Pletilja

Sirotinjski Sinefarm je najskuplja vakcina trenutno, 140$ obe doze. Nije u pitanju alavost, tako kazu, vec tehnologija....

Draga, subotom u 17 h "umrezavam" se sa decom, pricaju mi o novostima u njihovim zivotima, razgovaramo o aktuelnim temama ovde i kod njih, 1 h prodje za cas, ne zelim duze da ih zadrzavam, subota je nihov dan za odmor. Naravno, i ja kazem sta ima novo kod mene ali u par reci jer i nema nekih desavanja kad si sam u vreme pandemije. Gledam ih na ekranu i srecna sam sto smo zajedno, slusam ih kad se raspricaju nih dvoje, cesto se smejemo......i nista im ne verujem. Takvi su....svoju muku ce zadrzati za sebe, nikad se ne zale, osvrnuce se na neki nesporazum, neprijatnost tek kad je razrese, kad prodje, uvek su bili takvi, oboje. Pa tako i ja, odrzavam tu sliku dame u ozbiljnim godinama koja zivi sa mackom. Preporucim neki dobar naslov koji sam otkrila, film koji sam gledala, kad je bas gadan dan, uvek mogu da im ispricam nesto iz susreta sa unukom, to uvek dobro dodje kao tema. Kada zavrsavamo razgovor, masemo jedni drugima i gledamo se cekajuci ko ce prvi da ode sa mreze, "vidimo se u subotu". Nisam depresivna, sigurna sam u to, funkcionisem. Puno pisem, imam jedan fajl "Parerga i paralipomena*" i tu rezimiram desavanja i pratim svoje psihicko stanje, korigujem kad treba i gde treba. Sve cesce zaticem sebe u konstataciji da mi je, zapravo, zivot bezbedniji, udobniji od zivota vecine stanovnika ove planete. Imam sve sto treba osim sto to sto imam od zivota vise nema boju, miris i ukus. Za te kvalitete su potebni ljudi, stvarni ljudi. I kad se Uros buni zbog restrikcija, nije to samo borba za slobodu, ljudska prava, to je borba sa smisao, za punocu zivota, borba za prisustvo onog drugog, za pokret, za talas, za strujanje.....jedan talas ne cini more, jedna kap ne cini reku. * "Parerga i paralipomena" je naslov koji sam ukrala od Shopenhauera, prva rec kao da zarezi dok je izgovarate a onda se nastavi fino klizanje sa ljupkom "paralipomenom", neodoljivo i sharmantno za nesto sto znaci - "uzgred zabelezeno". Mozda je moj problem bas u tom "uzgred", sto mi je ostalo mesto samo u publici, sto vise nisam na sceni, sto moje price vise nisu vazne....ko zna?

Muka je sto ja nikad ne doruckujem ali cu se potruditi da pojedem bar kiflu i kiselo mleko recimo ili caj...hvala na savetu, poslusacu.

Juzni Banat: prijavila sam se sinoc oko 21 h, danas, u 15.12 h stigla mi je SMS poruka: tremin vakcinacije 25 Jan u 8.50 h. Znam za pravilo (nepisano) da se penicilin intramuskularno ne prima na prazan zeludac ali za vakcinu ne znam sta da mislim, ponecu kiflu pa ako treba..... Moji prijatelji, bracni par, prijavio se pre 5 dana za Fajzerovu i nisu dobili nikakav termin pa razmishljaju da ipak promene svoj izbor u Sinefarmovu, svi smo vec pobrljavili od ove teme i dileme....

Kao mama i baka jako dobro znam da medj decicom ima uvek jedan, sladak, pametan, zivahan, koji voli da podmece nogu drugima dok trce i da se saltko smeje kad ti drugi razbiju koleno. Zasto to radi? Verovatno zato sto niko nece da se igra sa njim....jer voli da podmece nogu drugoj deci koja padnu i razbiju koleno. Cinizam i ex catadra predavanja su poslednje sto nam ovde i sada treba. Kad bolje razmislim, uopste nam ne treba....

Ne ide mi to sa Imgurom, koliko god da smanjim sliku kad pokusam ovde da je postiram dobijam obevestenje da je fajl preveliki....

Eto, delim srca....od srca. Vazno mi je. Jer ima trenutaka kada osecam da sam potpuno prazna i da se ta praznina shiri i da nestajem. I ono malo bliskih kontakata koji mi sleduju s obzirom na moje ozbilne godine mi je uskraceno, meni Viber, Doscord ne mogu da zemene rukovanje, prijateljski zagrljaj, pogled ocu u oci, dodir....moji prijatelji su znali da od mene uvek mogu da ocekuju da usred razgovora pomilujem njihovu kosu, obraz, potapsem ih po ramenu, ja sve moram da dodirnem, pomirisim.....osetim sa vise cula. Pisite, delite mrvice svojih zivota i ja cu, kao vrabac, da se hranim njima jer ovako kako je, polako nestajem.

Prijavila se za kinesku...ne mogu vise da izdrzim pritisak donosenja odluke pa, da ne bih prosla kao onaj Buridanov magarac, primicu vakcinu koja jos uvek nema dozvolu za primenu....ako to nije magareca odluka - ne znam sta je.

Sedamdesetih, studentske godine, privatne sedeljke na kojima je uvek bilo "padobranaca" pa se tako jedno vece pojavio momak crn, zgodan, sav nekako providan.....ne znam kako smo dosli do price o astralnim putovanjima tek, crnomanjasti nam je pricao o svojim iskustvima kad astralno telo tokom sna napusta fizicko telo (ostaje vezano "uzicom") i kako trenira svesnost tokom tog desavanja. Ocigledno je bilo da se decko bavi ezoterijom i da je pun znanja na tu temu. Setila sam ga se mnogo godina kasnije kada sam imala jedno neponovljivo iskustvo tokom sna: letela sam nekoliko metara iznad puta kojim sam cesto putovala, bila je noc, osecaj lebdenja toliko ziv da sam bila zaprepascena (u snu) i u jednom trenutku nisam vise mogla to da podnesem pa sam se snagom volje probudila. Lezala sam u svom krevetu (na ledjima)i nisam mogla da se pomerim, panicno sam pokusavala da otvorim usta i viknem, suprug je bio pored mene u krevetu. Nakon par sekundi panike, osetila sam trnce ispod koze, kao da mi se nesto uvlaci pod kozu pocevsi od nogu pa na gore i ubrzo sam bila u stanju da disem normalno i da se pomeram. Bila sam danima pod utiskom ovog desavanja, nisam mogla da ga definisem jer je u tom iskustvu bilo svega, i straha od nepoznatog i nekog neponovljivog ushicenja tako jakog da me je uplasilo. Naknadno, setila sam se da sam, kao dete, takodje imala slicne dozivljaje, kada u snu znas da sanjas i ako se u tom trenutku probudis, ne mozes da se pomeris jer nisi sav "tu", u svom telu, jedan delic tebe nedostaje. 😉 Znanje ili "znanje"? Vise od veka naucnog pozitivizma i eto nas, vladara poznatog sveta pred tajnama prirode i svemira u koje gledamo, manje vise, kao tele u sharena vata.

A slucaj "Basara"? Onako se ne prodaju ni one nesrecnice kod Ekonomskog fakulteta.

Ako je ikad bilo vreme za laki zanr, sada je, umetnicki tipa Grain, sinoc gledala, potkrepljuje moju davnasnju tezu da umetnost moze i da ubije.....😉

Slusala sam nekog od imunologa pre neki dan i kazu da moze, cak kazu da to ima svojih prednosti...treba proveriti, ovo je samo informacija koju sam cula na N1 ili Nova s, ne secam se...

Ne propustam emisiju ali sinocnu nisam mogla da gledam u redovnom terminu jer mi vec posle 10 minuta, na sam pogled na brata O.Ivanovica nije bilo dobro, bukvalno, spopala me neka drhtavica i odustala sam da bih sebe malo dovela u red. Gledala sam je jutros i osecaj je strasan jer mi je "puklo"pred ocima zasto mi sinoc nije bilo dobro. Zato sto se napravio vremenski luk, na jednoj strani sav uzas devedesetih olicen u relativizaciji i uzasnoj banalizaciji vrednosti ljudskih zivota a na drugoj - relativizacija i banalizacija smrti, olicena u ovome sto se desava vec 3 godine sa istinom o smrti O.Ivanovica. Dakle, mi smo drustvo koje banalizuje sve, i zivot i smrt i koje uvazava samo pravo jaceg, bezobzirnijeg i to je odavno jasno ali, kad se ovako brutalno tresne u lice, nepodnosljivo je. Zato su nam potrebne emisije ovog formata, da tresnu u lice mene, primernog gradjanina koji je 6 Oktobra odustao od angazmana jer su "svi isti". Nisu isti, Oliver Ivanovic nije bio "isti", ni ovi ljudi, sinoc u emisiji - nisu "isti". Nemam ni je pravo da budem ista, nemam pravo da mi 6 Oktobar bude razlog da cutim. Da bude gore po mene, sinoc sam otvorila roman "Zeleni sator" Lj, Ulicke i opet dobila shamar kao primeren gradjanin jer me je na prvoj strani sacekao citat: "Ne tesite se time sto vreme nije u pravu. Njegova moralna zabluda nas jos ne cini ispravnim, njegova neljudskost nije dovoljna da biste, samo zato sto se ne slazete s njim, bili covek". Boris Paternak u pismu A. Shalamovu, 9 Jula 1952. Pametnom dosta.

Htela sam da uradim Elisa test jer imam razloga da sumnjam na susret sa virusom najmanje 2 puta od pocetka pandemije. Obisla sam privatne laboratorije (sve su ekspoziture Bg laboratorija i sve salju uzorke u Bg) i cena je ista: 2100 po jednoj vrsti antitela. Dakle najmanje 6300 rsd treba da bi se uradio test na IgM, IgG i jos jednu vrstu koju nisam zapamtila a u ponudi je. Nista nisam odlucila, ni da se testiram sada, ni da se prijavim za vakcinu. Uz sve to, danas se unuk vraca u vrtic i nakon 4 h sata provedena sa drugarima dolazi kod mene na nekoliko sati. Razumem odluku da ga vrate u pretskolsko kad je otvoreno za rad, dete se razvlaci po kuci sa nama, bakama i dekom vec pola godine a najesen treba da podje u skoli i to u drugom, inostranom skolskom sistemu. Ne pamtim da sam se osecala ovako bespomocno pred odlukama koje treba da donesem. Na pomoli je i malo rat izmedju cerke i sina: ona je nesrecna jer je daleko, uplasena da ce unuk da mi prenese virus, sin, koji je nesto manje daleko kaze da imam izbor da ne vidjam unuka a s druge strane, snaha je sama sa detetom u nasem gradu, mora da radi i osim mene i njenih roditelja nema ko da joj pomogne. Koliko god da smo zabrinuti za vlastito zdravlje, snahini roditelji i ja ne mozemo da kazemo "ne" i da ih ostavimo same. Pisem o ovome da bi bilo malo jasnije kakve su sve implikacije epidemije koje pogadjaju i nas, marginalizovane starosne grupe jer mi u usima odjekuje izjava D.K.Tepavcevic da je svaka porodica krizni stab. Da, lomice se preko porodice jer drzava ima takav stav kakav ima: snadjite se pa ko ziv, ko mrtav.

Nevozna kao pas....opet sam izasla iz kuce bez maske pa sam, pored citave kolekcije maski (da, imam i onu sa nanosrebronm) stavila sam shal na usta i u prvoj apoteci kupila jos jednu masku, hvala im sto me nisu izbacili iz apoteke, morala bih da se vracam skoro kilometar do kuce. Od muke sam pregledala sve olovke u kuci i rastala se od onih koje ne rade, teska srca, olovke su mi jako vazne i ne mogu da pisem bas sa svakakvom. I zato mi i jeste tesko da ih bacam jer za svaku znam kad sam je kupila ili dobila.To mi je ostalo od tate, tata je bio oficir, kartograf, predavao je na vojnim akademijama i odraastala sam uz njegove olovke, pera, mastila, lenjire, njegove mape. Bila je velika srvar ako tata zareze svojim nozem nase grafitne olovke i to grafitno srce se cuvalo. Tata nas je naucio i o raznim vrstama papira za crtanje i slikanje, voleo je akvarele.....Boze, koliko mi nedostaje a ceo dan ne uspevam da pronadjem njega, njegovu smirenost, razloznost, njegovu posvecenost u sebi a znam da je tu negde. Danas sam sva mamina, neuroticna, afektirana, uvek nezadovoljna onim sto imam ili sto jesam.....

Verovali ili ne - pre 2 meseca mi je moja babatetka Nada (84) zapisala na ceduljici da "ima neki lek za stoku protiv metiljavosti" koji leci od korone. Informacija je stigla do nje preko Novog Sada gde ima neke skolske dobro rasporedjene po raznim fahovima a i potomci su im diljem planete. Nadinu ceduljicu sam sacuvala kao kuriozitet vremena korone a i pisana je grafitnom olovkom lepim, skolskim rukopisom moje poslednje zive rodjake. Nije mi na pamet padalo da eksperimentisem sa "lekom protiv metiljavosti" a i da jeste, u mom gradu nema veterinarske apoteke. Slucaj "AKiro srece koronmu"me je zaprepastio i uplasio, ako se on nije sacuvao, mi ostali nemamo sanse. Akiru drzim palceve iz sve snage da prodje ovo bezbolno jer tako treba i mora da bude. Zamolila sam sina da proceslja podatke o Sinofarm vakcini koja danas stize u S. Nisam se jos prijavila za vakcinu jer sam zbunjena: Fajzer je komplikovan za cuvanje a ovi nasi su smotani pa nisam sigurna da znaju sta rade. Sputnjik nije za onkoloske pacijente pa to otpada. Sinofarm ima prednost jer je radjena od celog virusa ne od fragmenata pa u slucaju mutacije na nekom delu virusa pruza ozbiljniju zastitu, bar tako kazu a i radjena je na klasican nacin i dolazi iz zemlje koja ima visevekovno iskustvo sa imunizacijom. Ako ne bude kontraindikacija u vezi moje primarne dijagnoze, ta vakcina bi bila moj izbor. Volela bih da procitam i vase komentare o mom preliminarnom izboru.

Resenja uvek ima samo je pitanje cene, idealno bi bilo da im se pridruzimo pa sta bude. Nislije su masovno protestovale pre nekoliko dana, nadam se da su dobro. Sto bi rekla moja baka iz Zmaj Jovine: ne mozes i da stisnes i da pustis, nesto mora da se rizikuje. Ako protest bude na lokalnom nivou, svakako cu se pridruziti nasim lekarima, kakvi god da su, ovo niko ne zasluzuje. I jedan licni utisak koji mi ne sluzi bas na cast: ne jednom sam, tokom emisije, rekla sebi "Hvala Bogu sto mi deca ne zive ovde". Pridruzicu se protestu zbog onih cija deca jesu ovde.

Nema odmora...dok traje pomor: dr Rade Panic, veceras na N1, emisija 360stepeni sa Shovljanskim....iduce nedelje protest lekara i medicinskog osoblja. O posledicama zarazavanje na njegovo zdravlje govorio je pulmolog D.Zulovic...teska emisija, nismo ni svesni kakve se drame desavaju u ovoj profesiji.

Istina: dobijem nalaz da mi je ukupni holesterol 6,2 necega i uspanicim se, nikad nije isao iznad 4....odjurim kod moje doktorke opste porakse da pitam sta da radim, situacija akutna, imam seriju mozdanih udara i infarkta u familiji, ona me gleda i kaze "sta bih dala da sam na vasem mestu, moj holestarol je 11". Kardiolog sa prstima zutim od nikotina mi savetuje da prestanem sa pusenjem jer je to faktor rizika.....mojoj prijateljici varikolog savetuje da oslabi 5 kg a sam ima 30 kg viska....i tako, gledam, slusam i ne verujem vise nikome. P.S. Okolina naseg Doma zdravlja i gradske bolnice je tako puna djubreta, tako izrovana automobilima zaposlenih parkiranih "gde koji mili moji"da se krstim i leviom i desnom kad god moram tamo da odem. Meni je to sasvim dovoljno da znam sa kim omam posla i ne jednom sam se pitala da li su im i kuce i stanovi tako prljavi.

Ne razumem predrasude prema farmakopeji staroj hiljadama godina, prema kineskoj kulturi, mentalitetu.....mozda sam ja zadojena literaturom Perl Bak, mozda moja porodica nije uspela da od mene napravi strejt hriscanku, ne znam u cemu je "kvar" te ne odbacujem ni jednu mogucnost da dobijem lek sa bilo koje strane sveta da dolazi. Zbunjuju me i dalje neke informacije, recimo: najveca opasnost od tezeg i smrtnog ishoda je prejak imuni odgovor na virus, tzv "citokinska oluja", znamo da se daju lekovi koji to treba da sprece. Pitranje je: ako je prejak imuni odgovor los za prognozu, zasto nam se mesecima daju saveti da pojacavamo imunitet? Kao onkoloski pacijent po difoltu sam u grupi osoba sa losim imu nitetom, da li to znaci da sam manje ugorzena jer nema opasnosti od "oluje"? Nisam se prijavila za vakcinaciju jer sam danas vise zbunjena nego prethodnih meseci, nisam uspela ni da razumem bolest jer ne nalazim odgovore na moje dileme a sad vec treba da resavam nove o kojima znam jos manje nego o prethodnim. Na pitanje sinu lekaru sta da radim - "vakcinisi se" je odgovor, kojom vakcinom - "bilo kojom koja nije kontraindikovana sa primarnom dijagnozom", koja je to vakcina - "ne znam, javicu ti kad budem vise znao o jos 5 vakcina koje su na cekanju". I tako, cekam, virus, vakcinu, pa sta me prvo nadje.

Opet bez novog naslova za vikend....opet spas u kucnoj biblioteci ,bez nekog posebnog razloga Markes, Kronika najavljene smrti....mozda zato sto je kraca od Patrijarhova jesen. Prva recenica, druga..taj divan osecaj da me vodi sigurna ruka besprekornog umeca pricanja price....kao kad bi, izgubljenom u pustinji, dali da popije casu bistre, izvorske vode.

Dr Srdja Jankovic pre neki dan na radio Bg 2: Sputnjik V nije za onkoloske pacijente.

Predlozite mu da se vidite negde napolju i recite da je to zbog majke. Ako je prijatelj, razumece...

Urose, moja generacija je podizala decu devedesetih, uz ratove, inflaciju, povremeno bez plina za grejanje i kupanje, jako cesto i bez struje zbog restrikcija, bez robnih kuca i shoping molova, uz bombe koje su eksplodirale po Bg kaficima, demonstracije, policiju koja je potezala pendrek pa onda trazila licnu kartu....sve im je falilo a narocito mi, roditelji, koji smo precesto bili zabrinuti, umorni, zbunjeni....ipak: zavrsavali su skole, upisivali fakultete van rodnog mesta, sticali diplome, postajali dobri mladi ljudi, sasvim sposobni da odlucuju i vode svoje zivote. Ne kazem, sve to prozivljeno je sigurno ostavilo trag na njima (moji su otisli daleko odavde) neka gorcina i mrvica vise neke ozbiljnosti koju primecujem kod oboje - ko zna zasto je to dobro. Japanci imaju jednu tradiciju - kintsugi - koja mi se mnogo dopada: kada se razbije neka lepa, vredna porcelanska posuda, ne bacaju je vec komadice sastavljaju - zlatom. Svako iskustvo je vredno kakvo god bilo jer je to zivot, put i vredan je postovanja. https://www.originalmagazin.com/blog-kutak/kintsugi-umetnost-koja-slavi-oziljke/

Ovi moji u gradskoj biblioteci su mnogo slatki: svi su pod maskama vec mesecima "shuber" kroz koji menjamo knjige sveden na 10 cm s tim sto se donete k njige ne unose kod njih nego ostaju na stolu ispred pa idu na dezinfekciju, bocice sa dezinficijensima na sve strane....imaju i 2 komsijske macke koje su non stop u biblioteci..ne love viruse vec miseve🤭