Pletilja

U nedelju uvece - ispala plomba iz zuba....bolelo na svaki udah, o vodi da ne pricam i tako, juce sam morala kod mog zubara. Dragi doca pada s nogu od posla, radi trijazu i zakazuje nam po hitnosti (radi sam, retko se javlja na telefon) meni odredjuje za 18 h, jednom dedi kaze "dodji sutra, ne znam gde danas da te uglavim", deda kaze "ja ne mrdam odavde dok mi ne izvadis prokletinju, cekacu i ceo dan", mi ostali se razilazimo, deda ostaje... U 18 h....prolazimo u onoj stolici kao na traci, niko nema masku jer smo, je l te, kod zubara, doktor jedini sa hirurskom maskom....neprijatan osecaj, smrzavam se na stolici jer je veliki prozor otskrinut zbog ventilacije.....u cekaonici se smenjuju po 3, 4....u samoj ordinaciji 2 pacijenta i doktor, jedan na stolici u fazi obrade, drugi sa anestezijom, ceka da utrne.....kaze mi doktor da se vakcinisao, stavio je lek u zub pa se vidimo posle praznika.... Bas sam se neprijatno osecala bez maske, gore nego u onom prepunom autobusu, tamo sam bar imala masku.....ne smem ni da pomislim sta bi bilo da nisam vakcinisana.....i ovako se osecam kao da sam bila u leprozarijumu.....sta ti je covek, nisam se plasila ni jedne bolestine dok sam skupljala macke i pse lutalice i lecila ih od kojekakvih gadosti a sad se plasim ljudi....

Pitala je i to su joj rekli,nista u prvih 6 h.....jaka je moja devojcica, pregurace ona ovo bez lekova, tako je bolje. Uhhhh...sad smo svi vakcinisani u porodici osim babatetke od 84 g, nece pa nece....

Cerka mmi je trenutno u redu za PF vakcinu u IL, sta se preporucuje u slucaju temperature i bolova u ruci, pisali ste ali sam zaboravila....

Dive, dobrodosli u sferu ciste ljubavi i neznosti, u drugu mladost, uzivajte....

Mislim da je ovo resenje da se community dozove pameti, da se izmire interesi javnog zdravlja i ekonomije, pa izvol te.

Neeee, farmacija, proizbodnja lekova. Nije da su nas tukli da odemo ali su prvi na Balkanu poceli sa metodama klasicnog mobinga, zakon protiv mobinga je donet kasnije. Oni koji su odbili da odu te 2007 propljuvali su krv i odlazili kasnije pod mnogo gorim uslovima. Na spisku je bilo doajena YU farmaceutike, bilo je casnije biti na spisku sa njima nego sa onima koji su ostali u fabrici.

2007 nas 320 starijih od 50 godina oterano iz firme uz pristojnu otpremninu ali je rana bolela, tek tako se nadjes na nekom apsurdnom spisku ni kriv ni duzan, na vrhuncu profesionalnih znanja i iskustava, prakticno, tek si poceo da dajes svoj maksimum. Verovatno da sam zbog tog osecaja krivice bez krivice i dobila 2 godine kasnije melanom. Ja sam jos dobro prosla mnogo je ljudi sa tog spiska umrlo pre 70 godine.

Ciljna grupa? Gladni, obespravljeni, opljackani, ruinirani po raznim osnovama. Ideoloska borba je privilegija demokratskih drustava a mi smo od toga jako, jako daleko. Ovoga moze da skine samo ulica izbezumljenih ali je pitanje koliko takvih ima....meni svi mi vise licimo na one Djindjiceve skuvane ribe u improvizorijumu....ili ce da pukne kao gadan apces, ili cemo da trulimo do gangrene, cista biologija, nista ideologija.

Prijatelji moje dece koja su ostala u gradu, mladi ljudi oba pola, 40 godina i neka +, niko vakcinisan. Pitam ih zasto tako, kazu, ne verujemo AV u. Koliko je takvih?

Medjugradski bus za Bg, juce: 2 trecine puta od 87 km sedeli smo po 1 osoba na 2 spojena sedista. Maske obavezne da udjes a posle mozes kako hoces, uglavnom se nose ispod brade. Kad, u Pancevu - stampedo, srednjoskolci, sudenti, zaposleni u II smeni....do mene se sptroposta jedna kabasta zenska osoba, nije ni sela a vec skida masku....em me spljeskala uz prozor, em dise kao parna lokomotiva....u neko doba ponudiom joj masku iz moje rezerve, cetvoroslojnu, neraspakovanu, osine me pogledom i izjavi: "Ja sam zdrava!"...i nastavio da hukce do Beograda. U pozoristu - glumci igraju pred polupraznim gledalistem jer mora da se postuje distanca.... P.S. Beogradjani, saucesce, spomenik Stefanu Nemanji je ruzniji u stvarnosti nego na slici.....prosla sam 2 puta pored, pogled iz polupraznog tramvaja br. 7....ono sto je uradjeno na tom trgu (sa kulama Bg na vodi i potpuno deklasiranom zgradom zeleznicke stanice) je arhitetktonski g e n o c i d.

“Studies from south India have shown that the most common contributors to suicide are a combination of social problems, such as interpersonal and family problems and financial difficulties, and pre-existing mental illness.” Ovo je jako ruzna izjava...... Secam se clanka iz italijanske stampe da je Indija, poznata po uzgajanju i proizvodnji izvanrednog pamuka izgubila trziste jer niko nece GMO pamuk iz Indije.... Znam da moja impresija nije nikakav argument ali je meni neodoljiva: na poljima mog dede Jakova u Slavoniji, odrastao covek je lako mogao da se krece izmedju redova potpuno izraslih stabljika kukuruza, danas, kad vidim polja gde su jedinke nabijene jedna do druge toliko da sunce ne stize do tla, mogu samo da se zgrozim na toliku alavost i nehumanost.

Monsanto je u Indiji napravio pomor pre nekoliko godina i to ne samo sa svojim pesticidima vec je seljake odveo pravo u duznicko ropstvo. Posto se po Indijskim zakonima dugovi ne nasledjuju, ljudi su se ubijali kako porodica ne bi ostala bez icega.

Bayer i Monsante u paketu - Bayer precrtan na mom spisku za sva vremena, vise ni njihov Aspirin necu da kupim.

Clashe, crni sine! Sta jos novinari Nove S i N1 treba da urade osim sto otvaraju aktuelna pitanja i traze odgovore na sasvim profesionalan nacin? Ako druga strana (AV i comp.) ne zeli da odgovara na pitanja, ucestvuje u panel razgovorima sta ostaje ovim medijskim kucama? Da nije Panica, nikad ne bi saznali da nas lazu o broju umrlih, o preminulim lekarima i med. osoblju? Da nije Zujovica (nikad politicar od njega, ubi ga emocija) ne bi iz prve ruke znali kako je to kad prezivis bolest......ziveli bi smo u iluziji da smo pobedili koronu i da smo naj, naj, naj....l ako verujes da je lako tako se izloziti kao sto su se izlozili Panic, Zujovic, Shekler, novinari Krika, varas se, ovde ubijaju one koji im zabiju prst u oko.

Treba da vidite na sta lici donja cetvrtina plakara u predsoblju posle 30 godina i 2 macke..... Lepo mi je majstor govorio da odaberem orah ili hrast za plakar a ja izabrala lipu zbog svetle boje.....sve sam pokusala da ih odvratim od ostrenja noktiju o taj plakar, fabricki proizvodi, prskanje limunovim sokom, "no - no" metoda, pretila sam i da cu kupiti one makazice za seckanje noktiju i nista, grebu i demonstrativno me gledaju da li ja vidim da one to rade! Ne moram ni da spominjem da su fabricke grebalice svih vrsta i oblika netaknute.....necete verovati: sa brega sam dovlacila debele grane, trupce, cepanice, stavljala to na terasu i nisu htele ni da pogledaju taj idealan poligon za grebanje. Ziv me sram pojede kad neko nov udje u stan pa to vidi i jos da komentar "Zato ja ne drzim macke u stanu"! Sta cu, volim ih od glave do repa sa sve shapicama, plakar je pao za njihovu slobodu da budu to sto jesu.

Direktorka kovid bolnice danas: brazilski soj registrovan u Srbiji....

Macka + unuk u predskolskoj ustanovi=imunitet bolji od Clashovog.....😁

Republika San Marino, nije clan EU, uvezla vakcinu Sputnjik V i namerava da vakcinise ne samo svoje gradjane vec i 6000 italijanskih drzavljana koji svakodnevno ulazi na njihovu teritoriju.

Upravo: radio Bg2, doktorka otorinolaringolog: kod 40,5% ispitanika koji su imali srednje tesko obolenje kovida javlja se ostecenje sluha, izostanak prijema visokih tonova, ispitanici su svih starosnih grupa. Savet: obavezno se javiti lekaru jer je potrebna terapija da bi se sprecilo trajno ostecenje koje moze biti jednostrano ili obostrano. Pacijenti dobro reaguju na terapiju.

Na mrezi sam od 14 Aprila 1997, zbog prijatelja u inostranstvu sam medju prvima otvorila FB nalog. Mreza mi je promenila zivot na bolje jer sam je otkrila u petoj deceniji zivota kada nekih drasticnih promena na bolje vise i nije bilo moguce postici. Kako mi je pomogla i kako mi pomaze i danas: tako sto mi pruza mogucnost virtuelnih putovanja, kad god citam kniigu u kojoj se pominje neki toponim, ja ga nadjem na mrezi, istrazim istoriju tog mesta, istorijskih licnosti i uzivam. O obilsku muzeja sirom sveta da i ne pisem, bolje i tako da ih obidjem nego nikako tim pre sto danas svi veliki muzeji imaju perfektno uredjene sajtove i nekad pomislim da mogu deteljnije da posmatram eksponate nego da sam na licu mesta. FB nalog koristim iskljucivo da bih zastupala prava zivotinja i zastite prirode i po tom pitanju sam neumorna. Nema mojih slika na mrezi, nema nicega (osim kojih macaka) iz mog privatnog zivota i to objasnjavam nekakvim atavistickim strahom, da ce mi neko ukrasti dusu ako moze da me vidi.🤣 Na FB pratim naloge kolekcionara, naloge odgajivaca macaka jer tamo mogu da dobijem savet o nezi, naloge koji se bave biografijama pisaca, slikara.....jedan od omiljenih mi je Art Deco nalog gde uzivam u raspravi da li je neki eksponat Art Deco ili Art Nuvo, koplja se lome vec decenijama. Ipak, sajt Pinterest mi je omiljen, sta tu sve moze da se nadje! Od toga kako da sami sashijete Chanel jaknu (iz njihove radionice!) do toga kako izgledaju vrata na svim kontinentima sveta ili, ako zelite da se informisete o morskim skoljkama.....ponesite uzinu, zaglavicete se na toj temi danima. https://www.pinterest.com/pin/490610953136474454/ Mogu sebi da dozvolim toliko gluvarenje po bespucima interneta jer sam u penziji. Mogla bih da zivim i bez mreze, desavalo se da napravim break, obicno kad se zasitim sebe i svog ucesca ili kad napravim neku brljotinu, objavim nesto sto je ishitreno, impulsivno pa uznemirim nekog pa me bude stramota. Tokom svih ovih godina bila sam clan samo 3 foruma od kojih su 2 ugasena i sada sam samo ovde i dopada mi se ovo mesto. Moram da priznam da mi malo nedostaje KInik ili neko slican njemu, pomerao mi je pamet na starom forumu ali je na neki nacin ucinio da uvedem autocenzuru koja je, u normalnoj meri, ipak neophodna na javnim prostorima. Mreza ne moze i ne treba da bude zamena za stvarni zivot ali je jako dobro sto je imamo.

Needy tip licnosti, tezak sebi i drugima. Draga bozija nogo, sa ovim mora da se radi jer nije dobro ni za koga, znam iz vlastitog iskustva koliko taj tip licnosti moze da opterecuje druge. Po prirodi sam "dezurni pacenik", laka meta za needy tipove, tudja patnja me pogadja vise nego sopstvena. Cerka moje poc. koleginice sa kojom sam imala lepo prijateljstvo i nakon odlaska iz firme, odrasla zena, sudija, ima divno dete, obezbedjena po svim stavkama osim po pitanju partnerstva, ubija je taj aspekt samoce, svake subote me zove sva zarozana od suza i jecaja i uvek ista teme: svima je lepse u zivotu nego njoj, svi vole i voljeni su samo ona jadna nema ljubav buhuuuuuu, i tako vec godinama. Sve sam pokusala da joj ukazem na sve dobrobiti koje ima u zivotu, sate sam potrosila na nju i cinim to i dalje jer imam osecaj da tako moram, zbog njene majke koje vise nema. Ona je savrseno svesna vremena koje joj posvecujem, jako me voli i znam da bi mi skinula zvezde s neba ako bih to zatrazila od nje ali ne cini jednu jedinu stvar koju ja trazim od nje: da me cuje, da mirne glave razmisli o svim resenjima koje sam joj predlozila za sve ove godine od kad sam joj ispovednik. Ne, ne cuje me. Istrese pred mene i na mene svu svoju pasivnu agresiju, zahvali mi se na vremenu, "sta bih ja bez tebe, ti me uvek podignes kad padnem"....a ja ostanem - paf, izmorena, tuzna sto ima pametnih, obrazovanih, u osnovi dobrih ljudi koji uzivaju u svojoj nesreci kao u velicanstvenom umetnickom delu. Ona voli da bude nesrecna, ona insistrira na tome da je nesrecnija od svih drugih, ona ne ume da zivi ako ta njena katedrala bola nije naocigled svih, ona je samoproklamovana kraljica tuge i nemira. Ja znam sta je u korenu takvog njenog opredeljenja, osvetlile smo sve na tu temu, prihvata objasnjenje ali ne cini nista da iz tog stanja izadje. A ja sam sve starija i umornija i sve mi teze pada da budem svedok nejne tuge u ciju dubinu uopste ne sumnjam, ona zaista pati. I ne razume da sam i ja nesrecna jer je njena tuga stvarna koliko god da je apsurdna, ne shvata da mi svake subotee nanosi bol, da me ostavlja u jednom ruznom stanju bespomocnosti. Sve cesce zaticem sebe kako, nakon sto se oglasi telefon i ja vidim njen broj, razmisljam da li da se javim ili ne. Savrseno svesna da ce ona, ako se ja ne budem javljala, naci nekog drugog da se ispoveda i kvari mu dan. Ukratko, moje misljenje: needy tip licnosti je pasivno agresivan tip koji se savrseno slaze sa mojim tipom dezurnog pacenika. Nasla vreca zakrpu.

O haosu prilikom vakcinacije u nasem Domu zdravlja sam i ja pisala.

U mojoj prvoj porodici imali smo samo 1 kupatilo sa pripadajucim inventarom na nas 4. Ako bi se neko "zbog radi sebe" zadrao duze od 10 minuta u kupatilu, sledovalo mu je lupanje na vratima i jedno kaplarsko " Smesta da si izasao/la, hoces da dobijes tromb"....mama nije mogla da podnese da se " kocimo" citajuci novine ili knjigu tamo gde i car ide peske. Na svaku pobunu, citirala je dr Semajera, naseg divnog lekara koji je, navodno, znao napamet statistiku umrlih na wc sholji. Od tromba.

Pre desetak dana sam se probudila sa osecajem da nesto nije u redu, prethodno vece sam imala zescu kijavicu, od kijanja me je zabolela glava, o curenju iz nosa da ne pricam. I tako, ustanem, dohvatim bocicu eukaliptusovog ulja (moj tester korone), pomirisem i - nista*. Nos suv kao barut i ne reaguje. "To je to - korona". Bila sam potpuno mirna, nikakva panika, naprotiv, kao da je sve u meni stalo, kao da sam upala u vakum. Cestitala sam sebi na odluci da vec godinu dana imam spakovan mali kofer i neseser sa lekovima, za ono - ne daj Boze. Izmerila sam temperaturu, 36.7 C, liznula malo soli - slano je! Otisla sam do kupatila i isprala nozdrve slanim rastvorom i - voila! u sledecih pola sata nos je poceo da reaguje na mirise. E, tada je srce pocelo da mi lupa a kolena malo da se tresu, nije korona! Jeste nerijatan taj osecaj da ste na ivici noza i da u jednom trenutku zivot moze da se promeni. Ne bojim se umiranja jer o tome nista ne znam, resavacu to kad dodje, plasim se jako bolnice, one situacije kada postanete jedan, jedna od mnogih. * Imala sa razloga za strah, 5 dana ranije sam bila kod kozmeticarke u salonu.

Potpuno vas razumem, jedva docekam 21 h, ako ne odem tada na spavanje (+1 h citanja u krevetu) necu zaspati do jutra. Ako imam dobru knjigu, potpuno se rasanim i onda nista od spavanja bar do 4 ili 5 h novog dana. Od kako sam promenila sobu i krevet u kojem spavam, ne budim se nocu. U toj sobi nema ni jednog elektronskog uredjaja. Vodim jako racuna da ne uzimam nikakvu hranu posle 18 h a pomaze mi i tusiranje toplom vodom pred spavanje. Ranije nisam smela da se tusiram uvece jer bi me to potpuno rasanilo pa sam to obavljala ujutro, sada se to promenilo i prija mi. Mogo toga se promenilo nakon 65 godine zivota, ucim da pratim svoje nove potrebe (san) i da menjam neke koje su me pratile celog zivota a sada jednostavno organizam ne moze da ih podnese. Ako ne postujem to, budem surovo kaznjena bolom, slaboscu, nesanicom, jednom neprijatnom rastresenoscu koja mi upraopasti dan. Starost je neprijatna jer podrazumeva mnogo odricanja ali - to moze da bude i jako zanimljiv proces ako mu se posvetite, ako se ne drizte tvrdoglavo svoje pretstave o sebi koju ste imali decenijama. Postajete drugaciji vi, ne nuzno gori. U starosti ne prestaje potreba da se prave nekakvi rezimei prozivljenog vremena, ume to da bude bolno i neprijatno jer se sa vremenske distance sve jasno vidi, narocito propustene shanse. Ali, tako je kako je. U sustini, unutar tog prilicno istrosenog tela, i dalje sam to ja, i da hocu, ne mogu da pobegnem od sebe. 😉