postporođajni kontraceptiv, levonogestrel. Prema proizvođaču, lek bi trebalo da bude dostupan bez recepta. Međutim, apoteke ponekad odbijaju da prodaju lek ženama bez recepta.

 

6. Ograničen pristup dobrovoljnoj sterilizaciji za žene Uprkos protivljenju lekara i konzervativnih grupa, hirurška sterilizacija postaje sve popularnija medicinska procedura. Međutim, među pacijentima je široko rasprostranjeno uverenje da neko mora biti stariji od 35 godina i imati dvoje dece da bi imao pravo na nju. Međutim, zakon zahteva samo jedan od ova dva kriterijuma. Veliki mediji dodatno promovišu ovu zabludu. Gotovo da nema javno potvrđenih informacija o celom nizu medicinskih razloga koji mogu opravdati sterilizaciju (bez obzira na godine i broj dece).

Štaviše, ova relativno jednostavna operacija se u Rusiji uvek izvodi pod opštom anestezijom. Spinalna anestezija se u Evropi koristi od 1983. godine i nema značajnih nedostataka. Iako se gubitak krvi može povećati, to se dešava samo u retkim slučajevima. Većina žena bi izabrala ovu metodu jer je oporavak mnogo brži nego nakon opšte anestezije.

 

Zaključak Žene su sve ranjivije u ruskom društvu. Sistemske praznine u ruskom zakonodavstvu koje je identifikovao Evropski sud za ljudska prava nisu rešene. Ne postoje načini da se zaštite oni koji su doživeli nasilje kroz višestruke napade. I ne postoji način da žrtve dobiju pravdu ili pomoć od države. Situaciju dodatno pogoršavaju zabrane koje ograničavaju slobodnu volju žena da kontrolišu svoja tela. Mnoga od ovih ograničenja se uvode postepeno, bez većih zvaničnih najava. U stvari, ovo je značajna karakteristika trenutne ruske politike: destruktivne promene se uvode tiho i suptilno. Na primer, ne postoji formalna zabrana abortusa. Međutim, u praksi mnoge klinike odbijaju da ih izvode.

Ipak, mnoge nevladine organizacije i lokalne inicijative nastavljaju da deluju u Rusiji, pomažući ženama u najtežim situacijama. Zato je veoma važno da nevladine organizacije koje rade na okončanju sistemskog nasilja u ruskom društvu dobiju podršku.

 

Ukratko - jebes tu njihovu kulturu, makar bila proizvod nemesanja sa iskvarenim latinima.

 

Edited yesterday at 05:09 PM by Dragan

[Kenozoik]

37 minutes ago, Dragan said:

Mada i ostatak o uredjenoj i kulturnoj, uz to sveznalackoj russiji, zvuci kao SF.

 

Jeste zvuci jezivo. A zamisli tek ako je istina, kao sto vecim delom verovatno i jeste? 

Licno sam otisao sa tim skepticnim stavom pa sam do Bg putovao crven u licu i posramljen kao da sam se uneredio nasred Kremlja. 

 

U tom trenutku sam nosio titulu magistra, da se razumemo. 

Dakle, nije bas da sam tamo zalutao ili da nisam imao sta tamo da trazim. 

 

Rusija ima moc i potencijal da svakog, apsolutno svakoga posrami i baci na kolena. Pri tome ne pricam o nekakvim  sredsrvima prisile vec naprotiv..

 

[Klotzen]

4 hours ago, Kenozoik said:

 

Nisu Sovjeti nista dali nego su naprotiv uzeli.  To je samo boljsevicki nacin sirenja carske Rusije Katarine II. 

Konkretno Poljska i balticke zemlje su kroz istoriju uvek bili neprijatelji Rusije u savezima sa Svedskom itd

 

Zgodan izgovor za manijaka iz Kremlja..Da rasparca i neutralise Poljsku. Akad je vec tu, zasto da ne i Litvaniju, Letoniju, Estoniju da nacini "republikama" ( u XIX veku to bi se mozda moglo nazvati klasicnom  kolonijom) . 

Doplomatijom i vojnim uspesima su tako svoje "carstvo" Sovjeti umnozili ali su se rastegli vise nego sto im je snaga dozvoljsvala. 

Crvena armija je osvojila Bec 1945. Pa de povukla jer im je dat bogstiji plen na istoku. 

 

Ne samo da su se distancirali vec su boljsevici kao i svi komujisti sveta insistirali na zlocinima, stvsrnim izmisljenim, realnim ili preuvelicanim monarhisticke Rusije/ Srbije/ Grcke/ Engleske.. po izboru.

 

Kao sto su i "nasi" komunisti kukali nad sudbinom raznih albanskih plemena koja su tu dosla u vreme osmanskog osvajanja kao deo okupacionog aparata,  kada je srpska.vojska gusila pobune plemenskih saveza podstaknutih od AU I Britanije. Prizrenske lige itd. 

Pa kada ih je trebalo vrstiti tamo odakle su dosli - u Tursku, sto je bilo obema zemljama u interesu, ko li se pobunio? 

Da razjasnim- razmena stanocnistva je u to vreme bio legitiman cak i pozeljan metod u cilju sprecavanja vecih sukoba. 

 

 

Nisam siguran na koga mislis ali Rusi nisu imali mogucnost da izdaju SSSR cak i da su hteli. U principu im nscisti nisu verovali ič. 

Nacisticka brutalnost, surovost i monstruoznost je  spojila nespojivo - ruski narod i sustinski tudjianku vlast, sovjetsku. 

Najveci sovjetofili su bili Ukrajinci, Estonci, Kirgizi, Gruzini..

 

 

 

Da preciziram : nijedan Poljak nije imao spremnost za sovjetski nacin zivota. Koliko ni za nacisticki. Poljaci su u tom trenutku vrlo ponosna nacija, sa mnogo intelektualaca , pruskih oficira i matematicara ( vrlo vazno za prvu fazu razbijanja sifrovanih kodova , proces koji je imao bitnu ulogu u raxvoju rata) 

 

Englezi i Francuzi su Poljake cenili vise od bilo koje druge "slovenske" drzave. S pravom, u velikoj meri. 

Pametni, obraxovani , mnogoljudni, sustinski antiruski. 

 

Imao sam prolike da vidim jedinstvenu statiskicku zbirku  na nekih 1500 strana u kojima je do detalja opisano sve. Vojni i civilni i demografaki gubici Sovjeta, pa po narodima, tako i Nemaca.. 

Ima i za Poljake. 

Brojke au velike ali poljska vlada je, razumljivo preterivala.

 

Tu naravno nije usao broj poginulih u varsavakom ustanku jer ga Sovjeti, formalno,  nisu ni podstakli. . 

 

To je dokument zatvorenog tipa, nije objavljivan niti se o tome uci u ruskim skolama. Ali oni kojivtreba da znaju, znaju do detalja. 

Zato sam i rekao, PREOZBILJNA NACIJA. Znaju sve, popisuju sve. Tacno se zna koji skolski program za koga, sta se govori sta sme da se zna ali se ne govori. Takvu fasciniranost svakim detaljem, nisam video nigde drugde.

Oni sigurno imaju veci broj imena ubijenih Poljaka ili stradalih u Gulazima nego sami Poljaci. 

Ako neko ima najcelovitije znanje o svetu, o bilo cemu, to su Rusi. 

 

 

Bilo je Poljaka komunista. Jedan od najboljih Sovjetskih maršala je bio Poljak iz Varšave. Mislim na maršala Rokosovskog. Čak i među zarobljenima je bilo pošteđenih, ne zna se tačna cifra. ali postoji podatak o 395 oficira koji nisu streljani. Neki od njih su verovatno bili komunisti a neki od njih su predosetili šta im se sprema pa su pričali šta su sovjeti hteli da čuju. Englezi su imali odbrambeni pakt sa Poljskom, nema tu nikakvog sentimenta.

 

Rusi su takođe imali kolaoboracioniste. Od većih imamo Vlasova koji je imao preko 100k ljudi i onaj Kozački korpus sa juga Rusije koji je takođe bio dosta brojan. Verovatno je cifra mnogo veća kada bi se sabrali i manji pokreti i ljudi koji su direktno služili okupatoru. Slično je bilo i u ostalim republikama SSSR koje su bile okupirane pa nemamo proterivanje naroda.

 

To što Rusi i dalje kriju dokumente iz ww2 o ubijenima nam ne govori da su "preozbiljni" nego da je i današnja vlast Rusije saučesnik u tim zločinima i da ih krije iz nekih svojih interesa. Po toj logici smo i mi Srbi "preozbiljni" jer i dalje krijemo i ne prinzajemo ni jedan zločin za koji smo odgovorni.

[Kenozoik]

5 minutes ago, Klotzen said:

Bilo je Poljaka komunista. Jedan od najboljih Sovjetskih maršala je bio Poljak iz Varšave. Mislim na maršala Rokosovskog.

 

 

Nije bilo Poljaka komunista. To su sve bili Sovjeti, ne u smislu Rusa, vec u smislu boljsevizma. Upravo zato ih i nisam pomenuo.  

Rokosovski je, dakle, bio sovjetski marsal a ne poljski oficir, bez obzira na to odakle vodi poreklo. 

Svim komunistima sveta je, inace, dirigovao moskovski centar preko Kominterne. 

Oni koji su pokusali da se otrgnu direktnog uticaja Brke su proglasavani za trockiste i nemilosrdno proganjani. 

 

5 minutes ago, Klotzen said:

Čak i među zarobljenima je bilo pošteđenih, ne zna se tačna cifra. ali postoji podatak o 395 oficira koji nisu streljani. Neki od njih su verovatno bili komunisti a neki od njih su predosetili šta im se sprema pa su pričali šta su sovjeti hteli da čuju. Englezi su imali odbrambeni pakt sa Poljskom, nema tu nikakvog sentimenta.

Niko nije postedjen, osim mozda nekih individualnih primera. Ako neko nije odmah ubijen , a to je zato sto je.mogao u necemu da privremeno koristi, je kasnije bio poslat u Sibir ili izvrngut klasicnom namestenom procesu. 

 

To nije bio odbrameni pakt, vec su od tridesetih menjali vitalne informacije o razvoju nemackih oruzanih snaga. U tome je ucestvovala i Francuska i Cehoslovacka. 

U deo toga su ukljuceni i jugoslovenaki obavestajci mada oni  nisu upoznati sa razmerama i ciljevima svega toga. 

 

 

5 minutes ago, Klotzen said:

 

Rusi su takođe imali kolaoboracioniste. Od većih imamo Vlasova koji je imao preko 100k ljudi i onaj Kozački korpus sa juga Rusije koji je takođe bio dosta brojan. Verovatno je cifra mnogo veća kada bi se sabrali i manji pokreti i ljudi koji su direktno služili okupatoru. Slično je bilo i u ostalim republikama SSSR koje su bile okupirane pa nemamo proterivanje naroda.

 

Vlasov je tipican primer onoga o cemu govorim. On je bio borac protiv boljsevika i nije birao sredstva nije bio u ideoloskom ili politickom blizak nacistima. 

Vlasovljevi su imali autonomiju i nisu imali nikakve oznake niti su ulazili u komandni lanac okupatora. Tako da se o kolaboracionizmu naravno moze govoriti, ali samo uslovno, donekle..

Mnogi sovjetski partizani su se takodje borili protiv Staljinovog rezima bez pomoci nacista ili uz pomoc koja je "podrazumevana" u gerilskim uslovima bez fronta i snabdevanja. 

 

 

5 minutes ago, Klotzen said:

To što Rusi i dalje kriju dokumente iz ww2 o ubijenima nam ne govori da su "preozbiljni" nego da je i današnja vlast Rusije saučesnik u tim zločinima i da ih krije iz nekih svojih interesa. Po toj logici smo i mi Srbi "preozbiljni" jer i dalje krijemo i ne prinzajemo ni jedan zločin za koji smo odgovorni.

Ne citas pazljivo. 

Dokument zstvorenog tipa ne znaci da se nesto krije jer bi u tom slucaju vec da mu je upotreba restriktivna.

Ne govori se nasiroko, tacno se zna sta se moze saipstiti , na koji nacin i pod kojim uslovima itd. Npr zabranjeno je selektivno tumacenje i koriscenje. 

 

Zato ruski naucnici nisu sarlatani. Nauceni su da strogo po svim uzusima primenjuju naucnu metodologiju. 

 

 

[A sad]

@Klotzen Rokosovski nikakve veze sa Poljskom nije imao, cak je upitno da li je uopste bio poljskog porekla. Mesto njegovog rodjenja nije poznato sa sigurnoscu, ali je najverovatnije rodjen u Rusiji i da se njegova porodica preselila u Varsavu gde mu je otac radio na zeleznici. To je sve bilo za vreme ruske carevine. On je u sluzbi boljsevika jos od 1917. godine, znaci od samog pocetka revolucije. Poljska drzava je nastala godinu dana kasnije 1918. godine. 

Postoje bolji primeri za Poljake u sovjetskim redovima. 

[Klotzen]

Prvi put čujem za tako nešto. Rokosvoski potiče iz stare Poljske plemićke porodice. On se izjašnjavao kao Poljak i posle ww2 je čak bio poslan u Poljsku da tamo zavodi red zato što je poljskog porekla. On je po meni vrlo dobar primer jer je posle propasti Rusije 1917. godine on dobrovoljno pristupio Crvenoj Armiji i Komunističkoj partiji iako je 99% njegovih sunarodnika koji su služili u Ruskoj armiji napustilo Rusiju i vratilo se u novoosnovanu Poljsku državu.

[Kenozoik]

Rokosovski je rodjen u Varsavi, tu nema ozbiljne dileme. A Varsava je tada kao i najveci deo Poljske bila deo ruske imperije. 

[Kenozoik]

Evo ako nekog zanima, skica sirenja Moskve kako je ova mapa nazvana, tokom perioda.

 

 

[40Wins]

Jedan cajic kulturiska. 

 

[033zero330]

Ima još jedan istovremeno...

[A sad]

7 hours ago, Klotzen said:

Prvi put čujem za tako nešto. Rokosvoski potiče iz stare Poljske plemićke porodice. On se izjašnjavao kao Poljak i posle ww2 je čak bio poslan u Poljsku da tamo zavodi red zato što je poljskog porekla. On je po meni vrlo dobar primer jer je posle propasti Rusije 1917. godine on dobrovoljno pristupio Crvenoj Armiji i Komunističkoj partiji iako je 99% njegovih sunarodnika koji su služili u Ruskoj armiji napustilo Rusiju i vratilo se u novoosnovanu Poljsku državu.

 

7 hours ago, Kenozoik said:

Rokosovski je rodjen u Varsavi, tu nema ozbiljne dileme. A Varsava je tada kao i najveci deo Poljske bila deo ruske imperije. 

 

Ne postoji nijedan dokaz da je Rokosovski rodjen u Varsavi. To je deo kasnije propagande i friziranja njegove biografije. Najverovatnije je rodjen u okolini Pskova u Rusiji, postoji i teorija da je njegova porodica poreklom iz okoline Bresta u Belorusiji. To da je poreklom iz stare plemicke porodice je takodje vrlo upitno jer se u svim njegovim biografijama spominje da je njegov otac radio kao zeleznicki radnik u Varsavi. Takvo zanimanje uopste nije u skladu sa plemickim poreklom. 

 

Zapravo o njegovoj porodici i poreklu se ne zna skoro nista. On je kao dete ostao siroce. Dobar deo biografije mu je izmisljen da bi bio bolje prihvacen u Poljskoj gde je bio predstavnik okupacione vlasti. Uostalom cak i ime njegovog oca je razlicito. Zvanicno mu se otac zvao Konstantin kao i on. A kada je otisao u Poljsku nakon drugog svetskog rata otac mu je odjednom u dokumentima postao Kasaveri. Za majku se u svim izvorima navodi da je etnicka Ruskinja. 

Njegova biografija je velikim delom izmisljena da bi postao prihvatljiviji u Poljskoj. Islo se toliko daleko da je cak izmisljeno da je most u Varsavi napravljen njegovom zaslugom 1911 godine. 

 

On sa Poljskom nema nikakve veze. To kako se izjasnjavao je totalno irelevantno, a i pitanje je zbog cega se tako izjasnjavao. 

 

Uz sve to, bio je krsten u pravoslavnoj crkvi. 

Edited 3 hours ago by A sad