Trenutno razmišljam...

[Besni lala]

 

A što je najgore,ove zime nije ni bilo snega...

Paori znaju da to ne valja.

 

[Pletilja]

Sta ti je zivot!

Svratim danas u prodavnicu jednog trgovinskog lanca pa na deo sa svezim mesom, zbog Ajine bolesti pratim savet veterinara i hranim je pilecom dzigericom i srcima. Gledam i ne verujem, potpuno drugacija obrada raznih vrsta svezeg mesa, milina jedna, vitrina izgleda potpuno drugacije, svega ima. Pojavi se mlad covek, usluzi me i nisam mogla da mu ne napravim kompliment za inovativnu obradu, zahvali se covek i kaze da je radio u Sloveniji i naucio...uzimam moj paketic i cujem bakicu koja je dosla na red: " Jedan batak, molim". 

[Džudi]

Razmišljam kako Telekom ne odustaje od kampanje. Danas su zvali moju mamu na mobilni i nudili joj da postane korisnik MTS-a.

 

Odgovor je glasio: "Ne dolazi u obzir. Ja ne raskidam Ugovor sa SBB-om. " 

 

Odakle Telekomu brojevi korisnika A1 Srbija? 

 

 

[Pletilja]

Izlepili nam ulaz luksuznim plakatima o svojoj ponudi sa rukom ispisanim brojem telefona i imenom i prezimenom njihovog agenta. Normalno, pocepala sam plakat i bacila ga u kontejner ali se pitam da li postoji zakon o nelojalnoj konkurenciji i ko placa sav taj materijal stampan na lakiranim, visebojnom papiru? Tesko da ce pretpostavljena dobit od novih pretplatnika (i svi ti benefiti koji se nude) pokriti trosak ovako masovne i skupe kampanje pa petpostavljam da nije profit u pitanju vac borba da se zadrtzi monopol na medijskom prostoru a u cilju ispiranja mozga gradjana i opstanka na vlasti rezima. I sve to o nasem trosku...beskrrupulozno, bolesno.....i ne vidi se kraj.

[Koca Popovic]

5 hours ago, Pletilja said:

Izlepili nam ulaz luksuznim plakatima o svojoj ponudi sa rukom ispisanim brojem telefona i imenom i prezimenom njihovog agenta. Normalno, pocepala sam plakat i bacila ga u kontejner ali se pitam da li postoji zakon o nelojalnoj konkurenciji i ko placa sav taj materijal stampan na lakiranim, visebojnom papiru? Tesko da ce pretpostavljena dobit od novih pretplatnika (i svi ti benefiti koji se nude) pokriti trosak ovako masovne i skupe kampanje pa petpostavljam da nije profit u pitanju vac borba da se zadrtzi monopol na medijskom prostoru a u cilju ispiranja mozga gradjana i opstanka na vlasti rezima. I sve to o nasem trosku...beskrrupulozno, bolesno.....i ne vidi se kraj.

Rijec dobit nema nikakav znacaj u Srbiji. Na zalost.

[Pletilja]

Ne znam sta je moje.

Verovatno da od lekova imam nekakvu maglu u glavi. S druge strane, postojanje  se svelo na elementarno bitisanje, tesko mogu i da citam, kad stignem na kraj recenice, ne secam se pocetka.....😅

I sva ta svedenost na to da se pregura dan od jedne terapije do druge, sve to mi je donelo nekakvo suzavanje svesti, lepo osecam kako se sa mene ljuste slojevi svega onog sto se tokom zivota naucilo, procitalo, promislilo i usvojilo kao nacelo, princip. 

Otud i pitanje sa pocetka, sta je moje a sta je nadgradnja koju sam uspela prilicno ozbiljnim radom kroz sve ove decenije, da nadogradim a sad se pokazuje kao prilicno nepotrebno, nekorisno.......da li?

Na meni je da odlucim i vec naslucujem sta ce biti: ne dam ovu ja koju sam sa toliko muke gradila, bice tesko, vec je tesko ali ono sto sam prigrlila svim svojim srcem i dusom, to mora da ostane, po svaku cenu. 

 

A to izgleda ovako: moram na MR, postavljaju me da lezim na ledjima, mora tako. Problem je sto mene to strasno boli, kao kad bi nekog sirotog grbavca uhvatili za ruke i noge i isteglili ga kao lastish. Kazem da ne mogu, da me jako boli, tehnicar mi stavlja u ruku taster, da ga stisnem pa ce prekinuti snimanje. Pocinjemo, zmurim, booooliiii......ako prekinem snimanje, nista nisam uradila osim sto sam svima iskomplikova zivot.....u trenutku kad hocu da svisnem od bola, dolazi misao bol je moj drug, bol je moj drug, bol je moj drug....i tako do kraja, sa tasterom u ruci i bolom koji je moj drug.

Ti nisi normalna, komentar moje divne prijateljice koja kaze da bi u istoj situaciji trazila narkozu, kaze da sigurno postoji resenje za takve slucajeve.....

da je vlasnik klinike veliki prijatelj mog sina, pita da li sam im se javila, kazem da nisam, kakve veze oni imaju sa mojim snimanjem kicme....kaze da ce da me bije prvom prilikom cim budem malo jaca....

 

Znam da nece, znam da me voli bas takvu kakva sam i zato je ne mogu da se oljustim kao luk, ne mogu da odbacim i poreknem sve one izbore koje sam pravila u zivotu i sad budem nesto drugo.

Necu.

Pa sta kosta da kosta......bol je moj drug.

 

 

 

 

 

 

 

 

[Pletilja]

Lezim nocas na novom otopedskom madracu* i brojim ovcice, ne pomaze, nedelje bola poremetile su mi rezim spavanja i budnog stanja i tako, iz cista mira pojavi se misao: da li sam ja invalid? Izgleda da jesam, koliko god da to blage veze nema sa mojim dozivljajem sebe, cinjenice govore drugacije - vratna i lumbalna kicma su otisle dodjavola. Dobra vest - stiglo me u 71 -72 godini pa ovaj novi status nece da potraje, ipak sam srecnica, prozivela sam svoj vek kao jaka i zdrava osoba. I sta sad? Nista, idemo dalje. Da li se plasim? Plasim se. Da ostanem nepokretna kao moja baka i mama, one su imale mene a ako ja izgubim sebe, sta cu i kako cu? Nekako cu.

*Ortopedski madrac? Glava me je bolela dok sam pretrazivala kataloge i odabrala proizvod. Kupila, doneli mi, komsija ga instalirao gde treba, drugi komsija me resio starog madraca, racun i garanciju odlozila u fijoku. Juce sam sredjivala racune od prosle godine za arhivu i naletim na deklaraciju pomenutog tehnoloskog cuda a tamo pise: madrac treb okretati svakih 15 dana, pravac glava - noge, da se ne napravi udubljenje i obesmisli osnovna funkcija ovog supersegamega od madraca. Mislim, da ja mogu na 2 nedelje da okrecem nesto ovako kabasto i tesko, ne bi mi bio potreban ortopeski madrac. Gledam katalog: tekst od pedlja o performansama a nigde upozorenje da moram da ga pazim kao bebu i da mu ritualno zrtvujem ovo malo sto mi je preteklo od kicme.🤫

 

Edited March 22, 2023 by Pletilja

[Dragan]

On 2/19/2023 at 10:41 AM, Pletilja said:

Ne znam sta je moje.

Verovatno da od lekova imam nekakvu maglu u glavi. S druge strane, postojanje  se svelo na elementarno bitisanje, tesko mogu i da citam, kad stignem na kraj recenice, ne secam se pocetka.....😅

I sva ta svedenost na to da se pregura dan od jedne terapije do druge, sve to mi je donelo nekakvo suzavanje svesti, lepo osecam kako se sa mene ljuste slojevi svega onog sto se tokom zivota naucilo, procitalo, promislilo i usvojilo kao nacelo, princip. 

Otud i pitanje sa pocetka, sta je moje a sta je nadgradnja koju sam uspela prilicno ozbiljnim radom kroz sve ove decenije, da nadogradim a sad se pokazuje kao prilicno nepotrebno, nekorisno.......da li?

Na meni je da odlucim i vec naslucujem sta ce biti: ne dam ovu ja koju sam sa toliko muke gradila, bice tesko, vec je tesko ali ono sto sam prigrlila svim svojim srcem i dusom, to mora da ostane, po svaku cenu. 

 

Jako dobro pitanje, koje si svaki covek treba postaviti.

Nase nije nista od tih slojeva koji se ljuste, vec samo cista svest koja je u samom sredistu.

Na zalost uglavnom se poistovecujemo sa njima i sigurno nije prijatan taj osecaj gubljenja identiteta.

To lici na onu scenu iz Odiseje u svemiru 2001. kada HAL gubi svoje memorijske elemente.

 

Mislim da se zavaravaju, ili barem imaju pogresnu predstavu, oni koji misle da ce svest koju sada imaju nastaviti neki zagrobni zivot.

Losa vest je da sve licnosti nepovratno umiru (iz praha ste nastali, u prah cete se vratiti).

Dobra vest je da mi u sustini nismo ta licnost, vec svest koja je iza nje, a koja nam je tokom zivota zapravo prilicno strana.

To je i razlog zbog kojeg se ne secamo nasih prethodnih "uloga".

Ako je za utehu, ono sto je izgradjeno, nauceno tokom jednog zivota, se ne gubi vec sama srz tih iskustava, sposobnosti, teznji, biva prenesena u novu licnost - najcesce na nesvesnom nivou. Naucnici bi rekli - genetsko nasledje, ali to se ne odnosi samo na fizicke osobine, vec i na mnoge druge delove naseg bica.

 

Sto je covek tokom zivota blizi tom unutrasnjem sredistu svoga bica, a manje identifikovan sa spoljasnjim slojevima (fizicko-emotivno-nize misaono) to je taj proces razgradnje manje strasan, ali je u svakom slucaju neminovan i mi nemamo neki veliki uticaj na njega.

 

 

 

[Džudi]

U poslednje vreme pasivna sam kada su forumi u pitanju. I ne samo forumi, već uopšte društvene mreže. Samo pišem u knjiškim grupama na Fejsbuku.

 

Čitam u istim i kako Pera, Žika, Mika..objavljuju knjige..pa koliko knjiga kupuju svi ti ljudi iz knjiških grupa..

Kao da ne živimo u siromašnoj Srbiji već negde daleko..

Evo, danas neka devojka piše kako obožava da čita pored kamina i da sluša pucketanje vatre. 

 

I onda se osećam..hmm..kao da sam najsiromašnija u tom svetu bogatih..

 

Bezveze.. 😞 

 

 

 

 

 

Edited April 25, 2023 by Džudi

[Pletilja]

Unuk, 9 godina uskoro, odustaje od kosarke i prelazi na fudbal?!

Bice da je to najgora posledica ovog mog cetvoromesecnog pacenja sa diskus hernijama. Nije me bilo dovoljno u njegovom zivotu i evo - detence trenira - fudbal. Pitam roditelje sta se desava, kazu, to je njegova odluka. Molim?! Dete od 9 godina samo odlucuje? Sta dete zna o srpskom fudbalu, pa nije to samo jurcanje za loptom (iskreno, besmisleniju aktivnost tesko da bih mogla da navedem, skroz sa antisportski tip od kad znam za sebe) vec je to i kolektiv, nacin razmisljanja, ponashanja......sve sto je moja kuknjava postigla bilo je lakonski komentar roditelja: " Ne sekirajte se, proci ce ga...."

I sad, nema nista od umiranja dok ga ne prodje, da znam da mi je unuce na sigurnom putu.....

[Div]

Najverovatnije da su roditelji u pravu, proći će ga. Razumem i bakinu brigu s tim što nije bitna razlika kojim bi se sportom bavio, jurenja rezultata po svaku cenu nije pošteđen nijedan sport, a vrlo malo dece ostane u sportu duže, pa i u drugim aktivnostima, muzika, kolekcionarstvo, neki hobi, verujem da su mu i roditelji probali razne sportove, ili su barem želeli da probaju.
Šta tek reći za druge oblasti života koje ne može i ne treba da izbegne, pre svega škola, mediji, društvene mreže, dete mora da živi sa svojim okruženjem, ne van, a mi smo tu da im pomognemo savetom, mišljenjem, nikako zabranom i skrivanjem istine.

 

[C.F.]

@PletiljaA što ne fudbal? Kod nas u US je to standard za decu tog doba. Moji su bili aktivni u fudbalu, bejzbolu, tenisu, taekwondoe, košarci, ili jedno ili drugo ili oboje istovremeno. I meni bilo lepo prateći ih.  Vaš sin je najverovatnije u pravu, nakon par godina, dopašće mu se da se oproba u nekom drugom sportu. Ne bih vršila pritisak na dete, to obično ne donosi dobar, tj. željeni rezultat. Ne u slučaju aktivnosti van škole. Meni ćerka nikako nije htela na balet iako sam ja to želela. Eto, nakon dva pokušaja sam odustala. I dan danas mi nije jasna njena negativna reakcija. Kao dete sam obožavala balet, meni roditelji nisu dozvolili da pohadjam časove. Više mi se dopada kad dete samo odluči.

 

 

[Pletilja]

1 hour ago, C.F. said:

@PletiljaA što ne fudbal? Kod nas u US je to standard za decu tog doba. Moji su bili aktivni u fudbalu, bejzbolu, tenisu, taekwondoe, košarci, ili jedno ili drugo ili oboje istovremeno. I meni bilo lepo prateći ih.  Vaš sin je najverovatnije u pravu, nakon par godina, dopašće mu se da se oproba u nekom drugom sportu. Ne bih vršila pritisak na dete, to obično ne donosi dobar, tj. željeni rezultat. Ne u slučaju aktivnosti van škole. Meni ćerka nikako nije htela na balet iako sam ja to želela. Eto, nakon dva pokušaja sam odustala. I dan danas mi nije jasna njena negativna reakcija. Kao dete sam obožavala balet, meni roditelji nisu dozvolili da pohadjam časove. Više mi se dopada kad dete samo odluči.

 

 

Deda mu je bio kosarkas, otac odbojkas, obojica u reprezentaciji grada,  nema ni jednu fizicku predispoziciju za fudbalera jer ce biti visok bar 2 m i tanak i zato sto je u pitanju privatni fudbalski klub lokalnog tajkuna. Da ne spominjem da se 1 termin treninga poklapa sa terminom skolice stranog jezika i nemam ni najmanju sumnju da ce mu biti draze da jurca po ledini nego da buba irrgular verbs. A sumnjam da dete i jeste pod pritiskom sredine, slusm njega i vrshnjake i ako ne pricaju o novim igricama, torocu o fudbalerima i njihovim milionima, potpuno su fascinirani tim individuama i njihovim bogatstvom. Kad ih pitam da li znaju za fudbalera Pelea, ne znaju ko je to bio, njihovo poznavanje ne ide dalje od Maradone koji je za njih vise  mitsko bice nego jedan od navirtuoznijih igrca fudbala. Dakle, moj unuk nema pojma u sta se upusta i zato mislim da su, u ovoj situaciji, mama i tata prilicno omanuli. Napustiti kosarku posle jedva 3 meseca obuke, povrsno je. Nemam nameru da odustanem od toga da unuku objasnim kako stoje stvari u srpskom fudbalu, teze sam vec spremila, jos samo da ih razradim, ako i posle toga ostane pri fudbalu, to je onda sudbina, pa kako mu bude. 

[RatzenStadt]

Totalno nasumicna misao...
Zasto vecina sveta pogrdno zove Francuze "zabari", a jedino "Jugosloveni" zovu Italijane tako, ne Francuze?

[RatzenStadt]

Kako je doslo do ovoga?

Ccc...

[Džudi]

On 1/4/2024 at 2:53 PM, RatzenStadt said:

Kako je doslo do ovoga?

Ccc...

 

Do čega?

 

 

[RatzenStadt]

16 hours ago, Džudi said:

 

Do čega?

 

 

 

Ah, Dzudi...
To je bio samo kraj legendarnog citata kralja Teodena, koji zaokruzuje brojna pitanja (u filmu kolektivne) introspekcije, kako se kroz nesmotrenost, slepilo i kuvanje zabe dolazi u bezizlazne i beznadezne situacije, u kojoj ostaju samo bes, strepnja i zbunjenost.

 

"Gde su konj i jahac? Gde je zvuk roga? Sve je to proslo kao kisa na planini, kao vetar na utrini. Dani na Zapadu su se spustili u senku iza planina. Kako je doslo do ovoga?" xD

Tacno znam kako se kralj Teoden osecao. Beznadezno, uplaseno, bezizlazno, u neverici, pitajuci se kako sam (smo) dopustio da dodje do ovoga, jer u istoj takvoj situaciji se i ja sada nalazim. Sa strepnjom cekam svaki naredni dan, ne znam ni koliko cu dugo jos poziveti.
Kralj Teoden je doduse imao stvarnog carobnjaka i neke izuzetne ratnike na svojoj strani, pa su protivno svim prognozama, uz visoku dozu hrabrosti i srece, pobedili zlo i svetlo dana je ponovo zasijalo u srednjozemlju. Ja pak nemam nikog, a u predikament u kojem sam samog sebe doveo.

 

Pre oko 4-5 godina sam prolazio kroz doba najgorih emotivnih lomova uzrokovanih potentnom kombinacijom depresije i frustracije. Nznm ni sam kako, ali ima vec vise godina kako sam prebrodio taj period i delovalo je da sam konacno nasao svoju Itaku, mladalacke radosti, ali poleteo sam previse kanda. Tada, u tom pomenutom kriznom periodu, sam bio ljut na sebe sto sam takva kukavica i sto ne smem da dignem ruku na sebe i razresim sa sobom. Sada, tj pre oko nedelju dana, jedno vece sam proveo oko 3-4h samo u mastarenju kako sprovodim u delo svoje samoubistvo. Iskren da ti budem, lepse se nisam osecao dugo vremena. Olaksano, katarzicno, oslobodjenih svih stega i bez balasta oko vrata. Mozda to i uradim. Ovog puta pak, nije depresija razlog, jer zelim da zivim. Drzim da mi je to plan B. Plan A je nazalost, neko natprirodno cudo.

[Selina]

3 hours ago, RatzenStadt said:

 

Ah, Dzudi...
To je bio samo kraj legendarnog citata kralja Teodena, koji zaokruzuje brojna pitanja (u filmu kolektivne) introspekcije, kako se kroz nesmotrenost, slepilo i kuvanje zabe dolazi u bezizlazne i beznadezne situacije, u kojoj ostaju samo bes, strepnja i zbunjenost.

 

"Gde su konj i jahac? Gde je zvuk roga? Sve je to proslo kao kisa na planini, kao vetar na utrini. Dani na Zapadu su se spustili u senku iza planina. Kako je doslo do ovoga?" xD

 

[Dracarys]

Više nikad neću da koristim štapiće za uši, pa neka budu prljave.

 

Treći dan se patim kako ne čujem, jer sam ugurao cerumen dublje u kanal. Ni ispiranje uva ne pomaže, sad sipam kapi da omekša cerumen.

 

Sad sam neupotrebljiv za život. Ne znam kako žive gluve osobe, jer ovo je gore od bilo čega. 

[Besni lala]

Poslednjih mesec dana se osećam baš šugavo.

 

Pošto sam bivši pušač i pluća su mi osetljiva kao u bebe,naravno da sam zaglavio respiratornu infekciju.

 

Sad možete da zamislite koliko je prijatno imati povišenu temperaturu, svaki dan,  po ovim vrućinama.

 

Ubija na svakom planu - fizički,mentalno,psihički...

 

Džaba antibiotici,febricet iostali paracetamoli - to njesra je baš žilavo (nije korona).

 

Pronašao sam ipak rešenje i ako neku jadnu sapatničku dušu zanima drage volje ću poslati pp...

 

Sada sam ok - koliko mogu da budem.

 

Letnja prehlada - nema erotskijeg iskustva od toga  .

 

 

Za kraj nešto lepo - kao " Crnac u beloj košulji" (ime torte)

 

 

 

[Pletilja]

Sasvim slucajno (ne verujemm u slucaj, vise u zakon privlacenja) naletim na ovu slicicu i ubedacim se na pola dana: na slici je unutrsnja strana jedne kvake. To je deo koji je, kad su vrata zatvorena, nevidljiv. A ipak je neko imao potrebu da i taj deo ulepsa, da mu podari delic svoje imaginacije, svog zanatskog umeca, vestinu svojih ruku. Za trenutak kada ce vrata biti otvorena i sav taj dar obradovati necije oko, zaustaviti neciju paznju izmedju 2 koraka u zivot (ili iz zivota?) a sav trud i namera biti nagradjeni  trenutkom u kome moze da bude rodjena misao - lepo je ostravljati ovakve tragove, neponovljive.

I sad, zasto bedak? Pa zato sto smo se, u ovom nasem dobu, odrekli potrebe da ostavljamo licne pecate u svojim tragovima, manje ili vise, nasi zivoti su shtancovani, baceni na industrijsku pokretnu traku i bice potroseni prema uputstvu za upotrebu. 

Ovo je izdrzalo probu vremena:

 

[Besni lala]

 

Kad pomisliš da je ovo pričao 99te - jeza te prođe...