Pletilja

Pod stresom sam, od pocetka pandemije nisam bila u vecoj guzvi nego prilikom vakcinisanja koje je zlocinacki lose organizovano u nasem Domu zdravlja. Ne bi me cudilo da se znacajno poveca broj zarazenih. Pitaju me da li imam neku reakcija na vakcinu - nemam, to sto me boli rame, sto me ziga svaka koscica, sto imam nesvestice, tahikardije, to sam imala i pre vakcine. Kod snahinih roditelja isto, kao da su nas bocnuli sa destilovanom vodom. Daleko me vise brine psihicki i emocionalni status moje malenkosti: kao da su sve zastitne barijere pale, svi pazljivo usvajani mehanizmi odbrane i zastite pred anarhijom stvarnosti su se raspali: knjigu od 300 strana dobrog autora citam vec nedelju dana, sve cesce mi se desava ona "da l sam posla il sam dosla"situacija. Sve sto mi je vet rekao o terapiji macke sam zaboravila za 2 dana pa sam morala opet da pitam kad, kako, koliko....bruka jedna. Iz kuce mi se ne izlazi a u kuci me sve nervira, "to do" lista sve duza, moja mrzovolja sve jaca a to nije moje prirodno stanje. Jedva cekam susret sa unukom, bude nam lepo ( danas je trazio da on brise sudove koje sam oprala, kao njegov tata nekad, divni trenuci "ozbiljnih"razgovora) a kad dete ode, razdire me briga, u kakvom svetu ce to blago moje da zivi? Zato sam i pisala da vakcine treba davati mladjima, mom unuku su potrebni zivi i zdravi roditelji, baka je kao shlag na torti, lepo je kad je ima ali nije neophodna za opstanak. Na znam kako da budem ona od pre pandemije. Sa ovim kakva sam sada, ne znam sta da radim, nista mi se ne svidja i najradije bih je udavila.

Do partijskih kadrova je, ne miozes biti nacelnik ili direktor a da nisi kadar, ko te pita za strucnost.

Jos jeedan dokaz da je "Berograd sve, Srbija nije nista", Ovdasnjoj nacelnici Doma zdravlja ne bih dozvolila ni u kokosinjcu da organizuje vakcinaciju. Vec sam rekla, niko nam nije merio temperaturu, niko nas nije pitao da li imamo dijagnoze, koje lekove koristimo, nista a dosao im jedan melanom i jedan Kron (snahina majka) a svo troje na antihipertenzivimam antacitima, matori do zla Boga....tako da idealna slika vakcinacije ne prebacuje uzi centar Bg.

Ehm....😯 da citiram samu sebe na temi za jadanje: Posted yesterday at 10:33 AM Necu da se jadam.....samo da iskazem osecaj neprijatnosti sto sam ja dobila prvu dozu vakcine a moja deca nisu....oboje su u zoni Fajzer i Moderna vakcine ali po starosnoj dobi nisu prioritet. Razumem potrebu sistema da zastiti seniore i tako sacuva zdravstveni sistem od preopterecenosti ili potpunog kolapsa ali u osnovi tog stava opet nesto nije kako treba, opet je u suprotnosti sa prirodom, u ovakvim situacijama prednost traba da imaju zdravi,mladi, radno sposobni, oni koji imaju buducnost. Spasavati ili "spasavati" nas vec poluzive, sa dijagnozama koje prate poznu zivotnu dob u ovako drasticnoj situaciji je, nekako, neprirodno, nelogicno, vakcina nema dovoljno za sve a prioritet smo mi, koji smo imali zivot, ispunili svoju svrhu. Molim da se niko od starijih forumasa ne uvredi, daleko od toga da je nase postojanje sa svim zivotnim iskustvima i saznanjima nepotrebno bas mladjim generacijam, daleko od toga da i mi, stari, nemamo nekakvu svrhu i razlog za zivot ali ova prica sa epidemijom poprima zastrasujuce oblike i resenja ne mogu i ne treba da budu laka.

Nema te politike koja ce se odreci prihoda od turizma i ugostiteljstva, to su ozbiljne privredne grane koje pune budzet i zaposljavaju armiju nezaposlenih a polukvalifikovanih radnika. To bi bilo kao da zakolju zlatno tele. Da ce ostati negativan test ili potvrda o bilo kojoj vakcini preporucenoj od strane WHO, to verujem. Uostalom, ove vakcine imaju oroceno dejstvo pa ako budu bas toliko blesavi i uvedu kovid pasose - vakcinisacemo se vec prema potrebama.

Hvala...i - ziveli! Imam odlicnu staru visnjevacu homemade, da nazdravimo za lepse dane...

Koliko dana za redom objavljuju da je preminulo 19 osoba i koja je statisticka (ne)verovatnoca da se to zaista i desava? Mislim da peglaju nesto zbog neceg i da to rade glupo ili ih neko pametan sabotira u tome.

Znam, da sam se ja pitala, vakcinisala bih se negde na leto, kad sam ja u boljoj kondiciji nego sad usred ove hladnoce, mraka, vlage....uradila sam to zbog cerke koja je daleko i nema shansi da dodje pre leta kod mene a jako je bila zabrinuta. Da je po njenom, pola njenog drustva koje je ostalo u nasem gradu bi moralo da me obilazi 2 x na dan i drzi me za ruku...ludo dete....

Moj Like je malo za ovaj post, da ima varijanta "moj naklon do zemlje" za pametno promisljanje, za pogodak u sred srede bi bio adekvatniji....

Necu da se jadam.....samo da iskazem osecaj neprijatnosti sto sam ja dobila prvu dozu vakcine a moja deca nisu....oboje su u zoni Fajzer i Moderna vakcine ali po starosnoj dobi nisu prioritet. Razumem potrebu sistema da zastiti seniore i tako sacuva zdravstveni sistem od preopterecenosti ili potpunog kolapsa ali u osnovi tog stava opet nesto nije kako treba, opet je u suprotnosti sa prirodom, u ovakvim situacijama prednost traba da imaju zdravi,mladi, radno sposobni, oni koji imaju buducnost. Spasavati ili "spasavati" nas vec poluzive, sa dijagnozama koje prate poznu zivotnu dob u ovako drasticnoj situaciji je, nekako, neprirodno, nelogicno, vakcina nema dovoljno za sve a prioritet smo mi, koji smo imali zivot, ispunili svoju svrhu. Molim da se niko od starijih forumasa ne uvredi, daleko od toga da je nase postojanje sa svim zivotnim iskustvima i saznanjima nepotrebno bas mladjim generacijam, daleko od toga da i mi, stari, nemamo nekakvu svrhu i razlog za zivot ali ova prica sa epidemijom poprima zastrasujuce oblike i resenja ne mogu i ne treba da budu laka.

Nesto ne razumem: ni jednoj drzavi na svetu ne odgovara lockdown jer joj unistava budzet, kapital je blokiran, pokretanje privrede nakon zastoja zahteva nevidjena sredstva, socijanlna davanja rastu do neba da bi se sprecio haos na ulicama onih koji su ostali bez posla.....zasto bi onda bilo koja administracija insistirala na zatvaranju i sekla granu na kojoj sedi a da za to nema jako ozbiljan razlog? Kao sto je postovanje njenog osnovnog principa, najvece dobro za najveci broj gradjana? Naravno da treba kontrolisati i reagovati na svaku odluku vlasti, preispitivati te odluke sa raznih aspekata ali u potpunosti negirati svrsishodnost nekih ogranicenja pa i onih rigoroznih je samo produzavanje ove svetske agonije.

Ako vam nesto znaci: nameravala sam isto da uradim dve, tri nedelje nakon druge vakcine i to sam ispricala sinu koji je patolog ali sad radi kao saradnik u kompaniji koja ispituje lekove. Njegov savet je da ne bacam pare, da vakcina pruza zastitu od teskih oblika infekcije i da je to najvaznije a istovremeno i sve sto treba da znam o vakcini i antitelima. Skrenuo mi je paznju i na potreban oprez dok se imunizacija ne zavrsi nakon druge vakcine, dakle, maska, distanca i disciplina do daljnjeg.

Pojavila se. Privela me vakcini snajka, javili joj iz bolnice da su stigle vakcine iz Bg, spakovala je roditelje u kola, dosli su po mene i nisam mogla da se neckam, vakcinisani smo in bulk, njeni nisu imali danas zakazano ali su prosli. Nisu nam merili temperaturu, nisu nas pitali od cega bolujemo jer doktorka radi statistiku pa nas je sestra bockala kao na traci. Vakcina II 15 Febuara. Nista parfem, samo dugacke gace, vunene carape i termofor, valerijana se podrazumeva.

Ne verujem...1 h i 10 min cekanja napolju, pozicija "treca do vrata", kad - nema vise vakcina, idite kuci. Kako nema? Nema, doslo mnogo nezakazanih. Bila sam zakazana za 8.50, u 11.40 vakcina i ja smo se razisle zauvek.

Stanujem blizu bolnice pa sam se vratila kuci na pauzu od sat -dva: vakcinacija se vrsi na odeljenju opste prakse, ne razdvajaju zakazane od onih koji nisu. U predvorju cca 50 osoba naslaganih kao sardine, igle ne moze da padne na pod. Desetak zbunjenih a zakazanih stoji napolju, na blagoj kisi, negoduju jer nema teorije da dobiju vakcinu u zakazanom terminu. Ljudi dolaze i ulaze na opstu praksu pod izgovorom da idu kod svog lekara, da ih vakcina ne interesuje a staju u poslednji red onih koji su vec unutra. Ne znam da l da se smejem ili da placem, mozda da se najljutim (opet!) sto nisam jos devedesetih emigrirala u Mongoliju...

3 h do vakcinacije....pitam se, pitam se...ko ce da ispadne glup u drustvu: vazim za ekstremno oprezu osobu kad je bilo kakva hemija u pitanju, pa meni treba 2 l vode da progutam i pola tablete AKO procenim da bas moram. I ove 2 amalgamske plombe u zubima dozivljavam kao tempirane nuklearne bombe jer vec 20 godina ni jedan ovdasnji zubar nema opremu za njihovo otklanjanje. I sad, ja takva, ekstra oprezna i sumnjicava, idem prva od svih u mom bliskom okruzenju da primim vakcinu sa aluminijumom!? Da odustanem? Ili da primim? Mogu da ostustanem.....a mogu i da primim....koliko je sati? Jos 2, 5 h do vakcine..... Ovi moji sto cekaju da im javim kako je bilo, svi su se prijavili za Fajzera i svi cekaju. Ja ne volim da cekam, ja resavam problem. Pa kud puklo, da puklo....idem da se nalepsam, od podrske i bildovanja samopouzdanja, imam omiljeni parfem...ako cemo da propadnemo, bar da bude otmeno. Over....za sada...koliko je sati?

Sirotinjski Sinefarm je najskuplja vakcina trenutno, 140$ obe doze. Nije u pitanju alavost, tako kazu, vec tehnologija....

Draga, subotom u 17 h "umrezavam" se sa decom, pricaju mi o novostima u njihovim zivotima, razgovaramo o aktuelnim temama ovde i kod njih, 1 h prodje za cas, ne zelim duze da ih zadrzavam, subota je nihov dan za odmor. Naravno, i ja kazem sta ima novo kod mene ali u par reci jer i nema nekih desavanja kad si sam u vreme pandemije. Gledam ih na ekranu i srecna sam sto smo zajedno, slusam ih kad se raspricaju nih dvoje, cesto se smejemo......i nista im ne verujem. Takvi su....svoju muku ce zadrzati za sebe, nikad se ne zale, osvrnuce se na neki nesporazum, neprijatnost tek kad je razrese, kad prodje, uvek su bili takvi, oboje. Pa tako i ja, odrzavam tu sliku dame u ozbiljnim godinama koja zivi sa mackom. Preporucim neki dobar naslov koji sam otkrila, film koji sam gledala, kad je bas gadan dan, uvek mogu da im ispricam nesto iz susreta sa unukom, to uvek dobro dodje kao tema. Kada zavrsavamo razgovor, masemo jedni drugima i gledamo se cekajuci ko ce prvi da ode sa mreze, "vidimo se u subotu". Nisam depresivna, sigurna sam u to, funkcionisem. Puno pisem, imam jedan fajl "Parerga i paralipomena*" i tu rezimiram desavanja i pratim svoje psihicko stanje, korigujem kad treba i gde treba. Sve cesce zaticem sebe u konstataciji da mi je, zapravo, zivot bezbedniji, udobniji od zivota vecine stanovnika ove planete. Imam sve sto treba osim sto to sto imam od zivota vise nema boju, miris i ukus. Za te kvalitete su potebni ljudi, stvarni ljudi. I kad se Uros buni zbog restrikcija, nije to samo borba za slobodu, ljudska prava, to je borba sa smisao, za punocu zivota, borba za prisustvo onog drugog, za pokret, za talas, za strujanje.....jedan talas ne cini more, jedna kap ne cini reku. * "Parerga i paralipomena" je naslov koji sam ukrala od Shopenhauera, prva rec kao da zarezi dok je izgovarate a onda se nastavi fino klizanje sa ljupkom "paralipomenom", neodoljivo i sharmantno za nesto sto znaci - "uzgred zabelezeno". Mozda je moj problem bas u tom "uzgred", sto mi je ostalo mesto samo u publici, sto vise nisam na sceni, sto moje price vise nisu vazne....ko zna?

Muka je sto ja nikad ne doruckujem ali cu se potruditi da pojedem bar kiflu i kiselo mleko recimo ili caj...hvala na savetu, poslusacu.

Juzni Banat: prijavila sam se sinoc oko 21 h, danas, u 15.12 h stigla mi je SMS poruka: tremin vakcinacije 25 Jan u 8.50 h. Znam za pravilo (nepisano) da se penicilin intramuskularno ne prima na prazan zeludac ali za vakcinu ne znam sta da mislim, ponecu kiflu pa ako treba..... Moji prijatelji, bracni par, prijavio se pre 5 dana za Fajzerovu i nisu dobili nikakav termin pa razmishljaju da ipak promene svoj izbor u Sinefarmovu, svi smo vec pobrljavili od ove teme i dileme....

Kao mama i baka jako dobro znam da medj decicom ima uvek jedan, sladak, pametan, zivahan, koji voli da podmece nogu drugima dok trce i da se saltko smeje kad ti drugi razbiju koleno. Zasto to radi? Verovatno zato sto niko nece da se igra sa njim....jer voli da podmece nogu drugoj deci koja padnu i razbiju koleno. Cinizam i ex catadra predavanja su poslednje sto nam ovde i sada treba. Kad bolje razmislim, uopste nam ne treba....

Ne ide mi to sa Imgurom, koliko god da smanjim sliku kad pokusam ovde da je postiram dobijam obevestenje da je fajl preveliki....

Eto, delim srca....od srca. Vazno mi je. Jer ima trenutaka kada osecam da sam potpuno prazna i da se ta praznina shiri i da nestajem. I ono malo bliskih kontakata koji mi sleduju s obzirom na moje ozbilne godine mi je uskraceno, meni Viber, Doscord ne mogu da zemene rukovanje, prijateljski zagrljaj, pogled ocu u oci, dodir....moji prijatelji su znali da od mene uvek mogu da ocekuju da usred razgovora pomilujem njihovu kosu, obraz, potapsem ih po ramenu, ja sve moram da dodirnem, pomirisim.....osetim sa vise cula. Pisite, delite mrvice svojih zivota i ja cu, kao vrabac, da se hranim njima jer ovako kako je, polako nestajem.

Prijavila se za kinesku...ne mogu vise da izdrzim pritisak donosenja odluke pa, da ne bih prosla kao onaj Buridanov magarac, primicu vakcinu koja jos uvek nema dozvolu za primenu....ako to nije magareca odluka - ne znam sta je.

Sedamdesetih, studentske godine, privatne sedeljke na kojima je uvek bilo "padobranaca" pa se tako jedno vece pojavio momak crn, zgodan, sav nekako providan.....ne znam kako smo dosli do price o astralnim putovanjima tek, crnomanjasti nam je pricao o svojim iskustvima kad astralno telo tokom sna napusta fizicko telo (ostaje vezano "uzicom") i kako trenira svesnost tokom tog desavanja. Ocigledno je bilo da se decko bavi ezoterijom i da je pun znanja na tu temu. Setila sam ga se mnogo godina kasnije kada sam imala jedno neponovljivo iskustvo tokom sna: letela sam nekoliko metara iznad puta kojim sam cesto putovala, bila je noc, osecaj lebdenja toliko ziv da sam bila zaprepascena (u snu) i u jednom trenutku nisam vise mogla to da podnesem pa sam se snagom volje probudila. Lezala sam u svom krevetu (na ledjima)i nisam mogla da se pomerim, panicno sam pokusavala da otvorim usta i viknem, suprug je bio pored mene u krevetu. Nakon par sekundi panike, osetila sam trnce ispod koze, kao da mi se nesto uvlaci pod kozu pocevsi od nogu pa na gore i ubrzo sam bila u stanju da disem normalno i da se pomeram. Bila sam danima pod utiskom ovog desavanja, nisam mogla da ga definisem jer je u tom iskustvu bilo svega, i straha od nepoznatog i nekog neponovljivog ushicenja tako jakog da me je uplasilo. Naknadno, setila sam se da sam, kao dete, takodje imala slicne dozivljaje, kada u snu znas da sanjas i ako se u tom trenutku probudis, ne mozes da se pomeris jer nisi sav "tu", u svom telu, jedan delic tebe nedostaje. 😉 Znanje ili "znanje"? Vise od veka naucnog pozitivizma i eto nas, vladara poznatog sveta pred tajnama prirode i svemira u koje gledamo, manje vise, kao tele u sharena vata.