Pletilja

Mislim da me ovako gleda jer je 25 C razlika u dnevnoj temperaturi, smrzle smo se ovih dana.....nisam kriva, casna rec!

Sem Kin, Kashika koja nestaje Pocelo je sa 7 kratkih lekcija iz fizike, Karla Rovelija, nastavilo se sa Poredak vremena od istog autora pa se doslo do Kina i kashike od galijuma koja nestaje kad je stavite u vodu.... Ne umem da objasnim ovu novostecenu sklonost ka temama iz oblasti prirodnih nauka. Verovatno da je to zbog unuka koji polazi u skolu. Kada je njegov tata bio istog uzrasta, kupili smo mu knjigu Karla Sagana, Kosmos, manjevise zbog lepih slika....posle je dosla istoimena serija koju je dete gledalo shirom otvorenih ociju.....danas se bavi naukom i najnovijim tehnologijama naseg vremena. Kao izraziti poklonik drustvenih nauka, uvek svesna da mi je sfera prirodnih nauka terra incognita, imala sam idolopoklonicki odnos prema tim oblastima, priznajem primat, divim se, ali nista ne razumem. Osim da u prirodnim naukama ima neki red, neka logika koja je dobra da se razume po kom principu funkcionise fizicka stvarnost a vazno mi je da se unuk u toj stvarnosti pronadje na za njega najbolji nacin. I tako, zbog detenceta sam naucila da vreme sporije protice na vecim nadmorskim visinama nego u dolinama. I sad ovaj Kin i njegova prica o periodnom sistemu i elementima. I otkrice da u egzaktnim naukama i naucnicima koji se tim naukama bave ima strasti dostojne Dostojevskog, ima blistavih umova i lopuza, ima rivalstva i saveznistva. I sve to u prici o nastanku, stvaranju periodnog sistema elementa, nista nije pocelo sa Mendeljejevim, Njutnov stav da je dalje video od drugih jer je stajao na ramenima divova - potvrdjuje i argumentuje i Kin, pikantnim, sharmantnim pricama o naucnim otkricima koja vec 25 vekova oblikuju nasu stvarnost. I mozda ja i dalje ne razumem sve to o "unutrasnjim ljuskama atoma" u kojima mora da bude 7 elektrona pa ako ih nema, elementi ih kradu jedan od drugog, vazno mi je da sam dobila potrvdu da je ljudski um najvrednija supstanca u kosmosu a radoznalost - najvaznija sportska diciplina. I tako, unuk ce prvog dana ove skolske godine dobiti Kinovu knjigu i lep, trodimezionalan model periodnog sistema elemenata. Nek mu se nadje.

I to da dozivim: vakcinacija se ne obavlja vise u Domu zdravlja vec u ambulanti u drugom delu gada, ovih dana se bavi samo vakcinisanjem i revakcinisanjem. Super, godinu dana im je bilo potrebno da se organizuju kako treba. Oko podne - velika guzva, sporo se odvijalo pa sam se vratila kuci. Oko 17 h - malo nas je, cekanje da nas bude 6 za Pfajzera, pre toga nece da otvaraju novu bocicu, respect! Pitali me za ime i prezime, koju cu vakcinu i boc! Revakcinacija SInofarm upadljivo vodi, njih je bilo dvostruko vise od nas Pfajzerovaca. Proslo 2,5 h od boce, nema reakcije.....

Verujem da ne smarate, jednostavno - to je prva faza fizickog odvajanja koja roditelju zna da bude bas teska, mnogo je pitanja na koja ce tek protok vremena da da odgovor. Moja greska je sto sam, dok su odrastali devedesetih, na njih oboje projektovala svoje (opravdane) strahove o zivotu u tadashnjem Bg gde su studirali: vreme "kasikara"koje eksplodiraju po ulicama, protesti, policija koja prvo bije pa posle trazi licnu kartu, svega je bilo i nisam prestajala da brinem, da savetujem......tako sam dobila reputaciju plasjive, uvek zabrinute majke kojoj se ne prica o problemima, koju treba stedeti. Ako ista mogu i smem da preporucim roditeljima koji sada prolaze kroz ovu fazu roditeljstva, odvajanja od dece, to je: ne projektujte svoju sliku sveta na njih, oni i odlaze da bi upoznali svet kojem mi, roditelji, zapravo vise i ne pripadamo sustinski. Sta mozete da uradite jos za svoje dete? Da zivite svoj zivot, da rastete i menjate se shodno svojim potrebama, da vam bude dobro na svaki nacin jer, i oni brinu za nas. Mislite o tome.

Stigao SMS da mi je vreme za III dozu....ne pise ni kad ni gde da se javim....ja najradije ne bih, imam cudan odnos prema virusu i vakcinama i svega mi je dosta, deo mene se pravi kao da nista od toga ne postoji....verovatno mi se cela tema smucila. Po mojoj deci, trebalo je vec da sam sama otisla po booster dozu, nervira me kad se apostrofira moje zivotno doba i kad pocnu da potezu argument da sa rizicna grupa. Misalim, sine, ja sam vec 70 godina u rizicnoj grupi po raznim osnovama. U redu, ici cu u sredu i poslusacu ljubi ga majka doktora da primim Pfajzera, eto, bocnuce me sa RNK vakcinom a u januaru sam odabrala SInofarm bas zato da se ne petljam sa tom vrstom vakcine. Tako mi treba kad nisam emigrirala u Mongoliju kad je bilo vreme....

E, sad sam ga ugasila! Ovako: odem danas oko 16.30 h kod prijateljice, donela sa letovanja u Grckoj neke sitnice za skolu da obraduje mog unuka pa da svratim.....i svratim, sedimo u maloj dnevnoj sobi, prozori, vrata, sve otvoreno, pricamo kad telefon zvoni: javlja joj prodavacica u cijoj je radnji redovna pa je svratila i dans pre podne, da je upravo dobila pozitivan test na koronu pa da je obavesti. Lepo. Gledamo se, vidim kako prijateljicu obliva crvenilo, pocne da muca kako je samo na kratko bila u radnji, platila, prodavacica joj vratila kusur, otisla.....pita kad mi je bila druga doza, kazem bas pre 3 dana proslo 6 meseci od onog nikakvog Sinofarma....tesim je da ne treba da se pravda, nije znala, bice sve dobro, obe smo vakcinisane. Presede nam kafa: glupo se osecam i zbog nje a i zbog sebe jer sam postala tako neoprezna, raspustila se, masku nosim samo po prodavnicama i pijaci..dobro, i u biblioteci, na drugim mestima me i nema.....ne mogu tek tako da odem od nje i ostavim je sa tim glupim osecajem krivice, sta je ucinjeno - ucinjeno je. Posedim jos malo, dodjem kuci i drmnem 2x5000 ij D3 vitamina, probiotik, cak i onaj zaboravljeni Ge+.....i sad mogu samo da cekam.....mislim da nikad nisam bila blize virusu. I nije prijatno. Zato sto je glupo.

Alaj bi vas banovala da sam neka vlast ovde!

Astrolab......

Lepo jeste a da li je interesantno - meni jeste jer se ic ne razumem u nauku u kojoj se ovo koristi:

Treca doza, da ili ne? Ako da, koja? U januaru i februaru nisam imala mnogo dilema, vakcinisala sam se po vlastitom izboru Sinofarmom. Nisam proveravala nivo antitela, prolaznog su karaktera pa sto da se cimam oko toga. U rizicnoj sam grupi po 2 osnova i bilo bi logicno da vec sutra zavrnem rukav za 3 dozu ali me stvarno mrzi da se bakcem sa tim. Jednostavno, toliko je kontroverzi oko cele ove price sa virusom, pandemjom, vakcinama da mi se namece zakljucak - imam ja i pametnija posla, kad isterate na cistac sve ove dileme, javite mi (WHO) pa cu videti sta da radim. Mislim, ja jesam odgovoran gradjanin i valjda imam pravo da ocekujem isto takav nivo odgovornosti od onih koji o svim tim temama znaju vise od mene. Dakle, ne zavrcem rukav do daljnjeg.

Ne mrzi me, ne uspavam da nadjem nesto drugo intrigantno kao ona posuda koja je bubanj u stvari, tako nesto bi imalo vise smisla, ako sacekate malo (neka neko drugi nastavi) imam ideju ali mi treba malo vremena da nadjem moje casopise i slikam nesto lepo i neobicno....

Ja sam jako losa u ovome, da vas ne gnjavim vise: morski puz "shpanski igrac", ako sam dobro zapamtila. Trazeci sta da okacim, nagledala sam se ovih stvorenja i po ko zna koji put ostala zapanjena lepotom zivog sveta nase planete. https://cheezburger.com/7545349/35-exquisitely-stunning-and-unique-sea-slugs-images-that-will-mesmerize-you

JAT, osamdesetih, let Dubrovnik - Bg, ocas posla stigli u prestonicu a kofer sa decijim stvarima dosao kuci posle mesec dana, preko Kaira i Londona, kao da je bio u 2 svetska rata + bocica nekog sirupa za skidanje temperature se razbila pa je sve bilo ulepljeno, nisu morali ni da nam ga shalju....pomislila sam da ce tako biti i sada. Bravo za Lufthansu! Cerka nije zelela da ponese malu, finu ogrlicu moje bake, zlato i jos nesto, kaze, ima vremena, daces mi je jednog dana (sto se deca tesko mire sa smrtnoscu roditelje!) pa sam u etui sa onim dugmadima za menzetne cusnula i to, sta znam kad ce opet biti prilika, tako da cerka i nije znala sta je sve u koferu. Da se to izgubilo na ovako glup nacin, stvarno bih se obesila o prvu banderu. Te igre macke i misa sa decom.....

Nije meduza.....

Morsko bice, nije iz roda meduza........

Skalp Kraljevica Msrka?

Kofer isporucen na kucnu adresu u celini i celosti.....🙂

St. Helena vulkan?

Momci, glavu gore! Da je moglo bolje - dogodilo bi se. Kako kaze moja baka: "Za prosutim mlekom se ne zali". Majstorski sam tokom karijere izbegavala polozaj moci i velikog novca. Prijala mi je senka, drugi plan, ja sam covek podrske, realizacije, ne volim da moja bude zadnja, ne volim tu vrstu moci, plasi me, jedva da sam prezivela i to sto sam u okviru porodice morala da donosim vazne odluke, da uticem na necije sudbine. I sad imam besane noci u kojima shvatam da je to bila greska, da sam drugima prepustala moc sa kojom sam mogla vise da uradim, pa cak i bolje od onih kojima sam davala ideje, kojima sam bila dobar saradnik. Da nisam bila kukavica, mozda bi nekim ljudima bilo bolje, bila bih korisnija i sebi i drugima? No, tako je kako je, i, da opet citiram moju baku iz Zmaj Jovine : Ko zna zasto je to dobro". Ti drugi putevi na koje nismo zagazili, mozda bi nas odveli u vece poraze, mozda su nase (pogresne?) odluke i dela bili mera nase snage u tom trenutku, niko namerno ne bira da gresi, greska nije izbor, greska je vise kao stanje koje dodje i prodje. S druge strane, zaprepastim se kad od prijatelja cujem da sam celog zivota bila zahtevna, stroga, da mi nije lako ugoditi, da su mi standardi visoki, vec je u vic uslo moje traganje za "savrsenim trenutkom". Cine mi nepravdu kad me tako kvalifikuju, nisam tragala za savrsenstvom vec za najboljom verzijom sebe i drugih, ni vise ali ni manje. Nedavno, kada sam cerki obrazlagala razloge zbog kojih nije pametno da bas sad dolazi iz Amerike na 2 nedelje tokom kojih moze svasta da s iskompikuje, cerka mi je rekla: "Mama, moram da dodjem, Amerika me je ulenjila, predugo spavam na lovorikama, treba mi reset, trebas mi ti". Ne, treba joj najbolja verzija nje same. I to je moj legat, to je ono sto ostavljam za sobom. Da li je vredelo? Jeste, vredelo je.

S obzirom da je Kronos ostavio resenje (nisam videla, casna rec, jedina vrsta zaba za koju sam cula je gatalinka i krastaca a nisam videla ni jednu) mislim da Kronos treba da postavi nov zadatak jer ne smatram da sam pogodila sta je na slici. Moze?

Ne znam koja je ovo vrsa ali obozavam one minijaturne zabice koje su zelene kao mladi grasak.....gatalinke?

Komsinica, 35+. bankarska sluzbenica, gradska cura, sushi sinoc kosu na terasi do moje, znamo se vec 30 godina: kuka na virus, besna je zbog svih ovih masovnih zbivanja kod nas, festivali, koncerti, doceci sportista, AVove masovke....."leto mi je upropasceno, nigde ne idem a oni tako...."klimam glavom, saucestvujem u njenom besu na vlast, neodgovorne gradjane, ovo se zaista oduzilo, sirota devojka, gde da sretne ljubav svog zivota, nece valjda u komsiluku a sat joj otkucava...u neko doba, obrusi se ona na vakcine, kaze: "Eto i taj Sinofrm, 0 % antitela, dzabe su boli ljude, to nista ne valja"...."Ti si dobila Sinofarm?" pitam, mada nemam obicaj da se raspitujem o tome, kaze "Ja? Ne pada mi na pamet da se vakcinisem, to je potpuno bezveze"....ostajem zgranuta ali pitam: "A Pompili?", njena rodjena sestra, medicinska sestra u hitnoj pomoci...."Ne, ni ona nije vakcinisana i nece vakcinu, niko od njih nece".....konacno zalijem cvece, povucem se sa terase i otpisem komsinicu sa spiska osoba od poverenja. U glavi mi bubnja onaj grafit "Dzaba ste krecili"....mislim, dzabe sam ja pristala na masovni eksperiment vakcinisanja zarad opsteg dobra kad ima ovakvih.....kako da ih nazovem? - individua koje misle da je pranje ruku i nosenje maski vrhunski doprinos borbi protiv pandemije. Posle sam bila ljuta na sebe, sto sam se 5 minuta osecala kao budala pred jednom balavicom koja sa toliko arogancije odbija da se vakcinise. Kad bolje razmislim, verujem da je ona o meni mislila isto - da sam naivna budala koja se vakcinisala. I tako, budala po budala a virusu - lepo.

Sami su isplanirali dolazak a povod je moj 70 rodjendan.....ja ne slavim svoje rodjendane. Nisam znala sta zelim: da dodju, da budemo svo troje neko vreme zajedno a opet, to vreme im je skoro ceo ovogodisnji odmor, tek par dana ce im ostati za njihove porodice i odmor onako kako se to obicno radi. Epidemija je iskomplikovala putovanja, trosi se vreme i novac na testove, tenzija raste jer se informacije menjaju na dnevnom nivou, toplotni talasi se nastavljaju jedan na drugi bez predaha, epidemija ne posustaje....osecam kako mi je vlastita koza tesna jer mi sve te okolnosti jesu poznate ali su mi i neprirodne, ne znam kako da ih razresim, sta treba da radim....a po navici, imam potrebu da kontrolisem stvari i dogadjaje. I kad sam dosla do ove tacke, da mi je neprijatno jer nisam ja ta koja odlucije, sve je postalo lakse. Ogroman teret mi je skinut sa ledja, odluka je njihova, moje je samo da se radujem i budem ono jedino sto im, ocigledno, u ovom trenutku treba: mama, neko ko ih poznaje ceo zivot. I tako, shvatila sam, konacno, sta znaci biti "lovac u zitu". Jednostavno je: rasiriti ruke i pustiti da ti padnu u zagrljaj u trenutku njihove najvece potrebe. Cutati, jer je bilo prilike da se kaze sve sto treba, slusati ono sto zele da kazu i biti zahvalan za onoliko ljubavi i postovanja koliko zele da daju. Ucim od moje dece i danas. I toliko ih volim da mi ni ovaj strasni svet u kojem jedva da razaznajem svoje mesto vise ne izgleda tako strasno.

Hvala draga, u pravu si, ovih 14 dana su zaista medju najznacajnijim u mom zivotu, imala sam srece da docekam (u ovom ludom svetu) da vidim svoju decu u zrelim godinama, kao odrasle, formirane licnosti i to je divno. Raduje me to sto brat i sestra, razdvojeni godinama i hiljadama kilometara i dalje imaju lep odnos kao kad su bili mali, sada je tu i unuk kao najsladja spona medju njima, ljubav izmedju njega i tetice je shasava, vesela, nezna.....zivot zaista ide dalje. U stanu je tisina......prolazim kroz sobe i gledam tragove njihovog boravka......knjige su ispreturane, svako je poneo po nekoliko primeraka ali ni blizu onoliko koliko su zeleli.....nista od onog sto sam predlagala da ponesu od sitnica za koje znam da ih vole nisu poneli..."majka, ne rasturaj kucu, ima vremena....". Ima, u vecnosti......sad sam sigurna da smo joj dali najbolji deo sebe kao porodica. Jos neko je bio tu sa nama, njihov preminuli otac, to prisustvo je bilo svo veme tako snazno, kao da sam cula kako kaze "Ma, sve je to lepo ali niste morali da odete tako daleko...." Cuti, matori, morali su a i da nisu, tako su izabrali. Danas nista necu da raspremam, na casama i sholjama za caj, tanjiricima za kolace su njihovi tragovi....alavi su na slatko oboje, kao kad su bili mali...a ja sam njihova mama, jos uvek i zauvek.