Yoyogi

Eto, Moderacija razmatra, my case closed.

Da se ne zavaravamo, mnogi su postove koji su izazvali ban pisali pijani. To ne bi sutra napisali. Kratki odmor je dovoljan, ako i to mora. Kada su Jašarević i Amigo banovani (pre nego što sam saznao za to), ja sam ustao sa kompa, osećajući da ću možda napisati nešto za ban.

Topik je dug, mora da sam ovo već ranije rekao. Jedina proizvodnja koju je Srbija imala je energetika. Kolubara rudnici, TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu, Đerdap, Zvornik, Kokin Brod. Kada se od dugova ogulilo do kosti i sve socijalistički giganti propali, samo je to ostalo od proizvodnje. To je možda bila i jedina proizvodnja, ostala i danas jedina.

Moderacijo i ostali članovi Foruma. Priznajmo sebi, da su osim sportaša, oni koji su došli da ovde postuju die-hard forumaši. Od kada je postojao FB92. Takođe, priznajmo da je Moderacija i uprava sajta jedna strana a druga su, još važnija, članovi, context providers. Bez članova i njihovih postova nema sadržaja. Drastične slučajeve, na to nemam primedbi kako ih hendlujete. Ako beznačajne prepirke kao imeđu g. Jašarevića i g. Amiga baš preteraju, ako brisanje i warn nije dovoljno, dajte im dan-dva odmora a ne ovako, 10 i 5 dana. Jedan dan je dovoljan da vide da su u nečemu u suprotnosti sa politikom sajta. Vidite među vama da im skinete taj ban pre isteka roka i pošaljite im email da su opet nazad.

Ovo za Singapur je tačno, površno gledano. Malo bolje pogledano, vidi se da su tu Asia Pacific sedišta Citibank, Deutsche bank, BNP i još mnogih finansijskih i proizvodnih (i IT) firmi iz sveta. To je njihov promet od kojeg lokalno stanovništvo vidi malo šta, to je po knjigovodstvu. To se ne razliva na narod ali kada se podeli ukupno bogatstvo, stvarno, ispadne ono što si naveo. Singapur je negde gde i Južna Koreja, verovatno i niže kada se izuzme parkirano bogatstvo stranih firmi, to Južna Koreja nema.

Japan, Takayama, Hida Ice Caves. Na izlasku iz pećine, duga pokrivena silazna staza, uz nju statue 7 Shinto božanstava bogatstva i sreće. Prvi i najvažniji je "Ebisu" (piše se i Yebisu). Legenda kaže da je rođen bez kostiju i da su ga bacili u more pa su mu tamo izrasle ruke i noge i sav skelet. On je bog sreće i zaštitnik ribara, zato u jednoj ruci ima štap za pecanje a u drugog ribu. Riba je u Japanu, ostrvskoj zemlji, najvažnije i najviše konzumirano meso. Od rođenja mu je ostalo da je nagluv i da ima uvek osmeh na licu. Važan je zato što, u oktobru, koji se zove "mesec bez bogova" jer se svi bogovi sastaju u Izumo-taiša da odluče o sudbini pojedinaca (naroda), jedini on, nagluv, ne čuje zov pa ostaje jedini koji nije tamo i kome narod može da se moli u oktobru. Po njemu je i ovo, kažu najbolje pivo u Japanu, dobilo ime. Pravi se po nemačkom receptu od 1890. Eno ga i na čaši. Stvarno je odlično pivo i najskuplje je.

Penzioneri, penzioneri. Mogli su da igraju šah na Kalemegdanu. Dosta ih je ovakvih. Zato Thai drže penzionerske vize na godinu dana bez ikakve garancije da će sledeće godine biti produžena. Kada su GBP i USD pali 30% u odnosu na THB (pre 10 godina, još se nije a i neće se povratiti), svi oni po Kambodži i Angeles City na Filipinima su pali ispod crte prihoda za obnavljanje vize u Thai i morali su da se sele. Mnogi i nemaju gde da se vrate.

Opšta pojava u Pataji, penzioneri pokazuju svoje mlohavo mesto. Tačno, da od možda 5,000 penzionera vidiš 10 njeh dnevno ovako pa da pomisliš da su svi takvi. Ne znam u čemu je stvar, možda kada se javljaju rodbini koja čisti sneg da oni idu bez košulje? Ovo je Jomtien beach, 9:30 ujutro, video sam ih ovakvih na desetine kako šetaju stazom pored plaže. Singlet "Beer Chang" je toliko turistički kao "Red Bull". Ovaj nije turista

Tvoje carstvo je ono što se zove "TLTR" gde ti odgovore da nemaju vremena da čitaju tvoje tirade. TLTR = Too Long To Read, Samo ti piši, saćemo mi da se vratimo. Mada, pročitao sam tvoj zadnji post, moglo je to i konciznije da se kaže.

Pa tako se ne prodaju stara vozila. Ne prodaju se tako mini morisi i vw bube, trofejna kola. To bi mi više trebali da shvatimo kao naše male i ništavne domete. Da se stidimo naših ništavnih dostignuća i da nešto uradimo da ne budemo budemo sprdnja Sveta.

To je "proizvodnja" Srbije.

Sada znam ta kola. Niko na svetu ne pravi kola koja će biti dobra, pouzdana i bez kvarova na duže od 7 godina. Možda Rolls Royce, Bentley, Ferrari. To što imaš su "consumer" kola koja se menjaju na 3 godine u Japanu, na 12 godina u Australiji. Ako te toliko posluže, samo budi srećan. Nisu ta kola pravljena da traju doveka.

Proizvodnja u Srbiji. Niko da pomene malinare.

Ne bih o bozi pričao, jednom sam je popio i nije mi se svidela. Možda samo ja, ima ih koji je vole. Mislim da to nije brend oko kojega imamo nešto. Tamo gde imamo, ćevapi, u Norveškoj sam video pakovanja u supermarketima "Originalni ćevapčići iz Dubrovnika", zamrznuti. Norveška firma za zamrznutu hranu.

Maglenke su da osvetle put kada je magla, koja je obično 30-50cm iznad puta. Da osvetle tlo, ispod, daje ti možda nekih 4-5 metara vidljivosti puta a ne vidljivost drugih kola. Ne vide te ni ti njih, kola iz suprotnog smera. One, naravno ne probijaju maglu. Kako i mogu?

Eh, sad baš "najjači brend". Malo ga pretera. Ćevapi su na mnogo višem mestu na toj skali.

A šta su ti farovi za maglu u stvari radili, čemu su služili? Neko ih je pravio, potpuno beskorisna stvar, to su entuzijasti kupovali i ugrađivali. Nije samo SFRJ.

Dobili smo ga kada smo počeli socijalistički da se bogatimo (1962). Izgubili (1986) kada smo socijalistički počeli da siromašimo.

Ta su kola pukla. Trebala su da budu najjevtiji automobil na svetu, 2,000 dolara, pre svega za tržište Indije. Prostrana su, Ratan Tata, vlasnik firme, visok 186cm, je sedao u prototipe i pravili su ga tako da se i on u njemu komforno oseća. Onda, kome to prodati? Bilo još gore nego kupiti Trabanta u SFRJ. U Indiji kupiti taj auto znači da si javno priznao da si sisa, kupio najjevtinije na planeti. Indusi su radije ostali sa svojim 300 dolara mopedima nego da se tako eksponiraju. Ništa od toga nije bilo. Propalo. A Ratan Tata, milijarder svetskih razmera, mislio je da će se nekako povezati sa masama. I nije.

Koja su to kola?. Toyota u Japanu ima 140 modela, treba koncentracije da se kaže koji je koji.

Pa sigurno, FIAT 500 (mali onaj, ne 500L iz Kragujevca) se pravi i sa 3 cilindra. Efikasnost motora se toliko unapredila da je to ne samo dovoljno nego niko ne bi ni primetio da nema 4 cilindra. Pa omiljeni "Spaček", je bio 2CV4, dva cilindra i 400cc pre 60 godina.

To je bilo da kažem da su slike moje iz razloga da se postuju na tom sajtu u kome nemam nikakvog interesa. Čak se tako i ne zove (ne baš tako). Ja sam odgovorio na nekoliko ranijih postova, sumarno, da nije tačno da su aircon i automatic samo za velika kola.

Pa može da kaže šta hoće. Ovo je stvarnost. I vozi ih 40 miliona vozača. Dobra vožnja i komfor su uzeti kao dato. Japanci su secirali Mini Moris da vide kako što više prostora da naprave u malim kolima. Ameri se čude kako neko može da napravi pare na tako malim kolima. Henry Ford ih je nazvao "those little shit boxes". Dok im mečka nije zaigrala pred kućom kada su Ameri masovno kupovali (i dalje kupuju) japanska kola pa se Detroit (koji, sva tri proizvođača , davali su na penzijske planove više para nego na čelik za proizvodnju kola i pravio 2 milijarde dolara gubitaka mesečno) uz Obaminu sovjetsku politiku spašavanja gubitaša koja ih je spasila davljenja. Što je Obama uradio za Detroit je uporedivo sa pekarskim "tamićima" koji su sveže odštampane pare vozili u Kragujevac za plate Zastave.

Ovo što sam napisao svako, turista na ulici, može da vidi za pola sata i da se uveri. Sve slike su moje (pišem za Toyota Club Serbia) srpski sajt.

Ček samo ono o automatskim menjačima i klimom u kolima male kubikaže. Sva ova kola u slici imaju žutu tablicu. To znači da su Kei-car. Da motor nije veći od 660cc. Njih je u Japanu 40% celog voznog parka. Nekih 40 miliona takvih kola u zemlji. Niska cena registracije (25,000 dinara), za LandCruiser 4.6L je 120,000 dinara. Svi ih imaju: Suzuki, Subaru, Mitsubishi, Honda, Mazda. Tojota je kupila Daihatsu da se preko njega takmiči u tom segmentu. Daihatsu Copen Honda One Ovi poljoprivredni kamioneti, svi ih prave Mitsubishi Pajero Mini Šta im je još zajedničko: svi su automatic i svi imaju klimu. Sa 640cc. Automatic, aircon, ABS i power steering su standard, ne doplaćuje se. Menjač u mom Priusu (hibrid, 1,800cc). Kao kastanjeta. Isto je bio i Yaris (1,300cc). Primetimo tablu sa instrumentima u sredini. To je, kola se menjaju posle 3 godine, polovna idu u Vladivostok, Peru, Mongoliju. Tamo im promene stranu volana a zgodno je da je tabla u sredini. Crveni kvadrat je paljenje. Nema ključa niti mesta za ključ. Dovoljno je da je ključ na 1.5 metar od table (nema prebiranja džepova i torbi). pa i to je verujem postalo standard. Za manual, mislim da ih ima koji su čuli, retko videli (u filmovima) a mislim da nema ko da ga je nekada vozio. Znam jednoga kojiima Porše, ima obadva menjača, pritiskom na dugme odredi koji će da koristi. Tako, unapredilo se to odavno, nije ograničeno na kola velike kubikaže.