bohumilo

Odslušah večeras - opasno dobro, sa jednom od najdramatičnijih scena koju sam video u bilo kojoj umetničkoj formi:

1) Čak i u slučaju da si kapital nasledio, to što TI imaš taj kapital treba posmatrati kao motivaciju koju je tvoj otac imao da proizvede sva dobra koja je za SVOJE mušterije (dakle druge ljude) proizveo, i da taj novac uštedi i prenese ga tebi. Obe radnje, i njegova proizvodnja i štednja su duboko socijalno benefitne, a bez garancije da ćeš ti kao njegov sin naslediti novac, one se ne bi desile. 2) Puštanje sopstvenog kapitala na finansijska tržišta (ili prosto u štednju) je takođe duboko socijalno benefitna radnja, to je temelj kapitalizma, to je način kako da se sredstva odliju od tebe, proverbijalnog bogatog i lenjog naslednika koji ne zna kako taj kapital dalje da upotrebi za poboljšanje ljudskog stanja, ka nekome ko zna kako to da uradi ali nema kapital da konkretizuje svoju ideju, da kupi resurse, da unajmi radnike itd. U antičkoj grčkoj su se u jednom mahu, u 6. i 7. veku pre nove ere, javila rudimentarna vlasnička prava kod malih farmera (geôrgos) - kako piše Viktor Dejvid Henson u knjizi The Other Greeks - međutim ono što je njima nedostajalo da bi se i tu pojavio fenomen ekonomskog rasta (konstantnog tehnološkog napretka) je nepostojanje institucije tržišta kapitala, kojim be se konstantan tehnološki napredak finansirao (kao, u meri koja je podložna debati, i nedostatak naučnog racionalizma). Kapital se na slobodnom tržištu može "oploditi" samo i isključivo kada se upotrebljava za projekte koji promovišu ljudsku dobrobit i blagostanje. Razlog je, opet ću ponoviti, taj što su krajnje mušterije bilo kojeg proizvoda ljudi koji sami mogu da izaberu da li će ili neće kupiti taj proizvod, a kupiće ga samo ako time promovišu sopstvenu dobrobit i blagostanje. Dakle, za banku je, na slobodnom tržištu, jedino profitabilno da novac pozajmi nekome ko ima TAKAV projekat (koji, dakle, promoviše ljudsko blagostanje), jer samo takav projekat ima šansu za profitabilnost i vraćanje duga. Sve stvari koje ti navodiš - žongliranje, špekulacije, uništavanje nečije privrede i td - su moguće samo i jedino u uslovima gde tržište nije slobodno, gde ljudi ne uživaju puna vlasnička prava i punu slobodu da sa svojom imovinom rade šta god žele. Ako misliš da to nije tako, izvoli navedi konkretan način na koji je bilo šta od toga moguće uraditi - kraljevstvo za to da nećeš uspeti da smisliš ni jedan koji fundamnetalno ne počiva na ulozi države, i državnom nasilju nad ekonomijom. Nope. Ovo je duboko pogrešno, pisao sam nedavno opširno o ovome u odgovoru na jedan post na temi o ratu u Ukrajini, ako te zanima pogledaj tamo, evo linka tog odgovora, da ne kopiram sve: Ovde imam još dve primedbe: 1) danas se apsolutno siromaštvo u svetu smanjuje stopom od 100 000 ljudi dnevno. 100 000 ljudi je danas izašlo iz apsolutnog siromaštva, 100k juče, 100k prekjuče itd. Glavni nosilac ovoga su kapitalističke firme koje su prenosile svoje fabrike sa zapada u siromašne zemlje i tamo ljude zapošljavali pod uslovima koji su višestruko bolji nego što je bilo šta drugo tamo moglo da se nađe. 2) najveću ekološku katastrofu na zemlju - i za životinje, i za ljude i za biljke i td - je izazvao socijalizam. Evropskoj uniji su trebale milijarde evre da operu i uljude šume i reke i vazduh istočnoevropskih zemalja koje su se izvukle iz gulaga nakon pada Berlinskog zida... Naravno da jeste, on je (govorim o afričkom kolegi) ekonomski manje vredan zato što je manje produktivan (proizvodi manju opštu dobrobit za ljude nego ti), a manje je produktivan zato što radi u uslovima koji nisu kapitalno-intenzivni, gde ne koristi napredne tehnologije, napredno znanje i organizacione sisteme itd - i to upravo zato što ne živi u kapitalizmu, ne živi u sistemu zaštite ljudskih i svojinskih prava, gde se kapital umnožava ulaganjem u ovakve stvari (u većini Afrike je vladao (ili i dalje vlada) crni socijalizam koji je taj kontinent unazadio mnogo više nego bilo kakav kolonijalizam; tu se do sredstava dolazi ubijanjem i pljačkom, a ona se onda kriju od drugova ubica i lopova - umesto da se, kao u kapitalizmu, ulažu za popravljanje proizvodnih procesa i slično). Za Afriku važi ista veza između kapitalizma i životnog standarda kao i za ceo svet: što više to više! Ovo je takođe duboko pogrešno gledište. Resursi su ograničeni samo ako se proizvodni procesi drže konstantnim (to se zove "maltuzijanska zabluda", po čuvenom radu velečasnog Tomasa Maltusa koji je na prelazu 18. u 19. vek "pokazao" kako ljudima "ubrzo sledi glad" jer je ljudi sve više pa će time hrane po glavi stanovnika biti sve manje). Sredinom 19. veka ljudi su se plašili kako će uskoro svi ostati u mraku jer je ključni resurs od kojeg se proizvode lampe - kitova mast - vrlo ograničen i brzo se troši. Nope. Kriza nije inherentna kapitalizmu, ona je uvek i svuda izazvana državnim mešanjem u ekonomiju. Njena manifestacija je pojava da ogromna većina ekonomskih aktera odjednom počne uniformno da pravi greške u vođenju svojih poslova, a to se na tržištu ne dešava samo od sebe. Svaki čovek može da pogreši, više ljudi može istovremeno da pogreši, ali baš svi da pogreše istovremeno i u istom smeru - to je nemoguće. Možemo da pričamo i o bilo kojoj konkretnoj krizi i to će se pokazati, ja sam ovde jednom detaljnije pisao o krizi iz 2008, mogu i taj post potražiti, možemo prodiskutovati i bilo koju drugu krizu... Iako se harmoničnost tržišta ne odnosi na ovo nego na transmisiju informacije (preko cena) o tome šta i kako proizvoditi, šta i kako konzumirati da to bude na opštu društvenu dobrobit, dakle ono o čemu sam pisao u prošlom postu, i o čemu ću pisati u sledećem još malo (mislio sam sada, ali sam primetio ovaj post, pa neka ide redom)...

Naravno da jeste, njegova suština je baš istinska dobrobit čoveka, zato, gle čuda, i jeste toliko uspešan u proizvodnji dobrobiti za čoveka i eliminiciji njegove patnje. TO je JEDINI način kako se u kapitalizmu može zaraditi/dobiti dobrobit za sebe - tako što se proizvodi dobrobit za druge ljude. I to dobrobit koja je za svakog pojedinačnog kupca veća od cene koju treba da plati da bi je dobio (slobodna trgovina je uvek obostrano benefitna). Na taj način je u kapitalizmu prvi put optimalno rešen problem motivacije za učestvovanje u podeli rada (tj. uskoj specijalizaciji) koja je šira od najuže porodice ili plemena. Drugi sistemi (uključujući i socijalizam) su to rešavali nasiljem, a kapitalizam ga rešava vlasničkim pravima: tvoje je sve što zaradiš, ali u tom cilju moraš da proizvodiš nešto što drugima koristi, tj. što će sami pristati da kupe. Međutim, tu magija tek počinje, jer motivacija (odgovor na pitanje ZAŠTO proizvoditi, inovirati za druge itd) je samo pola problema. Druga polovina je pitanje ŠTA proizvoditi, i kako rešiti problem informacije, koordinacije i ekonomske kalkulacije na velikoj skali. Prosto rečeno, od fiksne distribucije resursa je moguće napraviti bezbroj različitih stvari na bezbroj različitih načina - koji od njih je optimalan, iz ugla ljudske dobrobiti? Ni jedan drugi sistem nikada nije ponudio nikakav odgovor na ovo pitanje (ovde nasilje ne pomaže, džaba komesarima sprave za mučenje u podrumu). Odgovor kapitalizma je magija cena. Treba proizvoditi onaj proizvod koji je najjeftiniji za proizvesti a najskuplji za prodati, tj. onaj koji donosi najveći profit, a to je, gle čuda, baš ono što ljudi sami rade na slobodnom tržištu! (Ovo se u ekonomiji strogo definiše i matematički dokazuje, pod imenom "teoreme o blagostanju".) Korišćenje što jeftinijih ulaznih resursa znači korišćenje onih resursa koji manje trebaju za proizvodnju drugih stvari (zato su jeftiniji), tj. oslobadjanje onih ulaznih resursa koji su potrebniji nekome drugom za proizvodnju nečeg još važnijeg (pa su zato skuplji). Proizvodnja ukupnog autputa koji ima najveću prodajnu vrednost znači upotrebu resursa za proizvodnju onih dobara koja ljudima najviše trebaju. Ali ne samo to, profit u toj oblasti predstavlja signal drugim investitorima da i oni treba da tu ulože svoj kapital (gde je proizvodnja ljudske dobrobiti, a time i profit, najveća), što dovodi do još veće proizvodnje/pada cena tih najneophodnijih proizvoda, itd... ...ovde sada moram napraviti zarez da bih i ja optimizovao vreme, ali ću pisati u nastavku kada stignem malo još detaljnije o tome kako ova "globalna neutronska mreža" koja leži u korenu kapitalizma funkcioniše, kako omogućava koordinaciju i harmoničnu saradnju među milionima ljudi koji su hiljadama kilometara udaljeni (i u svakom drugom sistemu jedina situaciju u kojoj bi ih život mogao spojiti bi bio rat), i kako podstiče proizvodnju ekonomske dobrobiti i širenje univerzalnih humanističkih vrednosti (što su dva nerazdvojiva koncepta), i šta to znači za odgovor na pitanje iz naslova teme.

Postoje - upravo one zemlje gde NEMA kapitalizma, gde nema vlasničkih prava, gde nema slobodnog tržišta, gde su ljudi robovi države, partije, porodice, plemena, a gde nisu sami gospodari svoje sudbine, slobodni da rade sa svojim životom i svojom imovinom šta oni misle da je za njih najbolje. Ovo je lista zemalja po tome koliko su kapitalističke: https://www.heritage.org/index/ranking Ovo je lista zemalja po tome koliko su bogate: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_GDP_(nominal)_per_capita Dovoljno je primetiti gotovo savršenu linearna korelaciju između ove dve liste. Drugo, treba razumeti da je takav život u apsolutnom siromaštvu, koji zahteva rad u poljoprivredi 16 sati 7 dana za celu porodicu (uključujući i decu) samo da se čisto ne bi krepalo od gladi - to je nekih manje od 2$ dnevno u današnjim dolarima, i to je svet bez BILO ČEGA što današnji život čini mogućim, od gaća, frižidera ili noćnog svetla, do antibiotika i komunikacionih/prevoznih sredstava (a ni potrebe da neko negde ide). I, što je ključno, to je svet u kome nema ekonomskog rasta, u kojoj svaka generacija ima ekonomski autput (a time i standard) jednak genaraciji svojih roditelja, jer nema sistematske proizvodnje novih tehnoloških ili organizacionih procesa i paradigmi, jer nema prava privatnog vlasništva (nema motiva za popravljanje procesa) i nema tržišta kapitala (nema kako da se to finansira)... ...dakle, taj život kakav danas postoji samo tamo gde nisu usvojene ni najrudimentarniji elementi kapitalizma je bio realnost za sve ljude na svetu - do pojave kapitalizma. Ovako izgleda istorijski grafik svetskog GDP-a: Ovo je najvažnija istorijska činjenica - za koju niko od svršenih srednjoškolaca nikada nije ni ćuo. Koren rasta je pojava kapitalizma na istorijskoj sceni. Međutim, ovaj grafikon čak debelo podcenjuje rast standarda u kapitalizmu, pošto ogromna većina stvari koje su danas dostupne besplatno ili izuzetno jeftino - poput prekookeanskih video-poziva, muzičkih snimaka ili anestezije - gotovo i ne ulazi u GDP, a pre kapitalizma i pojave ekonomskog rasta uopšte nije postojala, a njihova vrednost za konzumenta kada ih nema je gotovo neizmerna (kralju Luju XIV je u mladosti zbog zubobolje sve zube povadio kovač - bez anestezije). Kao mnogo bolju meru ekonomskog rasta nobelovac Vilijam Nordhaus (kasnije se bavio modelima klimatskih promena) je predložio cenu (u radnim satim) za proizvodnju jedinice svotlosti (lumen-časa), jer je to standardizovana mera koja je bila ista i pre 1000 godina i danas. Evo, npr, kako izgleda taj šokantni grafikon: (na ovo je referisao moj podatak o rastu životnog standarda od 10 000 puta) Ovo su, dakle, sve gole istorijske činjenice koje je prihvatao čak i idiot Marx (samo što je on "predvideo" kolaps takvog sistema, dok se kolaps sistema i civilizacije desio samo tamo gde su zločinci prihvatili i sproveli NJEGOVE ideje): The bourgeoisie, during its rule of scarce one hundred years, has created more massive and more colossal productive forces than have all preceding generations together. Ali, naravno, same činjenice nisu dovoljne da kažu da li je nešto dobro ili zlo, za to je potreban uvid u to kakav je nečiji vrednosni sistem. Ko vrednuju, npr, ljudski život i ljudska prava i slobodu da sam bira šta će da radi sa svojim životom i čime će da se bavi, ili ko vrednuje stvari kao što su inkubatori, anestetici, potrošne pelene ili formule za bebe, seckani ananas zimi i sigurne automobile, open sorce softver i aplikacije koje vode slepe po ulicama,igračke i muzeje za kućne ljubimce, struju i vodu na dugme, pamučne gaće i frižider ili sveže meso "na klik od tebe" (umesto da žene ostavljaju po 50 sati nedeljno na obradu hrane za duže čuvanje, što je predkapitalistički prosek), dobar duvan i alkohol, ko veruje da je dobro da deca ne moraju da rade, ko veruje u humanitarne pokrete poput Efektivnog Altruizma, ko vrednuje istinsku toleranciju svih različitosti, miroljubivu međunarodnu saradnju, kosmopolitsku ljudsku kulturu i generalno sve humanističke vrednosti koje slave univerzalonst ljudskog života, kulture i cilivilizacije - on nužno smatra da činjenice znače da je kapitalizam dobro. Ako ne vrednuje ove stvari on misli da je kapitalizam zlo, i tu se ne može mnogo debatovati. Nope. Kapitalizam je njegova negacija, kao i svakog drugog sistema koji je ikada postojao do tada (ovo da je feudalizam postojao "odvajkada" je poseban lol). Kapitalizam je ono što je nastalo kada su ideje o ljudskim i vlasničkim pravima razjele feudaluzam, kada više nije bilo moguće fizički negirati činjenicu da svaki čovek ima pravo da poseduje imovinu, ima pravo da kupi i proda zemlju, ima pravo da proizvodi šta on želi i da trguje sa drugim ljudima pod uslovima koje želi itd. A kao takav on je postao i slobodan kupac, onaj za koga se proizvodi u kapitalizmu, onaj čije želje i potrebe se drugi proizvođači utrkuju da zadovolje i usluže (za razliku od feudalizma gde se proizvodnja uglavnom vrši za konzumaciju vlastele). Ono što je u 20. i 21. veku bilo najbliže feudalizmu je socijalizam - tu su podanicima ukinuta vlasnička prava, tu ljudi ne mogu da proizvode šta hoće i međusobno trguju kako hoće, tu ne mogu da se zaposle gde hoće i pod uslovima na koje sami pristanu itd. Što je rezultiralo ne samo nečoveštvom i nasiljem razmera kakve nikad u istoriji nisu zabeleležene, već i povratkom životnog standarda na nivo komparabilan feudalizmu. Zapravo, antikapitalizam vuče korene iz feudalizma, on je u doslovnom smislu njegova produžena ruka jer su prve antikapitalističke pamflete finansirali feudalci i čitali kmetovima, da ovi nauče kako je strašan život u gradu, kako je teško raditi u fabrici, kako su plate male a uslovi nikakvi itd, isl... -------------------------------------------------------------------- Jeste, u različitim merama, koje se mogu videti na listi koju sam priložio na vrhu ovog posta. Ma naravno da nema, to ja i kažem: ne može se ni zamisliti da je država kriva za probleme u proizvodnji dobara koje ona proizvodi. Pitanje je da li se uopšte i SME zamisliti šta takvo, ili čim neko zucne da je moooožda, možda-možda država maaaalo, mal-mal malčice kriva za probleme sa takvim dobrima (novcem, zdravstvom, obrazovanjem, putevima, policijom, vojskom...) odmah da mu dolazi policija na vrata...

Šta je Bog kazao i kome je šta dao - to ne znam, nisam bio tu i nemam nezavistan način da to verifikujem. Ali znam da ideju da su članovi porodice vlasništvo drugih članova porodice - koji njima mogu raspolagati kako god nađu za shodno, pa ih na kraju mogu nekažnjeno i ubiti - zagovaraju pristalice abortusa. ----- A pošto ti uporno insistiraš na cinizmu i na poskočicama i doskočicama, hajde da i ja probam da na ostatak posta odgovorim na taj način, slobodnim stilom, da vidim baš kako će mi ići... Ma kakvi, ne, nego smrt kapitalu koji se umnožava tako što efikasno i masovno proizvodi i distribuira ono što ljudima treba, što sami traže i žele da kupe (bili to frižideri, pamučne gaće (inače 2 izuma koja su ponajviše života spasila u istoriji) ili cigarete), smrt kapitalizmu koji je na zapadu životni vek duplirao a standard povećao 10 000 PUTA, koji je skoro čitav svet izveo iz apsolutnog siromaštva, 18-očasovnog radnog dana za sutrašnji obrok, izbavio ih iz ropstva i omogućio svima da slede i neke druge ljudske vrednosti osim onih najnižih životinjskih instikata u borbi za golo preživljavanje (što je bila realnost za sve ljude od nastanka čoveka do početka kapitalizma)... ...A živela država, koja se umnožava tako što neefikasno proizvodi (jer tada, kad rade neefikasno, od glasača i političara dobiju JOŠ sredstava, jer "očigledno im treba, sa ovolišnim budžetom ne mogu ništa") ono što ljudi NE žele i NEĆE sami da kupe - inače, entitet nadaleko čuven po tome kako stvara, štiti i pospešuje život na svakom koraku. Toliko da je samo u 20. veku streljala, izbola, izgladnela, premlatila ili zamrzla na smrt, žive spalila, zakopala, utopila, obesila, izbombardovala ili na neki od bezbroj drugih načina ubila preko 210 a potencijalno 360 miliona sopstvenih građana i stranaca (izuzimajući ubistva u ratovima) - prema RJ Rummelu, istraživaču democida u 20. veku... ...možda i poneki osmerac da udenem? ...Oj državo tebi hvala, život ti si nama dala, U visine sad se vini, Nastavi, o nama brini ...Kapitalu pun si mana, Nama nudiš ti duvana, Odbrojani su ti dana, Od tebe nas vlada brani, Će gi vara - čovek brižan, Crveni su kmeri zlatni, Ali cigar ko prodaje, Čekićem ga, vlado, mlatni ...Živela država, nacionalizam i socijalizam, živeli agresija, genocid, pljačka i nasilje, koje ona sprovodi od kad je stupila na istorijsku scenu, živeli ideološki, etnički, religijski i pljačkaški progoni...živela inflacija, živela centralna banka i valuta bez podloge u zlatu koja je omogućila vladama od 1914. da - umesto kao u ranijim periodima kada se rat vodio dok se ne isprazni državna kasa i ne može da se podigne više sredstava kroz obveznice, što je obično značilo da se rat sastoji od jedne ili par bitaka i razlaz - vode ratove do poslednjeg dinara svih svojih građana i u samo 2 rata u 20. veku pobiju 70ak miliona ljudi... ... Živelo državno zabranjivanje tehnologija 21. veka, npr. daleko najefikasnijeg, najbezbednijeg i najekološkijeg - dakle u svakom smislu najkompatibilnijeg ljudskom prosperitetu i životu - energetskog izvora iz čisto ideoloških razlog (što jeste glavni uzrok klimatskih promena), živela tehnologija i životni stilovi srednjeg veka koje anti-životna državistička ideologija nameće silom... Nuklearno doba porđe, Odsad ja na vetar brodim, Na sunce ću da se grejem, Ima da se preporodim Don Kihote, stara zlice, Čudne brige u tvom krilu Al ne marim ja već kličem, Zelenome novom dilu ...Nadalje, živela državna regulacija narkotika zahvaljujući kojoj svake godine umre milion ljudi (što u nasilju narko-kartela, a što od ilegalnog korišćenja droga)...živeli državni putevi na kojima svake godine pogine 1.5 miliona ljudi, od toga 50 000 u SAD (e, ali gori lampa po celu noć kod komesara za bezbednost, napolju se čuje kako brine)...živeli državni zatvori za decu, zvani "škole", koji su toliko neprijatni, dosadni i neefikasni u BILO ČEMU (osim širenju nasilničkog ponašanja među decom - škola je najčešće jedino mesto gde ljudi ikada u životu dožive fizičko nasilje) da cigara na malom odmoru deluje kao daleko najbolji i najvredniji trenutak dana (i objektivno, ona to jeste) - i za đake i za nastavnike...rečju pijani vozači i napušeni đaci su posledica lošeg rada upravitelja puteva i škola, tj. države....pardon, ne rade oni loše, nisu neodgovorni, nisu neinventivni jer poreski novac stiže kako god da rade, nisu im kompletni biznis modeli promašeni itd - samo nisu dovoljno finansirani, samo kad bi dobili još i još novca mogli bi da reše probleme koje proizvode, i za koje, dakle, treba da budu nagrađeni... ...itd, isl, ali staću ovde, praštajte...

Bilo koga ko može da ga upuca.

Oružje.

Da bi se sprečilo ili otežalo ilegalno prelaženje granice.

Nije to logika GOP-a nego Ustava - kojim je pravo na posedovanje i nošenje oružja eksplicitno garantovano ljudima, dok je takođe određeno da federalni organi mogu imati ona i samo ona prava koja su im eksplicitno i pozitivno data - sve ostalo ostaje rezervisano za države ili za individualne građane (abortus spada u ovu kategoriju, kao i ubistvo generalno, u najvećem broju slučajeva). Neke možda i bi sačuvao, vervatno bi još mnogo veći broj života ugrozio i izgubio (kao što ja mislim da bi). Ali to što neko misli daj će nekakva politika dati ovakve ili onakve rezultate nije , ne može i ne sme biti razlog da se ljudima njihova prava kompromituju - prosperitetno društvo slobodnih ljudi( a ne kmetova) mora biti zasnovano na tome. Ne, logika nije da "država sačuva živote", ovo je jako važno da se naglasi. Uloga liberalne države (i Amerike posebno, onako kako je koncipirana - što se, budući da je postala najuspešniji humanistički eksperiment u istoriji, pokazalo kao 100% ispravno) nije da čuva živote - nije da zabranjuje pušenje i koka-kolu kad neko misli da su štetni, nije da stavlja ljudima brnjice i da im zabranjuje izlazak iz kuće kad Lord Fauči to odredi, nije da rasparča jednog čoveka i njegove organe podeli petorici drugih kojima trebaju jer će to biti neto dobitak od 4 života itd. Uloga države je isključivo u tome da štiti ljudska prava svojih građana, da se stara da neko ne bude ubijen ili pokraden i slično. I to je, kako sam napisao ranije, logika zabrane abortusa, da se zaštiti PRAVO bebe na život, a ne da se zaštiti svetost života, da što više bude ljudi ili šta slično. A budući da smo na srbijanskom forumu, uvek je zanimljivilo primetiti razliku koja u ovom smislu postoji u Srbiji, kao zemlji koja nije zasnovana na liberalnim vrednostima. Tamo niko ne zna koja prava imaju njeni građani, niti se bilo kada bilo kakva debata toga uopšte dotiče. Svaka debata je uvek i isključivo instrumentalna, kako će nešto uticati na GDP, kako na natalitet, kako na "ugled u svetu", kako na strane investicije, kako na "nova radna mesta", eno ga predsednik svaki dan presamićen od brige "kako da sačuvamo živote naših ljudi" itd, isl. To podseća, pisao sam ranije, na okeanijske domorodačke "kargo kultove" tokom WWII, koji su, ne shvatajući zašto američkim trupama namirnice padaju sa neba (iz aviona) pokušali da imitiraji spoljne manifestacije njihovog ponašanja (oblačeći se kao oni, praveći drveno oružje poput njihovog itd...) ne bi li i njima pali darovi s neba...

Očigledno na abortus, jer je: i) termin "pro-choice" gotovo isključivo upotrebljavan u tom kontekstu, ii) ubijanje po školama, gle čuda, već zabranjeno zakonom i niko ne tvrdi da to treba da bude stvar nečijeg slobodnog izbora da li će ili ne da ubije nevino ljudsko biće u školi.

Tramp jeste, po skoro svim merljivim parametrima, jedan od najuspešnijih predsednika, ali ga njegov izbor sudija koje su zainteresovane za to šta zaista piše u zakonu čini i jednim od najkonsekventnijih predsedinka. Ne mislim samo na raskupusavanje Roa, nego i na druge presude, pogledajte npr. ovo: https://www.supremecourt.gov/opinions/21pdf/20-1530_n758.pdf A evo ispod početnih odlomaka obrazloženja 2 stava. Jedno je mišljenje/odluka suda, drugo je luzersko mišljenje, ali skrećem pažnju na fundamentalnu razliku u tome kako oni shvataju svoju ulogu - jedni su zainteresovana za vladavinu prava i za to šta zaista piše u Ustavu, a drugi za "veliki skok napred", "socijalnu pravdu", "klimatsku pravdu" i slične (duboko nepravne, nepravedne i anti-liberalne) "progresivističke" koncepte. Nije teško pogoditi koji je koji: Odlomak prvi: The Clean Air Act authorizes the Environmental Protection Agency to regulate power plants by setting a “standard of performance” for their emission of certain pollutants into the air. 84 Stat. 1683, 42 U. S. C. §7411(a)(1). That stand ard may be different for new and existing plants, but in each case it must reflect the “best system of emission reduction” that the Agency has determined to be “adequately demonstrated” for the particular category. §§7411(a)(1), (b)(1), (d). For existing plants, the States then implement that requirement by issuing rules restricting emissions from sources within their borders. Since passage of the Act 50 years ago, EPA has exercised this authority by setting performance standards based on measures that would reduce pollution by causing plants to operate more cleanly. In 2015, however, EPA issued a new rule concluding that the “best system of emission reduction” for existing coal-fired power plants included a requirement that such facilities reduce their own production of electricity, or subsidize increased generation by natural gas, wind, or solar sources. The question before us is whether this broader conception of EPA’s authority is within the power granted to it by the Clean Air Act.... Odlomak drugi: Climate change’s causes and dangers are no longer subject to serious doubt. Modern science is “unequivocal that human influence”—in particular, the emission of greenhouse gases like carbon dioxide—“has warmed the atmosphere, ocean and land.” Intergovernmental Panel on Climate Change, Sixth Assessment Report, The Physical Science Basis: Headline Statements 1 (2021). The Earth is now warmer than at any time “in the history of modern civilization,” with the six warmest years on record all occurring in the last decade.... Ili npr. ovo: Supreme Court rules Maine tuition program violates First Amendment for excluding religious schools Ova poslednja vest je zanimljiva i sa jednog drugog aspekta. Trenutno se u SAD, ispod radara lažnih vesti ali još kako na radaru Republikanse partije, zahvaljujući državističkom stavljanju deci brnjica i pokušajima uvođenja rasističke ideologije u kurikulum, razbuktava jedan organski "pokret roditelja", koji se zalaže za roditeljsko pravo na izbor škole za svoje dete - sa ciljem otimanja obrazovanja iz ruku "progresivnih" talibana (visoke škole za školovanje nastavnog osoblja i obrazovni sindikati su, po svim istraživanjima, najesktremnije levičarske i kultur-marksističke organizacije u SAD) i ultimativno razdvajanja škole i države. Ovaj pokret deluje kao da ima šansu da trasira dalji put GOPa u meri barem jednakoj onoj u kojoj je to uradila Čajanka za Obaminog mandata. (izgleda da iz kabineta subkomandanta Lešine ovo takođe naslućuju, pa šalju FBI agente na rodiljske sastanke, dok finansiraju falange koje pale američke gradove) Pitanje izbora škola i vaučera je odigralo centralnu ulogu u nekoliko nedavnih guvernerskih trka (najprominentnije u Virdžiniji) i republikanskih predizbora, ali i nekoliko novih zakona u zemljama kao što su Florida, Teksas i u prvom redu Arizona, gde je novi zakon od strane pobornika (uključujući sjajnu Trampovu ministarku Betsi DeVos) proglašen "zlatnim standardom" i "najvećom pobedom za 'school choice' u istoriji": https://reason.com/2022/06/29/arizonas-new-law-funds-students-not-just-government-run-schools/?amp/ Arizona's new law should make alternative school arrangements more accessible than ever to families interested in educating their kids instead of funding bureaucracies... Can the GOP Become the Parents’ Party? By passing a historic school-choice bill, Arizona Republicans say yes. Ovo zaista deluje kao "way to go". OVO je "pro-choice" pozicija u pravom smislu te reči, a ne da neko može da bira da li će ili neće ubiti drugo ljudsko biće.

Ne, taj slučaj je skrojen tako baš zato što sam mislio da nisi rasista, i da će zato na tom slučaju na najbolji način biti testirano tvoje tvrđenje da ne pridaješ nikakvu moralnu vrednost bebi do nekog meseca, da je to jedno "ništa" koje majka ima pravo da zatuče iz svakog proizvoljnog razloga (pa time i iz razloga što joj se ne sviđa rasa bebe). Nemogućnost da prostim "ima pravo" potvrdiš konzistentnog tog stava, pokazuješ da i ti u stvari pridaješ neku autonomnu vrednost bebi, te je tu za mene diskusija o ovome zaključena. To ne postoji, osim u osnovnoškolskim udžbenicima koji đacima nude jednu pozitivističku predstavu o nauci koja je u filozofiji nauke detonirana u param-paračad još pre 100 godina. Proizvod nauke nisu definicije nego teorije, definicije su pomoćne skele koje se postavljaju i uklanjaju u zavisnosti od toga koji deo teorije je potrebno izgraditi i konačno kako teoriju na koherentan (ili internesantan itd) način prikazati drugim ljudima. Što se tiče života, postoje radovi u kojima ćete naći desetine ili stotine različitih definicija, ali ni jednu od njih nije moguće direktno aplicirati na moralna i pravna pitanja bez inputa od strane prava, od strane morala, od strane religije ako hoćete itd - nauka ne daje odgovore na takva pitanja (iako, narvno, može i treba da informiše svaku diskisiju). Naravno da uzima, jer, kako objasnih, toliko odsustvo sa posla značajno umanjuje marginalnu produktivnost radnika - naročiro na poslovima gde se tehnologija rada brzo menja i gde je potreban značajan period treninga za nove radnike - potpuno nezavisno od njegovog pola i razloga zašto odsustvuje. Opet kažem, to je tačno kao što je tačan zakon gravitacije, a negiranje te činjenice je zapravo vrsta seksizma, jer se time tvrdi da plata žene iz nekog razloga ne zavisi od njene radne produktivnosti, tj. da žene ne zarade svoju platu (što, kako pokušah da objasnim, u tržišnoj ekonomiji nije tačno). I ne samo poslodavac, tu činjenicu u obzir uzimaju i žene koje traže posao (kada žena na razgovoru kaže koliku platu traži, u njenoj cifri koju traži je ta infomracija već zaračunata) i svi drugi učesnici na tržištu rada - tako se formiraju cene (tj. plate u ovom slučaju) na tržištu. Ta činjenica informiše i ženin izbor obrazovanja i zanimanja itd, isl... Ovo natezanje me je baš plaho nasmejalo. Ta analogija je replika na tvoju tvrdnju da "žena ima pravo da zatrudni, pa joj to zato ne sme uticati na platu". Što je nonsens jer gotovo sve na šta čovek ima pravo na neki način utiče i na njegovu radnu produktivnost tj. platu. Ronaldo ima pravo da se ugoji ili ne, ali njegov izbor utiče na platu. Student ili radnik ima pravo da celu noć uči šta mu je korisno za posao ili da celu noć sedi u kafiću - ali se to odražava na njegovu platu itd. Na posletku, ono što se meni čini da leži u temelji svih ovih nesuglasica je da ti nemaš konzistentnu predstavu o tome šta su čija prava (već sve živo proglašavaš nečijim pravom), što me ne čudi obzirom da si kao referencu nudio UN i slične organizacije, koje je takođe nemaju. Dok, recimo, klasični liberalizam zaista nudi takvu konzistentnost. Čovek ima pravo na stvari koje od drugih ljudi ne traže ništa do uzdržavanja od akcije protiv njega. On, tako, ima pravo da NE bude ubijen. Da NE bude opljačkan, da mu NE bude prećeno itd. Nema pravo na stvari koje zahtevaju neku pozitivnu akciju od drugih ljudi. Nema pravo da mu neko da platu koju je on zamislio. Nema pravo da mu plata u Realu ne zavisi od toga koliko je debeo i kolilo brzo može da trči (i to ne zato što neko mrzi debele sporaće nego zato što njegov doprinos firmi zavisi od toga) itd, isl... --------------- Ovo je konzistentan stav, čestitam, iako se ne slažem. Ako žena ima pravo na abortus ona ima pravo i ako je taj razlog želja da zatuče plod jer bi on izrastao u crnog dečaka, a ona to ne želi.

Abortiranje neželjene trudnoće je gotovo definicija "abortusa kao kontraceptivnog sredstva". Preko 98% abortusa spada u ovu kategoriju - kao razloge ljudi uglavnom navode "nespremnost u ovom trenutku" (škola, posao, nema partnera itd) ili ekonomske razloge itd, što je sve kontraceptiv... Hajde još da te pitam i ovo, da proverim da li si konzistentan u svojem stavu, ako jesi to je onda to, mi onda imamo neslaganje u stepenu diskonta koji dajemo na bebino pravo na život u raznim fazama (ili ako hoćeš u shvatanju toga kad beba stiče pravo na život), koji nećemo razrešiti na forumu. (Pitanje sam postavio i na temi o abortusu na Društvu, ali nisam dobio zadovoljavajući odgovor nego je nastalo migoljenje). Imaš, situaciju, da neka žena koja veruje u teorije o rasnoj supremaciji čiste, bele, arijevske, severne rase u nekom trenutku (koji je u okviru koji ti smatraš prihvatljivim za abortus), recimo 2 meseca nakon lude žurke koje se baš i ne seća tačno, otkrije da je trudna i ginekolog joj pokaže sliku bebe (ili uradi neki test koji to može da potvrdi) - beba crnac! I ona, naravno, "vadite ovo, komadajte, ja neću da rodim crnca, oni ne treba da se razmnožavaju i rađaju"! Ima li ona pravo na to, dakle da pobaci samo zato što joj se ne sviđa boja bebine kože? To što neko ima pravo da nešto uradi ne znači da to neće imati uticaja na to koliko njegove usluge vrede za druge ljude (poslodavce, ali ultimativno za mušterije). Ronaldo je imao pravo da se ugojii, ali mu je zato smanjilo platu i vratilo ga u Brazil - jer mu je to smetalo da daje onoliko golova koliko njegova plata zahteva. Svačija plata zavisi od njegovog "marginalnog proizvoda", tj. povećanja ekonomskog autputa te firme kada se taj pojedinačni radnik pridoda dotadašnjoj radnoj snazi. Marginalni proizvod radnika koji će, npr, od 7 godina 3 biti na bolovanju je manji od marg. proizvoda istog tog radnika koji će raditi svih 7 godina - pa mu je manja i plata. Ovo je tačno kao što je tačan zakon gravitacije i podjednako kao i on važi nevezano od pola radnika, boje kože ili kose i ostalih trivijalnosti. (Tj. tačno je u kapitalizmu, gde firme pokušavaju da maksimizuju profit, a tu je optimalna strategija zaposliti, npr. za fiksiran budžet, što produktivniju osobu. (Statistika belodano ovo dokazuje, jer između nikada udavanih žena i nikada ženjenih muškaraca nema razlika u primanjima, ona nastaje tek kao posledica asimeričnosti bračnih obaveza).) Da se razumemo, ovo ne znači da rađanje smanjuje ženinu ukupnu produktivnost (u smislu u kojem debljina smanjila Ronaldovu), već samo da je smanjuje za tog poslodavca. Ona je u glavnom i poveća, samo se tada njena produktivnost ne vidi u poslu odrađenom u firmi i ne manifestuje u broju dolara na računu nego u iznošenju trudnoće i rađanju novog čoveka, ali i u broju čistih guza, suvih obraza, punih stomaka i srećnom ranom detinjstvu (što je zapravo ogromna produktivnost, verovatno veća od one koju bi u tom periodu postigla u firmi, jer ona da da celu njenu platu ne može da nađe drugu osobu koja će te stvari za bebu (i celu porodicu) uraditi toliko kvalitetno kao njena majka).

Ali to nema veze jedno s drugim, resurse je dužna da obezbedi osoba koja je ugostila bebu, a ne neko drugi. Naravno, svako ko može nekome da pomogne u odgajanju deteta lepo je da to uradi. Drugo, smatram da argumentovanje u prilog abortusa kao kontraceptivnog sredstva ("teško odgajati dete" itd) nikada nisu dobri pošto tu nigde čak ni implicitno kao granica ne figuriše čak ni rođenje deteta. Rečju, takvi argumenti jednaku "snagu" imaju i u slučaju zalaganja za "abortus" bebe u stomaku, i za "abortus" trogodišnjeg deteta, i sedmogodišnjeg, itd. Na posletku, nemam ništa protiv stvari koje ti nabrajaš, samo tvrdim da one treba da budu stvar slobodnih ljudskih interakcija, dogovora i ugovora (npr. dužina porodiljskog treba da bude slobodno ugovorena između radnika i poslodavca) a ne da ih određuje i nasilno sprovodi država, jer to najčešće bude štetno i skupo. Recimo, državno garantovanje dužine plaćenog porodiljskog je natalistička politika* koja predstavlja porez na žene koje NEMAJU decu (to je njena glavna ekonomska posledica, a ne pomoć porodiljama). Mehanizam funkcioniše tako što takav program bitno snižava plate (i prospekte zaposlenja) ženama u reproduktivnoj životnoj dobi (prosto, ako imaš 2 radnika po svemu jednake produktivnosti, osim što jedan ima šansu da, npr, od narednih 5 godina 2 provede van posla (uz platu), jasno je ko će dobiti taj posao). Za žene koje će zaista i imati bebu je to ok pošto će one delimično biti kompenzovane kroz plaćeno odsustvo - pravi gubitnici su žene koje NE planiraju da imaju bebu ali, bez mogućnosti da ugovore kratko (ili nulto) porodiljsko, nemaju pouzdan način da to dokažu poslodavcu, pa onda moraju da prihvate nižu platu od svoje marginalne produktivnosti. Najveći dobitnicu su poslodavci koji umeju da prepoznaju takvog radnika (ženu koja može a neće bebu), jer je nju moguće dobiti ispod cene. * a ne mislim da je posao države da vodi populacionu politiku, odluka o rađanju mora biti u potpunosti prepuštena individualnim ljudima da odluče kako god je za njih najbolje. (Mada, neka i to bude rečeno, mislim da ljudi precenjuju težinu odgajanja deteta (to pokazuju najbolje studije) i zato generalno imaju manje dece nego što je za njih optimalno) Slažem se da zakoni ne treba da se bave moralom nego pravom (mada se ti koncepti u znatnoj meri preklapaju). Zakon treba, npr, da zabrani ubistvo, pljačku i nasilje nad nevinim ljudima. Ako nije jasno gde se tu uklapa abortus, prepisaću rečenicu opet. Zakon treba, npr, da zabrani ubistvo, pljačku i nasilje nad nevinim ljudima.

Pa, kažem, to je tačno, ali time za tvoju primedbu važi isto što i za njegovu, da je to argument PROTIV abortusa, a ne za. Jer, ko god uzeo bebu, bio to roditelj ili rođak ili staratelj - to uopšte nije relevantno za moj argument - ima moralnu i pravnu obavezu da je hrani i greje i obezbedi joj vitalne životne potrebe, a ako joj uskrati hranu ili je izbaci iz kuće na sneg on time ubija bebu. To jeste njegova kuća i njegova hrana ali njegovom odlukom da uzme bebu on je sa njom potpisao implicitan ugovor da će obezbediti šta je potrebno da ona preživi i u tu svrhu opredeliti neke resurse, hranu, energiju, životni prostor itd. Nezavisno od toga da li ju je uzeo u kuću nakon rođenja, ili u telo, pre rođenja...

Ovo da beba ne postoji pre rođenja je jedno od najhrabrijih ontoloških tvrđenja koje sam ikada čuo. I dosta originalan način da se opravda abortus. "Nema čoveka - nema problema". Zaista čestitke. btw. ako beba već ne postoji dok se ne rodi, nego magično nastane u porodilištu (donese je roda?) čemu onda uopšte debata oko prava na ubijanje toga što ne postoji? Zašto bi neko hteo da abortira nešto što ne postoji?

Mogu ga oni nahraniti, to nije sporno. Ono što oni - ljudi koji su ga pozvali i primili u svoj habitus i koji mogu da ga nahrane - ne mogu da urade je da ga NE nahrane, da kažu "moja hrana moj izbor", jer je to ubistvo bebe. A budući da je, dok je beba u stomaku, majka jedina "osoba koja je pozvala i primila bebu u svoj habitus i koja može da je nahrani", to ni ona ne može joj uskrati gostoprimstvo i da je NE nahrani, da je NE ugreje itd - jer je to ubistvo bebe.

Zato što to JESU ljudožderi (ljudi koji jedu druge ljude) i jesu marksisti (ljudi koji veruju i sprovode Marksovu ideologiji), to nisu metafore, nego opis realnosti. Ako je neko nacista, ako jede ljude i ako je pobio milione sopstvenih građana, da li i za njega nije vaspitano reći da je "nacistički ljudožder" nego "gospodin politički neistomišljenik"? Je li ovo još jedan slučaj gde neko ima veći problem sa rečima koje tačno opisuju realnost nego sa samom realnošću? "Esktremni levičar" nije dovoljno dobra reč jer to nije ono šta ja OVIMA zameram - to jeste skup kojem oni pripadaju, ali ja njih kritikijem zbog pripadnosti jednom uskom podskupu. Ekstremni levičar je Borko Stefanović, ali on ne jede ljude i nije marksista pa ga ja tako neću zvati. Kakva bizarna tvrdnja. Naravno da mu treba, treba mu i POSLE ROĐENJA. Nehranjenje ili slično zanemarivanje koje dovodi do smrti deteta nakon rođenja se smatra ubistvom - a malo je ko odvažan da za npr. jednomesečnu bebu kaže da je to majčin organ. Nema tu ništa čudno. Ja se ne zalažem za "život po svaku cenu" nego da "pravo na život ne sme biti uskraćeno nevinoj osobi". Dakle, podvlačim, nevinoj osobi. Nemam ništa protiv ubistva u samoodbrani, nemam ništa protiv smrtne kazne, nemam ništa protiv da se posebno teški zlikovci poput, npr, Erika Honekera, udave golim rukama itd. Kada neko napravi zločin on se tim činom javno odriče uživanja prava koja imaju nevini ljudi - on se, isto tako mislim, može poslati u zatvor dok sam protiv slanja nevinih ljudi u zatvor itd.

Svrstani i nesvrstani marksistički ljudožderi i islamističke mule iz UN-a - sjajne reference i izvor znanja o ljudskim pravima, zaista. Njihov koncept "prava" je takav da se, pored svih totalitarizama, genocida, etničkih čišćenja, religijskog i političkog nasilja svih oblika, više od polovine njihovih rezolucija bavi, pazite sada - osudom Izraela! Sapienti sat. Ja zaista svaki dan, nakon što čujem šta Džibri i sovjetski gologuzan Berni misle, žurim da čujem mišljenje UN-ovih komesara, pa da formiram mišljenje o tome šta su čija prava toga dana, pa ako oni kažu da neko ima pravo da iskomada nevino biće - onda da se komada! Zbilja, zašto insistirati na Loku i Milu, dokle Life, Liberty and Property, zašto samo Deklaracija o nezavisnosti i američki Ustav i Federalistički spisi i slični dokumenti i koncepti na kojima je zasnovan najuspešniji humanistički projekat u ljudskoj istoriji? To sve treba "zataći znate već gde" kako reče krasna gospoja iznad, a ideju ljudskih prava "dekolonizovati, diversifikovati i inkluzovati" - da obuhvati i ove čiji podanici svakih par godina u zavežljaj trpaju sve šta mogu da ponesu i beže pred nekakvom novom revolucijom i događanjem naroda... E vidiš Alpaka, ovde BI pravilno bilo izneti optužbu za licemerje, jer (optužba bi glasila) ja od tebe zahtevam jedan standard, a sam koristim mnogo labaviji. Međutim, ovde je takođe ispravno iskoristiti ono nešto o "staklenim nogama", jer optužba stoji upravo na njima. Naime, ja svoj argument uopšte ne gradim na pomenutom svedočenju, ono tu služi kao upečatljiva javna demonstracija toga zašto koristim termin "komadanje bebe", jer neko nema problem sa tom pojavom ali mu se nekako baš ne sviđa sama reč. (A komadanje je sastavni deo svakog abortusa (ne samo od 24. nedelje), jer beba formira organe već par nedelja nakon začeća, da bi sa 10 nedelja već svi organi bili formirani.) Argument protiv abortusa gradim na prepoznavanju prava na život koje ima svako ljudsko biće, i koje ne može biti kompromitovano. A već sam pisao da razumem (mada se s njima ne slažem) i argumente koji diskontuju bebin život u nekoj meri iz razloga nepotpunog razvoja (pa kažu to nije ceo život, to je 10% života, npr) pa da tu onda može prevagnuti majčino pravo da mu uskrati gostoprimstvo. Ali u potpunosti odbacujem ove "moje telo moj izbor" (iliti "žena da odluči") argumente, koji odbijaju da uvide suštinu problema - da to nije tvoje nego tuđe telo i tuđi život. I drugi deo argumenta, podršku ukidanju travestije od Roa, baziram na poštovanju vladavine prava i konstitucionalizma, bez čega nema ništa do varvarstva i tribalizma, koji sam pominjao, gde je dobro i pravda kada mi ubijamo njih, a loše i nepravda kada oni ubijaju nas. (A svi napadi na odluku SCOTUSa od strane ljudi koji poznaju američko pravo i znaju da je Ro bio neustavan imaju ovakvu formu...briga me, dakle, što nije po zakonu, hoću jer mi se sviđa, dobro je kada mi njima...)

Da li razumeš šta reč "licemerno" znači? Ona označava odsustvo ponašanja u skladu sa moralnim standardima koje neko proklamuje "na suvo". Kako se to odnosi na iznošenje statistike za sada je misterija. Statistika tu služi da istakne logički propust u tvojoj argumentaciji. Ti želiš da zastupaš stav u 100% slučajeva a da ga diskutuješ i argumentuješ samo na slučaju koji čini manje od 1% pobačaja. To je kao tvrditi da je SVAKI paran broj (veći od 2) zbir neka 2 prosta broja (to je inače otvoren matematički problem koji se zove Goldbahova hipoteza), a kada neko traži dokaz reći "pa evo, 4=3+1"... Nope. Niko nema pravo na uzimanje života drugom nevinom čoveku, bio on "čovek koji menstruira" ili "čovek koji ne menstruira", bio on krvnom srodstvu sa žrtvom ili ne bio itd. Ja verujem u klasična liberalna ljudska prava, ne čekam da mi bivši Dergovci ili ovi što su igrali goli do pojasa u Sovjetskom savezu (mahnitać Berni Sanders) dok su u podrumima krckale kosti nevinih gradjana svaki dan daju dozvolu i mišljenje o tome šta jesu a šta nisu ljudska prava.

Prvo, kažem, ne bih išao toliko baš daleko da "nerađajućeg učesnika u začeću" zovem ocem, ni da prepostavljam polnu distribuciju među učesnicima, da ne bih nikoga diskriminisao. Ali nemam ništa protiv da i nerađajući učesnik snosi pravnu i materijalnu odgovornost. To bi trebalo da bude stvar slobodnog ugovora između učesnika u odnosu, na kome baš rađajući učesnik treba da insistira jer bez toga sva odgovornost za potencijalno dete pada na njega. Povisoka cena predbračnih obaveza u svim tradicionalnim društvima (veliki zlatan verenički prsten, npr) služi kao neka vrsta takvog ugovora*. Danas bi to bilo moguće obaviti preko mobilne aplikacije ili na kakav sličan moderan način, za kojim bi se odmah pojavila potreba čim bi se i prava bebe uzela u obzir, i sve što ona nose. Ovo bi takođe pomoglo i u rešavanju drugog velikog problema o kom sam nedavno pisao - ogromnom broju dece koja rastu uz samohrsnog roditelja. * ovde je zanimljivo primetiti sasvim očekivanu posledicu ove činjenice - da npr. vrednost vereničkog prstena koji cure dobijaju opada sa smanjenjem ozbiljnosti posledica vanbračne veze. Jedan od uzroka je svakako manja društvena stigmatizacija te pojave, što je pozitivna stvar, i lakši pristup pobačaju u raznim fazama trudnoće, što je negativna stvar.

Ne interesuju me tuđe materice i organi - ovo je već non starter - svako nek radi s njima šta hoće. Isključivo sam zainteresovan, kako napisah iznad, za odbranu nevinog život o čijem uništenju NEKO DRUGI odlučuje. Zato što ljudi koji ga podržavaju treba da razumeju šta TAČNO podržavaju da se desi drugom ljudskom biću. Neće to valjda biti da neko podržava da se neko drugi u realnosti pokida u delove - a da na forumu ne želi ni tu reč da čuje? O tome je bilo detaljno ekspertsko svedočenje u Kongresu: Čak su glasali i da beba sme da se iskasapi iako PREŽIVI abortus! Dakle beba živa, doktor juri za njom po bolnici da je dokrajči - to može, davaj, davaj, ali sam termin, e to ne može. Kako da kažemo, "tretiranje bebe kao medicinskog otpada", može? Ja razumem da bi najbolje bilo da se pretvaramo da bebe uopšte i nema, kao što većina anti-životnih pristalica radi, ali ja nisam spreman na taj korak jer je to, kako objasnih u prethodnom postu, suština problema. Nije ništa nameštao nego su predloženi i izglasani na legitiman način, ali ih je sjajno izabrao, da budu posvećeni očuvanju ljudskih prava i sloboda kodifikovanih u najvažnijem pravnom dokumentu ikada napisanom (američkom Ustavu). Šta su i kako pokazali, ne pratim ovde, može ovo malo detaljnije, malo primera i slično? 😀 Ovo je kao da sam ja napisao da ćeš ti sutra tražiti da se ne ubijaju samo bebe nego i odrasli ljudi. Upravo se ideolozi koji traže tretiranje beba kao medicinskog otpada zalažu da ljudi ne izlaze iz kuća, da se vrate na srednjevekovne tehnologije i oblike društve organizacije, da obrću vetrenjače, žive u kartonskim kutijama, jedu travu (jer krave prde, uzrokuju klimatske promene) i proizvode samo za feudalnu gospodu (umesto za tržište, za najširi društveni obuhvat) itd...

Budući da je u pitanju krajnje marginalna situacija koja sačinjava verovatno debelo ispod 1% svih abortusa, na ovo pitanje mogu da odgovorim tek kada utvrdim koja je njegova svrha. Ti prvo treba da odgovoriš na pitanje da li se mi slažemo da svih ostalih preko 99% abortusa mora biti zabranjeno jer se radi o ubistvu bebe, kršenju ljudskog prava na život - neko se sam zafrknuo (moguće čak i u braku), pa došao kod doktora i kazao "iskupusajte mi ovo i izvucite ud po ud, organ po organ - komplikovano mi je da rađam, beba je zahmetna, imam karijerA, teška situacija, neću moći da spavam" itd? Ako je tako, tek onda ima smisla da odgovorim na pitanje, jer zaista treba da vidimo šta ćemo sa poslednjih <1%. Međutim, ako se mi ne slažemo ni oko prvih >99% slučajeva onda mi imamo mnooogo veće i teže nesuglasice koje bi trebalo rešiti pre nego se dođe do marginalnog slučaja. Njegovo potezanje u toj situaciji najčešće predstavlja retorički trik gde bi se argument gradio na marginalnom a zaključak neopravdano preneo na opšti slučaj, a ja za njih (retoričke trikove) nisam zainteresovan. Nadalje, ja ne tvrdim da je pitanje abortusa moralno i pravno kristalno jasan i lak slučaj, tu imamo zaista sukob prava na život bebe i prava "trudne osobe" da "drugom licu" uskrati gostoprimstvo u svom telu, zarad lične udobnosti, možda zdravlja itd. Mislim da slučaj (u ogromnom broju instanci) daleko preteže u korist bebe, ali razumem da postoje argumenti koji diskontuju pravo na život bebe iz raznih razloga, i zato mislim da je vraćanje odluke na države (ili još lokalnije mehanizme) solidno rešenje, kao nešto najviše na šta se može pristati a da se situacije ne proglasi "masakrom beba" ili nekom još težom kvalifikacijom. Međutim, zagovornici abortusa najčešće negiraju da postoji bilo kakva komplikacija, tvrdeći da se tu prosto radi o tome da "trudna osoba"* odlučuje šta da radi sa svojim telom - potpuno negirajući, dakle, samo postojanje drugog života o kojem se odlučuje, iako je upravo to suština problema; da se tu radi o nečijoj nozi onda bi zaista svako imao pravo da je iskasapi i niko ne bi potresao zbog toga. A neprihvatanje ove očigledne srži problema abortusa diskusiju čini bespredmetnom, to je kao diskutovati o životnom osiguranju sa nekim ko ne prihvata činjenicu da su ljudi smrtni. * primetite samo kako lepo i "progresivno" koristim rodno neutralni termin, pošto je pol društveni konstrukt, produkt sistemskog patrijarhata, imperijalizma i rasizma, on u realnosti uopšte i ne postoji ("fluidan je", kako nas podučava i Bil Naj, (samoproklamovani) sajens gaj), muškarci mogu da zatrudne isto, i svi drugi mnogobrojni polovi, tako da treba izbegavati zastarelu reč "žene" - senzibilnije je reći "rađajući ljudi", ili bar "ljudi koji menstruiraju" itd.

SCOTUS spalio Roa, ma ni dugmići...Sijaj Ameriko, blistavi grade na vrhu brda! 👍 I) Prvo, ovo je veliki pravni i konstitucionalni trijumf, jer je rahmetli Ro bio jedna od najvećih pravnih travestija i sramota u Američkoj istoriji, kako priznaju i pravnici koji podržavaju abortus. Npr, Džefri R. Stoun, bivši dekan Čikaške Pravne škole, provost čikaškog univerziteta i asistent sudije Brenana ovako svedoči "Everyone in the Supreme Court, all the justices, all the law clerks knew it was 'legislative' or 'arbitrary.'" Dzon Hart Ilaj, još jedan pristalica abortusa ovako zaključuje svoju kanonski kritiku travestije: "It is bad because it is bad constitutional law, or rather because it is not constitutional law and gives almost no sense of an obligation to try to be." Edvard Lazarus, asistent sudije Blekmana koji je napisao Roa, beleži ovo: As a matter of constitutional interpretation and judicial method, Roe borders on the indefensible. I say this as someone utterly committed to the right to choose, as someone who believes such a right has grounding elsewhere in the Constitution instead of where Roe placed it, and as someone who loved Roe's author like a grandfather. . . . . What, exactly, is the problem with Roe? The problem, I believe, is that it has little connection to the Constitutional right it purportedly interpreted. A constitutional right to privacy broad enough to include abortion has no meaningful foundation in constitutional text, history, or precedent. ... The proof of Roe's failings comes not from the writings of those unsympathetic to women's rights, but from the decision itself and the friends who have tried to sustain it. Justice Blackmun's opinion provides essentially no reasoning in support of its holding. And in the almost 30 years since Roe's announcement, no one has produced a convincing defense of Roe on its own terms. Drugi Blekmanov asistent Harold Koh takođe lako vidi da se tu radi o travestiji i pravnom nasilju, ali ga za razliku od kolege on opravdava: I'd rather have Blackmun, who uses the wrong reasoning in Roe to get to the right results, and let other people figure out the right reasoning Poslednji citat možda najbolje svedoči o gotovo singularnoj emanaciji antipravne ideologije koja se krije iza Roa. Prava u onom smislu koji ta reč ima u zapadnoj civilizaciji. Postoje i druge interpretacije, npr. u nekim afričkim plemenima pojam prava i dobra je poistovećen i ima smisao da je pravo i dobro kada MI palimo njihova sela, silujemo njihove žene i uzimamo njihovu hranu. Nepravda je kada to oni rade nama. Ova koncepcija je svakako daleko bliža gorenavedenoj odbrani Roa. II) Drugo, ovo je veliki trijumf pravde i života, pre svega za najnezaštićenije ljude - za bebe u stomacima. Sada ima jedna popularna antiživotna i antihumanistička ideologija (proistekla direktno iz marksizma) po kojoj su ljudi biohazard koji ne treba da se razmnožava, koji treba da energiju dobija kao srednjevekovni kmet iz vetrenjače, da jede travu, nosi brnjicu i da ne izlazi iz kuće, a najbolje bi ga bilo raskupusati i izvući u delovima i pre rođenja. Ja, s druge strane, držim da je takva ideologija zločinačka, nakaradna i iracionalna po mnogo osnova, mislim da život treba slaviti a ne tretirati kao medicinski otopad. U tom smislu i nazdravljam za udugmićavanje Roa, ali i za gospodina Trampa čija je ovo direktna zasluga, jer su svo troje sudija koje je on izabrao ovde podržali konstitutivnost i vladavinu prava. Tu činjenicu birači treba da uzmu u obzir 2024. godine, jer će je budućnost - gde će ljudi, ako prežive, sasvim sigurno biti moralno superiorniji u odnosu na nas i na komadanje beba će gledati kao što mi gledamo na paljenje veštica ili robovlasništvo, dok će detalji tog čina služiti kao podloga istorijskih horor filmova - sigurno uzeti. A dalje, za udugmavanje da se spreme Social secirity i Medicare, dva skoro jednako gusarska, antiustavna i antiamerička programa na koja federalna vlada takođe ne polaže nikakvo pravo. III) I treće, ovi leleci, odjeci i reagovanja internacionalnog samoupravljačluka, konsterniranog funkcionalnošću američke pravne države, zaista greju srce: od podrumskih antifaša do DzibriDzizusa sa čela Svetske zdravstvene organizacije, koji je služio u marksističkoj vojnoj hunti koja je na najbrutalnije načine (čiji materijalni artefakti mogu da se obidju u muzeju u Adis Abebeu) pobila skoro 2 miliona ljudi - on je takođe ljut što u mrskoj Americi postoji pravo i sud koji štiti društveni ugovor u vidu Ustava koji nije tek mrtvo slovo na papiru kao u DERGoidnim vukojebinama. Kako to, pita se sigurno Dzibro, da opštenordna armija ne može da upadne u sud, pohapsi sudije kao nenarodne elemente, zaveže ih za stolove u podrumu i polomi im kosti specijalnim instrumentima a na njihovo mesto postavi vojna lica, kao što je to radio Dzibrijev Derg, pa da se lepo donose presude koje JESU u duhu revolucije, možda komadanje dece ne samo da se dozvoli nego i da bude obavezno, kao što je bilo kod Dzibrijevih šefova u Kini? p.s. Pitam se da li iko politički relevantan u jednoj brdovitoj zemlji samoupravljača, gde ne samo predsednik nego i lokalne badze i bidze pišu sudske presude, gleda i razume ovo? Da li je iko u opoziciji u stanju da makar natukne vezu između ovoga kako američki sudovi tresu i levo i desno kontra i predsednika i oba doma parlamenta i uličnih falangi - i npr. ekonomskog prosperiteta društva?

A još zanimljivije - ni Srbi. Koji su ih, JOŠ zanimljivije, i sami (tj. socijalistički režim koju su zdušno podržavali) koristili bombardujući Hrvatsku i Bosnu, a u jednom ekscesu pomračene svesti čak i Mađarsku (pogranični gradić Barcs). Samo što ti događaji nisu pripuštenu u udbaški polit-kor informacioni konsenzus.