Jump to content

Latinska Amerika


djole

Recommended Posts

  • 2 weeks later...

U Cileu su opsti izbori 21. novembra. Moze se slobodno reci da je Cile najuredjenija i najdemokratskija drzava Latinske Amerike. Takodje, Cile ima i dugu tradiciju smenjivanja na vlasti levice i desnice. Posto nisu dozvoljena dva uzastopna mandata predsednika, redovna pojava je da jedan mandat predsednik bude levicar, sledeci mandat desnicar. Ovi izbori se ipak odvijaju u drugacijoj atmosferi i prate je iznenadjujuci rezultati. Veliko je nezadovoljstvo i razocaranost u tradicionalne stranke, sto je otvorilo vrata drugim, do sada strankama i pokretima.

 

Dva glavna politicka aktera su kolicija desnog centra Cile Vamos i koalicija levog centra Novi Socijalni Pakt. U Cileu, kao i u vecini Americkih drzava uobicajeno da se kandidati biraju na prajmarisima. Apsolutni favorit na prajmarisima kod koalicije Cile Vamos je bio Hoakin Lavin, ministar, ucenik cuvenog Miltona Fridmana. Medjutim iznenadjujuce je pobedio centrista Sebastijan Sicel, nezavisni kandidat, koji je mnogo blizi politici centra nego desnici. 

Koalicija levog centra Novi Socijalni Pakt  je izmenila sastav, njoj se u prethodnom periodu pridruzila i Demohriscanska partija, koja je dugo nastupala sama. Za njihovog kandidata je izabrana predsednica demohriscana Jasna Provasante. To je jasan znak da se isto kao i Cile Vamos i ova koalicija priblizila politickom centru.

 

Na izborima za ustavotvornu skupstinu koji su odrzani pre nekoliko meseci kao glavna snaga na levici se nametnula koalicija Apruebo Dignidad. To je zapravo koalicija dve koalicije Ponosni Cile, koju predvodi komunisticka partija i Broad Front, koju predvodi partija Konvergencia Socijal. Znaci koalicija tradicionalnih komunista i modernih levicara. Veliki favorit na prajmarisima je bio kandidat komunisticke partije Daniel Zadu, koji je u to vreme bio i prvi po svim anketama i u opstoj trci na predsednickim izborima. Ipak iznenadjujuce i to ubedljivo ga je pobedio Gabrijel Boric iz Broad Fronta.

 

Kandidovao se i ekstremni desnicar, pinocista, Hose Antonio Kast, sa svojom novoosnovanom republikanskom strankom. Kao i jos jedan desnicar Franko Parisi. 

 

Sve je izgledalo da ce biti to obicni izbori, gde ce se u drugom krugu boriti kandidat desnog centra Sicel, a da ce se na levici desiti promena i umesto Novog socijalnog pakta u drugom krugu naci Gabrijel Boric i njegova koalicija Apruebo Dignidad. Kako su se izbori blizili, postajalo je jasno da biraci desnice nisu zadovoljni izborom umerenog Sicela za njihovog kandidata i sve vise su se okretali desnicaru Kastu. Kast sada vodi po svim anketama. Dok je Sicel na oko 10% koliko ima i treci desnicarski kandidat Parisi. Boricu konstantno opada podrska, ali je siguran za drugi krug. 

 

Mislio sam da ce se i u Cileu desiti peruanski scenario. Peru je verovatno najdesnije orjentisana od svih drzava latinske Amerike. Medjutim usled jako velikog broja desnih kandidata u drugi krug su prosli kandidat levice i kandidat ekstremne desnice, cerka bivseg diktatora Fuhimorija Keiko Fuhimori. To je dovelo do pada izlaznosti i pobede kandidata levice, iako su kandidati desnice u prvom krugu dobili ukupno 70% glasova i isto toliko i na parlamentarnim izborima. Bio sam ubedjen da ce se veliki broj biraca u drugom krugu okrenuti Boricu, jer nece zeleti da na vlast dodje ekstremni desnicar koji se lozi na Pinoceo, Kast. To su ankete jedno vreme i predvidjale, ali pre izvesnog vremena Kast je cvrsto preuzeo vodstvo i u anketama za drugi krug, ipak, drugi krug je jos daleko, pa je rano za takve prognoze. 

 

Sada se jasno vidi da su biraci razocarani u tradicionalne stranke koje se nalaze oko centra. Njihov izbor ide ka strankama koje se nalaze na krajevima politickog spektra, bio taj kraj desni ili levi. U takvoj situaciji profitiraju stranke krajnje levice i krajnje desnice. Znaci, imacemo situaciju slicnu onoj u Peruu, borbu krajnje desnice i levice u drugom krugu. Cile se pridruzuje ostatku Latinske Amerike i odustaje od tradicionalnog glasanja za umerene kandidate. 

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

Danas su izbori u Argentini. Bira se polovina poslanika u donjem domu parlamenta i trecina senata. Ovi izbori su kao midterms u USA, tacno na polovini mandata aktuelnog predsednika, peroniste Alberta Fernandeza, koji vlada u tandemu sa bivsom predsednicom Kristinom Fernandez Kircner. Znaci vladu cine peronisti i kircneristi (kircneristi su levi peronisti, Alberto Fernandez je vise ka centru, a ima i frakcija koje su cist centar, sa druge strane postoje i peronisti koji su desne orijentacije), sto bi se moglo opisati kao vlast levice, mada sam ranije pisao da politicka scena u Argentini nije postavljena kao u ostatku sveta i da ne postoji klasicna podela na levicu i desnicu, a da je osnovna podela na peroniste i antiperoniste, a i jedni i drugi cesto obuhvataju kompletan politicki spektar. Alberto Fernandez i Kristina Kircner su pre dve godine pobedili desnog predsednika antiperonistu Makrija, prilicno lako i ubedljivo. 

 

Ipak prve dve godine novog/starog tandema nije pratio veliki uspeh, a situacija sa koronom je dodatno pogorsala stvari. Nezadovoljstvo je veliko i primetan je ozbiljan pad podrske peronistima. U Argentini su prajmarisi obavezni i drgaciji se organizovani nego u vecini drzava. Izlaze svi gradjani, a ne samo clanovi partija. Izaslo preko 60% biraca i ubedljivo najvise je dobila desna antiperonisticka koalicija Huntos por le Kambio bivseg predsednika Makrija. Prajmarisi su bili 12 septembra, tako da je vladajuca koalicija imala samo dva meseca da pokusa da popravi situaciju, ali mislim da nisu uspeli u tome.

 

Situacija je sledeca da oni trenutno nemaju vecinu u donjem domu parlamenta, ali uz neke manje partije uspevaju da prikazu privid vecine. Posle ovih izbori, vec je izvesno da ce desna opozicija imati veliku vecinu u donjem domu. U gornjem domu parlamenta, Senatu, situacija je prilicno drugacija. Tu peronisti imaju veliku vecinu od cak 10 senatora (sto je mnogo jer ima samo 71 senator). Oni ce izbore za senat izgubiti, ali ostaje otvoreno pitanje da li ce desnica uspeti da anulira tu prednost peronista, jer se bira samo 21 senator.

 

Ocekujem ubedljivu pobedu desnice danas. 

 

Edit.

 

Intresantna stvar. Kao sto je u Cileu jedan od najozbiljnijih kandidata za predsednika poreklom iz naseg regiona Gabrijel Boric koji je hrvatskog porekla, tako je i opozicioni lider na izborima za argentinski senat takodje iz naseg regiona. Luis Petkov Najdenov je poreklom iz Bugarske. 

Edited by A sad
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

On 11/14/2021 at 11:35 AM, A sad said:

Danas su izbori u Argentini. Bira se polovina poslanika u donjem domu parlamenta i trecina senata. Ovi izbori su kao midterms u USA, tacno na polovini mandata aktuelnog predsednika, peroniste Alberta Fernandeza, koji vlada u tandemu sa bivsom predsednicom Kristinom Fernandez Kircner.

Kako mislis "vlada u tandemu"? 
Argentina nema institut kolektivnog predsednika/stva,pa samim tim ni njihovu rotaciju.

Koju tacno funkciju obavlja Kircnerova?

Link to comment
Share on other sites

52 minutes ago, Crni Bombarder said:

Kako mislis "vlada u tandemu"? 
Argentina nema institut kolektivnog predsednika/stva,pa samim tim ni njihovu rotaciju.

Koju tacno funkciju obavlja Kircnerova?

 

Zamenik predsednika.

 

Plus je Alberto Fernandez politicki relativno slab za razliku od svoje zamenice i vise je bio kompromisni kandidat izmedju dve frakcije peronista Kristine Kircner koja je predstavljala jacu, levu frakciju i Mase koji predstavlja centristicku frakciju u peronistickom bloku ( u medjuvremenu su dosta oslabili).

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Ukratko...

 

U Cileu ocekivani rezultati u prvom krugu. U drugi krug ide desnicar Kast sa prvog mesta i levicar Boric sa drugog. Kast vodi po anketama, podrzala ga je koalicija desnog centra Cile Vamos, ciji je kadnidat bio cetvrti. Borica su podrzali kandidati krajnje levice i levog centra (nisam mislio da ce ga cela koalicija levog centra tako lako podrzati, mislio sam da ce demohriscani imati neku rezervu, ali nisu). Treceplasirani Parisi nikog nije podrzao jos uvek, a verovatno ni nece. On je nastupao sa desnicarskom populistickom pricom i po tome je dosta blizi Kastu, ali nije konzervativan, pitanje je kako ce se njegovi biraci ponasati u drugom krugu. Kast jeste favorit, ali je prilicno desno za cileansko drustvo koje od povratka demokratije nije biralo extremne politicare. Peruanski sindrom je moguc, ali tu je bilo i nekih drugih otezavajuih okolnosti za desnicarsku kandidatkinju.

Intresantna stvar. Boric je pobedio u dijaspori. U svim evropskim drzavama je pobedio, osim u jednoj, drzavi iz koje vodi poreklo, u Hrvatskoj je pobedio Kast.

 

U Argentini istorijska pobeda antiperonisticke opozicije i desnice na parlamentarnim izborima.

 

U Venecueli istorijska blamaza prodemokratske opozicije.

 

Sledeci vikend su izbori u Hondurasu, jedinoj latinoamerickoj drzavi u kojoj desnica vlada autokratski. 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Venecuela ima problem sličan našem. Pokušavaju u više kolona da idu a vlast ide u jednoj i još drži većinu medija pod kontrolom. Pri tome deo opozicije nije ni išao na izbore a par njih je i sam Maduro diskvalifikovao tako da su rezultati tamo očekivani.

Link to comment
Share on other sites

8 hours ago, Klotzen said:

Venecuela ima problem sličan našem. Pokušavaju u više kolona da idu a vlast ide u jednoj i još drži većinu medija pod kontrolom. Pri tome deo opozicije nije ni išao na izbore a par njih je i sam Maduro diskvalifikovao tako da su rezultati tamo očekivani.

 

Pa nije bas tako. Mozda postoje neke slicnosti, ali razlika je ogromna. Realno kod nas postoji soft autoritarni rezim, dok u Venecueli vec imamo klasicnu diktaturu.

 

U koliko kolona je nastupala opozicija je veliko pitanje. Ona zvanicna opozicija, priznata od zapada je nastupala jedinstveno. Izbore su bojkotovale dve-tri minorne partije. E sad, postoji i ta jos jedna grupacija koja se predstavlja za opozicionu. Ona je dosta jaka na lokalnom  nivou, zbog nekoliko jakih regionalnih lidera, ali je pitanje koliko mogu na nacionalnom nivou. Mnogi je smatraju za laznu opoziciju. Tu su stranke koje nisu bojkotovale prethodne predsednicke izbore (Falkon i Bertuci), ali i citava grupacija kopija stranaka iz demokratske koalicije (stranke kojima je dozvoljeno da nose ime vec postojecih stranaka koje cine demokratsku koaliciju, sto u medijskoj blokadi donosi zabunu medju biracima). Bilo je jos i lokalnih pokreta koji su dodatno skidali procente glavnim opozicionim kandidatima.

 

Gradjani jednostavno nisu prepoznali ovu promenu taktike opozicije i nisu izasli na izbore. Izlaznost od 42% je ekstremno mala za juznoamericke uslove. Prvo su pozivali na bojkot, a onda odjednom idemo na izbore, bez neke taktike, plana... Moje misljenje je da je bojkotovanje prethodnih izbora bila potpuna katastrofa. Takvim stavovima se samo zbunjuju biraci, zato je i izlaznost bila mala. Samo u tri regiona je izlaznost bila preko 50% i u dva od ta tri regiona je pobedio opozicioni kandidat. Gde god je izlaznost bila veca, opozicioni kandidati su imali bolji rezultat.

 

Bez obzira na sve, demokratska opozicija i njihove copy/paste kolege u zbiru imaju tek mozda 1% manje glasova od Madurovih socijalista, a mogli su da pobede u jos bar devet regiona, uz neke lokalne opozicione pokrete i vise. Ipak, nedopustivo za opoziciju je da su dozvolili sebi da i pored svega izgube u Lari, Tahiri, Meridi, Falkonu, pa i Mirandi.

 

Gledajuci sveukupnu situaciju pre, a i posle izbora, deluje da je napravljen neki dogovor izmedju vlasti i opozicije. Nije tajna da Gvaido vec neko vreme u Meksiku pregovara sa predstavnicima vlast. Gradjanu su to prepoznali i nisu hteli da ucestvuju na takvim izborima. 

Link to comment
Share on other sites

  • 4 weeks later...

Danas je drugi krug predsednickih izbora u Cileu. Iako je imao prednost u prvom krugu ankete pokazuju da drugoplasirani levicar Boric ima prednost u odnosu na desnicara Kasta. Prvi put od svrgavanja Pinoceovog rezima Cile bira izmedju dva extremna kandidata, pre svega desnicara Kasta, za kojeg se slobodno moze reci da je pinocista, i levicara Borica (on nije extremni levicar u poredjenu sa drugim latinoamerickim drzavama, ali je pozicioniran levo od levog centra, nesto kao moderna evropska levica, ali za cileanske uslove on jeste extremna levica iako postoje i oni koji su pozicionirani jos levlje od njega). Do sada je Cile uvek birao izmedju levog i desnog centra, nekad i sam centar i verovatno je bas zbog toga i najnaprednija latinoamericka drzava. Sad su otisli u extreme i videcemo kako ce ovaj experiment izgledati ko god da pobedi. Ipak, oba kandidata su u kampanji otisla ka centru i ostalo je malo od onih stvari koje su pricali u prvom krugu, Boric se cak i osisao i kompletno promenio imidz.

 

Ankete sada daju prednost Boricu, nisam mnogo pratio pa ne mogu da procenim njihovu pouzdanost. Cini se da su se biraci treceplasiranog Parisija vise okrenuli ka Boricu, bez obzira sto je Parisi nastupao sa desnicarskih pozicija. Njegova partija ima odredjenih slicnosti sa pokretom pet zvezda iz Italije, pre svega u strukturi birackog tela. Bez obzira sto u mnogome lice na desnicarske populisticke pokrete onu su, bar po meni, u sustini levicarski (ovde treba napraviti i razliku izmedju samog Parisija i partije koja je bila iza njega na ovim izborima, jer imaju i neke suprotne poglede, a jos uvek su u fazi nastajanja i ideoloskog profilisanja, mada je vidljiva teznja da se pozicioniraju na desnici). Zato i ne cudi sto se dobar deo njihovog birackog tela okrenuo Boricu ili odlucio na apstinenciju. Medjutim, juce se oglasio i sam Parisi i iznenadjujuce podrzao Kasta, kao i jos neki funkcioneri njegove partije. Videcemo koliki ce to imati utivcaj na birace i da li je ta podrska dosla prekasno za Kasta.

 

Vrlo verovatan je peruanski scenario. Iako je jasno da desna opcija ima znatno vecu podrsku u birackom telu, u drugi krug prolazi kandidat desnice koji se povezuje sa ranijim diktatorskim rezimima (Keiko Fuhimori-Alberto Fuhimori u Peruu, Kast-Pinoce u Cileu) i takav kandidat ne uspeva do ujedini sve glasove desnice sto dovodi do pobede levicarkog kandidata iz straha od povratka diktatorskog rezima (naravno to je mnogo izrazenije u Peruu, gde je diktatura bila u mnogo blizoj proslosti i gde je veza izmedju bivseg diktatora i kandidat mnogo jaca, naime Keiko je Albertova cerka, sto je dovelo do pobede levicarskog kandidata iako je generalno odnos snaga u Peruu 65-70% za desnicu preme 30-35% za celu levicu, sve sa umerenom levicom i levim centrom, sto pokazuju i rezultati parlamentarnih izbora, a i to je optimisticna procena, za razliku od Cilea gde je od diktature proslo preko 30 godina, i odnos levice i desnice negde oko 55%-45%, npr demohriscani su podrzali Borica(oni su u Cileu centar)).

 

Svakako, ko god da pobedi Cile ocekuje jedan veliki eksperiment cije rezultate cemo videti u buducnosti, a ja ne mogu da kazem da sam bas optimistican. Ako moram da biram, ja bih izmedju ove dvojce ipak izabrao Kasta. 

Link to comment
Share on other sites

  • 8 months later...

Čegevara prop'o! Za vikend su birači u Čileu ogromnom većinom (61.9-38.1) odbacili predlog novog woke ustava, čije je ultimativni cilj da od Čilea kao najprosperitetnije i najslobodnije južnoameričke zemlje dugoročno napravi novu Boliviju ili Nikaragvu ili Venecuelu, ili sličnu socijalističku satrapiju gde se ljudi kao otirači za noge prostiru pred lokalnim JULovcem (ČUL-ovcem?) da im proturi "dnevno sledovanje", ili da mu zaposli ženu u državnu Poštu. 

 

Predloženi dokument je sadržao skoro 180 starnica, skoro 400 članova i 54000 reči - iz čega je već jasno da je tu svaki od ČULovaca ubacio za sebe čeku na kojoj će da izvlači rentu (Američki Ustav ima, recimo, oko 4500 reči; btw. bilo bi zanimljivo napraviti istraživanje oko toga da li postoji zavisnost između dužine Ustava i njegovog trajanja*, ili dužine Ustava (i zakona generalno) i prosperiteta u toj zemlji itd - očekivao bih da tu postoji obrnuta zavisnost). U njemu dominira duh potiranja principa koji su obezbedili ekonomski i civilizacijski uspeh te zemlje (pre svega principa slobodnog tržišta), a umesto toga uspostavljanja budnog državizma i primitivnog identitetskog budalanluka u sve sfere javnog života (od sudstva do centralne banke), jačanje državizma u obrazovanju, zdravtsvu i izgradnji stanova, razlabavljivanje zaštite privatnog vlasništva do njegovog potpunog ukidanja u slučaju resursa (naročito vode, što je posebno važno za poljoprivredu i rudarsku industiju) - tj. političku konfiskaciju i to ne po tržišnim nego po "pravednim" cenama, davanje sindikatima monopolističkog položaja u pregovorima, zabrana "svih oblika nesigurnosti zaposlenja" (!!! Zar nije bilo lakše da se prosto zakonom zabrani siromaštvo, sekiracija, jako sunce, visoka vlažnost vazduha itd?), uspostavljanje široke "države-majke", jačanje izvršne vlasti, ukidanje Senata itd, isl...

 

Međutim, za birače očigledno nije ni bilo previše potrebe ni da zalaze u meritum teksta kada sa jedne strane on ima podršku lizača sovjetskih čunaka (i hladnoratosvkih neprijatelja) i anti-semita poput Korbina, Melanšona, onog socijalističkog mentola iz američkog kongresa - i nadasve Čomskog, koji uvek nepogrešivo podržava zlo - od Pola Pota i Miloševića do palestinskog terorizma i venecuelanske propasti. Sa druge strane je ovo:

 

spacer.png

spacer.png

 

 

E sada,moguće je da ovo nije pravi glas narod nego da je CIA umešala svoje prste kao što uvek smrsi konce "svetskoj revoluciji", pa će možda opet morati zakukuljeni fašovani, antife, kolektivosi i slični retardinjosi na ulice da ubijaju, pale i pljačkaju...

 

 

*Inače, obaranje i pisanje novih ustava je jedna od omiljenih zabava latinoameričke ali i afričke političke stvarnosti. Prosečna dužina trajanja ustava u Latinskoj Americi je 12.4 godine, u Africi je 10.2, dok 15% usvojenih ustava traje manje od godinu dana. Verovatno ne treba ni reči potrošitii uticaju ovoga na poslovnu i ličnu sigurnost i planiranje budućnosti u tim zemljama. (u linku je ponuđen i delimični odgovor na moje pitanje)

Edited by bohumilo
  • Like 2
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...

Danas drugi krug izbora u Brazilu. Komunisticki lopov Lula protiv fasiste Bolsonera. Skrenula je Latinska Amerika dosta ulevo od epidemije korone. Kolumbija, Peru, Cile, Honduras, sada i u Brazilu Lula ima vece sanse. Opet vidi se da su biraci oprezni jer u svim tim drzavama desnica je osvajila veliku vecinu glasova u parlamentu. Sto je dobro.

Meni je druga stvar ovde bila intresantna, a to je impozantan broj nevazecih listica. Na predsednickim izborima oko 5,5 miliona, na parlamentarnim skoro 14 miliona i na izborima za senat 23,5 miliona. Meni potpuno neshvatljiv podatak.

 

Sto se samih danasnjih izbora tice, Brazil glasa izrazito regionalno. Gde bude veca izlaznost taj pobedjuje. Solidnu prednost od 6 miliona glasova pred drugi krug ima Lula, ali je dosta manja nego sto se ocekivalo. Preostali kandidati su uzeli nekih 10 miliona glasova, vise je desnicarskih glasova, ali nisam bas siguran da ce se automatski preliti Bolsoneru. Tu je i Ciro Gomes sa 3,6 milona glasova, koji je levicar i kao takav blizi Luli, ali je i nacionalista, pa cak i getulista sa druge strane, sto ne garantuje da ce njegovi glasovi sigurno otici Luli, mozemo da kazemo da je mozda i kljucno kako ce se njegovi glasaci opredeliti. 

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...