Pletilja

Dive, sa 65 sam morala na operaciju u inostranstvu, ovde je ne rade, otisla sam sama iako je u propratnoj dokumentaciji trazeno da imam pratioca, okolnosi su bile takve da sam morala da idem sama. Aviona se plasim od kad znam za sebe, aerodromi su u medjuvremenu postali ogromni mravinjaci, B&B smestaj u oba grada u kojima sam morala da boravim - na poslednjoj stanici gradskog metroa, vreme mi nije islo na ruku, operisala sam oko a tih dana je sasvim neocekivano sijalo sunce koje mi je izazivalo zaslepljujuce suze, jedva da sam ista videla na ulicama i sa najtamnijim naocarima za sunce. I, kao vrhunac, post operativna terapija na drugom kraju zemlje, u drugom po velicini atomskom reaktoru u Evropi, sa sektorom za atomsku medicinu, dovoljno je da pogledate zgradu sa reaktorom pa da vam klecnu kolena. Nista na tom putu od 18 dana nije bilo ni lako ni jednostavno. Ipak, vratila sam se srecna i poprilicno sigurna da ce sve biti dobro. Ohrabrenje sam dobila od medicinskog kadra koji je brinuo o meni, o divnim ljudima koje sam tada videla i nikad vise ali ih ne zaboravljam ni posle 6 godina. Dive, svakome je vlastita muka najveca ali mi smo, kao pacijenti, deo proverenih protokola, nase operacije su za njih, lekare, tehnicare, osoblje, rutinska stvar, nema iznenadjenja, sve sto je moglo da krene naopako - njima se vec desilo i imaju spremne odgovore na svaku eventualnost. Ponesite nesto za citanje, obavezno mobilni telefon (ne zaboravite punjac!) da slusate radio i muziku koju volite i sve ce biti dobro. Ako sam to mogla ja, mozete i vi. Srecno Dive, shaljemo vam dobru energiju, mislimo na vas i javite se kad budete mogli.

Mi u Banatu nemamo splavove jer i nemamo reke. Sasvim je nebitno u kom kraju grada zivim, razgalas je takav da se cuje i u atomskom sklonistu pa kad se pomesaju narodnjaci sa rejv bubnjanjem, mogu samo da se pakujem za Mongoliju. 🙃

Eh, kako se lepo spavalo u tisini letnje noci, pored otvorenog prozora, hvala koroni na ovih godinu dana bez talambasa, urlikanja pijane mase u stilu "ruke gore", bez golih zadnjica (i prednjica) tajkunskih miljenica....nezaboravno, steta sto je kratko trajalo.....🤩

Imaju, itekao, vrse veliki uticaj na nosioce vlasti, rekla bih cak i da ucenjuju i umeju debelo da naplate svoju poziciju u drustvu stecenu na socijalnom, obrazovnom, mentalnom propadanju naroda. Koliko je meni poznato, katolicki svestenici nemaju platu, zive od donacija vernika, bukvalno. Moje saznanje je ograniceno na Samostan Sv. Franje u Zemunu. Tu skromnost, posvecenost i humanitarni rad nisam videla ni kod jednog svestenika u mom gradu a ima ih, mi smo episkopalni grad. SPC je postala preduzece, dobro pozicionirano u hijerarhiji vlasti zarad vlastitog dobra a ne svojih vernika. Ubise Boga u meni svojom bezboznoscu.

Je l bio rat - bio.Je l su potpisali kapitulaciju - potpisali. Srbija je za Kosovo dobila tim sporazumom vise nego sto joj sleduje nakon poraza - status teritorije pod medjunarodnim protektoratom. t.j. odrekla se suvereniteta nad delom teritorije drzave - i? Pitanje priznavanja Kosova i Metohije je dimna zavesa iza koje se uspostavlja klerofasisticka diktatura.

Stvarno? Sa Lutovcem?😄 Jedina "levica"koju vidim u S. su ekoloski pokreti, ergo, nemamo pravu levicu po definiciji, imamo interesne grupe, kokuse/ ad hock okupljene da se progura neki interes - citaj - bandu, prodavce magle. Da podrzim onog sto je iz od neznam odakle prenosio 10 000 eur ili usd, ne secam se, preko drzavne granice a lider je gradjanskog pokreta? Ili je baraba ili je budala, sta drugo da mislim o takvom ponasanju javne licnosti? Zbunio se, nije obavesten o zakonima? Alo....! Dok se oni dele i mnoze, na Banjici se operacija kolena zakazuje za datum koji je kroz 11 godina. Roditelji lece decu SMS porukama. Sve sto je nesto znalo i umelo - otislo je iz zemlje pa sad uvozimo radnu snagu iz Pakistana. Nema ovde ni "p" od politike, ima samo "gnoja" moralinih lesina (R. Milenikovic, glumac, pesnik, reditelj). P.S. Ima i uvelih, precvalih muskatli tipa Lutovac, Tadic et comp.

Evo odgovora: bivsi i pok.suprug, otac moje dece, nakon sto nam se sin ozenio, poceo je da pravi shale na temu unuka....vremenom se to pretvorilo u jedinu temu o kojoj je zeleo da razgovara sa sinom i snahom, kad ce on da bude deda? Snaha je imala problem da zatrudni, 2 godine je lecila problem, prosla kroz 2 ozbiljne operacije i - nista. Buduci deda je iznenada preminuo Maja 2013, snaha je zatrudnela u Septembru a unuk se rodio u Junu 2014. Nije docekao da bude deda a to je jedino sto je jos zeleo od zivota. I tako, cesto se desava da kad pogledam unuka pomislim kako ga deda nije docekao, da je to zalosno jer bi unuk imao sjajnog dedu a deda bi bio nasrecniji na svetu i divno bi se druzili......i kako da ja zamenim dedu kad sam ja baba.... Ne znam zasto mi je ova crtica pala na pamet nakon citanja vaseg posta......tek, treba zivot pustuti da ide sam, kao reka, ko zna sta nam sprema...

Cerka ima 41 godinu i nema dece. Vise mi i nije neprijatno kada me prijatelji pitaju kako je i da li ima "nesto novo", misleci bas na to, da li ce imati bebu. Ne znam i po svoj prilici necu imati unucicu o kojoj mastam ali ne zapitkujem, ne vrsim pritisak, to nije tema nasih razgovora. Ono sto znam je da bi moja cerka bila divna majka ali.....to je njen zivot. Kad razmishljam o tome, vise brinem za njeno zdravlje, rizici za neke bolesti su veci kod nerotkinja. Jednostavno, cerka nije imala kad da bude trudna, da ima sve obaveze koje materinstvo namece, pokusala je ovde da stvori samostalnu egzistenciju, nije islo, otisla je u USA, pocela sve ispocetka i tek pre 2 dana mi je rekla "mama, pocinjem da osecam neki mir u sebi, nekako sam zadovoljna zivotom"....mozda je dosao trenutak kada ce i beba da joj padne na pamet? A mozda je sve moja krivica, u ovoj bolesnoj drzavi vaspitavala sam je da bude svoja na svome, da ne zavisi od drugog i za to joj je bilo potrebno svo ovo vreme. Kako god, odluka je njena a meni ne pada na pamet da tu odluku preispitujem.

Deca "sluze" da se produzi ljudska vrsta. Uglavnom, radjamo ih zbog instinkta da je to vazno za vrstu, bilo da smo toga svesni ili to uvijamo u razne oblande. I posto je to jedna ozbiljna stvar, dati su nam razni mamci da to obavimo. Eto, ovo je jedan od mogucih odgovora na vase pitanje: instinkt, biologija, jedan svrabez koji se pojavi u odredjenom zivotnom dobu pa kad se poceses, prodje. I onda vrsta dobije Da Vincija, Hegela, Gandija, Shekspira, Linkolna...🙂

Iz cista mira niko ne ujeda pa ni pas. Ako me dirnete tamo gde me boli, mozda bih vas i ja gricnula? Shalu na satranu, moju cerku je ujeo pit bul jer mu je, na rolerima, uletela u vidno polje i pas je instinktivno reagovao, verovatno zato sto je bio obucavan za borbe a na ulici se nasao bez brnjice i povodca. Utoliko je zlocin vlasnika tezi, zlocin vlasnika a ne psa. To mojoj cerki nije ostavilo nikakve traume, naprotiv, psi i njihovi ljudi su i danas dobrodosli kod nas i pored toga sto smo mi rodjeni mackari. Da zalost bude veca, pas je uspavan a vlasnik je nestao iz grada na vise od godinu dana. Da sam se ja pitala.....

Na spratu iznad naseg stana zivi troclana porodica, mama, tata i cerka od 8 godina. Veseli ljudi, kod njih stalno ima gostiju, muzika (dobar rokenrol!) kad god tata nije u fabrickoj smeni, glasni i kad shapucu......od silnog skakanja po njihovoj kuci rashrafila mi se plafonjera pa je tata popravio.....mislim, idu mi na zivce jer imam osecaj da zivim sa njima, da im dodjem kao kucni ljubimac, no, mladi su, bucni i dopali mi bas oni i sta se tu moze. Kada je objavljen lock down, tata je posle 5 minuta od objave zakucao na moja vrata i rekao da ce oni da mi budu podrska za sve sto mi treba.....to s ne zaboravlja. Elem, jutros sanjam da mi je njihova cerka ishkrabala sve zidove u stanu, gde god da pogledam - crtez olovkom, iscratana cak i vrata.....idem po stanu i ocajavam, stan je upropashcen....uzimam sundjer i pocinjem da brisem zidove....i kad sam prisla blize, vidim da su to fini crtezi sa mnogo detalja (ni Da Vinci se ne bi postideo) i tu se budim, probudilo me cudo, od ocaja do ushicenosti lepotom. Dobro je kad se od limuna napravi - limunada, cak i u snovima.

Pisalo veceras naN1 da su se u UE odlucili za 3 dozu kineske vakcine nakon 6 meseci.

Mislim da je od deteta kojem se svi raduju ipak vaznije da se dete raduje svetu koji otkriva, probuditi mu radoznalost, pomoci mu da shvati i prihvati svu razlicitost sveta u kojem je rodjen. A to pocinje sa prvim razbijenim kolenom, kada mu pomognemo da ustane i nastavi sa igrom....

Naravno da je namestanje kreveta metafora i naravno da nema recepta za roditeljstvo. Zato sto dete nije testo za hleb pa ga mesis po nekom receptu i ono ispadne bas kako si zamislio. Ni najbolji recept vrhunskog kuvara ne ispadne kao na slici a ne dete tako da sve te mantre o raznim metodama tesko da su u praksi ostvarive. Imam primer 2 majke koje su se drzala Samerhil metode i upropastile 2 dece, 2 decaka od kojih je jedan moj bratanac, danas, kao odrastao covek on je hodajuci pakao. Roditelj treba da se edukuje, treba da poznaje razne skole ali ne moze da ih se drzi kao pijan plota i tako odgovornost prebaci na metod. Bendzamin Spok je odlican za dete do polaska u skolu, Montesori metod ucenja je odgovarao mojoj deci sto ne znaci da ce odgovarati nekoj drugoj. Metod je bitan kada se bira zabaviste, skola, bilo koja edukativna ustanova jer onda taj metod praktikuju oni koji taj metod znaju. Moje je da im dam dete koje je zdravo, sito, cisto i koje ima ono postovanje za red koje je dobilo u kuci, dete koje je proslo fazu socijalizacije koju smatram jedinim zadatkom roditeljstva, nauciti dete da je deo sveta, zajednice i pustiti ga da samo odabere koji i kakav doprinos moze i zeli da da toj zajednici ljudi. I podrzati ga u tome. I to je sva mudrost. I uoppste nije jednostavno. Ako se igde pokazuje da ljubav moze da ubije (u pojam), onda je to roditeljstvo. I zato ljubav nije dovoljna. Prisustvo je vazno, interakcija o kojoj malo gore pise Div, nemam sta vise da dodam na njegov post.

A ja sam u qvotu i ostavila deo u kojem navodite da automobil nije bio nikakav bes i luksuz zbog kojeg ste se namucili. I ja bih svojima kupila tenk a ne limenu konzervu samo da sam mogla. Bili ste hrabriji od mene, otisli ste na vreme iz ove ludnice i vase dete nije moralo da trpi oskudicu jer ste vi videli i znali bolje od mnogih koji za to nisu imali hrabrosti ili mopgucnosti. Ne sumnjiam da ga vaspitavate kako treba. Moj post je trebalo da vas nasmeje, koliko god da je bilo tesko ziveti u to vreme ovde, gorcina nam nikad nije pojela smisao za shalu.

I danas me ponekad pitaju sta je recept za uspesno roditestvo pa sam, htela ne htela, morala da smislim nekakav odgovor i evo ga: naucite dete da svako jutro sam namesti svoj krevet. Koliko god da to deluje jednostavno i previse lako, verujte, radi! Uzgred, o uspesnosti mog roditeljstva treba pitati moju decu, ja pamtim samo svoje promasaje.

Nakon 10 godina reketiranja (6+4) od strane Bg gazdarica, ostalo tek toliko da se cerki kupi polovna peglica za turu po seoskim skolama...povremeno bi i njen brat obilazio atar kao seoski lekar pa bi pozajmljivao sestrin auto: grmalj od 2,4 m i cca 120 kg bi se pakovao u zutu peglicu po redosledu: pomeri sediste unazad, jedna noga pa ruka, druga noga pa ruka, uvuci glavu, pronadji volan....najsladje secanje na to vreme je epizoda kad peglica nije htela da upali pa je pola sela guralo doktora i "tu sklopociju" sve do prve nizbrdice. Bila sam skroz blazena kada me je provozao u svom prvom veeeelikom autu, lep auto, lep on - milina jedna. Cerka je u USA imala problem da posle peglice vozi neko belo cudo od 3 metra, onako bas americki razbacano. Ja i dalje vozim starke, cisto da ne pobijem pola grada jer nikad ne znam sta mi je levo a sta desno. By the way, peglica je zavrsila kod majstora kao rasadnik rezervnih delova, mnogo smo je voleli, mazili i pazili i jedva smo se rastali od nje. Zuta peglica sa shik crnim sedistima, nas "bumbar".....

Moja najcesce izgovarana recenica poslednjih godinu dana: "Ovi moji sa teme kazu...." dakle, zahvaljujuci svima vama postala sam expert za covid i prikljucenija, osoba od koje se trazi (vase!) mishljenje i ja sam ga nesebicno delila. Hvala svima na trudu i vremenu, treba da ste ponosni na sebe jer ste dotakli neke zivote na najlepsi nacin.

Petr V Brett, tetralogija, zavrsavam I deo, kod nas preveden kao Noc demona, original naslova u USA as The Warded Man ili u UK kao The Painted man. Saga je zapoceta objavljivanjem I dela 2008. Ovo sto sam do sada procitala mi se bas dopada, bez obzira sto su osnovni postulati korisceni vec mnogo puta: svet nakon apokalipse (pobeda demona u ratu sa ljudima), pojedinac koji trazi cudo ne bi li spasao svet itd...fino nijansirani likovi, dobro izmastan svet u kojem se sve desava, odlicni dijalozi i doba prevod.....ne znam sta da ocekujem u ostala 3 naslova jer jedva da nesto znam i o piscu i o delu....za sada mi drzi paznju. Vasi utisci?

Iskidao mi je zivce na froncle, ubio je Neda Starka, zombirao Dzona Sneznog.....najbolje godine sam mu posvetila grickajuci nokte u ocekivanju novih naslova i novih sezona na tv, placala kol ko treba za HBO kanale.Pa ja sam ostajala kod kuce i uzimala 2 slobodna dana da bih zavrsila neku njegovu knjigu, zbog njega sam lagala da sam bolesna, otimala sam se sa rodjenom decom oko njegovih knjiga i? Da mi priredi ONO od poslednje epizode poslednje sezone? Neee, Martin i ja smo zavrsili za sva vremena, zadrzacu decu i vraticu se prvoj ljubavi - Tolkinu. Na kraju svih krajeva, svi su oni izasli iz Tolkinovog kaputa epske fantastike. A sad ozbiljno: ne radi se o Martinu i njegovom opusu, skidam kapu za svet koji je stvorio i klanjam se produkcijskom timu za izvanrednu ekranizaciju njegove price i hrabrost da se uopste krene sa ekranizacijom takvog bogatstva maste. Medjutim, ja cu uvek pre da navijam za jednoroge nego za (ne)podgrejane leseve ako ne iz nekog drugog razloga, onda zato sto su - lepsi. Moj reper za dobru epsku fantaziju ce zauvek ostati jedan drugi film, u pitanju je Legenda sa T. Kruzom i ekipom, gde ima jedan koji se bori za pravu stvar i bulumenta zlih koji na kraju price budu pobedjeni i osujeceni junakovom pamecu i hrabroscu a ne uz pomoc lukavih bankara, prevrtljivih i gramzivih "sivih" likova, gde se borba ne vodi zato da bi se delili resursi i carstva nego da bi pobedio ideal pravde, casni i hrabri pojedinac. Tako se na nove generacije prenosi ideja o moci jednog u borbi protiv sistema. A to je poruka svih bajki napisanih ikad koja treba da ohrabri a ne da demoralise. Zlo ne sme da pobedjuje.

Boze, kako je ovo lepo ispricano i kako je mudro....krenula mi suzica.... Moje pozne godine mi nisu dozvoljavale da pisem na ovoj temi a jesam citala....i nisam se nasla ni u jednom postu do ovog. Sa 15 godina sam izgledala kao Rakel Velc od 180 cm. A u dusi sam bila dete, igrala sam se sa lutkama i vozila rolshue. Uzasavali su me pogledi vrsnjaka, zacakljene oci i frivolnost odraslih muskaraca, osecala sam se kao plen pa sam bezala u tatine muske kosulje, bratovljeve shlampave dzempere i stekla potrebu da mi se prizna pamet, znanje, vestina...verovatno da nije bilo dosadnije i napornije devojke od mene u generaciji. Naravo da sam se zaljubljivala u pametne i dosadne momke i kako tako dovukla sam se do 25 godine sa jedva 2 ozbiljnije veze a onda je naisao jedan lep, pametan i uporan pa sam se udala i rodila decu. I dalje nisam nista znala o svojoj seksualnosti mada sam bila teorijski dobro potkovana, citala sam o toj temi obradjivanoj u razlicitim kulturama i na kraju svih krajeva, pripadala sam generaciji koja se oslobadjala tabua i sve je to bilo u redu osim sto nije imalo veze sa mojom intimom, i dalje je primat bio na racionalnom i emotivnom, tu sam znala da teram mak na konac. Verovatno da je to bio razlog zasto me je suprug prevario sa pogresnom zenom koja je zeleci da mu naudi, dosla i ispricala mi o njihovoj visegodisnjoj vezi. Razveli smo se jer sam ja bila iznenadjena i uvedjena njegovom "izdajom". Bio je to jedan lep i miran razvod koji nas je oslobodio nefunkcionalnog dela naseg odnosa - sexa a naglasio sve ostalo sto je bilo zaista kvalitetno, kao prijatelji i roditelji sjajne dece slagali smo se divno sve do njegove iznenadne smrti. Tu negde oko 45 godine zivota puklo mi je pred ocima da ja nista o sebi kao zeni ne znam. Svanulo mi je dok sam citala jedan lep Jungov tekst o Maithuni, tantrickom sexu. I kao sto se lepo kaze "kad je ucenik spreman, ucitelj je tu", u nas grad se posle 20 godina izbivanja vratio decko sa kojim sam odrastala, sin prijatelja mojih roditelja. Oboje u to vreme nesrecni, sami, frustrirni zivotnim brodolomima postali smo prvo rame z plakanje jedan drugom ali se ubrzo to pretvorilo u jednu zaista lepu ljubavnu pricu koja je trajala i trajala, skrivena od ociju svih. Niceg pragmaticnog nije bilo u tom odnosu, nikakvih planova za buducnost, postojao je samo sadasnji trenutak i potpuna predaja, prvi put se nisam plasila drugog ljudskog bica, prvi put sam postojala kao telo i ucila od njega o sebi... i jako mi s dopala to sto mi je telo govorilo o meni kao zeni. Kada je nakon 2 godine otisao daleko a ja odlucila da ga ne pratim, ja sam ostala cela, konacno sjedinjenih aspekata bez kojih nema punoce zivljenja. Dugo sam sama, nemam potrebu da me upotpunjuje prisustvo nekog drugog, sve sto treba da znam o sebi, o zivotu, naucila sam i mogu mirno da odem. Paradoks je da je to zaokruzenje doslo iz te erotske sfere, sfere koju sam i svesno i nesvesno odbcivala celog zivota i zato mislim da sfera sexa nije sfera lova, kalkulacije i manipulacije vec sfera otkrivanja vlastite sustine i prevazilazenja iste. Naravno, ima srecnika koji vec samim rodjenjem nemaju problem sa "sustinom", dato im je da znaju ko su i njima sex znaci nesto drugo od onog sto meni, nama manje srecnim po tom pitanju ta sfera moze da bude ako smo dovoljno hrabri da zakoracimo na taj put. Ili dovoljo ocajni na putu traganja za samim sobom.

https://www.facebook.com/radikalinabensedinima/photos/a.102580934696633/297368595217865/

Rado cu "sive" likove ostaviti Martinu, blokbaster producentima i savesti covecanstva. Mislim, da mogu da ih zbrisem iz budne svesti pomenute sive mase covecanstva, uradila bih to, to je relativizacija zla, apologija kukavicluka, obesmisljavanje licne odgovornosti i hrabrosti, jedno ubijanje u pojam same sustine umetnosti koja, po mom skromnom misljenju, nije u imutaciji zivota vec u odrzavanju vatre ljudskog duha i stremljenja. Jedno je igrti na kartu unutrasnje borbe likova a sasvim nesto drugo karakterizaciju toliko zamrsiti da na kraju svi ispadnu isti. Molim da se Tolkin izuzme iz price o "sivim" likovima. Ako cemo pravo, sam Martin mi je crn da crnji ne moze biti, posle svega sto smo od njega licno doziveli.

......koji ne porice poruku pisca da DOBRO uvek pobedjuje ZLO. Zato i citamo bajke svojoj deci kad su mala da bi im prosledili ovu poruku. Posle ta deca odrastu i pocnu da traze dlaku u jajetu sto je sasvim ok, jedan takav mi je odrastao u kuci, eno ga, cita iste te bajke svom sinu mudro previdjajuci " zjapeci krater u narativu".

Odazovite se i i recite im kako stoje stvari, oni ce odluciti jer su verovatno upoznati sa situacijom a najverovatnije da se krv davalaca sada testira na vise parametara nego pre. Vama licno ne moze da smeta, naprotiv, potstaci ce stvaranje novih krvnih grana u kostanoj srzi sto ce za vas biti dobro. Mnogo mi nedostaje davalastvo, zbog godina vise ne mogu da dajem krv a i moje krvne grupe i rezus faktora sada ima neuporedivo vise nego pre nekoliko decenija kada nas je bilo sasvim malo, u mom gradu svega nas 5 je bilo evidentirano i desavalo se da nam policija zakuca na vrata zbog nekog hitnog slucaja. Jako je lep osecaj biti dobrovoljni davalac krvi a i dobrobit za zdravlje nije zanemarljiv. Svako dobro vam zelim.