-
Posts
1,564 -
Joined
-
Days Won
9
Everything posted by Arsenije Pesic
-
Proces traje hiljadu godina ali u tom procesu imaš hiljadu mikroprocesa, a svaki od njih je značio da se ograđuje deo mora a zatim se iz ograđenog dela voda ispumpava/isušuje uništavajući sve od živog sveta što je ostalo unutra. Bilo je i u Holandiji prethodnih decenija ekoloških pokreta koji su se žestoko protivili tom procesu. Nego nije to suština priče. Hteo sam da kažem da je redovna i normalna pojava da se u cilju opšteg dobra ili razvoja nešto žrtvuje. Eto vredni holandski narod je procenio da mu je korist od dobijanja novih površina na uštrb mora veća od štete na postojećim lokalnim ekosistemima. I ja se s njima slažem i mislim da su doneli dobru odluku. Tako je i sa milion drugih primera, za svaki pojedinačno se mora doneti odluka. Tako je i sa rudnicima, čak i iste zemlje za različita ležišta i potencijalne rudnike donose različite odluke. I nas ovde čeka jedna takva odluka vezana za ležište litijuma na prostoru Jadra. Mislim, čeka nas više odluka o više novih potencijalnih rudnika raznih ruda, ali ovde je tema Jadar i Rio Tinto. Sve što od početka tražim je da se trezveno razmotre informacije koje su nam dostupne. Lično sam se trudio da se količina informacija i izvora informacija poveća, da bi se dobila što jasnija slika. I dao svoje viđenje koje informacije smatram više a koje manje relevantnim. I na kraju dao i svoje mišljenje - dakle, na osnovu sada dostupnih informacija, smatram da treba ići u pravcu otvaranja rudnika. To ne znači da, na osnovu nekih novih informacija, neću u nekom trenutku promeniti mišljenje. I bilo bi dobro da su svi spremni na to, jer ako ćemo svi da ostanemo zauvek u rovovima koji su iskopani na samom početku, odluka neće biti dobra kakva god bila jer će biti doneta na pogrešnim osnovama. Ovde pre svega mislim na sud javnosti, uključujući i stručnu javnost. Što se tiče lokalnog stanovništva kojeg se ova priča najdirektnije tiče, ima tu nekoliko aspekata. Naravno da je ekologija jedan od bitnih, ali možda nije ključni. Ljudi se generalno plaše promena i plaše se nesigurnosti i neizvesnosti. I da je ovaj projekat najsavršeniji i najčistiji, ta vrsta otpora bi ostala. Evo primera: tamo negde 2001-2002. godine, dolazi Zoran Đinđić u Bor i kaže trebalo bi razmišljati o prelasku na neke druge grane industrije jer RTB Bor, ovakav kakav je, nema perspektivu. Da malo pojasnim tadašnju situaciju: cena bakra je bila na nivou 1.200 - 1.300 dolara po toni (radi upoređenja, sada je na preko 9.000 $/t) i bez jasnih indicija da će se situacija popraviti u bližoj budućnosti. Troškovi dobijanja bakra su bili značajno viši od cene bakra. Za sankcijama i bombardovanjem već značajno uništen RTB to je značilo prilično bezizlaznu situaciju. Plate su bile bedne. Ekološka situacija i uslovi rada katastrofalni, mnogo gori nego sada. I u takvoj situaciji, lokalno stanovništvo je htelo da rastrgne Đinđića zbog toga što je rekao, bukvalno mu nikada to nisu oprostili. Epilog je da je sve do 2007-08. godine RTB bio na grbači države, odnosno njenih građana poreskih obveznika. Pa čak i nakon toga je sve funkcionisalo uz mnogo problema, ali nije to sad tema. Hoću da kažem da ni u tako katastrofalnoj situaciji ljudi nisu bili spremni na promene. I da se u principu ljudi više boje neizvesnosti i promena nego nečeg drugog. Imam takođe i primer za to koliko baš ekologija i uslovi rada utiču na odluke lokalnog stanovništva. U okolini Bora ima dosta sela i neka su manje a neka više u ekološkim problemima. Ali ima i nekih koja su na 10-15 kilometara od Bora i gde nema praktično nikakvog uticaja na životnu sredinu, tako da ljudi slobodno i bez problema mogu da se bave poljoprivredom, turizmom, privatnim poslom, čime god. Međutim, ogromna većina od onih koji su imali takvu mogućnost, izabrali su da rade u RTB-u, sada Zijinu. Neki od njih su radili ili rade u teškim uslovima, na teškim poslovima i sve to su prihvatili kao bolju alternativu nego da žive samo od poljoprivrede. I da dodam, ima i onih koji nisu odustali od poljoprivrede ili nekog drugog dodatnog posla zato što rade u Zijinu, nego rade i jedno i drugo. Tako da unutar tog sistema svaki čovek i svaka porodica radi i svoj interni trade off i radi onako kako misli da je najbolje. Jasno mi je da ova paralela ne može direktno da se primeni jer u jednom slučaju imamo tradicionalno rudarski a u drugom tradicionalno poljoprivredni kraj. Ali i u dolini Jadra će, bude li došlo do otvaranja rudnika, ljudi imati iste dileme i cenim donositi iste odluke. Jer ne treba mnogo mistifikovati ni priču o samim poslovima. Direktno u rudniku, u podzemnoj eksploataciji bi radilo 250-300 ljudi. To bi u početku verovatno moralo da se obezbedi sa strane. Ne verujem ni da bi to bio neki veći problem, ima u okruženju, mislim na Srbiju i Bosnu, mnogo rudarskih krajeva i mnogo ljudi koji su imali veze sa, ili radili u rudarstvu i koji bi za dobre uslove i plate sigurno došli da rade. Lokalno stanovništvo bi se postepeno odlučivalo na tako nešto, kada bi videli da rad u rudnicima ne mora da bude toliki bauk. Sva ostala radna mesta bi bila na površini terena i tu ne vidim da bi bio problem za ljude iz okoline da rade na tim poslovima. Bilo bi tu i elektro-mašinskog održavanja i administrativnih poslova, vozača kamiona, a i u samoj proizvodnji ništa što ne bi moglo da se nauči za nekoliko meseci obuke i prakse. I još jedna stvar, nisam siguran da je referendum najbolji način da se ovakve stvari rešavaju. Na stranu pravni aspekt koji bi u slučaju Jadra bio vrlo sporan, sam princip donošenja strateških odluka na referendumu je po meni upitan. Daću opet jedan primer: čeka nas zatvaranje podzemnih rudnika uglja. Jer, od 8 ili 9 sada aktivnih u Srbiji, realnu perspektivu odnosno mogućnost da rade bez gubitka imaju 2 ili 3. Ostali praktično oduvek posluju sa gubicima, ali je zbog socijale uvek bilo lakše pokrivati gubitke i sačuvati radna mesta. A to su nezamislivo teški poslovi i uslovi rada. Teški fizički poslovi, tehnologija stara sto godina, borski rudnik je recimo apoteka u odnosu na to. To će jednom, neko, morati da zaustavi. Mislim, koja je logika da svi mi, decenijama, plaćamo nekom da radi u rudniku uglja? Nema nikakvog smisla, right? A sad pogodite šta bi bila odluka lokalnog stanovništva da se to pitanje stavi na referendum? Teške odluke su teške zato što, šta god da odlučiš, nekoga će ta odluka teško da pogodi, ali bez obzira na to, moraš doneti najbolju moguću odluku. Pitati Margaret Tačer kad je pre četrdesetak godina zatvarala rudnike uglja.
-
Lesor je prošle sezone u plej ofu Evrokupa uvek bio na parketu kad se odlučivalo. Protiv Budućnosti je baš pokidao, bio je i MVP četvrtfinala, a i u polufinalu i finalu je uvek bio u igri u tesnim završnicama.
-
Siguran sam da bi se svaki marine biologist složio da zauzimanje stotina hiljada hektara okeana i obale u stvari znači samo rasterivanje riba. Zanimljivo kako se lako minimizira uticaj na životnu sredinu kada nam to odgovara. Sada nema tužnih okica da gledamo u njih.
-
-
Pošto se već nekoliko puta povlači paralela sa Argentinom i protestima koji se tamo dešavaju, trebalo bi ipak napomenuti par stvari. U Argentini je na tapetu kanadska kompanija Pan American Silver, u pitanju su ležišta srebra, koja bi se otkopavala površinskim kopovima a u preradi bi se za dobijanje srebra koristili cijanidi. I to je bio okidač za proteste. Ja sam i ovde par puta pominjao da je kod nas od Rio Tinta i litijuma mnogo opasniji potencijalni rudnik zlata na Crnom vrhu, gde bi se, pazi sad: otvorili površinski kopovi i koristili cijanidi, stotine tona na godišnjem nivou, za izdvajanje zlata iz rude. A na Crnom vrhu je priroda mnogo 'netaknutija' nego u dolini Jadra. Što se tiče te famozne studije i Rio Tinta, oni ne mogu da dobiju ni dozvolu za izgradnju, a kamo li upotrebnu dozvolu bez odobrene studije uticaja. Može uvek da se tvrdi da to neće biti ispoštovano, ali dosadašnja dešavanja pokazuju suprotno - RT do sada nije započeo nikakve radove, izgradnju nijednog objekta. Jedino su otkupljivali zemljište, što nema direktne veze ni sa kakvim dozvolama. I u pravu si da za bilo kakvu promenu kapaciteta mora da se ponovo radi kompletna dokumentacija, pa i studija uticaja. Ta procedura je recimo potpuno ispoštovana svaki put kada je u pitanju Zijin.
-
A dobro, stvarno ne može da se kaže da kriju, ali nije baš ni na izvol'te. Činjenica je da Rio Tinto vrlo loše hendluje ovu situaciju od samog starta. Nema na čemu, ali kao što sam bio protiv preterivanja da će sve u krugu od 100 kilometara da bude sprženo i da će otrovi da unište Jadar, Drinu, Savu, Dunav i Crno more, tako sam i protiv druge krajnosti. Nije tih nekoliko stotina hektara malo, naročito za ljude koji žive tamo. I naravno da će biti uticaja na staništa retkih i ugroženih vrsta. Imaš detaljno o tome i u zahtevu za određivanje obima i sadržaja studije uticaja, u materijalu za koji sam ostavio link gore, a ima nešto i na prethodnim stranama.
-
Ostavljao sam ja ranije linkove sa kojih može da se preuzme dosta materijala i vezano za sam projekat i posebno vezano za uticaj na životnu sredinu. Dakle na dnu ove stranice ministarstva zžs možeš da nađeš link sa kojeg možeš da preuzmeš dokumentaciju koju je RT dostavio. U dokumentaciji ima i mnogo mapa. Još mapa, ovde.
-
Ne, to "svi rizici su potencijalni" nisam ja napisao. Šta se sigurno menja? Tih trista hektara koje će zauzeti postrojenja i jalovišta. Vrlo verovatno i nivo podzemnih voda, jer rudnik ne može da izbegne podzemne vode, a rudnik mora da ispumpava na površinu svu vodu koja mu se skupi u podzemnim prostorijama jer drugačije ne bi mogao da funkcioniše. Zatim biodiverzitet, o tome se upravo piše na prethodnih par strana. Demografija, verovatno. Sve ostalo, teško da bih mogao da procenim. Postoji razlog zašto studiju o proceni uticaja na životnu sredinu rade ozbiljni timovi stručnjaka, mesecima.
-
Potpisom Lesora me iz nekog razloga preplavio optimizam. Dakle biće krivac za dve Zvezdine izgubljene ABA titule.
-
Ne, infantilno je to što skoro da nisi u stanju da napišeš post a da mene na neki način ne potkačiš. Što se tiče onoga o čemu pišeš, Pomešao si me s nekim.
-
Jasno, i ja takvo mišljenje poštujem. I ne moramo da se složimo. Nije se meni pravo niotkuda pojavila fiks ideja da će ekološki pokreti odjednom da ojačaju i budu u stanju da utiču na institucije, nego sam video kako se u praksi to dešava jednom, pa drugi, pa n-ti put. I onda pomislio - pa čekaj, gde je najveća šansa da nešto profunkcioniše kako treba? U tome da postojeće institucije same od sebe odjednom počnu da rade, u tome da se promeni vlast i izgrade institucije koje će da rade, ili ovo treće? I došao do zaključka da je to trenutno najbolji izbor i da ću to maksimalno da podržavam, bar dok ne dođe Godo. Ali niti to znači da sam ja u pravu niti da svi moraju da se slože. Ono što nikako ne kapiram je da nekim ljudima ovde nije dovoljno da se ne slože i da misle drugačije nego moraju da idu i u provokacije, etiketiranje i vređanje. Nema na čemu, nije teško naterati ribu u vodu
-
Na to sam odgovorio jedno šest puta i nema više svrhe da se ta priča ponavlja. Šta god ja napisao, bar 90% ljudi nikada neće promeniti svoje mišljenje a ja uopšte nisam u misiji da se bavim time. Rekao sam nekoliko puta svoj stav o svemu, većina ljudi misli drugačije i to je sasvim ok, ja neke nove argumente nemam. Ali samo tebi za ljubav evo još jednom: na osnovu informacija koje su meni bile dostupne o čitavom projektu, formirao sam stav i izneo ga ovde. I smatram da bez obzira na vlast, pritisak javnosti i ekološki pokreti mogu da nateraju domaće institucije da rade svoj posao, tj. da prvo sagledaju sve štetne aspekte ovog projekta i ako se dobiju dokazi da je projektovana tehnologija i načini zaštite životne sredine u skladu sa našim propisima, da se projekat odobri. A kad krene sa radom, opet je potrebno pratiti sve ekološke parametre, što nije rocket science i reagovati kada/ako bude potrebe. Sve ostalo, što se tiče samih proizvoda, tržišta itd., niti ćemo mi nešto da se pitamo niti je naš problem, već onoga koji je uložio stotine miliona u taj projekat i planira ulaganje još stotina miliona. Mislim da na tom nivou ipak niko nije tolika budala da ulaže u projekat koji će doneti proizvode koji ne mogu da se prodaju. To što bi mi trebali da uradimo u čitavom procesu je po meni moguće i ostvarljivo, za tebe i većinu ovde utopija i kažem, sve je OK. Verovao ili ne ja ću preživeti ako ne bude tog rudnika, Lično mi ništa ne znači ni ako bude otvoren ni ako nikada ne bude otvoren. Iskreno, nikako mi nije jasna histerija oko ovog pitanja. Čak i ovde na forumu, konstantno trpim prozivke zbog toga što pišem i ne znam ni da nabrojim kako sam sve nazivan zbog toga. I to je to za sada, kako bude novih saznanja tako ću možda i da promenim svoje mišljenje o svemu.
-
Dobrodošla na tamnu stranu Dole će ići priča o tehnološkim procesima za koje je Cyber pitala pa stavljam u spoiler da oni koje ne zanima mogu da preskoče.
-
Nemoj 'leba ti da potežeš argument stručnosti, bar što se mene tiče, nemam snage za još jedan krug. Daj da komentarišemo napisano, neka svako individualno proceni kome će da veruje i šta ima više smisla.
-
'Ajde malo da razradimo taj biznis plan. Da investiramo u poljoprivredu. Prvo pitanje, ko da investira? Država? Već sam pisao, dolina Jadra je tu gde jeste i država je tu gde jeste, da ne idemo dalje u prošlost, zašto ništa nije uloženo u poljoprivredu prethodnih 50 godina? Drugo, država koja je prodala PKB budzašto, sada će da ulaže na drugom mestu da od nule izgradi neki poljoprivredni kombinat? I da bi država uložila, ona bi morala da formira neko državno, javno preduzeće koje bi radilo taj posao. Ja to ne vidim kao moguć scenario. Neka domaća firma? Pa nemam pojma iskreno da li postoji neka koja bi imala kapacitet da izvede tako nešto. Dakle ostaje - strani investitor . Opet, da je neko tu namirisao ozbiljnu paru, do sada bi se već pojavio. S obzirom da nije, morali bismo opet da nudimo ustupke da bi neko uopšte razmislio o dolasku. I šta ćemo kada dođe? Opet će neko morati da prodaje dedovinu. Opet ćemo se pitati ko će da kontroliše stranog investitora i gde su nam institucije. Uticaj na životnu sredinu rudnika i poljoprivrednog gazdinstva je naravno neuporediv. Ali to ne znači da nema uticaja i od poljoprivrede. Ko će da kontroliše recimo vrstu i količinu pesticida koji će da se koriste? Ko će da kontroliše da nešto od toga ne ugrozi bunare u okolini ili da ne ode u Jadar? Poljoprivreda možda nema fensi otrove kao rudarstvo, ali eto videsmo da i najobičnija farma svinja može da zagorčava život ljudima u krugu od par kilometara. Onda nam opet preostaje da građani, ekološki pokreti i NGO vrše pritisak na institucije da se tako nešto ne događa. Zar ne dolazimo onda do istog zaključka kao i za rudnik - čekaj prvo da izgradimo institucije, pa onda da razmišljamo investicijama i industriji? Zato rekoh i prošli put - za područje Jadra postoje dve realne opcije - ili rudnik litijuma ili da sve ostane isto kao i do sada. Ekološki pokreti su, i na svetskom nivou, značajnim delom zasnovani na populizmu. Vođe ekoloških pokreta kod nas su uglavnom ljudi kojima lako možeš da nađeš mnogo negativnog. Međutim i takvi, ekološki pokreti su nam ovde trenutno vrlo vredni i vrlo važni. I rade mnogo pozitivnih i korisnih stvari. Za kratko vreme su uspeli da nateraju grdne institucije sistema, od lokalnih inspekcija do predsednika države da reaguju na njihove zahteve. I uspevaju, bar za sada, da oko generalno pozitivnih ciljeva povežu ljude koji na bilo koji drugi način ne bi mogao da povežeš. I pomeraju ih iz stanja inertnosti i prosto ih uče da se fokusiraju na neki cilj i bore za njega. Imamo upravo pohađanje osnovne škole građanske inicijative za veliki broj ljudi na ekološkim protestima. Nemam pojma kako će sve to dalje da se razvija, ali dokle god imamo nešto u ovoj zemlji čije je delovanje makar 30% korisno za opšte dobro, dižem obe ruke za i mislim da bi to trebalo da negujemo i zalivamo. U tu poljoprivredu bih uložio.
-
"Ne treba ti da budeš tema" pa onda još deset rečenica o tome. Ja ničim ne sprečavam ni tebe ni bilo koga drugog da pokažete sve svoje znanje iz svih mogućih oblasti. Tako da bi ove infantilne pričice mogla da ostaviš za nekog drugog jer to sa mnom nema nikakve veze. I prvi put sam ti ponudio da nađeš u bilo kojem mom postu to pozivanje na stručnost i kompetentnost, nadmenost i sve ostalo što si učitavala. To si uredno preskočila i sada nastavljaš sa istom pričom. Pa imaš istu ponudu i po drugi put: navedi gde sam napisao da sam jedini pozvan, kompetentan, gde sam na bilo koji način omalovažio tuđe mišljenje na ovu temu. A i ne bi bilo loše da se vratiš na svoje pisanje, kao na primer, pre nego što opet dođeš nešto meni da prebacuješ.
-
U Boru i okolini ima rezervi još za 100 godina, a Kinezi su došli da ostanu, ne da pokupe kajmak i pobegnu, imaju malo drugačije strateške planove. Oko toga šta će Srbija dobiti od rudarstva već smo pričali ranije na temi, nije samo rudna renta u pitanju (i za metale je 5%). Za Bor niti za bilo koji rudnik koji će otvarati strane kompanije se ne daju subvencije po zaposlenom. Tužno ali istinito, Kinezi su spasili RTB Bor od zatvaranja ili tavorenja na državnim jaslama bez perspektive, a samo radi očuvanja socijalnog mira. Dakle u Boru se dogodilo upravo suprotno od onoga što pišeš, RTB je skinut sa grbače države, počeo da posluje pozitivno i zapošljava još ljudi. I čak da uradi više za ekologiju nego što je urađeno dok je sve bilo "naše", iako i dalje nije ni blizu dovoljno. Koja će cena tog spasavanja da bude videćemo, pričam samo o onome što se desilo u poslednjih nekoliko godina.
-
Nemoj brate molim te, ljudi ispizde na vas što me branite pa onda opet potkače i mene. Water under the bridge, taman se diskusija vratila u normalne tokove i nisam ja više tema, da ne kvarimo. Svakako hvala
-
Išlo se sa cenom od 13,000 $/t LiOH. Šta da ti kažem na 'papir trpi sve'? To su podaci iz PFS i još jedne nezavisne studije. Meni je tu CAPEX od 500 miliona $ malo, kako da kažem, konzervativan, k'o da Kinezi otvaraju rudnik. Zato tu RT ide široko.
-
Ima u jednom od onih dokumenata za koje je Cyber postavila linkove. NPV oko 1,1 milijarda, IRR preko 28%. Sasvim pristojni pokazatelji, blago rečeno.
-
edit: @vilhelmina Što, pa lokalna skupština je uradila tačno ono što je lokalno stanovništvo tražilo, ne? Gde ćeš bolji primer rada institucija? Još ih i predsednik ohrabrio u tome. Gledaj Skandinavijo i uči šta su institucije.
-
Krovove su sa kuća skidali sami vlasnici, jer su po ugovoru mogli da skinu i odnesu sve sa svojih imanja i nekretnina. Što se tiče projekta Cinovec i njihovog šta bi bilo kad bilo... A to znači da su odavno prošli "šta bi bilo kad bi bilo" fazu. Ne znam za prostorni plan i kako tačno ide taj proces u Češkoj, ali pozicija mu je verovatno značajno povoljnija nego Jadru, to sam malopre zaboravio da dodam. Šire područje na kom se nalazi rudnik je industrijsko, istorijski i rudarsko, nalazi se na nekih 800 m nadmorske visine i nema većih rečnih tokova u blizini. Mada će i tamo nečija dedovina morati da se otkupi. Jadar je u pitomini, u tradicionalno poljoprivrednom kraju i tu je uvek mnogo teže i komplikovanije otvoriti rudnik. Jeste povučen, danas.
-
Zaista navijam za taj scenario. Ali ima par stvar koje mi se baš i ne uklapaju u scenario da je ovo posledica jakih treninga. Dakle, imamo utakmice na svaka tri dana. Pre toga su bili prozori tokom kojih su kroz naše prozore izlazili oni kolutovi što se motaju i skakuću po pustinjama. Kada su se tačno održali ti jaki treninzi? Drugo, mi smo pre samo sedam dana u Parizu odigrali jednu od najboljih utakmica sezone. Kako se to desilo? I konačno, ne znam koji to trening uzrokuje da nam na dve utakmice zaredom protivnik završava brat bratu 80% svojih napada otvorenim šutem? Jedini razlog što i sinoć nismo primili 90+ poena je što se nijedan majčin sin iz Šljonska nije našao da pogodi otvorenu trojku. Meni naša forma od starta sezone više deluje kao sinusoida nego neka kriva rasta. A to se može reći i za većinu igrača. E da, da ne zaboravim da se poradujem
-
Probaću ukratko, pa ako te bude zanimao još neki detalj - o tom po tom, naravno ako budem znao odgovor. Za oba projekta su potvrđene rezerve ruda i oba projekta su u fazi dobijanja dozvola i izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Za oba projekta je definisana tehnologija i u toku su ispitivanja prametara procesa na pilot- postrojenjima. Projekat Jadar ima oko 150 miliona tona overenih rezervi rude i to je manje-više to, za sada ne postoje indicije da će na tom prostoru biti novih, značajnijih rezervi. Projekat Cinovec ima za sada overenih nešto preko 50 miliona tona rude, ali potencijalnih više stotina miliona tona i zbog toga se smatra najvećim ležištem litijuma u Evropi. Potencijalne rezerve se potvrđuju dodatnim istražnim radovima (uglavnom bušenjem). Tip orudnjenja je različit, ako te zanima možemo kasnije u neke detalje oko geologije mada o tome već piše detaljno na linkovima koje si postavila za Cinovec, za Jadar isto može lako da se nađe. U oba rudnika bi bila primenjena podzemna eksploatacija, planirani kapacitet za Jadar je oko 1,9 miliona tona rude godišnje, za Cinovec oko 1,7 miliona tona, tako da tu nema bitne razlike. Metode otkopavanja su različite, to nije previše bitno, ono što jeste je da se u projektu Jadar oko 30% jalovine vraća u rudnik, tj. vrši se zapunjavanje otkopa (backfilling). Za Cinovec to nije planirano. Kad smo kod jalovine, s obzirom da je sličan kapacitet otkopavanja, slična je i količina jalovine koja se dobija na godišnjem nivou. U oba slučaja predviđeno je odlaganje suve jalovine, takozvanih pogača, što je ekološki povoljnija varijanta od klasičnih flotacijskih jalovišta. Razlika je u tome što bi se u Jadru 30% jalovine vraćalo u podzemne otkope. Takođe, razlikuje se i ukupna količina jalovine koja bi bila odložena za vek eksploatacije rudnika i tu bi bilo ukupno više jalovine u Jadru, pod uslovom da Cinovec ostane na inicijalnih 50 miliona tona rude i dvadesetak godina eksploatacije. Što se tiče prostora za smeštaj jalovine, za Cinovec se ne navodi gde je planirano (inače lokacija ležišta je na granici Češke sa Nemačkom), za Jadar je lokacija još uvek sporna jer je prvo Rio Tinto izmenio inicijalno predviđenu lokaciju i predvideo novu, bliže rudniku i bliže reci Jadar i na osnovu toga je izmenjen prostorni plan, da bi pre par dana da odluka o izmeni prostornog plana bila poništena. Što se tiče tehnologije, osnovni princip u oba slučaja je da se otkopana ruda prvo usitnjava, zatim vrši koncentracija korisnih komponenti a zatim hemijsko - tehnološki tretmani da se iz koncentrata izdvoje konačni proizvodi. Osnovni principi su isti ali se detalji tehnologija značajno razlikuju. U Cinovecu bi se u procesu koncentracije koristila flotacija, u Jadru ne. U procesu flotacije se koriste reagensi, a reagensi su štetne i otrovne hemikalije. U Jadru bi se u procesu koristila sumporna kiselina, u Cinovecu hlorovodonična. U Cinovecu bi se za finalno izdvajanje litijum karbonata koristio proces prženja koncentrata na visokim temperaturama i kasnije luženje, u Jadru toga nema, što je ekološki povoljnije. Uglavnom, može da se kaže da su projekti uporedivi po obimu, a da je tehnološki proces predviđen za Jadar nešto povoljniji ekološki. Razlika je što je Cinovec potencijalno nekoliko puta veće ležište od Jadra i što mu je lokacija u smislu blizine postojećih i planiranih fabrika baterija i automobila praktično savršena.
-
Za termoelektrane ovih dana više imamo odgovore šta biva kada ne dajemo naša prirodna bogatstva zlim strancima, ja sam više pričao o ekološkom aspektu. Ali ok, mislim da sam dovoljno detaljno više puta objasnio zašto sam za takav pristup, na dalje bih se samo ponavljao.