Arsenije Pesic

Novica nije elokventan lik, plus se stegao da je jedva progovarao, ali je uspeo da kaže sve što je trebalo, i to sa merom, da ne pređe u patetiku. Odlično je on ovo izneo sinoć, još da je nabo onu trojku na kraju da eksplodira Arena, ali dobro, sledeća će ući Efes je vrlo pristojno odradio svoju ulogu, ispoštovali su događaj maksimalno. Nisu zapinjali previše, ali dovoljno da utakmica ne bude samo revijalna. Publika...proteći će još mnogo kanalizacije Arenom dok na beznačajnu meru ne budu svedeni oni koji na ovakvom događaju pevaju o Čović Vesni i silovanju Zvezde, zvižde na predstavljanju prvaku Evrope koji je došao da uveliča oproštaj igračke legende, iskoriste i ovu priliku da naprave frku i tako dalje. Ne računajući ovo iznad, fino veče, primeren oproštaj od Dude, eto, pogodilo se da utakmicu igraju njegov prvi i njegov poslednji klub koji je vodio kao prvi trener, Novica dostojno ispraćen u penziju, na kraju i basket bio sasvim gledljiv.

Potpuno primerena izreka za Dudu. Danas nešto razmišljam, to je čovek koji mi je donosio radost praktično otkad znam za sebe, eto nikada ranije nisam o tome razmišljao. Hvala legendo. A i slika je kidalica.

Arsenije govedo.

Laganica.

To je to Skraćena verzija sa najbitnijim detaljima, postovao kolega na tenisu:

Od kada se ponovo pogoršala situacija kod nas, Kinezi koji žive/rade ovde ne mogu u Kinu. Koliko sam razumeo, uslov da bi mogli da ih puste u zemlju jeste potvrda koju moraju da dobiju od kineske ambasade u zemlji u kojoj se nalaze. Nema potvrde - nema povratka nazad. Inače, kolega o kojem sam pisao pre par nedelja (dve doze Fajzera) konačno je bolje. Bio je u kovid bolnici u Kruševcu, na intenzivnoj pa poluintenzivnoj i sada je konačno doma. Dobro je, osim hroničnog umora i malaksalosti nema drugih problema. D dimer mu je ludovao, sada se i to unormalilo.

Sinoćna slagalica ljudi moji, skočko i asocijacije, nađite negde, šou. Večeras drugi meč, nikako ne propustiti.

Au jbt kakav užas za Arona. Aj' valjda će oparavak i povratak na teren brže nego nako što je u početku izgledalo. Pozdravite ga od mene. Poslao bih mu i banane nego to je vruća roba trenutno Bravo za moje dalje rođake Pešiće (Marka i Karija) i njihovu reakciju.

Bilo je nekoliko situacija gde su imali višak ali nije bilo preciznog pasa ili dobre kretnje. Pre primljenog gola imali smo situaciju da nam je u 16 bio samo Pavlović sa dva Irca. Centaršut otišao na drugu stativu, ovaj Irac loše primio loptu i tako se završilo. To su situacije koje bi ozbiljniji napad lako rešio. Plus ta gubljenja lopte na našoj polovini. Prijateljska utakmica protiv Katara na neutralnom terenu i takmičarska protiv Irske na njihovom - u startu je velika razlika u pristupu utakmici, da ne upoređujemo uopšte kvalitet. Razlika je vidljiva bukvalno u svakom duelu, svakom startu, mnogo su tvrđi Irci i teže ih je probiti. Nama su bila dovoljna po dva igrača u napadu protiv Katara da im naprave haos u odbrani u nekoj kontri, ovde je ipak bilo komplikovanije, ne bismo napravili toliko šansi sa manje igrača u napadu. I što reče Barkli visok presing je pomogao odbrani, gde su svi napadači odradili svoj deo trčanja. Nisu Irci previše često to probijali pa ni odbrana nije često 'ginula'.

Piksi se odlučio na svestan rizik da ostavi promaju u odbrani uz procenu da Irci nisu dovoljno kvalitetni da to i kazne. I bio je u pravu, da nije bilo Sergejevog privremenog pomračenja uma ne bi nam ni dali gol. A čak i taj jedan primljeni ne bi smeo da nam bude problem, međutim malo odličan golman, malo sreća, malo nedostatak koncentracije i umesto bar 4 gola koja smo po igri i šansama trebali da damo, dali smo samo 1. Dakle vrlo hrabra i po meni ispravna odluka da igra na ovaj način protiv Irske, jer smo videli dominaciju u svakom pogledu. Ovoliko šansi i šuteva na gol protiv Irske u gostima u stanju je da stvori vrlo mali broj reprezentacija. Samo da mi nastavimo na ovaj način da igramo i ja se ne brinem za rezultate i plasmane.

Na osnovu ono malo mečeva koje sam gledao, prema prikazanoj igri, cenim da najveće šanse za osvajanje imaju redom: ruski Nemac, Danilo Međedović, Novak. S druge strane, nadam se da je ovaj treći ipak ostavio nešto u rezervi za odlučujuće mečeve, u smislu da može još da podigne svoj nivo igre. Kod prve dvojice rekao bih da je ovo što prikazuju ujedno i njihov maksimum. Biće vrlo zanimljivo, nadam se da će nekako da prođe Beretinija, a onda i počisti ovu dvojicu u polufinalu i finalu u, šta znam, nekih desetak setova Mislim, ako će već da bude čudo zvano GS, a zaista bi bilo svetsko čudo, mora da bude filmska priča. Sad se setih, snima li Novak još uvek onaj film?

Moram da priznam da ne gledam Kostića u klubu pa je verovatno to razlog, ali me vrlo prijatno iznenadio svojim centaršutevima. Dobro, pomaže kad ne mora previše da se muči da bi stvorio prostor za centaršut kao što je bio slučaj protiv Luksemburga, ali on je to savršeno koristio. Napadači su bukvalno imali zicere. Takođe, divna akcija i majstorsko dodavanje Sergeja za prvi gol. Igramo lep i efikasan fudbal, od kada postoji reprezentacija Srbije uporedivo samo sa vremenom kad je Antara bio na klupi.

Kad sam 'došao' na b92 forum 2009., imao si Kapablanku na avataru, ona slika u zelenom odelu. PPP nikada nisam čitao, tako da ne može biti zabune u tom smislu. E da, sećam se i da si me nakon prvog posta pitao da li sam išao neku školu/gimnaziju, iz koje si znao nekog Arsenija Pešića. Pre nego što tražiš zabranu prilaska, samo da kažem da imam običaj da pamtim ovakve trivije, nema potrebe da se osećaš ugroženim.

Ovom hepeningu je samo nedostajalo da estradna umetnica Seka zapeva pomešaj ove noći crnu i zlatnu... Da li mi se sviđa ili ne mogu da komentarišem tek kad dresovi budu zaigrali, pod ovim svetlom za teranje provalnika ne mogu baš da steknem jasnu sliku. Ono što će sigurno da mi brka u oko cele sezone je globos osiguranje.

Prvi koji ja pamtim je Hoze Raul Kapablanka, posle je prešao na Nikolsone.

Mislim da ima mnogo kg više nego kad sam je poslednji video. Pa se pitam kada sam je to poslednji put video.

Od kada Dona Vekić izgleda ovako, šta sam propustio? Btw, odličan meč odigrale ona i Muguruza.

Sa ovim se slažem. A oko čega se mi ustvari raspravljamo?

Da, milion želja koje se kad izgubiš od Španije i Argentine pretvore u milion uvreda. Pa se neko nekad verovatno zamisli i kaže čekaj, ako će svakako da me pljuju, zašto bih se cimao? Rekoh već, nema svako stomak. A čak i da isključimo pljuvanje kao faktor, nekoga jednostavno ne zanima da ispunjava tuđe želje. Opet to igranje na kartu pozdrava i želja sunarodnika. Rekoh već gore da je to karta za vožnju u dva pravca. Ako te vozi to što će da te slave kad pobediš i pljuju kad izgubiš, super. Ako ne, moraš da imaš i neki drugi, dodatni motiv. Taj dodatni motiv je uglavnom lova kad igraš za klub, a za reprezentaciju mora da bude nešto treće. Neko to ima, neko nema. A kako su Argentinci došli do timskog duha i osećaja zajedništva? Zvao ih neko iz saveza svakog meseca? Pa nije, savez nisu ni imali. Razumem šta hoćeš da kažeš, verovatno svakom prija da ga neko povremeno pozove i pita za zdravlje, nije sporno. Da li će zbog toga da odluči da igra za reprezentaciju, nisam siguran. Pa verujem eto da je Kokoškov ljudski pričao sa svima, pa su ga mnogi ljudski odjebali. Pa njima je taj savez (dobro, Vučić, svejedno) omogućio da kvalifikacioni turnir igraju kod kuće, pred svojom publikom, da se ne cimaju da i za to idu na neki kraj sveta. I to zadovoljstvo debelo košta, nije svako imao tu privilegiju. Svi uslovi su obezbeđeni za kvalitetne pripreme. Za onog ko hoće da igra za reprezentaciju, više nego dovoljno. Za onog ko neće, uvek će nešto da fali. Tako da nisam siguran da je pojačano titranje igračima rešenje problema.

Kako je lakše kad bilo ko ume da centriše, ne samo bekovi. Ovako upotrebljivi centaršutevi iz igre su kod nas velika retkost. Da, baš je nejasno. Pavlović je odličan tehničar, ali učinak mu je uvek loš. Fali mu malo brzine definitivno, i u kretanju i u donošenju odluka. Možda je što kaže Alek neka pozajmica najbolje rešenje trenutno, nije isključeno da u nekom trenutku to klikne, ali sigurno neće dok je poslednja opcija na svojoj poziciji.

Ja ne bih uzroke tražio na drugim stranama, stvar je individualna. Pitaj Argentince, njihovu sjajnu generaciju, kakve su uslove imali i kakav im je bio savez pa su svake godine svi bili tu. Čini mi se da je bilo situacija da su sami plaćali pripreme ili opremu ili nešto tako. Uostalom, isti nam je savez i za žensku reprezentaciju, njima je iz nekog razloga dobar? Sada kad je jedan dežurni krivac otišao, pravi se drugi od Danilovića, a realno ni on ni savez niti imaju posebne zasluge za ponašanje košarkašica, niti krivicu za ponašanje košarkaša. Stvar je individualna, a jedini koji može potencijalno da utiče na individualnu odluku igrača svojim ponašanjem, činjenjem ili nečinjenjem, i to u nekim drastičnim slučajevima, jeste selektor. A eto selektor je Kokoškov, fotorobot odmerenog, kulturnog i poželjnog za komunikaciju čoveka. Dakle, ne bih razloge i opravdanja prebacivao na nekog drugog. Od tih spoljnih faktora jedino bih mogao da priznam društvene mreže i internet. Najgori trener na svetu neće moći da te izvređa ni deseti deo od onoga što ćeš pročitati o sebi za 10 minuta na internetu. Nema svako stomak za to jbg. Druga je priča koji je individualni razlog za neodazivanje. Tu onda možemo da polemišemo koliko je nešto opravdano ili ne, ali ja svakako nikome ne prebacujem ništa. Naravno da bih više voleo da su svi tu i da šurimo svake godine ali nemam pravo da se ljutim ni na koga. Šta, kao on je sebičan što neće da se odazove a ja nisam sebičan što tražim od njega da se odazove da bih ja mogao da se radujem i urlam toooo mi smo najbolji, mi smo šampioni. I jeste jbg, meni je iz nekog razloga oduvek najveći užitak u timskim sportovima kad zapleše košarkaška reprezentacija, to mi je nenadjebiv osećaj. Ali nekad biva nekad ne. Fudbal je kao sport fizički zahtevniji od košarke. Razlika je u tome što su košarkaši jelte specifični ljudi, u proseku visoki 2m i teški 90+ kila, pa im fizički napori teže padaju nego fudbalerima, potrebno im je duže vreme za oporavak a zglobovi i ligamenti trpe veća opterećenja.

Nije strašno što ne znaš imena, ovako kako si ih opisala znaćemo odmah o kome se radi. Hvala što si podelila frst imprešns sa nama. Nego me ova priča podsetila koliko ja nikad nisam imao pojma da procenim buduću karijeru nekog klinca. Otprilike svi za koje sam tvrdio da će da urade nešto ozbiljno nisu uradili ništa. Mislim, umem ja da vidim pluseve i minuseve u njihovoj igri, nije to problem, ali domet u karijeri nula poena. Sećam se kad sam odgledao nekoliko utakmica juniorske reprezentacije na pripremama, pre nekih 7-8 godina, to je bila generacija Ogija Jaramaza, Zagorca, Davidovca, Brane Đukanovića, Centri su bili Vasa Vučetić i Veljković čini mi se. I sećam se kako sam tvrdio da će Brano da bude ozbiljan trpač i napravi ozbiljnu karijeru. Za Zagorca sam pisao da me građom ali pomalo i nekim potezima podseća na Kukoča. Ono jeste, može da se kaže da je Zagor Kukoč za siromašne, previše siromašne za život u faveli level siromašne, ali dobro.

Dvojka bi trebalo da je suprotno od ovoga, spori ritam, pesme tipa znaš li dragi onu šljivu ranku, stani stani ibar vodo i tako to.

Dobar, ali ne pratiš fokus diskusije, a to je izvoRinka i njen uticaj na moje snove, u trenutku kada sam zatrovao jednu nadasve ozbiljnu i akademsku diskusiju. Pošto ne znam koliko ljudi prate taj deo pop kulture, a da bih objasnio jačinu i surovost Mitrove kletve, poslušaj samo prvih pet sekundi pa zamisli da ti prrrrrrrr uleti u sred sna kao zaboravljeni alarm. E da, prešli smo na tatu ko hardcore štreberi, učiteljica da nas pohvali.