yossarian

Ova zastava nema veze sa osećanjem krivice, pre bih rekao da je u pitanju elementarno osećanje pristojnosti i želja za smanjenjem razdora. Činjenica je da su Evropljani došli u te krajeve, razbili običaje starosedelaca, oteli im zemlju na osnovu legalnih mućki i na kraju ih poslali u rezervate. To je bilo pre nekoliko vekova. Gotovo i nepromenljivo. Ono što ne kapiram je - zašto i danas nad time likovati? Ima li ikakvog smisla potomcima tih indijanaca to i dan danas, 2019-te, i dalje natrljavati na nos? Da svaki put, kada pogledaju zastavu svoje države, vide poruku: "uta, ta, ala smo vas razbili". To nije "krivica", već galantnost pobednika nad pobeđenima. Stanovnicima te države je dosta podela, žele da se svi zajedno grade i idu dalje. Ne vidim neke masovne demonstracije, štaviše, imam utisak da i ogromna većina belaca podržava odluku o promeni zastave - bez njihove podrške se to nikada ne bi desilo. Došla su nova vremena, ljudi u SAD žele da stvore jedno normalno i harmonično društvo, većina njih misli kao i Honey Badger ili ja. Pokušavaju da se usredsrede na ono što ih spaja, a ne ono što ih razdvaja. Moraju zajedno dalje, nema druge. Amerika je i dalje slobodna demokratska država, a nikome od onih, koji se protive promeni zastave, se nije desilo ništa. Nikoga likovi u kožnim mantilima nisu odveli u logore za polička zatvorenike. U SAD svako ima pravo da laje koliko hoće, To pravo imaju i borci za promenu zadstave i grba, a i njihovi protivnici. Niko neće biti hapšen zbog političkih ubeđenja.

I Rimljani su mogli da postanu robovi, recimo ako nekome duguju velike novčane iznose koje ne mogu da plate. "Dužničko ropstvo", ali baš, onako, bukvalno. Ili, ako ih zarobi neprijatelj u borbi. Ili pirati. Julija Cezara su, kada je bio klinac od 14-15 godina i niko nije ni sanjao šta će postati kada poraste, zarobili pirati i krenuli da ga prodaju u roblje. To je saznala njegova familija, pa su ponudili bolju cenu i otkupili ga, Uredno su platili. Ropstvo u antička vremena nije imalo nikakve veze sa rasom ili državljanstvom, moglo je svakoga da strefi. Bilo je i skupih, visokoobrazovani robova, koji su u Rimu radili kao lekari, učitelji, profesori, inženjeri... Ako, ratujući protiv Grka, na bojnom polju zarobiš nekog profesora ili lekara, kada ga dovedeš u Rim možeš da ga prodaš kao danas vrhunskog fudbalera i obezbediš sebi penziju.

Iako su Musolinijevi fašisti koristili fasces kao simbol, nije im uspelo da promene osnovno značenje koje taj simbol ima u današnjem svetu. Predstavlja "jedinstvo", "zajedno smo jači". Fasces je, uzgred, grb Republike Francuske, a naći ćeš ga i na grbovima mnogih gradova i država, kao i policijskih i vatrogasnih službi (itd) širom sveta (iako najviše u Evropi i Sjedinjenim Američkim državama).

U Britaniji ne postoje lične karte. Ako ne putuješ po inostranstvu i nemaš pasoš, a nemaš ni vozačku, nemaš nikakav ID. I funkcioniše. Tako je bilo i u Holandiji do 2006-te, kada je uvedena obaveza identifikacije. Moraš da imaš ili pasoš, ili vozačku, ili ličnu. Može i sve tri, ali jedno od ta tri je dovoljno. Pre toga, ako te pandur zausatavi, imaš pravo da ćutiš ili da mu kažeš istinite podatke o imenu, prezimenu i adresi. Laganje je bilo krivično delo, pa ako otkriju da si se lažno predstavljao, dobijaš policijski dosije. Dosije koji ti onemogućava zapošljavanje u svim firmama koje traže potvrdu da nisi dolazio u sukob sa zakonom. Naravno, pandur ni onda ni sada nema pravo da te zaustavlja ako te nije osumnjičio za neko krivično delo, niti ima pravo da te legitimiše bez veze, ili zato što mu je dosadno (kao što su radili u vreme moje mladosti u SFRJ).

Reč "groove" na engleskom znači "usek" ili "brazda". Džezeri iz četrdestih i pedestih godina prošlog veka su taj izraz koristili za onaj začaran ternutak kada basista i bubnjar uspostave telepatsku vezu i za sobom povuklu ostatak benda. Taj seksi temelj, koji su udarili i drže, omogućava ostalim muzičarima da prate sopstvenu inspiraciju i šećkaju se uokolo, odlaze i vraćaju se. Ovo je topik za raritete, bisere i manje poznate stvari, kojih ima bezbroj u svetu džeza, fankija i soula, a na koje je neko od nas nekada naleteo, a neko ih nikada nije čuo. Pa hajde da delimo uživanje.

Ah, mene nikada nije zanimalo "šta se priča", zanimaju me samo ozbiljni rezultati ozbiljnih istraživanja. Zračenje mobilaca i laptopa je nadugačko i naširoko istraživano i na kraju nije utvrđena nikakva štetnost, pa mi nije problem da telefoniram ili držim laptop na krilu (iako je neudobno). Mikrotalasnu rernu redovno koristim, WiFi mi je na podu, pored kauča na kome sedim. Samozvani "stručnjaci", koji šire paniku po internetu, su za mene isto kao i likovi koji pričaju da je zemlja ravna. Zato čekam da se obave ozbiljna istraživanja oko 5G frekvencija. Postoji još jedan ekološki aspekt. Kao što sigurno znaš, domet radio talasa 5G frekvencije je mali, a zaustavlja ih sve i svašta - drveće, žbunje, trava, kuće ... moraće da se postavi jako mnogo antena, na svakih pedesetak metara, a možda i još "gušće" od toga. Kako to izvesti a ne upropastiti estetiku urbanih sredina? Da li i to spada u neku vrstu "zagađenja"? Južne Korejance ili Amerikance, recimo, boli uvo, ladno kače svakojake skalamerije gde stignu, one famozne "bojlere" na bandere, antene, transformatore, žice idu uzduž i popreko. Ima i zemalja u kojima građani drže do estetike i spremni su da za to plate veće opštinske poreze. U mnogim evropskim gradovima je sve ispod trotoara, nigde na vidiku električne žice ili bandere. Za takve su stotine 5G antena takođe izazov.

Ima veze, jer je to takođe problem zagađivanja. U ogromnom spektru elektromagnetskih talasa, od dugih radio talasa, preko mikrotalasa, infracrvene svetlosti, vidljive svetlosti, pa do Rengenskih i gama zraka, neke frekvencije su dokazano neškodljive a neke dokazano škodljive. Infracrveni talasi visokog intenziteta izazivaju opekotine.mMikrotalasi kuvaju, gama zraci su razorni. Sve to, naravno, zavisi i od intenziteta. Vojni avionski radari, recimo, rade na frekvencijama bliskim frekvencijama mikrotalasnih rerni i pilot nipošto ne uključuje radar dok se neko šeta oko aviona, već tek na visini od kilometar dva. Pošto intenzitet opada sa kvadratom razdaljine, na toj daljini je uticaj na ljude praktično nemerljiv. 5G radi na drugačijim frekvencijama, i smatram da ne treba srljati, već imati pouzdane, naučno potkovane činjenice o efektu tih frekvencija na ljude. Zapravo, ne samo na ljude - šta ako su 5G antene štetne za ptice koje na njih slete?

To baš i nije nekakvo "šuškanje", već pitanje kojim se bave razne skupštine i vlade. Koliko znam iz okruženja, time se bave opština Brisel, Nemački parlament, stiglo je i do EU. Holandska skupština je prihvatila predlog "Zelenih" i zatražila od Parlamentarne Komisije za zdravstvo da organizuje nezavisno istraživanje o uticaju 5G frekvencija i dozvoljenim intenzitima, koji be se zatim zakonski ozvaničili. Niko nije lud da uvede nešto zbog čega bi se ljudi porazboljevali, ko bi nadoknadio izgubljene radne sate i lečenje, zdravstveni troškovi su iovako ogromni. Biće uvedeno isključivo ako nema opasnosti i postojaće stroge norme o pozicioniranj i dozvoljenoj snazi, koje će se itekako kontrolisati. 5G mreže se, inače, uopšte ne uvode zbog nas, korisnika mobilne telefonije, interneta i TV-a, za to su 3G i 4G dovoljni. U pitanju je Internet of Things - milijarde povezanih senzora i pametnih mašina, za koje se smatra da će revolucionisati procese proizvodnje, logistike, medicine. Zamisli, naprimer, da centralni kompjuter neke velike transportne firme uvek zna ne samo gde je koji od stotina kamiona i šta se u kom kamionu nalazi od tereta, vać i temperaturu motora, stanje kočnica, kakvo je vreme, koliko brzo se troši gorivo. To u kombinaciji sa Veštačkom inteligencijom može da ostvari ogromna poboljšanja u planiranju, smanjenje vremena straćenog na čekanjew i kvarove - i tako donese ogromne uštede. Isto važi i za fabričke procese, usluge mušterijama koje su kupile proizvod, za kanale distribucije (pogotovo kvarljive robe, kao što je hrana, tu se i danas dosta baca jer se zbog logističkih problema ukvari na putu do samousluge) Univerzitetska bolnica u Utrehtu ima pilot program - postoperativni pacijenti, koji su kod kuće, nose senzorčiće koji dojavljuju njihov pritisak, puls, temperaturu i razne druge parametre bolnici, a tamo Veštačka Ineligencija prepoznaje opasna odstupanja od normale (kod svakog je drugačije i razlikuje se od dijagnoze do dijagnoze). Po potrebi, ta AI obaveštava doktora da pozove pacijenta telefonom, ili čak šalje patronažnu sestru ili hitnu pomoć. Kada stignu automobili bez vozača, oni će "ćaskati" jedan sa drugim, dogovarati se na raskrsnicama ko će prvi, ko je najbliži mušteriji itd. Ovakvih scenarija ima bezbroj, jer se senzorčići, koji nešto mere i koje možeš da povežeš sa internetom, štancaju u milionima primeraka i ne koštaju skoro ništa. Ako se to omasovi (a predviđa se da hoće), postojeće 3G i 4G nemaju teorijski kapacitet za toliki protok informacija.

Nema to nikakve veze sa EU, jer EU državama članicama ostavlja da same određuju svoja pravila. Holandija je obavezne "lične papire" uvela tek 2006, i to uz velike muke. Otpor je bio ogroman, jer je jedini period u istorij,i kada su lični papiri bili zakonom propisani, bio period od 1940 do 1945. Dakle, famozni "Ausvajsi", koje je zahtevao okupator. Ni danas panduri nemaju pravo da te legitimišu, osim ako imaju "osnovanu sumnju" da si počinio-la "ozbiljno krivično delo u rangu zatvorske kazne od jedne do pet godina"... U Belgij je već drugačije. Kao i u Francuskoj, Nemačkoj, Hrvatskoj. Svaka članica bira svoje zakone, Brisel se u to ne meša. U Velikoj Britaniji ne samo da nemaju lične karte, već, koliko znam, nemaju ni opštinske matične knjige. Otprilike kao i u SAD. Britanci dugo vremena nisu imali ni fotografije na vozačkoj. Sada je u toku prelazni period na nove vozačke sa fotkom. U Holandiji od te, već pomenute, 2016-te godine, imaš obavezu da imaš bar jedan od tri važeća dokumenta - holandsku vozačku dozvolu, pasoš ili ličnu kartu. Svaki od ova tri dokumanta obavlja istu funkciju. Neko ima samo jedan od tri dokumenta, neko dva, neko sva tri. Oni koji ne putuju izvan EU i pridruženih država ne vade pasoše jer je duplo skuplji od lične karte... a koji će im, ako ne nameravaju da putuju po Aziji ili Amerikama? Ja imam pasoš, ali nikada nisam vadio ličnu kartu. Šta će mi, ako već imam pasoš? Da ne putujem izvan EU, ne bi mi trebao ni taj pasoš, ni lična karta, vozačka dozvola bi mi bila jedini zakonski neophodan dokument.

Ako imaš srpski pasoš i državljansto Srbije, onda si "svoj-svoja na svome" i ne treba ti valjda nikakva prijava, koliko bar ja znam - (uzeti sa rezervom, nisam stručjak!) i ne treba nikome da se prijavljuješ. U mnogim evropskim državama potoji obaveza prijavljivanja STRANIH građana. To često vidm kao stavku na računima francuskih kampova i hotelčića kada putujem po Francuskoj. Neki te prijave za džabe, a neki ti tu uslugu naplate pedestak centi ili ceo evro. U Srbiji je isto. Kada izlazim, dam im prijavu. Šta ako je nemam? - nemam pojma, možda ne bi reki ništa, a možda bi mi odrapili neku novčanu kaznu. zaista nemam pojma, ja kao savestan građanin uvek odradim tu formalnost.

Ne uspeva mi da se prepoznam u ovim pričama o srpskoj birokratiji i srpskim službenicima i službenicama. Moja dosadašnja iskustva su isključivo pozitivna. Sve od žandarma i žandarmki na kontroli pasoša, preko carinske kontrole (ako me "ošacuju" za kontrolu, što je retko), pa do šaltersdkog osoblja, uvek sam se prijatno iznenadio ljubaznošću, predusretljivošću i stepenom stručnosti svih sa kojima sam imao posla. Uz to su sve to neki novi klinci i klinke, kojima bih mogao da budem otac. I ja sam, recimo, kao i Rad-Oh-Yeah, zanemario regulisanje državljanstva - pa kada odem, moram da se prijavim u policiju kao stranac. (Za turiste to radi osoblje hotela ili kampa, isto kao i u Hrvatskoj, Francuskoj itd. - ja ne odsedam u hotelu, pa to moramo da odradimo ja i domaćin - moja mama) Traje desetak minuta, otvoreni su 24 sata na dan. Ako nešto sfulam na obrascu, mladi policajac ili policajka to lepo isprave... pa i prekucaju ako treba, veoma ljubazno, bez najmanje trunke nadmenosti. Osećam se kao neka važna ličnost... iako baš ni ne izgladam kao VIP... pogotovo kada parkiram mamin rasturen rumunski bicikl pred vratima i uđem u famerkama i duksu sa kapuljačom. Nikad nisam morao da dam ni dinara mita, nikada potezanje bilo kakvih veza ili poznanstava. Naravno, siguran sam da bih drugačije pričao da u stanujem u Srbiji, da tamo radim i da tamo moram da rešavam sve ove svakodnevne jebade koje moram i ovde. Ali opet - imam utisak da su stvari drugačije. (osim mita, to nisam morao da plaćam ni pre trideset ili četrdeset godina, zapravo nikada). Ne treba generalizovati, jer nije svuda isto. Već i između dve susedne opštne postoje razlike, a zavisi i na koga naletiš. Uostalom, i u Francuskoj sam video sve i svašta. Šalteruše po vukojebinama koje su kao iz najcrnjih i najciničnijih balkanskijh komedija. A onda se nađeš u nekom francuskom gradiću i kome su svi ležerni, predusretljivi i ljubazni, kao i u mojoj dobroj staroj Vojvodini (mada sada padam u zamku idealizacije, jer ni u Vojvodini nisu svi isti, i tamo možeš da naletiš na svakakve likove...

Aaa, u redu. U gužvi sam, zapucao sam se da napišem nešto na ovom topiku a ostale nisam iščitao. Da jesam, ne bih ponavljao ono što su drugi već rekli.

Niko ne pominje Microsoftov Visual Studio 2019, koji je 100% džabe. Osim što je izvanredna platforma za C, C++, C#, F# i Web development, dosta ljudi ne zna da su nove verzije izvrsne i za Python... kao i sijaset drugih jezika (R, naprimer). Odlično razume js, jQuery, VueJS, ts etc... Ako se ne varam, može da se koristi komercijalno, iako je džabe. Jedino Profesionalna i Enterpise verzija se plaćaju, ali su neinteresantne za soliste i timove manje od 5 ljudi. Ekstenzija VsVim podržava sve iz "vi" editora, radi kao zmaj, pa, ko je navikao na taj editor (kao ja), ne mora da koristi strelice, PgUp, PgDn, Home, End ili miša... Podrška za Git out "of the box" (iako preferiram Gmaster za git). Može da se koristi i za Android i iOS aplikacija, ima sve viša džidža budža za Business Intelligence i AI, koje planiram da isprobam kada uhvatim vremena. Microsoftov SQL server, uključujući i Management studio su takođe džabe. Max 6 gigabajta baze podataka, nema profajlera i scheduled tasks, ali takođe sme da se koristi komercijalno. Dobro za učenje. Problem je što je Microsoft hosting na netu uvek skuplji od Linuxa. Za one kojima je Visual Studio preglomazan i za ljubitelje Linuxa koji neće da uče "Emacs! ili "vi" editor: "Visual Studio Code", podseća na "Atom" i "Sublime", open source, radi i na Linux-u. Može da se koristi kao IDE za Python, dot net Core sajtove i web API-je, ali i za SQL i sijaset drugih jezika. To su neke alatke koje olakšavaju posao. Na netu ima bezbroj tečajeva i besplatnih knjiga. A kada zaškripi, tu je dobri stari Stack Overflow

Kao što rekoh, zaista ne znam.

Ne znam. Znam da je prebacivanje novca sa svog bankovnog računa na IBAN BIC broj banke u Srbiji daleko jeftinije od Western Uniona, ali je i dalje skupo. U NL 9 evra za nkoliko ciklusa u procesoru bankovnog računara i transakciju u bazi podataka. Verovatno bi ti naplaćivali za svaki račun koji platiš. Bolje uplati svojima odjednom. Šteta što Revolut i slične aplikacije još ne rade u Srbiji.

@Baby @ObiW Ovo što pričate o američkim sindikatima mi je potpuno nepoznato. Očigledno funkcionišu drugačije od sindikata koje ja poznajem. U NL nikakav sindikat ne može da sačuva radnika od otkaza ako taj radnik ili radnica ne rade svoj posao ili krše pravila na radnom mestu (alkohol, droge, bezbednosne mere, potkradanje itd). Sindikat može da zaposlenom, koji je pod otkazom, pruži besplatnu pravnu pomoć na sudu - ali samo ako je uredno radio, pa se sumnja da je gazda taj otkaz dao iz ćefa, radi mobinga, "zato što mu se može", ili da oslobodi to radno mesto za nekog svog bratanca ili sinovca. Opomene i disciplinske mere su stvar menadžera, pretpostavljenih i HR odeljenja. Ako su opravdane, sindikat se u to ne petlja. Nijedan meni poznat sindikat ne smatra da u prava radnika spadaju i pravo na nerad, traljavost, javašluk, ugrožavanje bezbednosti na radnom mestu, pijanstvo... Kolektivni ugovor ne važi samo za poslodavce, već i za zaposlene. U njemu stoje strogo obavezujući paragrafi za obe strane koje su ga potpisale. Pošto je ovo tema o USA, neću više o američkim sindikatima, jer se u njih i njihov rad i pravila očigledno ne razumem.

To se sada i u Srbiji radi preko interneta. Promena provajdera za internet, kablovsku televiziju ili telefon - popuniš obrazac na web stranici i poštar ti sutras donese modem i opremu ( ako umeš da instališeš sam, inače ti pošalju majstora). Moja mama sve račune plaća preko bankovne aplikacije na smart telefonu. Iz dnevne sobe, ne mora na šaltere. Na sajtu opštine Subotica imaš "virtuelnog matičara" - preko interneta naručiš krštenicu, izvod iz matične knjige venčanih, uverenje o državljanstvu. Biraj da li hoćeš domaću jednojezičnu ili dvojezičnu verziju, internacionalni obrazac, sve stiže poštom za dva dana. Možeš da daunlouduješ sve moguće zvanične obrasce - od zahteva za dečji dodatak, do zahteva za građevinsku dozvolu... Ali - kao što reče Gojko & Stojko, ljudi ne znaju, pa sve i dalje rade komplikovano.

"Hard brexit" i "No deal" se ne odnose na isto. "Hard brexit" je ono što zastupaju najtvrđi "bregzitaši", a to je da Britanija posle brexita ne ostane ni u kakvoj trgovačkoj i carinskoj uniji sa EU. To je jedna od tri opcije. "No deal" je ime za najgori scenario, koji bi mogao da se desi - ako vreme istekne, dođe datum za izlaz, a ne postoji nikakav sporazm o tehnikalijama - šta, kada i kako... Kada dolaze carinici na granične prelaze? Do kog datuma građani VB u EU moraju da izvade dozvole boravka? Koji je rok za građane EU u Britaniji da urade to isto? Kada i kojim tempom uvodimo kontrole kamiona i brodskih tereta? Koliko dugo će trajati tranzicioni period? Sve je to nemoguće isplanirati sve dok se Britanci međusobno ne dogovore kakav brexit hoće. Čak i ako bude "Hard brexit", ne mora da bude "no deal".

Ovo mi je veoma čudno. Da li je to neka jezička zavrzlama po kojoj se u Americi nešto što nije sindikat zove "sindikat"? U Evropi sindikati putem pregovora, akcija i štrajkova postižu kolektivne ugovore sa poslodavcima iz branše, i to onda važi za sve zaposlene. Nema razlike između članova sindikata i onih koji to nisu. Ako se sutra zaposliš u nekoj holandskoj fabrici, kancelariji ili bolnici, u tvom prvom ugovoru će stajati sve za šta se strukovni sindikat izborio u toku svih ovih decenija. Minimalni broj dana godišnjeg, minimalna plata za tvoju funkciju(*), koliko se plaća prekovremeni rad, koliko prekovremenog gazda od tebe može da traži... Niko te ne pita da li si član sindikata i niko ne traži da se ikada učlaniš u sindikat - tvoja volja. Mnogi odu u penziju a da se nikada nisu učlanili u sindikat, a sve vreme imaju radne uslove za koje se sindikat izborio. (*) Gazda uvek može da te plati više od tog minimuma, super stvar. Obavezao se sindikatu samo na to da neće da ti plati manje. Članovi sindikata glasanjem biraju svoje predstavnike i pregovarače. U nečemu tako kompleksnom kao što je ljudsko društvo, postoji bezbroj različitih grupacija, čiji su interesi nekada suprotstavljeni. To važi i za zaposlene i poslodavce. Obe strane treba da imaju svoj glas, formulišu svoje probleme i zahteve i treba sednu za sto i dogovaraju se.

Jednog lepog dana, pre nekih dvanaestak godina, FB92 je naprasno prestao da radi. Nije bilo nikakve najave ili objašnjenja. Odeš na stranicu, na koju si išao svaki dan, a tamo - ništa. Najveće ovisnike je uhvatila panika. Krenuli su mailovi i telefonski pozivi (ko je već koga znao iz Real Life-a) Sporisti su, kao i uvek, krenuli u akciju. Napravljen je forum po imenu "Kinshasa". To je u ono vreme bio slang izraz za ban. Ono - "A što nema frumaša XXX?" "Ma pusti, pokačio se sa modom i dobio nedelju dana u Kinšasi" Forum "Kinšasa" je bio kratkog veka, jer je bio napravljen na nekom gratis softveru, koji je totalno prsao kada su se sjatile stotine forumaša sa B92. Sportisti su se opet organizovali i napravili ozbiljniji forum na ozbiljnom i pouzdanom komercijalnom forumskom paketu, istom onom koji je koristio izvorni forum i istom koji koristi i ovaj. To je čuvena "parapsihopatologija" - "still going strong" posle svih ovih godina. Forum je dobio ime "parapsihopatologija" po starom internom vicu. Tu reč je, na jednom evropskom prvenstvu u atletici, izjavio jedan poznati TV sportski komentator, ljut na negativne komentare koje je dobio na forumu B92. Kad je Fb92 ponovo počeo s radom (opet bez ikakve najave ili objašnjenja), neki su se vratili, neki pisali na dve stolice (malo B92, malo PPP), a neki ostali samo na PPP-u. Neko vreme smo imali i duple moderatore, koji su istovremeno moderisali i PPP i B92.

Hvala!

Moglo bi, kada bi se političari, koji se zalažu za brexit, međusobno dogovorili kakav brexit žele. Jedna frakcija hoće baš to što ti pominješ - carinsku i trgovačku uniju, kao Norveška ili Švajcarska. Druga grupa hoće trgovačku, ali nikako carinsku uniju i nipošto slobodne prelaske preko granice. Treći zahtevaju totalni razlaz, nema više petljanja sa Briselom ako se oni pitaju. Terezin pregovarački tim je u Briselu postigao savim solidne dogovore, koje je EU prihvatila - ali su pali u Londonu, u parlamentu. Jedni "bregzitaši" su bili protiv jer će veze sa Briselom ostati prejake, drugi "bregzitaši" su bili protiv jer će veze sa EU biti preslabe. Nikom po volji. A zašto niko nije hteo da malo popusti i prihvati "deal", objasnio je već Honey Badger. Borba za pozicioniranje unutar sopstvene partije, skupljanje glasova pristalica za izbore, medijsko isticanje, ego-tripovi... Cirkus. A onih 48% Britanaca, koji nisu hteli Brexit, gledaju taj cirkus i plaču...