yossarian

I ako je zajbencija, ne kapiram poentu, ni autorov smisao za humor. Gej prajdovi i gej klubovi su 100% otvoreni za strejt osobe. zar se toi kod vas ne zove "gay-straight alliance?" O čemu ondar autor sajta lupeta? Strejt su oduvek dobrodošli, kao i svaka podrška strejt osoba gej osobama. ... i to bez obzira na politička opredeljenja. Geert Wilders i čelnici njegove veoma desničarske partije 100% podržavaju gej prajdove po Amsterdamu i ostalim holandskim gradovima, Wilders je posetio i neke velike gej manisfestacije u USA, iako je on sam 100% straight. Njegov idol. pokojni Pim Fortuijn, najpopularniji i najuspešniji desničar u istoriji Holandije (kome Wilders i Baudet nisu ni do kolena, iako se trude da ga dostignu) je bio otvoreni gej, visokoobrazovan, izuzetno harizmatičan, šarmantan i inteligentan lik. Svuda se pojavljivao sa svojim partnerom. Kakve veze onda LGBT može da ima sa levicom, desnicom, komunizmom, pojma nemam. Možda tako misle u Americi - zemlji čuda? Ako je tako, onda im se zaista sve zbrkalo i polarizuju se da bi imali oko čega da se svađaju. PS Još nikada nisam čuo da je direktor neke škole, gej, odbio da zapsoli nastavnika jer je taj nastavnik strejt. Niti sam čuo da su gejevi prebili nekog lika jer je strejt. Niti da su išli ulicom i pretili i dobacivali strejt osobama i vređali ih, zasipali pogrdama. Za obrnute slučajeve itekako znam, čak i ovde, u Holandiji, koja važi za navodno "gay-friendly" društvo.

To i nije tako blizu kao što ti se čini. Pogledaj na razmere na Google Maps. I Sava i Dunav su teške vodene stihije. Za razliku od Pariske Sene, londonske Temze ili amsterdamskomg Amstela, te reke su toliko bujne da ih je teško ukrotiti, a još teže ugraditi u gradsku sliku. Možda tehnologija XXI veka donese neki napredak. U svim ranijim vekovima je to bilo nemoguće. U celoj istoriji, Beograd nije silazio na svoje dve reke, već se čuvao od njih. P.S. Ako nikada nisi bio u Beogradu, odvaži se i poseti taj grad. Mnogi od ovdašnjih forumaša će biti presrećni ako im pružiš šansu da te svuda provedu i pokažu ti sve ono najbolje što taj grad može da ti pruži. O onom "najgorem" - Ne treba da se brineš. Ima i toga, ali je to na nivou loših četvrti u Londonu. Ja skoro 30 godina nisam posetio Beogread, inatio sam se, nisam hteo da tamo zalazim, iako sam veoma često išao u Srbiju. Kada sam to na kraju uradio, prijatno sam se iznenadio.

Odluku o zatvaranju nuklearki do 2022 je donela nemačka skupština još u vreme Gerarda Šredera, Merkelkinog prethodnika. Merkelkina vlada je, kada je dobila mandat, pokušala da tu odluku preinači ili bar odloži, uz ogromnne proteste i demonstracije širom Nemačke. Ipak su se nadali da će im uspeti. Onda se desila Fukušima. Ta katastrofa je mnoge pobornike nuklearne energije, uključujući i mene, pretvorila u skeptike. Mislim - ako i Japanci, poznati po radnoj etici, disciplini i preciznosti, mogu da sfulaju, ko onda ne može? Kod nuklearki je tolerancija na javašluk i fušeraj 0%. Mi za Nemce mislimo da su isto tako precizni i savršeni kao i Japanci i njima se taj imidž naravno sviđa, jer na njemu dobro zarađuju, prodajući tehničku robu širom planete... ali oni sami imaju daleko realniju sliku o sebi i svojim manama. Vlada Angele Merkel je do Fukušime još i uspevala da se bori protiv zatvaranja nuklearki, (koje je odredio prethodni parlament). Posle Fukušime, nije bilo šanse. P.S. Angela Merkel u Nemačkoj ne može da samostalno donosi strateške odluke. Njena ovašćenja su neuporedivo manja od ovlašćenja koje imaju Tramp, Putin ili njen francuski ortak Makron.

Ha, ha, ha, kao da je EU neka supertajna organizacija, o čijem funcionisanju mogu da znaju samo oni odabrani, koji piju kaficu sa Merkelkom i Makronom... Čoveče, stanovnik sam te EU i novine su pune članaka o EU - sve rubrike - kako unutrašnja, tako i spoljna politika i ekonomija. Šta valja, šta ne valja, šta su Briselu dobro uradili, šta su sfulali, kakav je odnos ove države i Brisela, ove države i ostalih članica.... Piše se o trenutnim savezništvima - naprimer Nemačka i Francusaka protiv Italije i Holandije itd. Kritike koliko hoćeš, ali ozbiljne i konkretne. Zato mi je smešno kada neko uleti sa one-linerima u fazonu "bezubi parlament", "unija u službi interesa Nemačke", "Samo što se nije raspala", "zaludni birokrate koji određuju zakrivljenost banana"... Detinjasto. I da, informišem se tako što čitam novine. Bar one ozbiljne, koje nisu džabe, već moraju da se kupe, u kojima nema "vesti sa estrade", "crne hronike", "šminke i ulepšavanja" itd,. Vikend izdanje, od preko sto strana, kompletno ode na vesti iz politike, ekonomije, nauke, tehnologije, umetnosti i kulture. Konkretno, "NRC", "Volkskrant", "Trouw" i "Parool". I šta da radim, to plaćam. Vikendom kupim papirno izdanje, da na miru čitam na kauču, preko nedelje on-line, ali iza pay wall-a. Za džabe u celom svetu mogu samo da čitam samo sajtove u fazonu "pogledajte preslatke mačiće koji s rasplakali Amerikance", "Ovom horoskopskom znaku nikada nemojte kuvati karfiol - evo zašto", "Kim Kardašijan kupila nove tampone, a nećete verovati koje"... P.S. Možda je tamo kod vas, preko bare, došla neka moda da se svako, ko EU ne smatra nemačkim četvrtim rajhom i komunističkom tamnicom naroda, proglašava za levičara i komunjaru... U članicama EU takvo etiketiranje jednostavno nije moguće, jer je EU realnost koju podržavaju sve partije sa celog političkog spektra (osim baš ekstremnih komunista i skroz ekstremnih naci-desničara, ali su oni uvek negde oko ili ispod cenzusa).

Ako su tako malobrojni i jeftini, valjda su i efikasni, upravljajući unijom od 500 miliona stanovnika. Nije mi, ovako, na brzaka, poznat nijedan primer iz koga bi se videla njihova neefikasnost.

Očigledno ja da nemaš pojma o EU, ali ti to ni najmanje ne smata da troluješ topik, nastupajući sa samouverenošću nekakvog "velikog znalca". U stvari, ponavljaš izmišljotine i mantre koje si pokupio negde na inernetu. Diktatura Brisela... aha, dok države članice imaju pravo da na lokalu odlučuju skoro o svemu. Birokratija... Ako izračunaš broj briselskih birokrata po glavi stanovnika EU, ako izračunaš i budžet tih birokrata po glavi stanovnika, dobijaš najmalobrojniju i najjeftiniju birokratiju na planeti. Birokratija u Vašingtonu je daleko brojnija i skuplja, a da ni ne pričamo o Nju Delhiju, Pekingu ili Moskvi.

Čekaj, otkad je to populizam? Populizam je valjda kada političari podilaze masama. kada im kažu da su najbolji, najpametniji, dobri, vredni i zlatni - a ako nešto ne valja, za to su krivi neki zli drugi - često susedna država, imigranti, manjine, iluminati, zla EU, Soroš, zli Donald Tramp... popuniti spisak po potrebama. Populizam je i kada političari biračima obećavaju brda i doline... a kako će to ostvariti, to je velika tajna, koju će obznaniti tek kada budu izabrani... Nije mi poznato da je Angela Merkel ikada u svojoj karijeri koristila takve žvake, naprotiv, priznavala je greške koje je pravila. Eto, uzmi britanske bregzitaše. Pre referenduma su tvrdili da EU Britaniju košta 300 miliona funti na dan, i da bi bilo lepo da se te pare ulože u zdravstvo (NHS). Ispalo je em da brojka nije tačna (jer Britanija ne samo da daje, već i dobija pare od EU) em da hard core bregzitaši planiraju da razbucaju NHS i otvore tžište američkim zdravstvenoosiguravajućim firmama. Pa ko ima para, ima, ko nema, nema... Ili Mađarska poitička elita. Uveli su kontrolu vlade nad sudstvom, medijima i univerzitetima, skoro na nivou kao u zlatno doba komunizma. Kada ih EU zbog toga opomene, viču "ma nije zbog toga, to je nebitno, zli Brisel nas grdi zbog izbeglica i zbog Soroša, koji nas mrzi i vlada Evropm iz senke".

Nisu čuli za slobodnu trgovinu? Izgleda da ti je promakla vest o sporazumu o slobodnoj trgovini izmeđi EU i Japana... Radili su na tome godinama. Japanski parlament i Brisel su prošle godina ratifikovali sporazum, prvog februara ove godine je stupio na snagu. Nula carine i dažbina na 97% japanskih proizvoda koji se uvoze u EU. Nula carine i dažbina na 99% evropskih proizvoda koji se izvoze u Japan. Najveće slobodno i neograničeno tržište na planeti, bar u ovom trenutku. I Japan i EU su vodili slične pregovore sa SAD, i godinama im je dobro išlo... sve do Trampove pobede na izborima. Odmah je zamrzao sve pregovore i sa EU i sa Japanom, od tada nije bilo nikakvih susreta i nastavka dijaloga.

Koliko koristite pametne telfone i za šta ih koristite? Postoji milion mogućnosti. Ja sam, priznajem, mator, ali imam sreću da radim sa dvadest ili trideset godina mlađim kolegama i koleginicama, pa sam se naveliko nakrao ideja i fazona. Rokovnik i podsetnik - neizostavno za rasejanog lika kao ja, sa milion stvari koje treba da se urade. Najgore je kada se na poslu ili u vozu setim nečega što treba uraditi kod kuće... Ili kod kuće nečega što treba da uradim na poslu. Ko će to da pamti i stalno na to da misli, zaboraviću, 100%. Mobilac je spas. Sve se ukuca ili izdiktira u kalendar ili rokovnik i komotno zaboravi. Videću šta treba da uradim kada se nađem na pravom mestu i u pravo vreme. Imam rubrike za privatne i poslovne stvari, stvari koje treba uradioti na kompjuteru, telefonski, kada sam kod kuće ili kada sam u gradu. Poštanski app na mobilcu mi svako jutro, ako ima pošte, pošalje skenove svakog koverta koji će mi biti ubačen u poštansko sanduče. Umesto da kupujem poštanske marke za pisma ili pakete, u appu platim pa dobijem devetocifreni kod koji rukom napišem na mestu za markicu. Tri reda od po tri slova ili cifre. Kada mi stiže paket, app mi javi gde je paket i kada će doći poštar. Mogu da usput promenim adresu na koju žalim da mi taj paket donesu, ili tražim da mi paket ostave u obližnjoj knjižari ili samousluzi. Ta usluga je potpuno besplatna, jer im donosi uštede. Već odavno mogu da plaćam mobilcem umesto bankovnom karticom - na svim kasama na kojima je moguće beskontaktno plaćanje. Da sa mobilca plaćam račune - nije nikakva vest, to se uveliko radi i u Srbiji. App željeznice - tačno kaže kada koji voz stiže, gde je, da li kasni par minuta, kolika je gužva (pa ako ne žurim, sačekam sledeći, na mom trajektu idu često). Deo programčića je i "radar vozova" na kome se vidi pozicija svakog voza u Holandiji - koji je model, registracija, koliko ima vagona i kolika mu je trenutna brzina. Slične aplikacije imaju i firme za gradski javni prevoz, još dok si kod kuće vidiš kada dolaze busevi i tramvaji na obližnje stanice (ili vidiš da uopšte da ne dolaze - ako je praznik, gradski maraton ili štrajk a ti zaboravio). Google maps - često idem u gradove koje ne poznajem baš najbolje, i umesto da nosim papirnu kartu i razmotavam je (nepraktično na jakom vetru ili kiši), tražeći table sa imenom ulice da vidim gde sam, GPS mi daje položaj na karti. OV92 - besprekorno izračunava rutu kojem treba da putuješ koristeći tramvaje, vozove, metroe i buseve s kraja na kraj Holandije. Postoji odavno, duže nego mobilci. OV chipkart mi daje istoriju putovanja javnim prevozom (ista karta važi za vozove, a i za gradski prevoz u celoj državi), kao i stanje na računu. Radar pljuskova - klima u Holandiji je slična engleskoj, u toku dana se sunce i pljuskovi sa 1000 litara po kavadratnom metru smenjuju po dvadeset puta na dan. Radar skuplja podatke sa svih meteoroloških radara, i tačno u minut ti kaže kada će na tvojoj lokaciji početi da plušti, koliko će da napada i kada će da stane. Ne treba mi kišobran, jer znam kada treba da se sklonim u neku radnju a kada da izađem i nastavim dalje. Za komunikaciju sa dragim osobama širom sveta, ne koristim skupu telefoniju, već WhatsApp ili Duo, uključujući i sliku, a ne samo zvuk. Sa kolegama sam u kontaktu putem Skype-a za biznise i Microsoft Teams. Dodaj i Jira i Confluence aplikacije za mobilce, neophodne za SCRUM metodologiju. Soundhound - kada negde čujem neku dobru muziku (u kafiću, samousluzi, u nekom filmu na TV-u), soundhound prepozna stvar i kaže mi ko je to snimio i gde može da se kupi. Radi i kada nešto otpevam u mikrofon (ako ne falširam). Otkako su mi gospon doktor i gospođa kardiolog zapovedili da se bavim nekim sportom, imam aplikaciju koja mi je neka vrsta trenera, zapoveda mi koliko treba da istrčim svaki dan i prati moje rute i puls preko ručnog sata. Nemam nijednu igru na mobilcu, nemam nalog na twitteru, facebooku ili linked-inu, nikada me nije zanimalo. A opet, koristi mi svaki dan, zapravo, sve manje uključujem PC kod kuće. Radim na compu na poslu, svaki dan, ali mi je mobilac privatno skoro potpuno zamenio kompjuter. Skoro sve za šta sam ranije uključivao PC sada radim sa mobilca - udobno zavaljen na kauču. P.S. Ovaj topik sam namerno stavio na "društvo", jer me zanima uticaj pametnih telefona an svakodnevicu svih nas, a ne tehnološke džidžabudže. Moja mama ima osamdeset godina, a putem pametnog telefona obavlja sve administrativne zavrzlame - kako sa srpskim opštinarima, tako i sa raznoraznim srpskim provajderima struje, gasa, telefonije itd. Putem mobilca je u kontaktu sa decom, unucima i mnogobrojnom rodbinom i prijateljima, kako u Srbiji, tako i širom sveta.

Prema exit pollovima, ništa od Nexita... Na prvom mestu PvdA (laburisti), sa 18%, duplo više nego 2014. Na drugom VVD (progresivna - i proevropska desnica) sa 15 %, isto bolji nego 2014. CDA (demohrišćani) treći sa 12 %, slabiji nego ranije ali ipak treći. FvD (Thierry Baudet) od nule na 11%. Dobar uspeh, ali izgleda da nije uspeo da održi tempo, jer je na nedavnim izborma za provincijske skupštine dobio 20%. GroenLinks - skok na 10%, za frtalj bolji nego 2014. Najveći gubitnici su Vildersova PVV, D66 i krajnje leva SP. D66 duplo slabija nego 2014, ali dovoljno za dva poslanika. Vilders je na 4,1 %, a SP na 3,9, tako da su u neizvesnosti do objave zvaničnih rezultata - imaće po jednog ili možda i nula poslanika, jer su "na ivici". Evroskeptici će u za njih najboljem scenariju zajedno imati 5 poslanika (Baudet tri i PVV i SP po jednog) Proevropske PvdA, VVD, CDA, GroenLinks i D66 zajedno - osamnaest.

Ni u ludilu. Batali klompe, sir i tulipane, Holandija je pre svega trgovačka nacija. Antievropske partije na državnim izborima imaju rezultate na nivou statističke greške. Trgovci neće da se odreknu tršišta od 700 miliona imućnih kupaca. Čak i ekstremno leva SP je 100% za evropske integracije. Ja sam se kolebao između Groen Links i D66. Iako je jedna parija navodno "desna", a druga "leva", programi (a i dela, kada se negde nađu na vlasti) se poklapaju sa svim stavovima koje smatram najbitnijim. Obe partije su za jačanje evropskih integracija (ne samo na rečima, već, ko što rekoh i na delu) Obe partije su operisane od bilo kakve ideologije kada je budžet u pitanju. Koliko para, toliko i muzike, šta imaš - imaš, šta nemaš u državnij kasi, - to nemaš. Obe partije smatraju da u eri globalizma pare mogu da se zarade ulaganjem u nauku i inovacije. Obe partije su za to da oni, koji profitiraju od globalizma, budu solidarni i sa onima koji od tog istog globlizma gube - dakle, welfare state, za sve građane. Obe partije su svesne globalnog zagrevanja i zagađivanja prirode, jasno im je da taj problem može da reši samo saradnja na planetarnom nivou. Iste su po pitanju ličnih sloboda, privatnosi pojedinca, zaštiti podataka na internetu. Iste su po pitanju prijema izbeglica, prava manjina, prava LGBT zajednice, feminizma, multikulturalizma. To što je jedna kao" desna", a druga "leva", meni ništa ne znači. Znači mi to što obe imaju veoma kvalitetne i sposobne ljude, kao Femke Halsema, gradonačelnica Amsterdama.

To je problem koji imaju sve firme koje imaju partnere u VB. Čupaju kosu s glave, jer ne mogu da naprave finansijske prognoze i projekcije za 2019, 2020 itd. Pre Brexita je bilo lako. Ugovorio si cenu sa britanskim partnerima, koji ti isporučuju komponente, znaš i cenu transporta - i to je to. A sada je formula nemoguća: ugovorena cena + transport + ??? A koliko je to "???" u evrima i funtama, to niko ne zna, treba ti kristalna kugla. Hoće li biti brexita ili neće? Ako ga bude, hoće li EU i VB jedni drugima udariti tarife ili neće? Ako ih udare, koliko će te tarife biti visoke? Velike? Male? Koliko će uticati na tvoje troškove i krajnju cenu tvog proizvoda? S obzirom da firme žele da budu konkurentne i rade sa minimalnim maržama, to "???" može da znači bankrot. Mnoge EU firme su u ovih nekoliko godina od najavljenoh brexita igrale na sigurno, i malo po malo otpisale britanske partnere, potraživši zamenu u sličnim firmama EU iz država koje ne planiraju da pakuju kofere.

Kako to "bezubi", kada donosi zakone kojih cela EU mora da se pridržava? Evo primera, koji sam osetio i na sopstvenom džepu: Do nedavno me je provajder mobilne telefonije pljačkao čim izaćem iz iz Holandije. Čim izađem - ne važi paket na koji sam pretplaćen, sve se odjednom računa posebno, dva evra za minut ako ja nekoga zovem, evro za minut ako mene neko zove, evro za svakih 10 megabajata mobilnog interneta. Tu pljačku je Evropski Parlament zabranio. Sada mi je svejedno da li sam u Holandiji, Estoniji, Portugaliji ili Hrvatskoj. Važi mi paket, minut razgovora i gigabajt interneta koštaju isto kao da sam u Holandiji. Isto važi i za nekog Čeha ili Španca koji dođe u Holandiju, njegov provajde mora da mu naplaćuje isto kao i da je kod kuće. Ima bezbroj ovakvih primera. Da pomenem i stroge zakone o zaštiti privatnih podataka. U firmi radimo sa zdravstvenim podacima i imamo redovne i žestoko stroge audite, koji proveravaju koliko pazimo na podatke. Ako zglajznemo i izgubimo sertifikat, gubimo i mušterije, moraće da nas neapuste i pređu kod konkurencije. Ćao, firmo. Uzgred, ovde se pominje neko bescarinsko tžište od preko 500 miliona. Tačnija brojka je, zapravo, blizu 700 miliona. U februaru je na snagu stupio bescarinski trgovački sporazum između EU i Japana. Na tome se godinama radilo, EU i japanski parlamenti su najzad ratifikovali. sporazum, u februaru je postao zakon. EU naplaćuje 0% dažbina na 97% japanskih proizvoda. Japan naplaćuje 0% carina na 99% proizvoda "Made in EU". Toyota ili Renault, Toshiba ili Siemens, sada je nebitno. Kupci i u EU i Japanu se povode cenom i kvalitetom, države u to ne smeju da se mešaju, ne mogu da se ugrađuju ili ubiru bilo kakve namete. Opet su na delu ti "zli briselski komesari" i "bezubi birokrate". Ekonomski najjače slobodno tržište na planeti.

Da, sa ovim se apsolutno slažem - ništa gore nego kada država teroriše građane, to je najgora noćna mora. Da se razumemo, nisam za zabranu posedovanja oružja. Posedovanje i nošenje nije isto. Oni koji žele dozvolu bi trebalo da prođu obavezne tečajeve sigurnog rukovanja oružjem, kao i održavanja i bezbednog skladištenja. Kada već zahtevamo da svi, koji žele da voze automobile i motore, polažu vozački ispit (a to je valjda 99% populacije), nije strašno zahtevati nešto slično i od onih koji bi hteli da poseduju oružje (a njih je manje). I smatram da je i u drugim državana, na duge staze, moguće ono što imamo u Velikoj Britaniji - izbeći "trku u naoružanju" između policije i kriminalaca.

Broj policajaca, koji su neophodni da održavaju red u nekoj državi, je prilično dobar pokazatelj bezbednosti. Kao i oprema i oružje koje ti policajci, hteli ili ne, moraju da imaju. U Engleskoj se osećam izuzetno bezbedno, jer policajce retko viđam. Nema ih ni od korova... a i oni, koje vidim, nose samo pendreke i lisice, nikakvi pištolji, tejzeri ili suzavci. Jasno je da je u pitanju stabilna i mirna država. Ovde, u Holandiji, se osećam bezbedno, ali malo manje nego u UK, jer policajci i policajke ipak moraju da vucaraju pištolje i sprejove. Ali se opet osećam mnogo bezbednije nego u jednoj južnoameričkoj državi koju sam posetio, a u kojoj policajci moraju da nose automate. Tamo čak i portiri ispred banaka ili trgovačkih centara imaju neke pištolje, skraćene sačmarice ili sačmarice "pumparice" (koje sam pre toga viđao samo u holivudskim akcionim i naučno-fantastičnim filmovima). Sindikat britanske policije je pre nekih godinu-dve po hiljaditi put sproveo anketu sa večitim pitanjem "da li želite da vam uprava policije dodeli vatreno oružje?" Preko 90 posto je reklo "ne". Zašto da decenijama vucaraju komad teškog, smrdljivog i nauljenog čelika, ako su šanse 1 prema milion da će im ikada u karijeri zastrebati?

Napisao sam da se broj teških zločina dvostruko smanjio, a huliganizam i maloletnička delikvencija višestruko smanjile, i to u periodu od 30 godina. Nikada nisam rekao da su svedeni na nulu, toga nema i nikada neće ni biti. Realno gledam na stvari. Otprilike, čekam da se potuku astronauti u Međunarodnoj svemirskoj stanici ili istraživači na Antarktiku, pa da i tamo kriminalitet dođe u "normalne okvire". Činjenica je da su stope kriminala i huliganizma u ogromnom delu Evrope niže nego ikada u istoriji kontinenta, pa ne vidim zašto bi to predstavljalo biloo kakvu prepreku za uvođenje autobusa bez šofera. Kada sam pomenuo sigurnosne kamere, nisam mislio na kamere koje bi identifikovale izgrednika, već na kamere koje bi, u slučaju uzbune, direktno prenosile snimak situacije u autobusu u policiju. Tako bi policajci, još na putu prema autobusu, tačno znali šta se dešava (a možda i imali mogućnost da preuzmu daljinsko upravljanje nad tim autobusom). Inače, policija u današnjim urbanim sredinama (a upravo takve dolaze u obzir za uvođenje autonomnih autobusa) stiže u rekordno kratkom vremenskom roku. High Tech, GPS, kompjuterizovana logistika, sve to donosi velike promene.

Ipak postoje kulturološke razlike. U Holandiji veliki auto nije recept za status, već za podsmeh. Kupiš neku mrcinu od SUV-a i cela firma ili komšiluk ti se cerekaju iza leđa. Status se dobija pre svega avanturama i putovanjima. Ako si vozio motorne sanke po Finskim zamrznutim krajolicima, pentrao se na brda u Ognjenoj Zemlji, postio Angolu, Brazil, Tadžikistan i tako to, bićeš glavna faca u firmi i u komšiluku, svi će da pozelene od zavisti.

Isto. Imam pedest i kusur, a ne posedujem vozačku dozvolu. ... kao ni moji mnogobrojni holandski kolege i kolegienice, vršnjaci i vršnjakine, iz velikih gradova. U provinciji je već drugačije - ako ti je najbliži dućan udaljen 10 kilometara, moraš da se napazariš za celu sedmicu i neophodan ti je auto da sve to dovezeš kući. Javni prevoz je odličan. Osim toga, postoji nacionala prevozna kartica, takozvana OV-chipkaart. Nešto kao beogradski "bus-plus" ili londonski "oyster", ali sa velikom razlikom - važi u svim gradovima u celoj državi, važi i za sve vozove na svim željezničkim linijama. Voz, autobus, tramvaj, metro - u celoj državi, bilo kom gradu ili selu - sve plaćaš istom karticom.

Zar se to ne rešava sigurnosnim kamerama i sistemom za alarmiranje? Pa ni današnji šoferi i šoferke ne trče da se biju sa huliganima (to niko od njih ni ne očekuje, nije im to posao), već pritisnu dugme koje zove policiju (sa najvišim prioritetom). Kontrolori rade isto što i na drugim linijama, uđu i kontrolišu karte, kakve veze ima da li ima ili nema šofera? Uostalom, to je stara stvar. U Londonu već petnaestak godina imaš light rail liniju bez mašinovođe, sve normalno, samo uđu kondukteri tu i tamo. Što se tiče bezbednosti... Za ovih 30 godina koliko sam u Holandiji, broj teških zločina je prepolovljen, a huliganizam i maloletnička delikvencija višestruko smanjeni. Svake godine država zatvara zatvore, jer zvrje prazni, prodaje ih zainteresovanima koji ih preurede u objekte sa nekom drugom svrhom. Ili sruše, pa izgrade nešto novo. Tako je, manje više, u celoj EU, imamo 10 ili 15 puta manje zatvorenika po glavi stanovnika nego, recimo, SAD.

I, šta je ta vaša ministarka na kraju uradila? Hoće li biti smanjene akcize na cigarete? Hoće li biti ukinuta zabrana pušenja po firmama - ili bar kafićima i restoranima? Ili se, kao prava desna populistkinja, baš lepo izdivanila sa medijima, izašla na svim naslovnim stranama, pružila moralnu podršku pušačima... a na kraju - ništa?

Reč "liberal" ima različito značenje na različitim kontinentima. U Evropi biti liberal znači zalagati se za privatizaciju svega što je u nadležnosti države, deregulaciju tržišta, smanjenje socijalnih izdataka, smanjenje poreza multincionalnim kompanijama i najimućnijem sloju stanovništva, ukidanje minimalca i tako to. Izraz nema nikakve veze sa pravima LGBT, položajem žena u društvu, tradicijama, nacionalizmom, religijom itd, kao što je, izgleda, slučaj u SAD. Odnosi se isključivo na ekonomski program.