Kosarka - Analiza i Sinteza

[Princeton]

Imali smo prije slican topik, pa da nastavimo diskusiju.

 

U nedostatku kosarkaskih utakmica, mogli bismo da se prisjetimo nekih interesantnih napada, specijala/akcija, noviteta, malo razradimo detalje, pa u buducnosti mozda uocimo slicne kretnje i kod timova koje nesto blize pratimo. Cesto se desi kada se ne prati kosarka pazljivo i detaljno, da fokus bude samo gdje je lopta, i u zavisnosti da li je kos postignut ili ne, dolazi kritika, bez velike paznje usmjerene na ostale segmente, niti na ostale kosarkase koji su ucestvovali u kreiranju tog kosa. Iz ovog pasivnog posmatranja na igru, gledaoc sluzi kao puki semafor, brojac razultata, a moze gledanje da bude puno ljepse, sa vecim uzitkom kada se detaljnije razumiju kretnje i ciljevi.

Takodje, cesto se kritikuju treneri, nekada opravdano, a veoma cesto bez nekog validnog osnova. U zavisnosti od (ne)simpatija prema treneru, ide redovna mantra nije zvao time-out na vrijeme da bi sprijecio seriju, zaboravio igrace na klupi, nije podviknuo, nije dobio tehnicku da skrene paznju na lose sudjenje, malokrvan itd. Vodjenje utakmica zahtijeva puno vise inteligencije od tih stvari. Dobar trener ima kontrolu nad svojom ekipom, u svakom trenutku zna koji su mu kvaliteti ekipe i koje su mane protivnika. U odnosu na to poziva odredjene napadacke opcije, koje je pripremio za tu ekipu, tu postavu, i tog specificnog igraca koji mu je sansa da eksploatise njegove slabost i primora protivnickog trenera na reakciju. Sklop reakcija jednog i drugog maga na klupi, rezultira na kraju u nijansama ko ce da uzme pobjedu. 

 

Pokusacu jednom nedeljno da izbacim jedan isjecak, segment igre koji se meni narocito svidio. Nekad ce docarati trenerovu genijalnost, a nekad citavu ljepotu timskog napada, i sustinu kosarke kao igre. Volio bih i drugi da se ukljuce i postave nesto slicno, pa da zajedno imamo konstruktivnu razmjenu misljenja, iz koje cemo imati visestruku korist.

 

Za pocetak, volim napad gdje svi imaju priliku da pipnu loptu, gdje se timski radi na ostvarivanju zajednickog cilja, a jedan od najljepsih trenutaka je kad se desi domino efekat. To je reprezentacija Spanije usavrsila, takodje vecina ACB timova koristi i u svakoj utakmici moze se viditi po par puta. Ovaj put Bilbao Basket:

 

 

Spoiler

Bilbao Basket - Domino efekat

 

- Ponekad je potreban samo mali trenutak nepaznje odbrane, da igrac na lopti zaspi, ispadne iz stava da bi se pokrenuo domino efekat raspada timske odbrane. Veoma je vazno da se ekipa trenira da prepoznaje ove trenutke, da svaki igrac prati situaciju i kao krajni rezultat pretvori u lagane poene.

 

- Bilbao zapocinje akciju jednostavnim Rogovima i urucenjem, sa planom da se odigra pick and roll. Igrac na strani pomoci iz ugla, predosjeca koja akcija dolazi i koriguje svoju poziciju da bi mogao da ispomogne na odmotavanju centra. Igrac sa loptom prepoznaje situaciju, i salje whip it pass u cosak za jak ulaz i pocetak domino efekta.

 

- Vazna komponenta na koju se treba obratiti paznja na treningu je rad nogu - da bi efikasno iskoristili nesmotrenost odbrane i napali close out. Pogotovo ako se napada iz coska, da bi se smanjila sansa za gazenje side-line (od promjene pravila i smanjena terena, prosjecno se desava 2x po utakmici, nevjerovatan podatak!), i/ili pravljenje koraka, faula u napadu itd. Takodje, brzo razmisljanje po prijemu lopte, da bi se napala odredjena strana tj. teziste odbrambenog igraca (prvi korak odbrambenog, blize stopalo).

 

- Kada domino efekat krene, odbrana mora da se rotira da bi ispomagali jedni drugim. Bilbao u ovom napadu se pridrzava vaznih principa: Pravilo 1 - lopta ne smije da stane; Pravilo 2 - jedan igrac ne moze da brani dvojicu. Takodje u ovom posjedu treba se obratiti paznja na centra koji u srcu reketa onemogucava svom igracu da ispomaze na rotaciji tzv. roadblock.

 

🏀 - Domino efekat - momenat kada se desi odredjena napadacka prednost, tada napad prepoznaje tu situaciju i nastavlja jako da napada ulazima, i brzo vrti loptu, sve dok se ne ostvari lagana pozicija za sut ili zicer.

 

🏀 - Whip it pass - Kada napadac prepozna situaciju u kojoj weak side odbrambeni igrac ispadne iz pozicije sa ciljem da ispomogne prerano, onda salje jako dodavanje suigracu koji onda napada close out odbrambenog.

 

🏀 - Close out - Kada odbrambeni igrac pokusava poslije greske ili ispomaganja da se vrati na svog igraca.

 

🏀 - Domino efekat pravilo jedan - lopta nikada ne stoji. Kada se pokrenu domine, napad ne smije da dozvoli odbrani da uspostavi kontrolu. Lopta mora da kruzi brzo, sa pametnim first touch decisions, kako i da li napasti ulazom, ili proslijediti dodavanje.

 

🏀 - Domino efekat pravilo dva - Jedan igrac ne moze da brani dvojicu. Kretnja od lopte je krucijalna za efekisan domino napad. Kad god si na strani lopte, i tvoj igrac te moze cuvati i imati impakt na kretnju lopte, ili cuvati tebe i u istom trenutku ispomoci svom suigracu, tada moras da imas reakciju! Moras se kretati, zasjeci, promijeniti mjesta, napraviti blok od lopte, otvoriti se u drugu stranu itd.

 

🏀 - Roadblock - Kada napadac pravi blok, gradi svog igraca, da bi onemogucio kretanje i ispomaganje odbrambenih igraca.

 

Edited May 6, 2020 by Princeton21

[Princeton]

Veoma dobar timski napad Fener-a gdje se vidi sav majstorluk Obradovica, i veoma inteligentna igra citave postave na parketu. Uz to akcenat na  genijalnost Vincent Collet-a, koji je inovator jedne odlicne kretnje, koju je patentirao sa De Colo-om:

 

 

Majstor Obradovic 🏆 - nacin kako da se natjera odbrana da igra po tvojim notama.

 

- Napad zapocinje bumerangom gdje Slukas dobija loptu nazad, i istovremeno dobija blok na lopti od Melija. Tu je vec dobijena odredjena prednost, jer je odbrana ispala odma na pocetku, zbog veoma brzog i preciznog napada. Ovo je samo po sebi veoma ubitacno, i tesko se brani, ali prava magija tek nastaje.

 

- Meli se odmotava prema kosu, ali Slukas prebacuje teziste napada na drugu stranu i dodaje loptu Mehmetoglu-u. Meli iskoristava svoju fintu odmotavanja prema kosu, i istrcava na blok na lopti na drugoj strani. (Ova mala simultanka je proizvod Francuske reprezentacije i saradnje De Colo & Vincent Collet.)

 

Ova akcija ostavlja odbranu da kasni za jedan korak i ne moze da postigne odgovarajucu kontrolu. Domino efekat je postignut i lopta je proslijedjena do Kaline, koji brzo razmislja pri prijemu lopte, i pravi pametnu odluku da napada close out odbrambenog igraca.

 

🏀 - Bumerang - kada se igrac oslobodi lopte i primi je odma nazad za napad 1na1 ili da primi blok na lopti. Koristi se da opusti odbrambenog igraca, i da pomjeri teziste strane pomoci. Kada igrac primi loptu nazad, pozicija odbrambenih igraca nije bas u idealnom polozaju.

 

🏀 - De Colo & Collet Cut - kada se igrac koji pravi blok, odmotava prema kosu i to koristi kao fintu, da bi otisao i postavio drugi blok na drugoj strani terena. Ovo je dobar nacin da se onemoguci adekvatno pokrivanje terena. Forsira se odbrambeni igrac da bude izmedju lopte i igraca na obe strane terena, sto je veoma tesko izvesti u tako brzom vremenu. Normalno se desi da poslije prvog bloka na lopti, drugi blok dodje u sredinu, ali kada se pravi drugi put sa vanjske strane, onda je vec odbrana u teskoj poziciji. Ovo se pogotovo forsira kada igras small ball postavu, a protivnik je teski centar, onda su ove kretnje za odbranu pravo mucenje.

 

[Princeton]

Pesic & Barca

 

 

 

Umjetnost i efikasnost jednostavne postavke napada. Centralni slip-screen, re-screen da bi se timska odbrana izbacila iz tezista, uhvatili u losem polozaju na ispomaganju kod centralnog odmotavanja.

 

- Kada te cuva teski centar kao Tavares, znas da on nema brzine, niti volje da te moze ispratiti u korak. U ovom trenutku Tomic sam dolazi u postavku bloka, pravi dovoljno rastojanja izmedju sebe i Tavaresa, ima svo vrijeme svijeta da izabere stranu, namjesti se, uspostavi eye contact sa Pangosom, i krenu u eksploatisanje odbrambenih slabosti.

 

- Prvi blok je u stvari finta tzv. slip screen. Inicijalna reakcija je mlohavi Tomic ne zna ni blok da postavi, boji se kontakta, ali u stvari iza ove finte ima citav proces razmisljanja. Prva stvar koja se mora primjetiti sa koje strane Tomic postavlja blok. U hipotetickoj situaciji, kada bi se poslije prvog bloka odmotavao tu bi bila dvojica igraca Real-a koja bi mogla da ispomognu. Igrac koji stoji vislje, on je high tag, i igrac koji stoji u reketu on je low tag.

 

- Druga veoma vazna stvar koju prave Tomic&Pangos, odlicno se pozicioniraju. Tomic pravi face screen i primorava Campazza da ide ispod bloka i tacno se namjesta za idealni drugi blok iz kog nema laganog izlaska, cak Tomic ne mora ni da ostvari kontakt na bloku, da bi Pangos ostao sam kao duh. Tomic se otvara brzo iz bloka i utrcava iza ledja Tavaresu.

 

- Posto se sve odvija veoma brzo, Carroll koji je bio na strani pomoci, primoran je da cuva veoma blizu Kuric-a zbog odlicnog suta. Ne shvata dovoljno brzo da je on sada postao take two odbrambeni, ne stize da koriguje svoje poziconiranje da ispomogne na odmotavanju Tomica.

 

- Tomic pravi dobar vertikalni spacing, gdje je u stanju da uhvati loptu cak i preko Tavaresa, a Carroll je premali da bi imao ikakav uticaj. Iskoristava izvanredan lob pas Pangosa za lagano poentiranje.

 

🏀 - Slip Screen & Re-screen - postavljanje finte bloka, i odma postavljanje drugog bloka sa druge strane.

 

🏀 - Take two odbrambeni - igrac koji je na strani pomoci, koji dobije kratku odgovornost na cuvanju svog igraca, ali i ispomaganju suigracu kod pnr-a. On mora da ispomogne u slucaju prvog dodavanja bilo kom od ovih igraca, dovoljno dugo da bi mu se suigrac vratio na svog igraca

 

🏀 - Face screen - postavljanje bloka u lice odbrambenom, unoseci se u njegov privatni prostor. Cim se to desi, mahinalna psihicka reakcija odbrambenog je samo da se izvuce iz te situacije, Najlaksi put izlaska je ici ispod bloka, sto je bio i primarni cilj kod postavljanja ovog bloka.

 

⭐️ - Hint: Najuvjezbanija akcija/napadacka opcija se desi u prvim posjedima na pocetku utakmice. To je ujedno i jasan plan kako ce se napadati protivnik. U tih par posjeda staje par treninga pripreme za tu utakmicu i tog protivnika.

[Chaos Is Me]

Moram ovo natenane da pregledam. Super što si reaktivirao temu.

[krzna]

Podrska za temu, svaka cast

[Princeton]

@Chaos Is Me, @krzna - kad uhvatite vremena, uhvatite se testature. Moze i neka anegdota iz vasih kosarkaskih zivota, da nas ne ubije teorija.

 

[Chaos Is Me]

Nemam ja neki košarkaški život. Trenirao u osnovnoj, očekivano nisam prošao selekciju za ekipu koja je tad bila prvak SRJ u svom godištu, pa sam prestao da treniram a nisam ni tražio neki drugi klub posle, nisam ni imao neke fizičke predispozicije, a jedno vreme je čak košarka i prestala nešto da me zanima. U međuvremenu sam igrao samo ulični basket i onda kako su krenule da se organizuju razne biznis i amaterske lige sam se reaktivirao sa košarkom i poprilično naložio kao i većina tih neostvarenih ili bivših igrača, al to nije ni vredno pomena. Basket 3 na 3 nisam odigrao poslednjih 5 godina, samo košarka.

 

Ako ima ljudi koji su ozbiljnije igrali, i ja bih voleo da čujem njihove anegdote.

[didžej hel]

20 minutes ago, Chaos Is Me said:

 U međuvremenu sam igrao samo ulični basket i

 

jedino se to i računa. to i midrange.

[krzna]

Ne verujem da bi nekome bilo interesantno. Ukratko, dobacio sam kao igrac do B lige u SFRJ, sto iz ove vizure objektivno nesto znaci. Bila je to ozbiljna liga, odmah ispod tada najjace u Evropi. Obilje mladih igraca i respektabilnih klubova. Sibenka, Vojvodina, MZT, Novi Zagreb, Servo Mihalj (Proleter, Zrenjanin), NAP, BFC, Prvi partizan, Borovo, Kikinda, Radnicki... Ne znam da li je vecini ovde poznato da je veliki Duda Ivkovic vodio Sibenku u B ligi. Da napomenem, istine radi, da sam se u B ligi uglavnom samo skidao, minutaza mizerna. U mladjim kategorijama sam igrao protiv svih igraca iz Bormio 87 generacije, znate svi kakvih je ala tu bilo i sta su kasnije postali.

 

Sa rahmetli foruma je manje vise poznato da sam se kasnije bavio sudjenjem, takodje do B lige dobacio, ali tada znatno slabije u skracenoj drzavi. Jedna od anegdota je da sam doziveo da u Bijelom Polju covek useta u teren i ispali hitac iz pistolja u vazduh, tacnije u krov hale, uz pitanje: Jel ono nije faul?

 

Ako nekoga zanima nesto iz tog vremena, pitajte slobodno.

[didžej hel]

sta si igrao, tj koju poziciju

 

ovo za bijelo polje, ludilo. cuo sam svasta na temu al to nisam

[krzna]

Uglavnom trojku. Ako poredim sa znatno visim nivoom kosarke, samo za potrebu ove komunikacije, nesto slicno Simonovicu. Imao sam dobar sut, a vodjenje lopte na nivou Lazica. Pored mene su uvek bila dva beka i dva teska centra na terenu, tako se onda igralo

[Princeton]

On 5/9/2020 at 5:31 PM, krzna said:

Ne verujem da bi nekome bilo interesantno.

 

Ne znam za druge, ali ja bih mogao da citam/slusam price/iskustva citav dan i noc od iskusnijih igraca koji su prosli ex-Yu uz duz i poprijeko. Fantasticnih prica sam cuo. Jedan drug koji je takodje igrao drugu ligu mi je pricao kako su u Hercegovini bila najzesca gostovanja. Dvorane malene, uske, a lokalci unesu motorke na tribine, da bi pravili buku. Sto bude tjesnija utakmica, tako motorke sve budu blize terenu 😄

 

Sjecam se kad smo isli na juniorska drzavna prvenstva, uvijek je bilo problema oko organizacije prevoznog sredstva, sponzor ispali u zadnji tren, ili problem sa vozacem, ili nam uvale neki pokvareni minibus, pa samo cekas kad cemo stati na sred puta.. ma milion problema. Dodjemo jednom prilikom ispred hotela, kada dolazi konvoj od cetri Mercedesa, dolazi jedna od ekipa iz Hercegovine.

 

Kad sam kod ovog problema sa prevozom... Uplati nam sponzor 10 dana da idemo na visinske pripreme. Kombi/minibus koji nas je trebao voziti nesto crkne, i dobijemo mi drugi kombi, mesarski, hladnjaca. Kazu nama, ili da se vozimo sa ovim, ili nista od priprema. Ma kakvi, mi nalozeni na pripreme kao ninje komandosi, potrpamo se unutra i tako drndamo satima. Unutra mrak, amortizeri nikakvi, slomili se zivi.. Uglavnom, vozac, sekretar kluba, nesto zajebe gdje treba da skrene i ode u neprijateljsku stranu (eh da, ratno doba). Dolazi sad mesarski kombi na neprijateljski punkt. Osjetimo mi da nesto nije u redu, kombi se gasi, cujemo kako obilaze kombi, i cujemo ove nase "vodje puta" kako se pravdaju, kako vode kosarkase na pripreme itd. A jednom nasem budali padne na pamet na krene kao ovca mekecati i tako mi svi zapratimo, citav kombi mekece. Otvara nas trener ona vrata sa strane, crven kao paprika, dere se "tisina pi.. vam.. mat....". Onaj vojnik umro od smijeha. Vrati nas nazad i pokaze kojim smijerom treba da idemo. I tako..

Edited May 11, 2020 by Princeton21

[Princeton]

'Ajd i malo kosarke usput:

 

 

Pametno timsko citanje odbrane od pick-a i kazna zbog ne prisustva strane pomoci.

 

Van Rossom zapocinje akciju sa wiggle cut,. On kao odlican suter u ovoj akciji sluzi kao snajper, i njegov odbrambeni igrac je primoran da ga usko prati kroz blok od lopte.

 

Dubljevic se otvara visoko i pravi bumerang, brzo povratno dodavanje ka Vivesu, da bi izbacili iz tezista odbrambenog igraca na lopti (spomenuli smo u ranijem postu). Takodje, ovim bumerangom se sprijecava odbrana od pick-a tzv. push coverage.

 

Labeyrie prilazi da bi postavio blok Vivesu. Cita odbrambenog igraca koji je u gospodskom stavu, na forumu od ranije poznat kao Spa Tretman (Tokyo, ili neki drugi majstor?) - Automatski se odmotava iz bloka i utrcava odbrani iza ledja.

 

Eh sad, sta se desilo sa stranom pomoci, low tag igrac nije prisutan? - Tek se sad primjecuje vrijednost pravovremenog wiggle cut-a od strane Van Rossom-a. Njegov igrac i dalje igra preblizo odbranu na njemu, ocekujuci da ce se odigrati akcija za njegov sut. Vives proigrava odlicno Labeyrie-a za lagano kucanje.

 

 

🏀 - Wiggle Cut - Kada igrac dobije blok od lopte nisko u reketu (pin-down), i otvori se u stranu za eventualni sut za 3 poena ili u ovom slucaju da bi odvukao paznju svog odbrambenog da bude odsutan od timske odbrane pnr-a.

 

🏀 - Gospodski stav - Kada odbrambeni vidi da dolazi blok, onda on gospodski pusti da igrac sa loptom prodje prvi. Rakocevic doktorirao ovu vrstu stava, kasnije su dolazili i drugi smijesni odbrambeni igraci. Uglavnom patnja za oci.

 

🏀 - Push Coverage - Odbrana od pick and roll-a, gdje odbrana diktira/gura u kom smijeru mora igrac sa loptom da ide (tzv. channeling). Jedna od najpoznatijih tipova ove odbrane je tzv. Ice.

[didžej hel]

@Princeton21

 

lepo je sve to, al daj malo uprosti za ove moje

 

dobar dan, čega se igramo? pištolja!

 

Knicks Pistol:

Here’s a diagram of the basic Pistol setup:

 

 

To initiate the offense, the 2 sprints down the wing and then comes back towards the ball handler (1). At this point, the 1 has multiple options. The primary option is to pass the ball to 2, who immediately tosses it back to 1 and runs to the top of the key where 4 sets a quick flare screen for them.

 

 

 

..AL' ČEKAJ BRAĆALA, JEL' MOŽE TO MALKO JEDNOSTAVNIJE, I OVO NAM JE PUNO?!?!?

 

može:

 

Knicks Pistol Toss:

I call the primary option “Knicks Pistol Toss,” because it starts with the 2 tossing the ball back to the 1. Let’s look at some film.

The first option for Knicks Pistol Toss is for the 1 to immediately attack the basket via the baseline upon receiving the toss.

 

https://streamable.com/f9r25

 

 

[Princeton]

@uini Uuuu odlican pistolj, pravi sledge hammer!

 

Volim ja te brzinske, na prepad kad te prcnu. Taman mislis da si se vratio u odbranu, ocekujes dugu postavku napada, a ono neka sekundarna kontra sijevne kad se najmanje nadas.

[u pokušaju]

 

[Princeton]

 

 

Salo Sujeta 🏆 - Par razlicitih tipova blokova, pametno kretanje bez lopte sutera, pravovremena dodavanja kreiraju otvoren sut iz coska.

 

Jokic pravi blok (ram) na suteru Guduricu, koji se otvara na vrh kapice i postavlja blok (ghost) na lopti. Poslije minimalnog kontakta sa odbrambenim, brzo sijece i otvora se na krilnu poziciju - tu se vec desila losa komunikacija u odbrani, i Marko dobija dosta vremena za primanje lopte. Iskoristava otvorenu liniju za ulaz i primorava stranu pomoci da se aktivira i spusti u reket. Brzim skip pasom otvara Jokica slobodnog za sut.

 

U vecini slucajeva kada igrac napravi odredjenu prednost, i rijesi se lopte, tada njegov igrac u odbrani misli da je opasnost prosla, odahne, i zakunja - Tada napadac mora da nastavi da se krece, cim zabode u reket, mora da nastavi kretanje i da popuni slobodnu poziciju u spoljnoj liniji (tzv. cut/drive&replace).

 

Guduric nastavlja kretnju i dobija blok (exit) od Simonovica, prima pravovremeni pas od Jokica za otvorenu trojku iz coska.

 

 

🏀 - Ram screen - blok postavljen u srcu reketa, sa ciljem da se igrac oslobodi odbrane i nastavi kretnju prema lopti - krajni cilj postavljanje on-ball screen.

 

🏀 - Ghost screen - kada igrac istrcava prema igracu sa loptom, pravi laznjak da ce napraviti blok, ili napravi minimalan kontakt sa odbrambenim, sve sa ciljem da bi zbunio odbranu koji iscekivaju standardni blok na lopti. Desi se losa komunikacija, i igrac redovno ostaje sam na krilnoj poziciji. Ako se odradi sa dobrim tajmingom, primi se lopta u trku - redovno se zavrsava sa laganim polaganjem.

 

🏀 - Exit screen - Kada je blok postavljen na suteru koji se otvara kroz reket i izlazi u prazan cosak.

[BattleBender]

@Princeton21 da li si upucen u koriscenje monitoring tehnologije u kosarci, ali pre svega u svrhe fizicke pripremljenosti i fizickog napretka?

Znam da dosta fransiza, ukljucujuci i Golden State koristi Catapult?

Kako se radi monitoring + stats/analytics za taj fitness deo?

[Princeton]

2 hours ago, BattleBender said:

@Princeton21 da li si upucen u koriscenje monitoring tehnologije u kosarci, ali pre svega u svrhe fizicke pripremljenosti i fizickog napretka?

Znam da dosta fransiza, ukljucujuci i Golden State koristi Catapult?

Kako se radi monitoring + stats/analytics za taj fitness deo?

 

@HAMMER ovo je njegovo polje 🙂 Ako ga ne mrzi da se ukljuci.

 

 

[HAMMER]

u haosu sam trenutno. napisacu method cim se malo bolje organizujem.

[didžej hel]

1 hour ago, HAMMER said:

u haosu sam trenutno. 

 

 

 

 

[Princeton]

On 7/7/2020 at 2:17 AM, madafaka73 said:

Naravno da je ovo krajnje rudimentarna podela, ali ne želim da idem u sitna crevca pa vas smaram sa istorijatom košarkaških pozicija, to ću možda okačiti na onom drugom topiku koji je započeo @Princeton21, naravno pod uslovom da autor topika misli da sličan upis tu ima mesta. Odavno je prošlo vreme takvih podela, pre svega u NBA, odakle kreće svaka novost i unapređenje košarke, što kao igre, što kao ekonomski isplativog proizvoda ili grane privrede sa enormnim zaradama. Primetili ste da smaram sa izrazom ball handler, provlači se kroz skoro svaki moj post. To je zato što ja ne razmišljam o košarci u rangu brojeva 1-5, već prihvatam trend da se igrači klasifikuju prema svojim kompetitivnim prednostima. Prevedeno na konkretan slučaj o kome si pitao, pretpostavljam da Sale traži još bar jednog brzog ball handlera koji vidi teren i ume da baci pravovremeni pas, kao završetak uspešne timske kretnje i pozvanog napada. Dalje, pretpostavljam da će naš novi trener dosta forsirati kretnje u napadu bez lopte, blokove od lopte takođe, utrčavanja i druge taktičke ideje i da mu za to trebaju igrači koji su brzi i dobri sa loptom, koji umeju da čitaju i da, ako zatreba skliznu u neku od podvarijanti pozvane akcije, ako se za to stvori mogućnost. Brzina ruku i nogu, ali i brzina razmišljanja će biti neophodna našoj spoljnoj liniji, ako želi da uspešno isprati filozofiju igre trenera koju je lično i najavio nekoliko puta od promocije na ovamo. Brzina opet, ali i kod tranzicije, gde ćemo sigurno juriti lagane poene iz nekih kontri, napada na nepostavljenu odbranu protivnika i tome slično, naravno sve kao rezultat dobre odbrane na perimetru pre svega, gde očekujem gomilu zamki, usmeravanja i iskakanja Nnoka kroz neki blitz npr.

 

Dakle, umetnika poput MWilla ili Tea ima sve manje, ne zato što su novije generacije manje talentovane, već zato što se menja paradigma košarke kao igre već neko vreme. Može se pogledati savršena ofanzivna kretnja GSW pod Steve Kerrom, jel tu uopšte bitno da li završni pas daje Steph, Klay, Green ili neko drugi? I da li je bitno da uperimo prstom i kažemo: Da, Steph je plej, a u stvari Green ima više asista po meču... Ne kažem da ćemo igrati kao GSW iz šampionskih sezona, ali kažem da Sale ima moderno shvatanje košarke u koje će sigurno implementirati neke smernice koje sam prethodno nabrojao. Zato se nemojte čuditi ako ne dovedemo "klasičnog pleja" (šta god to značilo). Nasuprot tome, vrlo je moguće da ćemo igrati sa 4 po svemu slična spoljna igrača, čiji će forte biti brzina, snaga, ball handling, brza transformacija iz dobre odbrane u još bolji napad.

 

@madafaka73 Odlicna tema. Kad uhvatis vremena slobodno se raspisi, vjerujem da ce biti visestruke koristi za forum.

[madafaka73]

Na jednom drugom forumu sam pisao o pozicijima u košarci u evolutivnom smislu, sa posebnim osvrtom na poziciju 4. Tada kada sam prvi put pisao (pre 5-6 godina), bilo je prilično aktuelno, nadam se da će biti i sada.

 

 

EVOLUCIJA POZICIJE KRILNOG CENTRA U KOŠARCI

O pozicijama u košarci

"Basketball positions were made up so that people who didn’t understand the game could follow it."
- Jalen Rose

Nacionalna košarkaška asoscijacija u USA je ozvaničena tek posle II Svetskog rata (1946. godine kao BAA, od 1949. NBA), dakle kasnila je kao organizacija za bejzbolom (1876, odnosno 1901. godine), hokejom (1917. godine) i američkim fudbalom (1920. godine). Kako bi se što više približili potencijalnoj publici i omogućili joj lakše praćenje utakmica, nazivi pozicija u košarci su pozajmljeni iz već poznatih, gore navedenih sportova - centers, forwards i guards. Očekivano od pragmatičnih i profitu okrenutih Amerikanaca. Imena su bila ista, uloge u timu pak potpuno drugačije, ali moralo se krenuti od nečeg. Tako je stvorena paradigma košarke kao igre.

Prateći američku nomenklaturu, osnovnih 5 pozicija u košarci su: point guard (plejmejker), shooting guard (bek šuter), small forward (krilo), power forward (krilni centar) i center (centar). Tokom vremena, pozicije su evoluirale kako se i sama igra menjala, u smislu menjanja "zacrtanih" i rigidnih karakteristika igrača po pozicijama sa početaka razvoja ovog sporta. Point guard je, recimo, do pojave Magic Johnsona uglavnom bio "rezervisan" za niske, brze, igrače tempa. Magic je veliki i po tome što je redefinisao poziciju plejmejkera jednom za uvek (uz sav respekt prema njegovim velikim prethodnicima poput Bob Cousy-ja ili Oscar Robertsona). Takođe, na pozicijama 2 i 3 je došlo do promena. Američki komentatori, analitičari, treneri i ostali radnici u košarci sve više nazivaju te dve pozicije jednim imenom - wings (krila). Tome je doprinela činjenica da su se karakteristike igrača na ovim pozicijama počele u toj meri preklapati, da su ih oni videli kao jedinstvenu poziciju, dupliranu na terenu. Centri su i dalje mahom najviši igrači u rosteru, ali i tu je došlo do velikih promena tokom prethodnih nekoliko decenija. Naime, nekada se smatralo da se ne može uzeti NBA titula bez dominantnog centra, to je bila era velikana u svakom smislu te reči poput Wilt Chamberlaina, Bill Russella, Kareem Abdul-Jabbara, koji su svoje timove vodili do šampionske slave... Međutim, u novijoj istoriji imali smo ere Bullsa (6 titula) i Pistonsa (2), a u skorijoj prošlosti šampionske timove Bostona (2008.), Dallasa (2011.), Miamia (2012, 2013.) i napokon vladajuće šampione iz 2015. GSW - sve redom bez dominantnog centra (a mogli bi da diskutujemo i o Spursima iz 2014, odnosno razmatramo da li je Duncan bio 4 ili 5 u tom rosteru).

Sadašnje vreme - vreme hibrida

Sada postaje prilično jasno da su ovih 5 bazičnih pozicija izašle iz početnih stereotipa i da su u košarci današnjice postale "fluidne", nestalne kategorije. To je delom i zbog pojave tzv. combo ili hibridnih pozicija, tj. graničnih pozicija između pet osnovnih. Tako sada imamo kombo-bekove, ili igrače koji su G/F, ili F/C, ili vrlo često SF/PF... (maestralni kouč Gregg Popovich je u svom šampionskom rosteru SA Spursa iz 2014. imao mnogo takvih tweenera, kao što su swingmani Danny Green i Kawhi Leonard (G/F), te Tim Duncan, Boris Diaw i Aron Baynes (F/C). Sve ovo bi moglo da podstakne pitanje: koliko zapravo danas imamo pozicija u košarci?

Redefinisanje pozicija u košarci...

Sledi jedan skorašnji, ali po mišljenjima mnogih previše hrabar pokušaj uvođenja revolucije u pozicije u košarci. U martu 2012. godine, MIT Sloan u Kembridžu je bio domaćin redovne Konferencije za analitiku u sportu (MIT Sloan Sports Analytics Conference - SSAC). Jednu od nagrada za održano predavanje u odeljku Evolucija sporta dobio je Muthu Alagappan, student završne godine na Univerzitetu Stanford. Budući da je bio na pripravničkom stažu u kompaniji Ayasdi, primenio je njihov softver za vizuelizaciju podataka metodom zvanom "topological data analysis" na 452 NBA igrača iz sezone 2011/12 i na taj način dobio klastere (grupe) igrača po određenim karakteristikama. Na osnovu tih grupa izveo je teoriju da u savremenoj košarci postoj čak 13 pozicija, a one su redom sledeće: 1. Offensive Ball-Handler, 2. Defensive Ball-Handler, 3. Combo Ball-Handler, 4. Shooting Ball-Handler, 5. Role-Playing Ball-Handler, 6. 3-Point Rebounder, 7. Scoring Rebounder, 8. Paint Protector, 9. Scoring Paint Protector, 10. NBA 1st-Team, 11. NBA 2nd-Team, 12. Role Player, 13. One-of-a-Kind. U skladu sa sadržajem, svoju prezentaciju je nazvao "From 5 to 13: Redefining the Positions in Basketball". Kasnije je svoj spisak od 13 pozicija skratio na 10, te nekima promenio nazive. Ostaje nejasno, bar meni, da li je on u svom radu izjednačio pojmove "pozicija" i "uloga" u timu. Kako god, pozicije u košarci su i dalje predmet beskrajne debate među stručnjacima, ali i "običnim" fanovima ove igre i svakako da to pitanje ostaje i dalje otvoreno.

...Ili možda igranje košarke bez pozicija?

Danas je manje-više opšte poznata istina da pozicije u košarci, njihova imena ili oznake od 1 do 5, imaju veći značaj za medije, marketing i publiku nego za trenere i igrače. Kao posledica konstantnog ubrzavanja tempa igre, ali i sve većeg broja univerzalaca u košarci koji razvijaju široki spektar skilova, treneri se sve češće odlučuju da zanemare koncept pozicija i jednostavno postave svojih najboljih 5 igrača na parket. Ulazimo li u eru košarke bez pozicija? Sudeći po američkim koledž trenerima, mi smo u tu eru već zagazili duboko.
Arizona State kouč Herb Sendek je rekao: "Ako govorimo o pozicijama, lepimo etikete koje nam pomažu u organizaciji tima, komunikaciji sa timom kroz uloge i obaveze u igri. Ali, ako pričamo o razlikama između shooting guarda i small forwarda, na primer, onda su one u najbolju ruku suptilne".
UNLV kouč Dave Rice kaže: "Timovi su sve niži i više pridaju značaj skilovima, igraju sa po nekoliko momaka koji mogu da dodaju, driblaju, šire napad, koriste prostor... igraju jedni za druge". Uloge igrača, koje su na počecima košarke kao igre bile usko vezane za pozicije koje igraju, se sada prenose i na druge pozicije u timu. Posledica toga je da imamo 5 igrača od kojih svi znaju sve po malo. Legendarni kouč Duke-a Mike Krzyzewski je odavno poznat kao zagovornik igranja košarke van ili bez pozicija. Pored primene ove filozofije na svoj koledž tim, on je isto uradio i sa nacionalnom selekcijom USA, mora se reći sa velikim uspehom. Skoro da postoji konsenzus u američkim stručnim krugovima da je kouč K, uvođenjem i primenom small ball-a i ignorisanjem klasičnih košarkaških pozicija, nacionalnoj selekciji povratio primat na svetskoj sceni. Legendarni trener kaže: "U našoj igri nema pozicija. Imamo samo 5 momaka koji rade zajedno da bi sprečili drugih 5 momaka u kreiranju pozicije za šut". Naravno, igrači sa univerzalnim skilovima se nisu tek tako pojavili preko noći, Bogom dani. Iza ovog fenomena stoji ogroman individualan rad na poboljšanjima sopstvenih veština. Povezano sa tim, upravo je uloga individualnog trenera u svom zenitu od kako postoji košarka kao igra. Pored toga, došlo je do promene u svesti samih igrača koji počinju da odbacuju stereotipne predstave o poziciji i ulozi po kojima bi trebali da se ponašaju na terenu. Nekad, kada bi se pojavio izrazito visok klinac, treneri mlađih kategorija bi ga odmah stavlili ispod koša, učili centarskim pokretima i kako da šutira/poentira preko nižih igrača. Izgleda da današnji visoki klinci više ne žele da stoje na jednom mestu i ponavljaju istu rutinu iznova i iznova. Žele da driblaju, dodaju, šutiraju sa distance... Da se zaustavim malo u zanosu koji uvek donose nove ideje... i da ukažem na neke od opasnosti koje vrebaju kao posledica širenja ovog trenda.

Svi znaju sve... ali niko ne zna to do kraja

Kako i podnaslov kaže, postoji realna mogućnost da u skorijoj budućnosti imamo rostere od po 12 univerzalaca sličnih fizičkih i tehničkih karakteristika, koji svi od reda znaju da driblaju, dodaju loptu, skaču itd, ali niko od njih nije vrhunski u nekom od elemenata košarkaške igre. U današnjoj košarci, posebno u Evropi, većina timova vapi za jednim kvalitetnim univerzalcem koji bi bio podrška centarskoj liniji preko skokova, blokada, poena iz reketa, bekovima kod organizacije igre ili šutu sa distance, te krilnim igračima u korekcijama u odbrani... Jedan takav univerzalac, neko ko krpi rupe u ostatku petorke koja je na parketu, neko ko je komplementaran sa ostalom četvoricom - svakako da! Dvanaest takvih u timu, tj. petorica istovremeno na parketu - pa, nisam baš siguran. Zašto? Pa šta ako "prva petorka" ne pruža na parketu ono što je trener zamislio, koga trener da ubaci da bi ispravio određene propuste (recimo skok u napadu ili šut za tri)? Koga, kada su svi slični po karakteristikama i stvarima koje mogu da pruže u igri? Jednog po jednog, pa koga krene tog dana? Ili će se razviti neka više naučna metoda?
Dalje, u takvom jednom sistemu sličnih po svemu igrača, postavlja se i pitanje vođe na terenu. Ko vuče svoj tim napred? Ko je Clutch? Jedan isti igrač ili se menjaju iz meča u meč? Ne želim da idem u bizarnost, ali vrlo je moguće da bi i psihološke osobine takvih igrača bila slične. Jer, ako imamo igrače sa sličnim procentima realizacije šuta za dva iz izolacije, ili pika - onda svi oni imaju pravo da traže privilegiju rešavanja utakmice sa podjednakim pravima. Dosta nejasna priča, ali ako je ikakvo olakšanje, 12 univerzalaca u jednom timu je verovatno utopija koja se nikada neće ostvariti. Nekoliko takvih, verovatno da, možda i cela petorka, ali će i dalje u košarci biti "specijalaca" koji određene stvari rade bolje (a ostale ne preterano slabije) od drugih čime zaslužuju mesto u rosteru.

Istorijski osvrt na razvoj pozicije 4

Kao što sam ranije pisao, tokom svojih početaka košarka se oslanjala na centre. Vođeni logikom da procenat šuta raste što je igrač bliže košu, timovi su bili u fanatičnoj potrazi za dominantnim centrom oko koga bi gradili šampionski tim. U tom smislu, pozicija četvorke je posmatrana kao dopuna i potpora centru i ništa više od toga. Power forward je tipski bio jak, visok igrač sa dobrim skokom i defanzivnim karakteristikama. Ako je još mogao nešto da ubaci u napadu, to je bila ekstra dobit.
A onda se pojavio Elvin Hayes, koga je kao prvog pika na draftu 1968. godine uzeo San Diego Rockets. U ruki sezoni The Big E je ubacivao prosečno 28.4 ppg (uz 17.1 reb) i tako pokazao da i četvorke mogu biti u fokusu svog tima kad su poeni u pitanju. Sjajne partije je nastavio da pruža tokom cele sledeće decenije, utirući put novim momcima na poziciji 4 u smislu veće ofanzivne uloge u svojim timovima.
Tokom 80-ih u Boston Celtics-ima se pojavljuje (verovatno do danas neprevaziđen) tandem forwarda Larry Bird & Kevin McHale, koji su raznovrsnošću u igri, poentiranjima, skokovima, odbranom (posebno McHale) zadavali ogromne probleme u mečapu svim svojim protivnicima. Kevin " Black Hole" McHale je imao ogroman uticaj na Bostonove 3 titule prvaka NBA lige iz 5 finala koliko su igrali u eri Larry Birda. Sezona 1986/87. je bila zenit Kevinove karijere kada je statistika u pitanju: 26.1 ppg i 9.9 rpg.
I dok je McHale bio na vrhuncu svoje moći, pojavila su se, godinu za godinom, dva buduća superstara na poziciji power forwarda: Charles Barkley (1984, 5. pik) i Karl Malone (1985, 13. pik). Obojica su imala neverovatan uticaj na razvoj ove pozicije i i uopšte na košaku kao igru. Iako visok samo 198 cm, sir Charles je bez problema igrao poziciju krilnog centra, pre svega zahvaljujući težini od 115 kg, ali i neverovatno jakim nogama koje su sa lakoćom tu masu dizale do nebeskih skokova. Tokom cele karijere je bio na prosecima većim od 22 ppg i 11 rpg, a tokom svog vrhunca od 5-6 sezona krajem 80-ih i početkom 90-ih, išao je preko 25 ppg i 11 rpg. Barkley je bio nazaustavljiv u tranziciji, dobar šuter sa svih pozicija, fantastičan skakač i jedan od prvih hibrida između SF i PF koji su ostavili veliki uticaj na eru u kojoj su igrali (prvi bi verovatno trebao da bude Elgin Baylor sa kraja 50-ih i kroz cele 60-te, sa 27.4 ppg i 13.5 rpg kroz karijeru!).
I Karl Malone je bio fizički dominantan igrač koji je svojih 206cm i 113kg obilato koristio u igri pod obručem. Zahvaljujući genijalnom plejmejkeru i svom saigraču iz Utah Jazz-a Johnu Stocktonu, Karl je poenterski gledano profitirao iz svih mogućih oblika pick igre, razvijajući vremenom i odličan šut sa poludistance iz pick and pop-a. Ovaj tandem igrača je i do današnjeg dana ostao sinonim za pick and roll igru, jer su je praktično doveli do savršenstva, čime je na još jedan način The Mailman zapisao svoje ime u istoriju košarke. Drugi na All-time NBA listi po ukupnom broju poena, sa 25 ppg i 10 rpg u karijeri su još dve "sitnice" koje potvrđuju prethodnu tvrdnju.
U dubokoj senci prethodne dvojice superstarova, 1986. godine se pojavio (na draftu tek 3. pik drugog kruga, ili ukupno 27. pik), pa i razvijao Dennis Rodman, još jedan igrač koji se šetao između pozicija niskog krila i krilnog centra, da bi kasnije u karijeri imao periode kada je igrao i centra. To možda ne bi delovalo čudno da Dennis nije visok samo 201cm i težak tek nešto više od 95kg! Na koju god forward poziciju da ga stavimo, moramo reći da je on bio jedan od najboljih skakača ikada u NBA, 13.1 rpg u karijeri govori u prilog tome, a u svom prajmu u prvoj polovini 90-ih, igrajući za Detroit, San Antonio i Chicago imao je čak 17 rpg. Dvema titulama koje je osvojio sa Detroit Pistonsima u eri Bad Boysa, Rodman je doprineo sa 9 ppg i 9.5 rpg, ali i procentom šuta blizu 60%. The Worm, neponovljiv igrač na parketu i van njega, koji je ovim prstenovima sa Pistonsima dodao i one iz drugog three-peata Bullsa. Taman za svaki prst ruke po jedan...
Koliko god navedeni igrači bili veliki, a bili su veliki, ni jedan od njih nije bio dominantna figura košarke tog vremena, šou su im krali fantastični bekovi Magic Johnson, Michael Jordan, Isiah Thomas, krilo Larry Bird, ili pak centri Jabbar, Hakeem Olajuwon ili David Robinson koji su vodili svoje timove do šampionske slave. Ali to će se promeniti u budućnosti. Dvehiljadite su bile na pragu. Velikani su polako odlazili sa scene, Golden age košarke sa njima, počinjala je nova era košarke... Da bi opstala i napredovala do uloge lidera, pozicija 4 je morala da evoluira.

Promene koje dovode do današnje dominacije "četvorki"

Prvo i osnovno, sve promene koje su se dešavale u košarci od 1946. godine pa do današnjeg dana, promene pravila, kriterijuma suđenja i tome slično su bile gotovo isključivo motivisane većom zaradom, tj. novcem. To se postizalo kroz napore da se sama igra napravi što dopadljivijom publici koja plaća ulaznice po halama ili gleda košarku ispred TV ekrana. Atraktivnost se ogledala u sve bržoj, dinamičnijoj košarci, sa velikim brojem poena i favorizovanjem napadača u odnosu na odbranu. Defanzivne 3 sekunde, illegal defense, man-to-man defense kao isključivi vid odbrane (od 1977. do 2001. godine) su samo neke od takvih promena. Posebno značajna promena je uvođenje linije za 3 poena 1967. godine u ABA (American Basketball Association). Tadašnji komesar te lige, legendarni bivši igrač Minneapolis Lakersa George Mikan, je povodom uvođenja ove novine izjavio da će ona "pružiti nižim igračima šansu da poentiraju i otvore odbranu (tj. rašire igru), na veće zadovoljstvo navijača". Kao što je tada, a i u kasnijem periodu naglašavano, ovo pravilo (kao i ono o dozvoljenom zakucavanju u ABA, slam dunk) je bilo motivisano čistim marketingom, tj. željom ABA da parira NBA ligi po atraktivnosti, tj. prestižu među gledaocima, a ultimativni motiv je naravno bio novac. NBA je tek u sezoni 1979/80. uvela šut za 3 poena, a direktna posledica te odluke je bila prava eksplozija kvalitetnih igrača na pozicijama 1 i 2 tokom 80-ih. Trend se nastavio i 90-ih, a kulminirao pojavom najboljeg šutera svih vremena i najboljeg igrača na poziciji 2 ikada - Michael Jordan-a. Ako analiziramo kako je MJ poentirao, videćemo da je velika većina njegovih poena postizana šutem sa polu-distance ili ulazom. Oba načina poentiranja su direktno omogućena prethodnim promenama koje sam naveo u tekstu iznad - odbrana jedan na jedan dovodi do većeg broja ulaza, double team (udvajanje) je ograničeno, tj. ne sme se braniti prostor, pa dolazi do masovnog igranja tipskog napada - izolacije za vodeće igrače timova. MJ je, po jednom statističkom istraživanju (ali nekompletnom), u tri sezone od 1989. do 1992. godine imao procenat izolacija oko 45%.

Analizirajući šta se to sve promenilo u NBA u poslednje vreme, a što se reflektovalo na očiglednu promenu u igri, ulozi i uticaju četvorki, može se zaključiti da su dve najveće, bazične promene sledeće:
1. dodatno ubrzanje igre realizovano kroz small ball
2. značajno veće fokusiranje na šut
Manje-više direktno povezano sa ovim tendencijama je i promena u kriterijumu suđenja faula u reketu (više se toleriše kontakt nego ranije), dok je obrnuta situacija van reketa, u igri na perimetru. Usled toga, visoki igrači, posebno oni koji nisu baš fizički dominantni za poziciju koja im je dodeljena, su praktično bili prinuđeni da sve više izlaze iz "paint"-a i svoju sreću traže u igri sa polu-distance ili iza linije za tri. Njihovim izlaskom iz reketa igra u napadu je postala šira, a spacing veći, čemu su najviše doprineli momci na poziciji 4. Od tog momenta se sve više priča o tzv. stretch 4s, ili četvorkama koje su sposobne, pre svega zbog svog odličnog šuta za tri i/ili sa polu-distance, da šire igru, ubrzavaju je, unose raznovrsnost u svoj napadački arsenal, postižu više poena - jednom rečju prezentuju proizvod primamljive spoljašnjosti za svoje konzumente - publiku u halama ili pored TV.

Izolacija i dalje? Ili ipak ne?

Da vidimo kako ostale pozicije prate ove suštinske promene u ulozi savremenih četvorki. Na prvi pogled, najviše su na gubitku igrači na pozicijama 2 i 3, a to je posledica sve manjeg igranja izolacije kao vida napada koji se najčešće preko njih i primenjivao. Imamo zvaničan podatak da su prošlogodišnji šampioni GSW imali samo jednog igrača (Stephen Curry) sa frekvencijom odigranih izolacija preko 10%, dok je recimo Minnesota (završili kao poslednji tim Zapada) imala čak 4 igrača preko ovog praga i petog vrlo blizu. Da li je to relevantno i koliko za uspeh obe ekipe, ostaje da se raspravi do kraja. Umesto izolacija, aktuelni šampioni NBA su širili igru, imali brz protok lopte, napadali prazan prostor ofanzivnim kretnjama, iznuđivali rotacije u odbrani i konačno kažnjavali iste kroz poželjne po njih mismečeve. Ok, kakve veze to ima sa pričom o poziciji 4? Pa, Draymond Green, eto kakve. Power forward Warriorsa je bio jedan od najznačajnijih igrača na šampionskom putu ka prstenu. Bio je sekundarni plejmejker svog tima, odmah iza Stefa po broju poseda ili dodira sa loptom u toku utakmice. Dalje, imao je u proseku 2 ulaza po meču, što je odmah iza neprikosnovenih Splash brothersa (bekovi) i Barbose (bek), a više od Iguodale, Livingstona i Barnsa. Istovremeno, Green je dovoljno precizno šutirao za tri (33,7%) i to na velikom uzorku (odmah iza Splash brothersa po broju pokušaja za 3), da bi se moglo reći da je odrađivao i svoju stretch ulogu sasvim dobro. Dakle, kroz primer ovog igrača se najbolje vidi značaj i korist koju tim ima od savremene četvorke koja praktično radi sve na parketu - od organizacije napada do njegove realizacije, što šutem iz daljine, što nekim od vidova pick igre kroz koje se iskorišćava povoljan mismeč.
Da pogledamo sada ekipu koja je vrlo često igrala izolaciju, a nije završila na dnu svoje divizije, naprotiv, došla je do velikog finala - Cleveland Cavaliers. U timu sa čak 5 igrača preko 10% frekvencije izolacije prednjači, a ko bi drugi, LeBron James. On je, posle Hardena, drugi u celoj NBA po ovom procentu (25.8%), igrajući svaki četvrti napad iz izolacije. Sasvim slučajno, LeBron se danas vodi kao legitimni power forward, iako mu je pozicija forwarda bliža po karakteristikama. A došao je u NBA kao guard. To je naravno zasluga prethodno pomenutog trenda igranja small ball-a, gde su se praktično pozicije pomerile za po jednu na gore - nekadašnje old school četvorke su se pomerile na poziciju 5, krila kao što su LeBron i Carmelo (takođe visokih 24.3% napada iz izolacije) odlaze na 4 itd. Da završim priču oko izolacije, visoko na NBA listi po ovom parametru nalaze se još sledeće četvorke: Giannis Antetokounmpo (18.7%), Michael Beasley (18.8%) i James Johnson (22.3%), što čini 5 igrača od prvih 15 koji najčešće igraju izolacije u svojim timovima. I taj podatak dovoljno govori o značaju koji ta pozicija ima u savremenoj košarci.

Podvrste četvorki

Složićemo se da je uloga Greena u tituli GSW-a velika, ali šta reći onda o uticaju koji su na titule svojih timova imali Dirk Nowitzki i LeBron James?
LeBron je toliko podigao lestvicu da mnogi analitičari imaju problem na koju poziciju da ga smeste, često se govori da je on positionless (bez pozicije, nešto u šta košarka kao igra može da evoluira uskoro), a najbolji termin da ga opiše bi bio "Point forward" - kreator igre sa pozicije 4. U poslednje vreme tu poziciju (pokušava da) igra i Blake Griffin , a od evropskih igrača treba spomenuti Boris Diaw-a, kao i našeg Nemanju Bjelicu. Istorijski gledano, jedan od prvih Piont forwarda je bio John Johnson iz Seattle SuperSonicsa 70-ih godina. U 80-im godinama ova rola se ustalila kod legendarnog trenera Dona Nelsona, koji je tada vodio Milwaukee Buckse, kroz Marques Johnsona i Paul Presseya. Jedan od najboljih Point forwarda u istoriji košarke je bio Larry Bird iz Celticsa, a vrlo dobar na toj poziciji je bio i Scottie Pippen iz perioda u Blazersima posebno...
Neki analitičari navode izraz "Off the ball forward combo" da bi opisali posebnu podgrupu savremenih hibridnih četvorki. To bi bio combo igrač (između 3 i 4) kojeg krasi velika energija i moć da njome pokrene svoj tim. On nema neke košgeterske sposobnosti ili prefinjenu tehniku, ali to nadomešćuje velikom borbenošću koje rezultira skokovima u oba pravca (iako je realno undersized), odličnom igrom u tranziciji i ulazima generalno. Kao prvi primeri ovakvog tipa hibridne četvorke navode se Shawn Marion, Josh Smith, Thaddeus Young, Andrei Kirilenko.
"The Scoring Combo-Forward" bi bila sledeća podgrupa, jasno je iz samog naziva da su to pre svega skoreri koji koriste svoju hibridnu poziciju u mismečevima ispod koša (protiv fizički inferiornih trojki), ali i sa polu-distance (protiv tromijih četvorki). Primeri takvog profila su bili Antoine Walker, Shareef Abdur-Rahim i Antawn Jamison.
"The stretch 4" se ovde navodi kao posebna podgrupa. Tvrdi se da su to mahom jednodimenzioni igrači koji se među sobom razlikuju i rangiraju po atleticizmu. Oni se oslanjaju na dobar šut spolja, tzv. "catch and shoot" mantru koju ponavljaju iz meča u meč. Rashard Lewis bi bio preteča atletske streč 4 i time cenjeniji od manje atletskih (kao što je recimo Ryan Anderson) koji praktično ne mogu da brane legitimne protivničke četvorke u reketu, ali imaju svoju funkciju u spomenutoj "catch and shoot" igri.
Treba naravno spomenuti i neke od najboljih četvorki lige, bez obzira u koju kategoriju ih stavili: Anthony Davis, Kevin Love, La Marcus Aldridge, te veterani Tim Duncan, Serge Ibaka, Zack Randolph... sve redom igrači koji predvode svoje timove po poenima i skokovima i generalno imaju ogroman uticaj na igru. Dovoljno je samo pročitati ova imena, uz ona nabrojana ranije u tekstu i shvatiti da je pozicija 4 sasvim sigurno najuticajnija u današnjoj NBA košarci.

[Chaos Is Me]

Ovo je sve jako lepo, ali da bi igrao positionless košarku, moraš imati igrače koji to mogu da sprovedu. Lebron, Draymond i slični kreatori sa krila (a posebno centri kreatori poput Jokića kao izrazitog primera) su jako retki, i dalje imamo mnogo više 3&D krila, dakle igrača čija se igra u napadu svodi da šire parket, bleje u ćošku i eventualno se zaleću na ofanzivni skok, u svakom slučaju - igra bez lopte. Košarka jeste evoluirala ali fizičke karakteristike igrača uglavnom daju istu sliku - niži igrači su po prirodi stvari brži i spretniji, visoki igrači su - jebiga viši sa svim prednostima koje idu uz to, ali i manama - obično su sporiji i manje spretni od niskih ljudi.

[Zvezdinho]

Ocemo spanski p'n'roll.