[USA] SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE - unutrašnja politika i uticaj na svetska kretanja

[Kronostime]

6 minutes ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

U sustini, ne bi se bunili, ali ako bi neko drugi mogao to da radi. Americko drustvo i ovako razmazeno (indokrinirano da su specijalni, sa specijalnim tretmanom) se brzo razmazi. Niko nece za strug, svih hoce za kompjuter. Da, vreme ce pokazati koliko ustvari nema ko vise da radi ovakve poslove i koliko proizvodjaci u jeku velikih zarada nece da plate americku radnu snagu, jer tad imaju slaboplacene koji ne mogu da kupe njihov proizvod. Ako im je cilj da nateraju ljude zbog gladi rade poslove od kojih ce jedva da zive, nece roditi zadovoljstvo jer je Amerika uspela preko njihovih ledja, nego suprotno. Zato nam i ukidaju u cilju slobode govora slobodnu komunikaciju putem stampe i socijalnih mreza, da se slucajno ne obavestimo i da se slucajno ne organizujemo protiv njih. 

LM, Da postujes ovo sa Floride istomisljenicima na Jezerima gore?

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

Just now, Kronostime said:

LM, Da postujes ovo sa Floride istomisljenicima na Jezerima gore?

 

Pricamo o klimi? 

 

Na Floridi nema nista, samo usluge i prebacene kompanije da izbegnu takse koje rade posao tamo negde ili po celoj Americi. 

[DJORDJE]

Kako izgleda povratak na normalu, sto bi rekla Andjelija.

 

 

[Dragan]

25 minutes ago, DJORDJE said:

Kako izgleda povratak na normalu, sto bi rekla Andjelija.

 

 

“Trade wars are good and easy to win”.

Welcome to Trump’s economic world war

An entitled, deluded president risks setting off a chain reaction of global financial devastation

 

Planning for an American collapse

Trump is already doing colossal damage to the US and sending his allies into a spin.

Can Europe and China deal with America’s wild political volatility?

 

 

 

Edited Monday at 02:00 PM by Dragan

[Angelia]

4 hours ago, shonke said:

 

Ne pretim ti izbacivanjem iz zemlje, nisam ni tranp (što bi rekla helena) niti u USA. To ti proričem da će da ti se desi u ove 4 godine. Smešno je što ti ne veruješ u to. Podseća me na onaj klip sa babom na biciklu od neki dan...

Proricali su mnogi I propast USA, I neonaciste na vratima, uvek nekako kad vam se ne svidja necije misljenje proricete doom and gloom.

 

 

3 hours ago, Dragan said:

@Angelia Cesto pominjes da su samo bitni rezultati koji ce biti posledica sulude "politike" stabilne budale.

Mozes li definisati koji su to rezultati, koji su parametri uspeha koje bi trebali pratiti i koji ce pokazati boljitak u narednih par godina ?

 

Manje trosenje na sulude programe, manja federalna vlada, jer je postala suluda, da mozemo USA trosenje da finansiramo bez deficita, vece ulaganje u USA, manji porezi, povoljnija regularna klima, spustanje cost of living...

Ono sto je Kronos primetio, svi su se navikli na USA finansira najveci deo razvoja i odbrane, i onda ljudi sede i smeju nam se koliko placamo za lekove I koliki nam je deficit, ali nemaju problem da ljubazno uzimaju nase pare.

[Angelia]

1 hour ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

Ko ti preti? Vidim da insuiras na mene. Ja jedino sto hocu da ti kazem da malo otvoris oci i budes realna sta se desava i da Amerika nisi ti, nego 330 miliona ljudi, a mnogi ce nastradati ovako ili onako zbog ovakvog vodjenja politike. 

 

To sto ti shvatas kao pretnju je uzrecica koja je u istoriji bila upucena mnogim ignorantima koji su na zalost shvatili kad je bilo kasno 'dok mecka ne zaigra pred njihovim vratima' A mozda si cula za Martin Nimeler cije su reci: 'kada su dosli po komuniste, ja sam cutao... kada su dosli po mene, nije preostao niko da se pobuni' 

 

I to ti sve kazem jer pokazujes neverovatno odusevljenje izbacivanjem ilegalaca i mislis da je to problem koji ce resiti sve u zemlji. I ne, ne branim ilegalce, ali ocito da ne shvatas zasto ih pustaju. Do Regana nisu postojali ilegalci kao posebna kategorija koja nema pravo (od legalizacije do ostalog). Dolazili su sezonski radnici koji su se vracali svojim kucama kad zavrse posao. Onda je on smislio u jeku populizma da ih proglasi ilegalcima pa kada su videli da se mozda vise nece vratiti u Ameriku da rade su resili da ostanu, a neki da pretrcavaju granicu i nikada vise ne promole nos nigde. Cilj toga je bio da obespravi moderno roblje, ljudi koji ce njihovim drugarima (tada milionerima) da rade za male pare i koji nemaju nikakva radnicka prava ako su na bilo koji nacin osteceni. 

 

Ja sigurno ne zelim da se ikom ista lose desava od strane vlasti, pa ni tebi. Vlast bi trebalo da bude nas servis koji mi placam i koje mi postavljamo, a ispostavilo se da ih placamo da rade u nasu stetu. Da, nusput neko i profitira, ali mnogi koji daju svoj glas ne vide da ne profitiraju, nego puste da im oni kazu da su profitirali necim sto su politicari iskoristili zbog naivnosti. I da, mozda ces finansijski profitirati smanjenjem takse (ako je uopste bude, u planu su bilioneri da im se olaksa), ali ces izgubiti na sigurnosti, na infrastrukturi (koju placas), kroz tarife, kroz trgovinske ratove... pa i kroz zatezanje odnosa sa pola zemaljske kugle, koji ce rezultirati (na finansijskoj bazi) smanjenjem priliva inostranih para. Ceo ovaj cirkus je smisljen da se taksa oslobode najbogatiji, onaj 0.01% a te pare da se nadomeste iz nasih dzepova, nusput sve i svako zatrovan. Neces vise placati da se ne sire bolesti od ljudi koji ne mogu da se lece, da ti dete zivi u obrazovanoj Americi jednog dana u buducnosti, nego ces placati da ljudi koji i ovako zive u paralelnom univerzumu sa nama zive jos dalje. 

 

Jednostavno, ne vidis nista lose dok mislis da profitiras, a ne vidis da gubis. To je moj jedini upis prema tebi, ne moras da dramis bezveze. Ja niti imam moc da te izbacim iz bilo cega (ni da imam ne bi to radila), niti zelim (upravo suprotno) da ti iko marsira ispred vrata, ni tebi, niti bilo kome drugom. 

 

 

Ajde, ne s... pocela si pricu o oduzimanju drzavljanstva za H1B jer si mislila da sam ja dosla na H1B. Onda si to prosirila na naturalizovane, sedis I kuckas to, dok je nekoliko ljudi u okruzenju Trampa, naturalizovani gradjani, I iako on otvoreno rekao da podrzava legalnu imigraciju.

Znaci izmislis nesto, proturis laz, I onda tvrdis kako ja ignorisem stvari. 

 

Veoma prosto - za 4 godine uslo je preko 10 miliona ilegalaca, I ako stvarno nemaju osnova za azil, ne "hocemo bolji zivot" ja mislim da treba da se vrate. To je razuman stav, ne mislim da treba da ih hranimo I oblacimo. I ne mislim da treba da rade kao roblje, ti si tu kontradiktorna, hoces za njih prava I zastitu kao da su gradjani, ali neces da se na njih primenjuju zakoni.

 

Zasto se Kolumbija bunila da prime nazad svoje gradjane?

 

Mozda su oni fini ljudi, ne menja cinjenicu da u US hocu samo one koje smo proverili I primili jer ce doprineti USA.

[Dzoni_m]

Niko ne uzima "vase pare". Vi placate da bi mogli da plasirate svoje proizvode, servise, usluge, da dobijete politicku naklonost i da imate saveznike. Zapamti prvo to. Interes vas je jasan, kao i interes onog koga "placate".

Sulidi program vam je Obamacare. Ali nije 500 milijardi za "AI" koji je cista komercijalna tehnologija. Jedan primer. USA finansira razvoj "odbrane" (lep nacin da se kaze industrija oruzija) jer je najveci prodavac i najvise para od toga i zaradi. Sta ti znaci "ulaganje u USA"? USA je kapitalisticko drustvo. Ulaganje je slobodno i njega ulaze ceo svet (deonice javnih kompanija, kupovina obveznica koje emituje US treasury itd). Problem je u tome sto slusate lazi. Coveka koji hoce da vam uzme jos novca, i njegovih pajtasa. Ne uzima vam niko sa strane. A to smanjenje velicine drzavnog aparata, kako mislis da sprovede kada mu treba najmanje par stottina hiljada novih ljudi ako hoce da izvede "najvecu deportaciju u istoriji"? 

Ko ce te tarife da vam prikupi? Vise ljudi jer ima vise posla oko toga itd itd.

 

To sto si ti napisala da ocekujes, moze da vam ispuni jedan Berni, ili neki drugi levicar, sigurno ne neki republikanac a pogotovu ne patoloski lazov.

 

Priznajte jednom da ste pali na lazi manipulanta i lazova. Bolje pre nego kasnije

Edited Monday at 02:45 PM by Dzoni_m

[mrd]

40 minutes ago, Dzoni_m said:

Priznajte jednom da ste pali na lazi manipulanta i lazova. Bolje pre nego kasnije

Pitanje je samo ko je manje lažov. Bio je i Biden i Trump, ali je odlučeno da je Trump manji lažov. Pogledati koliko je glasova dobio sada, a koliko kad je Biden pobjedio.

Ovde nije pitanje šta se meni, ili tebi dopada, već kako većina vidi.

[Maharaja]

2 hours ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

Ko ti preti? Vidim da insuiras na mene. Ja jedino sto hocu da ti kazem da malo otvoris oci i budes realna sta se desava i da Amerika nisi ti, nego 330 miliona ljudi, a mnogi ce nastradati ovako ili onako zbog ovakvog vodjenja politike. 

 

To sto ti shvatas kao pretnju je uzrecica koja je u istoriji bila upucena mnogim ignorantima koji su na zalost shvatili kad je bilo kasno 'dok mecka ne zaigra pred njihovim vratima' A mozda si cula za Martin Nimeler cije su reci: 'kada su dosli po komuniste, ja sam cutao... kada su dosli po mene, nije preostao niko da se pobuni' 

 

I to ti sve kazem jer pokazujes neverovatno odusevljenje izbacivanjem ilegalaca i mislis da je to problem koji ce resiti sve u zemlji. I ne, ne branim ilegalce, ali ocito da ne shvatas zasto ih pustaju. Do Regana nisu postojali ilegalci kao posebna kategorija koja nema pravo (od legalizacije do ostalog). Dolazili su sezonski radnici koji su se vracali svojim kucama kad zavrse posao. Onda je on smislio u jeku populizma da ih proglasi ilegalcima pa kada su videli da se mozda vise nece vratiti u Ameriku da rade su resili da ostanu, a neki da pretrcavaju granicu i nikada vise ne promole nos nigde. Cilj toga je bio da obespravi moderno roblje, ljudi koji ce njihovim drugarima (tada milionerima) da rade za male pare i koji nemaju nikakva radnicka prava ako su na bilo koji nacin osteceni. 

 

Ja sigurno ne zelim da se ikom ista lose desava od strane vlasti, pa ni tebi. Vlast bi trebalo da bude nas servis koji mi placam i koje mi postavljamo, a ispostavilo se da ih placamo da rade u nasu stetu. Da, nusput neko i profitira, ali mnogi koji daju svoj glas ne vide da ne profitiraju, nego puste da im oni kazu da su profitirali necim sto su politicari iskoristili zbog naivnosti. I da, mozda ces finansijski profitirati smanjenjem takse (ako je uopste bude, u planu su bilioneri da im se olaksa), ali ces izgubiti na sigurnosti, na infrastrukturi (koju placas), kroz tarife, kroz trgovinske ratove... pa i kroz zatezanje odnosa sa pola zemaljske kugle, koji ce rezultirati (na finansijskoj bazi) smanjenjem priliva inostranih para. Ceo ovaj cirkus je smisljen da se taksa oslobode najbogatiji, onaj 0.01% a te pare da se nadomeste iz nasih dzepova, nusput sve i svako zatrovan. Neces vise placati da se ne sire bolesti od ljudi koji ne mogu da se lece, da ti dete zivi u obrazovanoj Americi jednog dana u buducnosti, nego ces placati da ljudi koji i ovako zive u paralelnom univerzumu sa nama zive jos dalje. 

 

Jednostavno, ne vidis nista lose dok mislis da profitiras, a ne vidis da gubis. To je moj jedini upis prema tebi, ne moras da dramis bezveze. Ja niti imam moc da te izbacim iz bilo cega (ni da imam ne bi to radila), niti zelim (upravo suprotno) da ti iko marsira ispred vrata, ni tebi, niti bilo kome drugom. 

 

 

Ne znam što se pravdaš na to patetično kukanje i izigravanje žrtve. Pa ovde se mesecima, pa i godinama prosipa najgori otrov, najbolesnija mržnja prema imigrantima, prenose najveće nebuloze i izlučevine iz MAGA univerzuma. Bukvalno kanalizacija. Ali u maga mozgu, oni će uvek biti žrtve nekoga: visokih poreza, imigranata, uvoza-izvoza, tebe, bilo koga drugog... što gluplje to bolje.

[mrd]

Samo da napomenem. Diskusija ovde posto od izrazite polarizacije, gde se jednoj strani pripisuje sve loše, a drugoj strani sve lepo, ili obrnuto.

Jasno je da imigranti nisu problem, već ilegalni imigranti. Problem je što se ništa ne radi kako bi se ti ilegalni imigranti popisali i dobili status. Društvo ovde potpisuje Trump-u da je on uzrok negative, a ne vidi da su sve pizze njega slično gledali na taj problem.

Ne voli se Trump i prepustite me sve negativno što postoji još od Regana.

 

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

59 minutes ago, Angelia said:

Ajde, ne s... pocela si pricu o oduzimanju drzavljanstva za H1B jer si mislila da sam ja dosla na H1B. Onda si to prosirila na naturalizovane, sedis I kuckas to, dok je nekoliko ljudi u okruzenju Trampa, naturalizovani gradjani, I iako on otvoreno rekao da podrzava legalnu imigraciju.

Znaci izmislis nesto, proturis laz, I onda tvrdis kako ja ignorisem stvari. 

 

Veoma prosto - za 4 godine uslo je preko 10 miliona ilegalaca, I ako stvarno nemaju osnova za azil, ne "hocemo bolji zivot" ja mislim da treba da se vrate. To je razuman stav, ne mislim da treba da ih hranimo I oblacimo. I ne mislim da treba da rade kao roblje, ti si tu kontradiktorna, hoces za njih prava I zastitu kao da su gradjani, ali neces da se na njih primenjuju zakoni.

 

Zasto se Kolumbija bunila da prime nazad svoje gradjane?

 

Mozda su oni fini ljudi, ne menja cinjenicu da u US hocu samo one koje smo proverili I primili jer ce doprineti USA.

 

Ne vredi, ti si totalni i beznadezni slucaj ... 

 

10 minutes ago, Maharaja said:

Ne znam što se pravdaš na to patetično kukanje i izigravanje žrtve. Pa ovde se mesecima, pa i godinama prosipa najgori otrov, najbolesnija mržnja prema imigrantima, prenose najveće nebuloze i izlučevine iz MAGA univerzuma. Bukvalno kanalizacija. Ali u maga mozgu, oni će uvek biti žrtve nekoga: visokih poreza, imigranata, uvoza-izvoza, tebe, bilo koga drugog... što gluplje to bolje.

 

Ne pravdam se, pokusavam da joj objasnim, da mozda zaviri u neke druge nacine sagledavanja... ali, na zalost, ja sam idiot u toj prici, trebalo bi da znam do sada... 

 

6 minutes ago, mrd said:

Samo da napomenem. Diskusija ovde posto od izrazite polarizacije, gde se jednoj strani pripisuje sve loše, a drugoj strani sve lepo, ili obrnuto.

Jasno je da imigranti nisu problem, već ilegalni imigranti. Problem je što se ništa ne radi kako bi se ti ilegalni imigranti popisali i dobili status. Društvo ovde potpisuje Trump-u da je on uzrok negative, a ne vidi da su sve pizze njega slično gledali na taj problem.

Ne voli se Trump i prepustite me sve negativno što postoji još od Regana.

 

 

Zato sto im je u interesu, sa svih strana i levo i desno, da imaju jeftinu radnu snagu bez prava. 

 

Da se ne lazemo, svi oni zajedno, oni koje mi biramo da bi sve to izgledalo kao demokratski, rade samo u jednom interesu, samo su metode drugacije. 

[Dragan]

9 hours ago, Angelia said:

Proricali su mnogi I propast USA, I neonaciste na vratima, uvek nekako kad vam se ne svidja necije misljenje proricete doom and gloom.

 

 

Manje trosenje na sulude programe, manja federalna vlada, jer je postala suluda, da mozemo USA trosenje da finansiramo bez deficita, vece ulaganje u USA, manji porezi, povoljnija regularna klima, spustanje cost of living...

Ono sto je Kronos primetio, svi su se navikli na USA finansira najveci deo razvoja i odbrane, i onda ljudi sede i smeju nam se koliko placamo za lekove I koliki nam je deficit, ali nemaju problem da ljubazno uzimaju nase pare.

Sve je to previse opisno, dakle podlozno interpretacijama u kojima su MAGAsi nenadmasni (danas moze jedno, sutra drugo, danas 25% carina za Kanadu i Meksiko, 24 sata kasnije puj pike ne vazi)...

 

Jedan parametar koji je merljiv, a odnosi se donekle na tvoje "sulude programe, trosenje da finansiramo bez deficita, manja federalna vlada" (ma sta to znacilo) bi bio dug USA.

Mislis li da ce narednih 4 godine taj dug biti smanjen (kao sto su stabilna budala i elonija karen najavljivali) ?

Posebno sada kada su ukinuli pomoc Ukrajini i USAID (sigurno ce te pare upotrebiti za zbrinjavanje beskucnika i ovisnika o drogama, jer je isporuka oruzja Ukrajini to onemogucavala, za sta su naravno krivi demsi bili).

 

USA nacionalni dug

20.1.2025. -  36,372,000,000,000 $
03.2.2025. - 36,435,000,000,000 $

 

Ovo je naravno veoma kratak period, ali ako se dobro secam stabilni je isto obecao u proslom mandatu.

G.H.W.Bush (1989. - 1992.)
2.602 --> 4.065

B.Clinton (1993. - 2000.)
4.065 --> 5.674

G.W.Bush (2001. - 2008.)
5.674 - 10.025

B.Obama (2009. - 2016.)
10.025 --> 19.573 (bankovna kriza, nasledjena od Busha)

D.Trump (2017. - 2020.)
19.573 --> 27.748

J.Biden (2021. - 2024.)
27.748 - 36.372 (corona, nasledjena od stabilnog)

 

Isto pitanje u vezi zdravstva i skupih lekova.

Da li je stabilna budala u prethodnom mandatu ucinila nesto na poboljsanju stanja, ili jos uvek radi na konceptu koncepta ?

[Helena]

15 hours ago, Kronostime said:

U Detroitu ne verujem da bi imali ista protiv da se proizvodnja automobila vrati iz Meksika u Micigen, a ne verujem ni da bi se radnici u metalurgiji bunili nesto da se ti poslovi vrate u USA umesto sto su zamenjeni uvozom.

Vreme ce pokazati da li je to dobro ili nije.

Da li bi u Francuskoj olako pristali da ugase nuklearne elektrane i prepuste  energetiku uvozu ili da uvoze poljoprivredne proizvode makar iz EU?

Na samu najavu toga u Pariz dolazi gomila i zasipa govnima vladine zgrade - zasto to pravo braniti USA gradjanima?

Drugi par opanaka/klompi je to sto ostatak tzv. demokratskog sveta ocekuje da ce ih USA po svaku cenu braniti i finansirati....

Zbog cega bi? Cui bono?

Vreme je da deca porastu i odu od kuce i stvaraju svoja domacinstva, a roditelji da uzivaju u zaradjenoj penziji.

Ne verujem ni ja, ali verujem da im se ne bi dopale cene tih automobila i ostalog.

Što se pak odbrane tiče, nisam ja više sigurna (ali ajd što ja, nego EU i ostatak NATO-a) nije siguran da bi bio branjen od strane USA.

Oni su dali svoje zemlje za baze, a štićenjem manjih i slabijih, štite zapravo sebe.

Gazdačka kuća u selu uvek najviše troši.

I da se ne zaboravi predizborna kampanja i odvratne optužbe i dehumanizacija imigranata sa sve jedenjem pada i mačaka.

[Dragan]

 

 

"prodaja magle za svoju priglupu MAGA publiku. "Smoke and mirrors" američkim žargonom. Vratio TikTok (koji je blokirao), promijenio naziv zaljeva (koji nitko ne prihvaća), pustio vodu iz brane u Kaliforniji (koja nikad neće doći do područja zahvaćenim požarom), prijeti tarifama pa se povuče (za dogovore koji se oduvijek ionako uređuju standardnim diplomatskim putem). I dok MAGA jadnici gledaju zadivljeno u tu dječju predstavu, u pozadini traje dekonstrukcija američkih institucija a oligarsi oko Trumpa provode plan za pljačku milenija. Teško ih je ne mrziti tako glupe, zaista jest. Kao primati u modernom društvu, kao otpušteno sidro broda koje zapinje po dnu mora stvarajući neugodne zastoje za sve putnike broda dok usporava njegov plov i prijeti havarijom."

[Angelia]

10 hours ago, Dzoni_m said:

Niko ne uzima "vase pare". Vi placate da bi mogli da plasirate svoje proizvode, servise, usluge, da dobijete politicku naklonost i da imate saveznike. Zapamti prvo to. Interes vas je jasan, kao i interes onog koga "placate".

Sulidi program vam je Obamacare. Ali nije 500 milijardi za "AI" koji je cista komercijalna tehnologija. Jedan primer. USA finansira razvoj "odbrane" (lep nacin da se kaze industrija oruzija) jer je najveci prodavac i najvise para od toga i zaradi. Sta ti znaci "ulaganje u USA"? USA je kapitalisticko drustvo. Ulaganje je slobodno i njega ulaze ceo svet (deonice javnih kompanija, kupovina obveznica koje emituje US treasury itd). Problem je u tome sto slusate lazi. Coveka koji hoce da vam uzme jos novca, i njegovih pajtasa. Ne uzima vam niko sa strane. A to smanjenje velicine drzavnog aparata, kako mislis da sprovede kada mu treba najmanje par stottina hiljada novih ljudi ako hoce da izvede "najvecu deportaciju u istoriji"? 

Ko ce te tarife da vam prikupi? Vise ljudi jer ima vise posla oko toga itd itd.

 

To sto si ti napisala da ocekujes, moze da vam ispuni jedan Berni, ili neki drugi levicar, sigurno ne neki republikanac a pogotovu ne patoloski lazov.

 

Priznajte jednom da ste pali na lazi manipulanta i lazova. Bolje pre nego kasnije

Aha ok, pa onda nema problema, nista od toga nece uspeti I vratice se na status quo. Kao sto si video tarife su trajale celih 24 sati, ni toliko. Da je to toliko obostrani interes on ne bi imao sanse da bilo koga pritiska. "Ulaganje u USA" znaci da multinacionalne kompanije ulazu vise u USA jer im se isplati, nego da pare drze van USA. Federalni aparat moze drasticno da se smanji, jer se neke funkcije mogu predati drzavama, koje ce, jer moraju, te funkcije vrsiti efikasnije, da ne pominjemo da su neke duplirane.

Nije mi jasno, ne racunajuci tarife, koje mi je jasno zasto u njima imate interesa, sta vama (van USA) smeta u tom sto pokusava da smanji federalne troskove, dovede investicije itd... kako ste vi emotivno investirani? Kokice I sednete da gledate rezultate.

Ok mi smo progutali pricu manipulatora, pa cemo I snositi posledice...

 

Eto Kanada I Mexico, nesto mu dali sta je trazio, ispregovarali, I gotovo.

[Dragan]

2 minutes ago, Angelia said:

...

Eto Kanada I Mexico, nesto mu dali sta je trazio, ispregovarali, I gotovo.

Sta su mu to dali, sto je trazio ?

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

1 hour ago, Dragan said:

Sve je to previse opisno, dakle podlozno interpretacijama u kojima su MAGAsi nenadmasni (danas moze jedno, sutra drugo, danas 25% carina za Kanadu i Meksiko, 24 sata kasnije puj pike ne vazi)...

 

 

Za ta 24 sata su pokupili pare na sortovanju jer su tako oborili berzu. Ne bi me cudilo da su za licnu upotrebu koristili i pare iz trezora. 

11 minutes ago, Dragan said:

Sta su mu to dali, sto je trazio ?

 

Nista mu nisu dali jer nije ni trazio osim sto je vikao fetanil. A oni su dobrovoljno rekli da ce pojacati kontrolu na granici, a iza ledja rekli da ce svakako pojacati da americko oruzje vise ne ulazi... Ustvari su uradili na svoju korist. Malo ce vise para potrositi ali ce im te pare resiti probleme. Inace carine su obustavljene na 30 dana... ko zna sta ce se jos izdesavati. 

[Angelia]

1 hour ago, Dragan said:

Sta su mu to dali, sto je trazio ?

Za Kanadu stvarno ne znam, nisam pratila, a Mexico da ce poslati 10,000 trupa na granicu da zaustave ilegalnu imigraciju I da se bore pritiv kartela. Svaka pomoc je dobra.

 

Edit: debeli prsti, slovo

Edited yesterday at 02:53 AM by Angelia

[Angelia]

10 hours ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

Ne vredi, ti si totalni i beznadezni slucaj ... 

 

Aha, obidji me. Hoces da te pitam za link gde je Tramp I administracija, pomenuo ukidanje drzavljanstva za ljude koji su dosli na H1B? Gde si nasla pravno opravdanje za to, da to moze da se uradi?

Jel znas kako ide procedura dobijanja drzavljanstva za naturalizovane gradjane?

I da, ja podrzavam stvari za koje mislim da su dobre za zemlju, I mene, I kritikujem one koje mislim da nisu. Logicno. Za neke nemam misljenje unapred, pa cekam da vidim rezultat. Ne osudjujem unapred stvari zato sto mi se neko ne svidja, osim ako ideja ne smrdi na ideologiju.

 

[Maharaja]

2 hours ago, Dragan said:

Sta su mu to dali, sto je trazio ?

U mom selu se kaže: dobio je k**** da izbije oči. Od Meksika je dobio isto što Meksiko radi od 2019. godine. Sa istom brojevima. Od Kanade je dobio da ćemo potrošiti nešto para za granicu, a inače sav kriminal dolazi sa juga, tako da je korist. A korist je i što je ujedinio Kanađane kao retko ko do sada.

 

Elem, verovatno je bio neko dovoljno pametan da uzme digitron i da mu kaže da ohladi, kad je naišao na tvrdo od Kanade i Meksika.

 

Za sada:

 

Meksiko+Kanada 1 : 0 Trampija

 

Videćemo za mesec dana opet.

[Angelia]

1 minute ago, Maharaja said:

U mom selu se kaže: dobio je k**** da izbije oči. Od Meksika je dobio isto što Meksiko radi od 2019. godine. Sa istom brojevima. Od Kanade je dobio da ćemo potrošiti nešto para za granicu, a inače sav kriminal dolazi sa juga, tako da je korist. A korist je i što je ujedinio Kanađane kao retko ko do sada.

 

Elem, verovatno je bio neko dovoljno pametan da uzme digitron i da mu kaže da ohladi, kad je naišao na tvrdo od Kanade i Meksika.

 

Za sada:

 

Meksiko+Kanada 1 : 0 Trampija

 

Videćemo za mesec dana opet.

Ah OK, znaci Mexico I Canada su pobedile, iako su prihvatili njegove zahteve. Odlicno, Tramp nista nije uradio. Znaci nema razloga da ga kritikujemo

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

Jako dugacak tekst, ali ga vredi procitati. Stavila sam u chatgpt da prevede. 

 

Svaka slicnost je 'slucajna' (cak sam krenula da podvlacim slicnosti, pa videh da je previse isarano i izbrisah):

 

Spoiler

Kako je Hitler Raskrinkao Demokratiju za 53 Dana

 

Ova tema istražuje kako je Adolf Hitler, koristeći političke manevre i zakonske promene, uspeo da razori demokratske institucije Vajmarske republike u kratkom vremenskom periodu od 53 dana. Kroz niz strategija, uključujući manipulaciju zakonodavstvom, suzbijanje opozicije i iskorišćavanje straha u društvu, Hitler je stekao apsolutnu vlast, što je dovelo do uspostavljanja totalitarnog režima.

 

Devedeset i dva godine otkako je ovog meseca, u ponedeljak ujutro, 30. januara 1933. godine, Adolf Hitler imenovan za 15. kancelara Vajmarske republike. U jednoj od najneverovatnijih političkih transformacija u istoriji demokratije, Hitler je započeo uništavanje ustavne republike kroz ustavne metode. Sledeći je korak po korak izveštaj o tome kako je Hitler sistematski onesposobio i potom razorio demokratske strukture i procese svoje zemlje za manje od dva meseca - tačnije, jedan mesec, tri nedelje, dva dana, osam sati i 40 minuta. Ti minuti, kao što ćemo videti, su bili važni.

 

Hans Frank je bio Hitlerov privatni advokat i glavni pravni strateg u ranim godinama nacističkog pokreta. Dok je kasnije čekao izvršenje kazne u Nirnbergu zbog svoje umješanosti u nacističke zločine, Frank je komentarisao o neverovatnoj sposobnosti svog klijenta da oseti "potencijalnu slabost inherentnu svakoj formalnoj pravnoj formi" i potom nemilosrdno iskoristi tu slabost. Nakon neuspelog Putača u pivnici novembra 1923. godine, Hitler je odustao od pokušaja da nasilno svrgne Vajmarsku republiku, ali ne i od svoje odlučnosti da uništi demokratski sistem zemlje, što je ponovio u Legalitätseid - "zakletvi o legalnosti" - pred Ustavnim sudom u septembru 1930. godine. Pozivajući se na član 1. Vajmarskog ustava, koji je tvrdio da je vlada izraz volje naroda, Hitler je obavestio sud da, kada postigne vlast legalnim putem, namerava da oblikuje vladu kako on smatra da je ispravno. To je bila neverovatno drska izjava.

 

"Znači, kroz ustavne metode?" upitao je predsedavajući sudija. "Jawohl!" odgovorio je Hitler.

 

Do januara 1933. godine, greške Vajmarske republike - čiji je ustav od 181 člana oblikovao strukture i procese za njenih 18 federativnih država - bile su očigledne koliko su bile brojne. Nakon što je proveo deceniju u opozicionoj politici, Hitler je znao iz prve ruke koliko lako ambiciozna politička agenda može biti sabotirana. Godinama je kooptovao ili uništavao desničarske konkurente i paralisao zakonodavne procese, a tokom prethodnih osam meseci, igrao je opstrukcionističku politiku, pomažući da se sruše tri kancelara i dva puta naterao predsednika da rasformira Rajhstag i raspisuje nove izbore.

 

Kada je i sam postao kancelar, Hitler je želeo da spreči druge da mu učine ono što je on učinio njima. Iako je udeo glasova njegove Nacional-socijalističke partije rastao - na izborima u septembru 1930. godine, nakon tržišnog kraha 1929, povećali su svoju zastupljenost u Rajhstagu skoro devet puta, sa 12 delegata na 107, a na izborima u julu 1932. godine, više nego duplirali svoj mandat na 230 mesta - još uvek su bili daleko od većine. Njihova mesta činila su samo 37 procenata zakonodavnog tela, a veća desničarska koalicija kojoj je Nacistička partija pripadala kontrolisala je jedva 51 procenat Rajhstaga, ali je Hitler verovao da treba da vežbe apsolutnu vlast: "37 procenata predstavlja 75 procenata od 51 procenta," tvrdio je jednom američkom novinaru, čime je mislio da posedovanje relativne većine jednostavne većine dovoljno da mu dodeli apsolutnu vlast. Ali je znao da u višepartijskom političkom sistemu, sa promenljivim koalicijama, njegova politička kalkulacija nije bila tako jednostavna. Verovao je da je zakon o ovlašćenju ("Ermächtigungsgesetz") ključan za njegovu političku opstanku. Međutim, usvajanje takvog zakona - koji bi razorio podelu vlasti, dao Hitlerovoj izvršnoj vlasti ovlašćenje da donosi zakone bez odobrenja parlamenta

 

i omogućio Hitleru da vlada dekretima, zaobilazeći demokratske institucije i ustav - zahtevalo je podršku dvotrećinske većine u nemirnom Rajhstagu.

Proces se pokazao još izazovnijim nego što se očekivalo. Hitler je otkrio da njegovi diktatorski planovi nailaze na prepreke već u prvih šest sati kao kancelar. U 11:30 tog ponedeljka ujutro, položio je zakletvu da će poštovati ustav, zatim otišao u hotel Kaiserhof na ručak, a potom se vratio u Rajh kancelariju na grupnu fotografiju "Hitlerove vlade", što je pratilo njegovo prvo formalno sastanak sa svojih devet ministara tačno u 5 sati.

 

Hitler je otvorio sastanak hvalisajući se da su milioni Nemaca dočekali njegovu kancelariju sa "ushićenjem", a zatim je izložio svoje planove za uklanjanje ključnih vladinih zvaničnika i popunjavanje njihovih mesta lojalistima. U tom trenutku se okrenuo svojoj glavnoj tački dnevnog reda: zakonu o ovlašćenju koji bi, kako je tvrdio, dao njemu vreme (četiri godine, prema odredbama iz nacrta zakona) i vlast potrebnu da ispuni svoja predizborna obećanja o oživljavanju ekonomije, smanjenju nezaposlenosti, povećanju vojnog budžeta, povlačenju iz međunarodnih ugovornih obaveza, pročišćavanju zemlje od stranaca koje je tvrdio da "truju" krv nacije i osveti političkim protivnicima. "Glave će se kotrljati u pesku," zakleo se Hitler na jednom mitingu.

 

No, s obzirom na to da su Socijaldemokrate i komunisti zajedno kontrolisali 221 mesto, ili otprilike 38 procenata, od 584 mesta u Rajhstagu, dvotrećinska većina koju je Hitler trebao bila je matematička nemogućnost. "Ako bi se zabranila Komunistička partija i ponišili njihovi glasovi," predložio je Hitler, "bilo bi moguće doći do većine u Rajhstagu."

 

Problem, nastavio je Hitler, bio je taj što bi to gotovo sigurno izazvalo nacionalni štrajk od 6 miliona nemačkih komunista, što bi moglo dovesti do kolapsa ekonomije zemlje. Alternativno, procente u Rajhstagu mogli bi se ponovo uspostaviti održavanjem novih izbora. "Šta predstavlja veću opasnost za ekonomiju?" upitao je Hitler. "Neizvesnosti i brige povezane sa novim izborima ili opšti štrajk?" Zaključio je da je pozivanje na nove izbore sigurniji put.

 

Ministar ekonomije Alfred Hugenberg nije se složio. Na kraju, Hugenberg je tvrdio da, ako neko želi da postigne dvotrećinsku većinu u Rajhstagu, ne može da izbegne zabranu Komunističke partije. Naravno, Hugenberg je imao svoje lične razloge za protivljenje novim izborima: na prethodnim izborima, Hugenberg je oduzeo 14 mesta Hitlerovim nacional-socijalistima za svoju partiju, nemačke nacionaliste, čineći Hugenberga neophodnim partnerom u Hitlerovoj trenutnoj koalicijskoj vladi. Novi izbori pretili su gubitkom mesta njegove partije i smanjenjem njegove moći.

 

Kada je Hitler razmišljao o tome da li se vojska može upotrebiti za gušenje bilo kakvih javnih nemira, ministar odbrane Werner von Blomberg je odmah odbacio ideju, primećujući "da je vojnik obučen da vidi spoljnog neprijatelja kao svog jedinog potencijalnog protivnika." Kao karijerni oficir, Blomberg nije mogao da zamisli nemačke vojnike koji bi bili naređeni da pucaju na nemačke građane na nemačkim ulicama u odbrani Hitlerove (ili bilo koje druge nemačke) vlade.

 

Hitler je vodio kampanju sa obećanjem da će isušiti "parlamentarni močvaru" - den parlamentarischen Sumpf - samo da bi se sada našao u blatu partizanske politike i udarao o ustavne barijere. Odgovorio je, kao što je to uvek činio kada se suočio sa neslaganjem ili neprijatnim istinama: Ignorisao ih je i još više se učvrstio.

 

Sledećeg dana, Hitler je najavio nove izbore za Rajhstagu, koji će se održati početkom marta, i izdao memorandum svojim partijskim vođama. "Nakon trinaestogodišnje borbe, nacional-socijalistički pokret je uspeo da prodre u vladu, ali borba za osvajanje nemačkog naroda tek počinje", proklamovao je Hitler, a zatim dodao otrovno: "Nacional-socijalistička partija zna da nova vlada nije nacional-socijalistička vlada, iako je svesna da nosi ime svog vođe, Adolfa Hitlera." On je proglasio rat svojoj vlastitoj vladi.

 

Došli smo do toga da Hitlerovo imenovanje za kancelara percipiramo kao deo neumoljivog uspona na vlast, utisak koji se oslanja na generacije postratne nauke, od kojih je mnogo nužno marginalizovalo ili disregiralo alternative standardnoj naraciji o nacističkom preuzimanju vlasti (Machtergreifung) sa svojim političkim i društvenim progonima, svojom tvrdnjom o totalitarnom vladanju (Gleichschaltung) i kasnijim agresijama koje su dovele do Drugog svetskog rata i noćne more holokausta. Istražujući i pišući ovaj tekst, namerno sam ignorisao te konačne ishode i umesto toga pratio događaje dok su se odvijali u stvarnom vremenu sa njihovim pratećim nesigurnostima i pogrešnim procenama. Primer: Priča u New York Timesu od 31. januara 1933. godine o Hitlerovom imenovanju za kancelara imala je naslov "Hitler odustaje od cilja da postane diktator.”

 

Krajem 1980-ih, kao postdiplomac na Harvardu, gde sam bio nastavnik na kursu o Vajmarskoj i nacističkoj Nemačkoj, često sam citirao posleratnu opservaciju koju je izneo Hans Frank u Nirnbergu, a koja je naglašavala klimavu prirodu Hitlerove političke karijere. "Führer je bio čovek koji je mogao postojati u Nemačkoj samo u tom trenutku," podsetio je nacistički pravni strateg. "Došao je u upravo ovom strašnom prelaznom periodu kada je monarhija nestala, a republika još nije bila sigurna." Da je Hitlerov prethodnik na mestu kancelara, Kurt von Schleicher, ostao na vlasti još šest meseci, ili da je nemački predsednik Paul von Hindenburg bolje iskoristio svoje ustavne ovlasti, ili da je neka frakcija umereno konzervativnih poslanika Rajhstaga glasala drugačije, istorija bi sigurno mogla da krene u potpuno drugačijem pravcu. Moja najnovija knjiga, Takeover: Hitlerov konačni uspon na vlast, završava u trenutku kada priča koju ovaj esej pripoveda počinje. Kako sam došao da shvatim, i Hitlerovo uspon na mesto kancelara i njegovo razbijanje ustavnih barijera kada je stigao na tu poziciju, su priče o političkoj kontingenciji, a ne o istorijskoj neizbežnosti.

 

Hitlerovo imenovanje za kancelara prve demokratske republike u zemlji došlo je gotovo kao iznenađenje za Hitlera koliko i za ostatak zemlje. Nakon vrtoglavog trogodišnjeg političkog uspona, Hitler je pretrpeo težak poraz na izborima u novembru 1932. godine, gubeći 2 miliona glasova i 34 mesta u Rajhstagu, skoro polovina njih Hugenbergovim nemačkim nacionalistima. Do decembra 1932. godine, Hitlerov pokret bio je finansijski, politički i ideološki bankrotiran. Hitler je nekoliko bliskih saradnika obavestio da razmišlja o samoubistvu.

 

Ali niz tajnih dogovora, uključujući šokantno smenjivanje kancelara Schleichera krajem januara 1933, katapultirao je Hitlera u kancelariju. Schleicher će se kasnije setiti kako mu je Hitler rekao da "je u njegovom životu bilo neverovatno što je uvek bio spašen baš kada je sam odustao od svake nade."

Postavljanje u poslednjem trenutku došlo je po visokoj političkoj ceni. Hitler je ostavio nekoliko svojih najlojalnijih saradnika kao političke žrtve na ovom neočekivanom brzim putu ka vlasti. Što je još gore, našao se sa kabinetom koji je odabrao njegov politički neprijatelj, bivši kancelar Franz von Papen, čiju je vladu Hitler pomogao da sruši, a koji je sada bio Hitlerov potkancelar. Najgore od svega, Hitler je bio ta hostage Hugenbergu, koji je kontrolisao 51 glas u Rajhstagu, zajedno sa moći da napravi ili sruši Hitlerovu kancelariju. Gotovo ju je srušio.

 

Dok je predsednik Hindenburg čekao da primi Hitlera tog ponedeljka u januaru 1933, Hugenberg se sukobio sa Hitlerom oko pitanja novih izbora za Rajhstagu. Hugenbergov stav: "Nein! Nein! Nein!" Dok su se Hitler i Hugenberg svađali u predvorju ispred predsednikovog kabineta, Hindenburg, vojni heroj Prvog svetskog rata koji je bio nemački predsednik od 1925. godine, postajao je nestrpljiv. Prema rečima Otto Meissnera, predsednikovog šefa kabineta, da je svađa između Hitlera i Hugenberga trajala još nekoliko minuta, Hindenburg bi otišao. Da se to dogodilo, nezgrapna koalicija koju je Papen okupio u prethodna 48 sata bi se raspala. Ne bi bilo Hitlerove kancelarije, ne bi bilo Trećeg Rajha.

 

U tom događaju, Hitler je dobio samo dva ministarska mesta za popunjavanje – i to nijedno od najvažnijih koja se tiču ekonomije, spoljne politike ili vojske. Hitler je izabrao Wilhelma Fricka za ministra unutrašnjih poslova i Hermanna Göringa za ministra bez portfelja. Međutim, sa svojim nepogrešivim instinktom za prepoznavanje slabosti u strukturama i procesima, Hitler je stavio svoja dva ministra na posao usmeravajući se na ključne demokratske stubove Vajmarske republike: slobodu govora, pravnu proceduru, javni referendum i prava država.

 

Frick je bio odgovoran za federativni sistem republike, kao i za izborni sistem zemlje i za štampu. Frick je bio prvi ministar koji je otkrio planove Hitlerove vlade: "Predaćemo zakonodavni akt Rajhstagu koji će, u skladu sa ustavom, raspustiti vladu Rajha," rekao je Frick novinarima, objašnjavajući da su Hitlerovi ambiciozni planovi za zemlju zahtevali ekstremne mere, stav koji je Hitler naglasio u svom prvom nacionalnom radiju 1. februara. "Nacionalna vlada će stoga smatrati da je njen prvi i vrhovni zadatak da vrati jedinstvo uma i volje nemačkom narodu," rekao je Hitler. "Ona će očuvati i braniti temelje na kojima se snaga naše nacije oslanja."

 

Frick je takođe bio zadužen za suzbijanje opozicione štampe i centralizaciju moći u Berlinu. Dok je Frick potkopavao prava država i nametao zabrane levo orijentisanim novinama – uključujući komunistički dnevnik Crvena zastava i socijaldemokratski list Napredak – Hitler je takođe imenovao Göringa za vršioca dužnosti ministra unutrašnjih poslova Pruske, federativne države koja je predstavljala dve trećine nemačkog teritorija. Göring je bio zadužen za čišćenje pruske državne policije, najveće bezbednosne sile u zemlji nakon vojske, i bastiona socijaldemokratskog sentimenta.

 

Rudolf Diels bio je šef političke policije Pruske. Jednog dana početkom februara, Diels je sedeo u svom kabinetu na adresi 76 Unter den Linden, kada je Göring pokucao na vrata i jasno mu rekao da je vreme da se raščišćava. "Ne želim ništa da imam s ovim gadovima koji se ovde okupljaju," rekao je Göring.

Usledio je Schiesserlass, ili "dekreta o pucanju," koji je dozvoljavao državnoj policiji da puca na mestu bez straha od posledica. "Ne mogu da se oslonim na policiju da se bori protiv crvenog plemena ako moraju da brinu o disciplinskim merama dok jednostavno obavljaju svoj posao," objasnio je Göring. Pružio im je svoju ličnu podršku da pucaju bez imuniteta. "Kada oni pucaju, to sam ja koji puca," rekao je Göring. "Kada neko leži mrtav, to sam ja koji sam ga ubio."

 

Göring je takođe odredio nacističke jurišne trupe kao Hilfspolizei, ili "zamenik policije," obavezujući državu da obezbedi ovim braunširtovima oružje i omogućavajući im policijske ovlasti u njihovim uličnim borbama. Diels je kasnije primetio da je ovo—manipulacija zakonom u svrhu svojih ciljeva i legitimizacija nasilja i ekscesa desetina hiljada braunširta—bila "dobro isprobana Haitlerova taktika."

 

Dok je Hitler pokušavao da osigura vlast i slomi opoziciju, kružile su glasine o njegovoj vladi i njenom skorom propadanju. Jedna glasina je tvrdila da Schleicher, nedavno smenjeni kancelar, planira vojni puč. Druga je govorila da je Hitler marioneta Papena i da je seljački dečko iz Austrije, nesvesno u službi nemačkih aristokrata. Još druge su tvrdile da je Hitler samo lutka braunširta za Hugenberga i zavereničku grupu industrijalaca koji su nameravali da ukinu zaštitu radnika radi većih profita. (Industrijalac Otto Wolff se govorilo da je "zaradio" na finansiranju Hitlerovog pokreta.) Još jedna glasina je sugerisala da Hitler samo upravlja vladom kao "državnikom" dok predsednik Hindenburg, monarh po duši, priprema povratak cara.

 

Bilo je malo istine u svemu ovome, ali Hitler se morao suočiti s političkom realnošću da ispuni svoja predizborna obećanja razočaranim nemačkim biračima pre martovskih izbora za Rajhstagu. Crvena zastava objavila je listu Hitlerovih predizbornih obećanja radnicima, a Centristička stranka javno je zahtevala garancije da će Hitler podržati poljoprivredni sektor, boriti se protiv inflacije, izbegavati "finansijsko-političke eksperimente" i pridržavati se Vajmarskog ustava. U isto vreme, razočaranje desničarskih pristalica koje su aplaudirale Hitlerovom ranijem zahtevu za diktatorskom moći i odbijanju da uđe u koaliciju sažeto je u duhovitoj opservaciji: "Nema Trećeg Rajha, čak ni 2½.”

 

februara, centristički-levo orijentisani list Vossische Zeitung pisao je da, uprkos Hitlerovim predizbornim obećanjima i političkom posturingu, ništa se nije promenilo za prosečnog Nemca. Ako je išta, stvari su postale gore. Hitlerovo obećanje o udvostručavanju tarifa na uvoz žitarica zapletelo se u složenosti i ugovorne obaveze. Hugenberg je obavestio Hitlera tokom sastanka kabineta da "katastrofalni ekonomski uslovi" prete samoj "egzistenciji zemlje." "Na kraju," predvideo je Vossische Zeitung, "opstanak nove vlade neće zavisiti od reči, već od ekonomskih uslova." I pored svih Hitlerovih priča o hiljadugodišnjem Rajhu, nije bilo sigurnosti da će njegova vlada trajati do kraja meseca.

 

 

Tokom osam meseci pre nego što je imenovao Hitlera za kancelara, Hindenburg je smenio trojicu drugih—Heinricha Brüninga, Papena i Schleichera—iz te uloge, koristeći svoju ustavnu vlast ugrađenu u član 53. Njegovo preziranje prema Hitleru bilo je opšte poznato. Prethodnog avgusta, javno je izjavio da, "zarad Boga, svoje savesti i zemlje," nikada neće imenovati Hitlera za kancelara. Privatno, Hindenburg je ironično primetio da bi, kada bi imenovao Hitlera na neku poziciju, to bilo za generalnog poštara, "da me može lizati s leđa dok lepi marke." U januaru je Hindenburg konačno pristao da imenuje Hitlera, ali uz veliku nevoljnost—i pod uslovom da nikada ne bude ostavljen sam u sobi sa svojim novim kancelarom. Do kraja februara, pitanje koje je svima bilo na umu bilo je, kako je Forward izrazio, koliko dugo će starajući se feldmaršal trpeti svog boemskog kaplara?

 

Taj članak u Forwardu pojavio se u subotu ujutro, 25. februara, pod naslovom "Koliko dugo?" Dva dana kasnije, u ponedeljak uveče, ubrzo pre 21 sat, Rajhstag je izbio u plamen, stotine vatre srušile su stakleni krov plenarnog sala i osvetlile noćno nebo iznad Berlina. Svedoci su se setili da su videli požar iz sela udaljenih 40 milja. Slika sedišta nemačke parlamentarne demokratije u plamenu poslala je kolektivni šok širom zemlje. Komunisti su krivili nacional-socijaliste. Nacional-socijalisti su krivili komuniste. Holandski komunista Marinus van der Lubbe, star 23 godine, uhvaćen je na delu, ali berlinski vatrogasni šef, Walter Gempp, koji je nadzirao vatrogasne operacije, video je dokaze o potencijalnoj nacističkoj umiješanosti.

 

Kada je Hitler sledećeg jutra sazvao svoj kabinet da razgovara o krizi, izjavio je da je požar očigledno deo komunističkog pokušaja puča. Göring je izložio komunističke planove za dalja podmetanja požara na javnim zgradama, kao i za trovanje javnih kuhinja i otmicu dece i žena istaknutih zvaničnika. Ministar unutrašnjih poslova Frick predstavio je nacrt dekreta o suspenziji građanskih sloboda, koji je dozvoljavao pretrese i zaplene, kao i ograničavanje prava država tokom nacionalne vanredne situacije.

 

Papen je izrazio zabrinutost da bi predloženi nacrt "mogao naići na otpor," posebno od "južnih država," misleći pritom na Bavarsku, koja je bila druga po veličini i moći nakon Pruske. Možda, sugerisao je Papen, predložene mere treba raspraviti sa državnim vladama kako bi se obezbedilo "prijateljsko rešenje," inače bi mere mogle biti viđene kao usurpacija prava država. Na kraju, samo jedna reč je dodata kako bi se sugerisale mogućnosti za suspenziju prava države. Hindenburg je potpisao dekret u zakon tog popodneva.

Stavljen u primenu samo nedelju dana pre martovskih izbora, vanredni dekret dao je Hitleru ogroman moć da zastraši—i zatvori—političku opoziciju. Komunistička partija je zabranjena (kako je Hitler želeo još od svog prvog sastanka kabineta), a članovi opozicione štampe su uhapšeni, a njihovi novine zatvorene. Göring je to već radio prethodnog meseca, ali su sudovi neizbežno naređivali oslobađanje uhapšenih. Sa dekretom na snazi, sudovi nisu mogli da intervenišu. Hiljade komunista i socijaldemokrata su privedene.

 

U nedelju ujutro, 5. marta, nedelju dana nakon požara u Rajhstagu, nemački birači su otišli na izbore. "Nijedni izbori nisu možda ikada održani u civilizovanoj zemlji kao ovi," napisao je tog dana Frederick Birchall u The New York Times. Birchall je izrazio svoje zgražavanje nad očiglednom spremnošću Nemaca da se podvrgnu autoritarnom režimu kada su imali priliku za demokratsku alternativu. "U svakoj američkoj ili anglosaksonskoj zajednici odgovor bi bio trenutan i ogroman," napisao je.

 

Više od 40 miliona Nemaca otišlo je na izbore, što je više od 2 miliona u odnosu na prethodne izbore, predstavljajući skoro 89 procenata registrovanih birača—impresivna demonstracija demokratskog angažovanja. "Od osnivanja nemačkog Rajhstaga 1871. godine, nije bilo tako visoke izlaznosti," izvestio je Vossische Zeitung. Većina tih 2 miliona novih glasova otišla je nacistima. "Ogromne izborne rezerve gotovo u potpunosti su koristile nacional-socijalistima," izvestio je Vossische Zeitung.

 

Iako su nacional-socijalisti pali ispod Hitlerovog obećanog praga od 51 procenat, ostvarivši samo 44 procenta biračkog tela—uprkos masovnom suzbijanju, socijaldemokrate su izgubile samo jedno mesto u Rajhstagu—zabrana Komunističke partije omogućila je Hitleru da formira koaliciju sa dvotrećinskom većinom u Rajhstagu potrebnom za usvajanje zakona o ovlašćenju.

 

Sledećeg dana, nacional-socijalisti su upali u kancelarije državnih vlada širom zemlje. Zastave sa svastikom visile su sa javnih zgrada. Opozicioni političari su bežali za svojim životima. Otto Wels, vođa socijaldemokrata, otišao je u Švajcarsku. Takođe je otišao i Heinrich Held, ministar-premijer Bavarske. Desetine hiljada političkih protivnika su odvedene u Schutzhaft ("zaštitnu pritvor"), oblik zadržavanja u kojem pojedinac može biti zadržan bez razloga neodređeno vreme.

 

Hindenburg je ostao tihi. Nije pozvao svog novog kancelara da odgovara za nasilne javne ekscese protiv komunista, socijaldemokrata i Jevreja. Nije iskoristio svoje ovlasti iz člana 53. Umesto toga, potpisao je dekret koji je dopuštao da se zastava nacional-socijalista sa svastikom vijori pored nacionalnih boja. Pristao je na Hitlerov zahtev da se stvori nova ministarska pozicija, ministar za javno prosvetljivanje i propagandu, koju je odmah zauzeo Joseph Goebbels. "Kolika sreća za sve nas što znamo da je ovaj uzvišeni starac s nama," napisao je Goebbels o Hindenburgu u svom dnevniku, "i kakva promena sudbine što sada idemo istim putem zajedno."

 

Nakon nedelju dana, Hindenburgovo prihvatanje Hitlera bilo je potpuno javno izloženo. Pojavio se u vojnoj uniformi u društvu svog kancelara, koji je nosio tamno odelo i dugu kapu, na ceremoniji u Potsdamu. Bivši feldmaršal i boemski kaplar pružili su jedno drugom ruke. Hitler se priklonio u navodnoj počasti. "Dan Potsdama" označio je kraj svake nade za rešenje iz člana 53 u vezi sa Hitlerovim kancelarstvom.

 

Istog utorka, 21. marta, izdat je dekret iz člana 48 koji amnestira nacional-socijaliste osuđene za zločine, uključujući ubistva, počinjena "u borbi za nacionalno obnavljanje." Muškarci osuđeni za izdaju sada su bili nacionalni heroji. Prvi koncentracioni logor otvoren je tog popodneva, u staroj pivari blizu centra grada Oranienburga, severno od Berlina. Sledećeg dana, prva grupa zatvorenika stigla je u drugi koncentracioni logor, u napuštenoj fabrici municije izvan bavarskog grada Dachaua.

 

Planovi za zakonodavstvo koje bi isključilo Jevreje iz pravnih i medicinskih profesija, kao i iz državnih kancelarija, bili su u toku, iako se Hitlerovo obećanje o masovnoj deportaciji 100.000 Ostjuden, jevrejskih imigranata iz Istočne Evrope, pokazalo kao složenije nego što se očekivalo. Mnogi su stekli nemačko državljanstvo i bili su zaposleno. Kako je strah od deportacije rastao, povlačenje novca iz lokalnih banaka izazvalo je paniku kod drugih banaka i preduzeća. Računi jevrejskih deponenata bili su zamrznuti dok, kako je jedan zvaničnik objasnio, "ne reše svoje obaveze prema nemačkim poslovnim ljudima." Hermann Göring, sada predsednik novoizabranog Rajhstaga, pokušao je da smiri situaciju, uveravajući nemačke jevrejske građane da zadržavaju istu "pravnu zaštitu za osobu i imanje" kao svaki drugi nemački građanin. Zatim je kritikovao međunarodnu zajednicu: stranci ne smeju da se mešaju u unutrašnje poslove zemlje. Nemačka će sa svojim građanima raditi ono što smatra prikladnim.

 

U četvrtak, 23. marta, delegati Rajhstaga okupili su se u operi Kroll, nasuprot spaljenim ruševinama Rajhstaga. Sledećeg ponedeljka, tradicionalni nemački orao je uklonjen i zamenjen ogromnim nacističkim orlom, dramatično osvetljenim sa raširenim krilima i svastikom u njegovim kandžama. Hitler, oblečen u smešnu uniformu braunširta sa svastikom na rukavu, stigao je da predstavi svoj predloženi zakon o ovlašćenju, koji je sada formalno nosio naziv "Zakon za otklanjanje patnje naroda i Rajha." U 16:20, prišao je podijumu. Izgledajući neuobičajeno nervozno, prelistavao je gomilu stranica pre nego što je počeo da čita nesigurno sa pripremljenog teksta. Tek postepeno je preuzeo svoj uobičajeni animirani retorički stil. Nabrojao je neuspehe Vajmarske republike, a zatim izložio svoje planove za četverogodišnji mandat svog predloženog zakona o ovlašćenju, koji je uključivao vraćanje nemačkog dostojanstva i vojne paritetnosti u inostranstvu, kao i ekonomsku i socijalnu stabilnost kod kuće. “Izdaja prema našoj naciji i našem narodu ubuduće će biti surovo iskorena,” zakleo se Hitler.

 

Rajhstag se povukao da razmotri zakon. Kada su se delegati ponovo okupili u 18:15 tog večera, reč je dobio Otto Wels, vođa socijaldemokrata, koji se vratio iz svog švajcarskog egzila, uprkos strahovima za svoju ličnu sigurnost, da bi se lično suprotstavio Hitleru. Kada je Wels počeo da govori, Hitler je pokušao da ustane. Papen ga je dodirnuo po zapešću kako bi ga zadržao.

 

"U ovom istorijskom času, mi nemački socijaldemokrate svečano se obavezujemo principima humanosti i pravde, slobode i socijalizma," rekao je Wels. Prekorio je Hitlera zbog pokušaja da potkopa Vajmarsku republiku i mržnje i podela koje je zasadio. Bez obzira na zla koja je Hitler nameravao da donese zemlji, Wels je izjavio da će osnovne demokratske vrednosti republike opstati. "Nijedan zakon o ovlašćenju ne daje vam moć da uništite ideje koje su večne i neuništive," rekao je.

 

Hitler je ustao. "Lepite teorije koje ste, gospodine delegate, upravo izneli reči su koje su došle malo prekasno za svetsku istoriju," započeo je. Odbacio je tvrdnje da predstavlja bilo kakvu pretnju nemačkom narodu. Podsetio je Welsa da su socijaldemokrate imale 13 godina da se pozabave problemima koji su zaista važni nemačkom narodu—zaposlenjem, stabilnošću, dostojanstvom. "Gde je bila ova borba tokom vremena kada ste imali moć u svojim rukama?" upitao je Hitler. Delegati nacional-socijalista, zajedno sa posmatračima u galerijama, aplaudirali su. Ostali delegati su ostali mirni. Neki su ustali da iznesu svoje zabrinutosti i stavove o predloženom zakonu o ovlašćenju.

 

Centristi, kao i predstavnici Bavarske narodne stranke, rekli su da su spremni da glasaju za zakon uprkos rezervama "koje bi u normalnim vremenima teško mogle biti prevaziđene." Slično tome, Reinhold Maier, vođa Nemačke državne stranke, izrazio je zabrinutost zbog onoga što će se dogoditi sa sudskom nezavisnošću, pravnom procedurom, slobodom štampe i jednakim pravima za sve građane pod zakonom, i izjavio da ima "ozbiljne rezerve" prema davanju Hitleru diktatorskih ovlasti. Ali zatim je objavio da njegova stranka takođe glasa za zakon, što je izazvalo smeh u sali.

 

Nedugo pre 8 sati tog večera, glasanje je završeno. 94 delegata socijaldemokrata koji su bili prisutni glasali su protiv zakona. (Među socijaldemokratama bio je i bivši ministar unutrašnjih poslova Pruske, Carl Severing, koji je uhapšen ranije tog dana dok je pokušavao da uđe u Rajhstag, ali je privremeno pušten kako bi mogao da glasa.) Preostali delegati Rajhstaga, ukupno 441, glasali su za novi zakon, dajući Hitleru četiri petine većine, što je bilo više nego dovoljno da zakon o ovlašćenju stupi na snagu bez izmena ili ograničenja. Sledećeg jutra, američki ambasador Frederic Sackett poslao je telegram State Departmentu: "Na osnovu ovog zakona, Hitlerova vlada može rekonstruisati ceo sistem vlasti jer praktično eliminiše sve ustavne restrikcije."

 

Joseph Goebbels, koji je tog dana bio prisutan kao delegat nacional-socijalista u Rajhstagu, kasnije će se diviti što su nacional-socijalisti uspeli da potpuno raspuste federativnu ustavnu republiku isključivo kroz ustavne metode. Sedam godina ranije, 1926. godine, nakon što je izabran u Rajhstag kao jedan od prvih 12 delegata nacional-socijalista, Goebbels je bio sličnim iznenađen: Iznenadio se kada je otkrio da su on i ovih 11 drugih ljudi (uključujući Hermanna Göringa i Hansa Franka), smešteni u jednom redu na periferiji plenarnog sala u svojim braunširtskim uniformama sa svastikom na rukavima, imali—čak i kao samoizjavljeni neprijatelji Vajmarske republike—slobodno putovanje prvom klasom vozom i subvencionisane obroke, zajedno sa sposobnošću da ometaju, blokiraju i paralizuju demokratske strukture i procese po svojoj volji. "Velika šala na račun demokratije," primetio je, "je ta što pruža svojim smrtnim neprijateljima sredstva za sopstveno uništenje.”

 

O AUTORU
Timothy W. Ryback
Timothy W. Ryback je istoričar i direktor Instituta za istorijsku pravdu i pomirenje u Hagu. Autor je nekoliko knjiga o Hitlerovoj Nemačkoj, a najnovija je "Takeover: Hitlerov konačni uspon na vlast."

 

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

25 minutes ago, Maharaja said:

U mom selu se kaže: dobio je k**** da izbije oči. Od Meksika je dobio isto što Meksiko radi od 2019. godine. Sa istom brojevima. Od Kanade je dobio da ćemo potrošiti nešto para za granicu, a inače sav kriminal dolazi sa juga, tako da je korist. A korist je i što je ujedinio Kanađane kao retko ko do sada.

 

Elem, verovatno je bio neko dovoljno pametan da uzme digitron i da mu kaže da ohladi, kad je naišao na tvrdo od Kanade i Meksika.

 

Za sada:

 

Meksiko+Kanada 1 : 0 Trampija

 

Videćemo za mesec dana opet.

 

Bas me interesuje kako ce sada da napuni kasu? 

Jos je otvorio, pazi sad, suvereni fond 😂  iz kog ce se finansirati ne znam sta, ali moguce je da kupi tiktok 🤣 koji isto ne znam odakle ce da pune... znam da od drugara bilionera sigurno nece. 

 

 

Tiktok moze, ali medicaid ne - sve za ljude. 

 

[shonke]

17 hours ago, Angelia said:

Proricali su mnogi I propast USA, I neonaciste na vratima, uvek nekako kad vam se ne svidja necije misljenje proricete doom and gloom.

 

Pa to se upravo dešava. To što si ti slepa da to ne vidiš je sam otvoj problem.

[shonke]

4 hours ago, Angelia said:

Ah OK, znaci Mexico I Canada su pobedile, iako su prihvatili njegove zahteve

 

Pa i on je prihvatio njihove. Mexico će pojačati kontrolu ulaska u MX da bi smanjio izvoz oružja kartelima koji najviše dolazi iz USA.

 

Canada će napraviti joint taks force sa USA za kontrolu granice i time će smanjiti ulazak kriminalaca iz USA i šverc na sever koji je nemerljivo veći nego u sprotnom pravcu.

 

TRUMP je poklekao čim je osetio tvrdo tj čim su mu uzvratili istom merom.     Kad ga dohvate Kinezi, neće mu biti dobro.

 

Samo glupanderi to ne vide. isto kao što glupanderi misle da će prebacivanjem poslova koje vrši federalna administracija na state administraciju da se uštedi neka para a samo će da se trošak presipa sa federalne na državne budžete.