Jump to content

Dobra klopa kod nas i u svetu


dali_man

Recommended Posts

6 minutes ago, Doorn said:

... ne fali jok nista. To mi dosta koristimo. Ali kad je svaki dan na stolu onda malo i dosadi. 

 

A hlebac?

:smiley2:

 

Doduse, bilo je nekih na 4umu - ti pizzu i spagete jedu sa 'lebom.

 

...

Edited by Kinik
Link to comment
Share on other sites

...

 

Mislio sam - sve oko hrane je samo navika.

Eto, neki trose rizu svaki dan, mi - 'lebac.

Nasem coveku kad na sto ne izneses hleba - kao da si ga marshnuo, odmah mu presedne jelo.

:classic_biggrin:

 

Sto se tice tunjevine - u neka vremena pred 'raspad' vidim ja u prodavnici smrznute snicle tunjevine - nesto se nisu kupovale. Uzmem jedno 5-6 pakovanja. Kod kuce odmrznem, blago izdinstam, ocistim od onih tamnih delova i koze, pa u teglu sa maslinovim uljem, ruzmarinom i crnim maslinkama. Kad treba za spagete - voila!

Ja i sada u frizideru imam teglu sa komadicima skuse spremljene na isti nacin.

A razni sosovi - to je stvar trenutka / nadahnuca.

 

Moj Late_Father je uvek voleo 'riblju butku' - tj. samo ribu sa rostilja, ali u komadeskama.

Pa jedne godine u Bariju bazamo ribarijom - ja ga vodim - i vidim snicle argentinske sabljarke (smrznute), onako srcolikog oblika, velicine dva dlana i kazem Fatheru - e, ovo je riba za tebe. A on, nikad to nisam jeo, jesi li siguran.

 

Na velikom balkonu su imali poveci rostilj, pa sam uprilicio nedeljni rucak na koji su pozvali neke likove - svima se dopalo, pa su zapisali naziv ribe (pesce spada) i recept. A vrlo je jednostavan i super ukusan.

 

https://www.foodandwine.com/recipes/grilled-swordfish-steaks-with-basil-caper-butter

 

Mislim, love italijani na Siciliji sabljarku, samo je mnogo skuplja neko smrznuta argentinska.

 

 

...

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Da donekle završimo s Njemačkom (kojoj ću se, naravno ponovo vratiti, po obećanju): čuveni, mitski Hasenpfeffer.

 

Objasniti taj Hasenpfeffer fenomen je komplicirano, poput objašnjavanja mačjih imena. Samo jelo, poput imena seže u davna vremena, puno prije Heiliges Römisches Reich, čak i prije Rima; spravljanje mariniranog (a svu divljač treba prvo dobro očistiti od sačme, te mora odležati, pa marinirati) zečjeg mesa spada u onu sivu zonu u kojoj se susreću i prepliću lovstvo, kulinarska tradicija, umjetnost i filozofija, te popularna kultura.

Per primo, Hasenpfeffer se pripravlja isključivo od zečjeg mesa (ako može divljeg), a nipošto od kunića. U BXL-u imam sreće kupovati divljač na mnogo mjesta, čak i u ZG, kad dodjem naidjem na divlju zečetinu, ne na inferiornog rodjaka.

 

Hasenpfeffer izvorno nije njemački specijalitet. To divno jelo je sazrijevalo stoljećima u srednjoj Europi, kuhanom u vinu i, tada rijetkim i skupocjenim začinima. U južnu i istočnu Njemačku se udomaćilo tek nakon što su Češka i Madjarska prihvatila papriku*, kako ljutu, tako i slatku, ključne ingrediente Hasenpfeffera.

 

Kako bih govorio o Hasenpfefferu, moram se vratiti u Schwarzwald, gdje ga spremaju fabulozno. Divlji zec (znali smo ga ubijati iz assault rifle, ne iz sačmarice), se, nakon odmaranja mora oguliti, pa tranširati. Ne bih o detaljima (glava, oči i mozak), no bataci rebra i hrbat..., sve to nadje mjesto u tom čudesnom jelu.

U zapadnoj Bavarskoj, gdje od zeke spravljaju taj mirakul ima 100 varijanti.

 

Priprema: dinsta se na luku, podlijeva, po meni, crnim vinom; to paše zecu.

Začini: crni papar, mljeveni i u zrnu, sol, klinčići, dosta češnjaka/bijelog kuka, timijana, naribane limunove korice, muškatnog oraščića, ruzmarinom (zec bez ruzmarina je - ništa).

Nikad u restaurantima ne prigovaram začinima.

 

Doma u zeca dodam zvjezdasti anis.

!

hasenpfeffer2.jpg

Edited by ironside
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

33 minutes ago, ironside said:

isključivo od zečjeg mesa (ako može divljeg), a nipošto od kunića

 

Bas me zanima u cemu je razlika i koliko je primjetljivo? Mislim da nikad nisam probao zecetinu, dok kunica jesam vise puta i ima ih se kupiti cak i po supermarketima ponekad, ne mora se ici kod specijalizovanih mesara.

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, ironside said:

... začini: crni papar, mljeveni i u zrnu, sol, klinčići, dosta češnjaka/bijelog kuka, timijana, naribane limunove korice, muškatnog oraščića, ruzmarinom (zec bez ruzmarina je - ništa) ...

 

A gde su zrna kleke?

:classic_blink:

 

37 minutes ago, Honey Badger said:

... bas me zanima u cemu je razlika ... 

 

Recimo ovako: zec ti je fazan, a kunic - brojler.

 

...

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

22 minutes ago, Honey Badger said:

 

Bas me zanima u cemu je razlika i koliko je primjetljivo? Mislim da nikad nisam probao zecetinu, dok kunica jesam vise puta i ima ih se kupiti cak i po supermarketima ponekad, ne mora se ici kod specijalizovanih mesara.

 

Velika je razlika i primjetljivo je, otpriliko kao izmedju obične prasetine i veprovine. Obožavam  https://fr.wikipedia.org/wiki/Gibier, dok mi prasetina nije najveća, kao ni meso, glavna stvar na svijetu.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

4 minutes ago, ironside said:

 

Velika je razlika i primjetljivo je, otpriliko kao izmedju obične prasetine i veprovine. Obožavam  https://fr.wikipedia.org/wiki/Gibier, dok mi prasetina nije najveća, kao ni meso, glavna stvar na svijetu.

 

Divlji kunic vs divlji zec ili uzgojeni kunic vs divlji zec?

 

Racunam da prva kombinacija nije toliko razlicitog ukusa, dok u drugom slucaju mogu i sam toliko da pretpostavim.

 

Kunice koji su meni na raspolaganju su divlji kunici, uglavnom odstreljeni kao stetocine. Bude stand subotom na West Hampstead farmer's marketu, doduse nemaih sad jer nije lovna sezona, a ne dolaze samo radi kunica.

 

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

18 hours ago, Kinik said:

 

A gde su zrna kleke?

:classic_blink:

 

 

Recimo ovako: zec ti je fazan, a kunic - brojler.

 

...

 

Zaboravio spomenuti, nikad ne zaboravim dodati.

 

16 hours ago, Amigo said:

Ja kada vidim oguljenog zeca u supermarketu, prodje me volja za hranom :cigar:

 

Nikad ne kupujem meso u supermarketima. Meso u mesnici, gdje me poznaju (pa me uvijek upoznaju s novom pošiljkom jarebica ili veprovine, kad je sezona), kruh kupujem isključivo u pekarni, sireve u fromagerie (sirarnici), pivo u dućanu s pivima, voće i povrće na tržnici. Začine kupujem u dućanima sa začinima.

Koncept kupovanja različitih jestvina na jednom mjestu mi je stran i odbojan.

 

@Honey Badger: pa kod vas su sve vermini; vjeverice, puževi, lisice, poljski vodoinstalateri, a sad vidim da ratujete i s divljim kunićima. U BE su napasti papige i, odnedavno rakuni, pristigli iz Njemačke.

U HR su, na očudjenje prijatelja moje prijestolonasljednice, zadivljujuća bića poput škorpiona, bogomoljki, crnih udovica ili cijele game guštera, zmija i vodozemaca.

Edited by ironside
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

 

setila sam se, od kako sam prvi put probala mazguf, a to je neka vrsta ogromnog sarana

konkretno sam probala iz sat-el-araba -

meni je recna riba zakon

 

na bliskom istoku tako znaju da prave inace je iracki specijalitet, moguce beduinski,

prvo se zgrozis a onda normalno jedes rukom, vadis meso, guras prstima u usta, masni prsti masna usta,

koza ostaje ispod kao neki tanjir...posle se umijes i operes ruke - predivno!

 

Quote

image.png.415df6363ae2150a4ceffd7511bec333.png

 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...
On 8/24/2019 at 5:12 PM, Mama_mia said:

 

setila sam se, od kako sam prvi put probala mazguf, a to je neka vrsta ogromnog sarana

konkretno sam probala iz sat-el-araba -

meni je recna riba zakon

 

na bliskom istoku tako znaju da prave inace je iracki specijalitet, moguce beduinski,

prvo se zgrozis a onda normalno jedes rukom, vadis meso, guras prstima u usta, masni prsti masna usta,

koza ostaje ispod kao neki tanjir...posle se umijes i operes ruke - predivno!

 

 

 

Masgoufa sam jeo u 1988 u Bagdadu, u Four Seasons, za vrijeme iračko -  iranskog rata i to je bila jedna od najukusnijih riba koje sam ikad kušao. Neka vrsta jako velikog šarana iz Tigrisa, pečenog, jako začinjenog, serviranog s puno salate. Jeo sam ga uz tipične arapske lepinje - pitu.

Ta riba se čeka oko sat-dva, za koje vrijeme se pije čaj, te mezeti sir, neki sitnež od ribe, ikra, te kojekakve salate.

Užitak.

To nije beduinsko jelo, jer u Iraku uz Tigris uglavnom nema beduina, + Iračani se ponose masgoufom, kojeg smatraju luksuznim jelom, ne baš hranom za sirotinju.

Iz Iraka sam se vratio sa masom začina, bocama pakleno ljutog sosa od manga i datulja, vrećom cimeta, crnog papra, od kojih, je, čini mi se, puno sastojaka završilo u hotelskom specijalitetu.

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
On 9/8/2019 at 9:01 PM, ironside said:

 

Masgoufa sam jeo u 1988 u Bagdadu, u Four Seasons, za vrijeme iračko -  iranskog rata i to je bila jedna od najukusnijih riba koje sam ikad kušao. Neka vrsta jako velikog šarana iz Tigrisa, pečenog, jako začinjenog, serviranog s puno salate. Jeo sam ga uz tipične arapske lepinje - pitu.

Ta riba se čeka oko sat-dva, za koje vrijeme se pije čaj, te mezeti sir, neki sitnež od ribe, ikra, te kojekakve salate.

Užitak.

To nije beduinsko jelo, jer u Iraku uz Tigris uglavnom nema beduina, + Iračani se ponose masgoufom, kojeg smatraju luksuznim jelom, ne baš hranom za sirotinju.

Iz Iraka sam se vratio sa masom začina, bocama pakleno ljutog sosa od manga i datulja, vrećom cimeta, crnog papra, od kojih, je, čini mi se, puno sastojaka završilo u hotelskom specijalitetu.

 

divno sto si ovo isprobao :heart:

 

Ali xa, pa prvo su bili beduini tek posle four seasons :wink2:

i istina, riba nije uobicajeno buduinsko jelo ali nacin pripreme jeste, a ima beduina u Zalivu koji prave camce od palmi da idu u lov na ribu...

 

na nekoliko mesta sam jela mazguf, pa i u baghdadu (abinawas)

a ovaj koji sam pominjala su spremali beduini iz mocvare chabaish, granica iraka i i kuwaita...sedis na zemlji i cupkas ribu  rukom - takav je protokol

za mazguf

 

 

 

 

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

  • 4 weeks later...

"Sakura ebi", mali rakčići veličine kao filter cigarete. Shizuoka (Japan) je prestonica dobre morske hrane. Ovako dođu na sto u restoranu. Gore levo, 3 male tacnice, su živi, nekuvani.

Sa wasabi, možeš ladno da ih jedeš i ne osetiš da nije bilo kuvanja oko njih, ukusni i sveži

 

2019sakuraebi01.jpg

 

Ovi su još i pohovani

 

2019sakuraebi02.jpg

 

Foto sa zida tog restorana, kako ih suše za pakovanja koja dolaze u domove po Japanu. Mt Fuji pripada Shizuoka prefecture.

 

2019sakuraebi03.jpg

 

 

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...
  • 4 weeks later...
  • 1 month later...

Japan, ručak za radnog čoveka. U vreme ručka, svi restorani koju su otvoreni (dosta ih nije jer ne mogu po tim cenama da posluju, rade samo za večeru) imaju ručak za manje od 1,000 dinara. Da li je to jedno jelo (kao ramen) ili set, mora da bude ispod 1,000 dinara.

 

Set sa rakovima (menja se meso ali je princip seta isti)

 

2020daylunch01.jpg

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Dobra klopa je i musaka. Grčko jelo.

 

Ćerka, crni pojas karatea, zna da se kućom vlada ne brutalnom silom i bijenjem kao po filmovima, nego iz kuhinje i na zadovoljstvo porodice. Vidi joj alatku.

 

2020black01.jpg

 

Musaku  jelo pravi rutinski, jednom mesečno. Ukus je isti kao što je moja majka pravila.

 

Sastojci

 

2020black02.jpg

 

Već godinama razbija jaja jednom rukom, njena orijentacija u kuhinji je uporediva sa decom iz Mađarske (gde majke uče ćerke kulinarstvu)

 

Evo nama musake, dete (kada je ovo slikano imala je 13 godina) sama je napravila ovaj nedeljni ručak za familiju

 

2020black04.jpg

 

2020black05.jpg

 

Bilo je 15 musaka obroka  od kada je ovo slikano. Da, u školi,  istina najčešće Thai hrana (koju ju je majka naučila da sprema) , vole drugi đaci da probaju njen ručak. Pa i nastavnici.  Još kada im kaže da je ručak sama spremila, ne mogu da veruju, njihovi roditelji ne bi znali to da urade.

  • Like 8
Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...
  • 4 weeks later...

Ćerka napravila pitu od jabuka. Sama razvlačila kore. Odnela je na druženje sa još 3 drugarice iz razreda. Izgleda da jedino ona zna kuva.

 

2020applepie01.jpg

 

Pita drugačije izgleda nego ono na šta smo navikli, Zapadni recept.

 

2020applepie02.jpg

 

Kaže da je pita nestala za 10 minuta, čak i roditelji (domaćini kuće gde je druženje bilo) joj odali priznanje. Za motivaciju, ništa bolje od "early success".

 

2020applepie04.jpg

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Japanski restoran. Predjelo, pileća krilca sa specijalnim začinima, trade mark Nagoye. Nešto specijalno kao "buffalo wings" u Americi.

 

2020dogteeth10.jpg

 

Onda tempura rakovi na pirinču

 

2020dogteeth12.jpg

 

Pa jegulje, soba noodles supa, miso supa i dodatčići

 

2020dogteeth11.jpg

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...