-
Posts
2,315 -
Joined
-
Last visited
-
Days Won
2
Everything posted by Pletilja
-
Bas traljavo sa moje strane, evo dopuna: jeste, ima dzep i kad se koristi, ne stoji u shpajzu vec blizu ulaznoizlaznih vrata stana ili kuce.
-
Stavlja se nesto ali nista od pomenutog i nije saksija.
-
Ne stizem...kajacu se ali ipak da probam: mesto - shpajz. Macka, na 38 C izlezava se na frizideru koji, je l te, greje, ne znam u cemu je fora. U pozadini- keramicko srce, zelenoplavo. Bilo u shpajzu moje bake Lele, bilo mi zao da ga bacim pa je sad u mom shpajzu. Ja znam cemu sluzi a vi?
-
https://nova.rs/svet/kinom-hara-delta-soj-vuhan-zeli-testirati-sve-stanovnike/ Nije bas da Delta hara u Vuhanu......potrudili su se da je detektuju i pokusace da je suzbiju. Nisam ljubitelj rezima cvrste ruke, naprotiv, ali nekako osecam da je solidarnost i dobrovoljno i privremeno odricanje od suverene volje pojedinca jedini nacin da se kontrolise epidemija, bar u tako mnogoljudnoj zemlji kao sto je Kina.
-
Aja (maca sa posebnim potrebama) dozivljava potpuni preporod u prisustvu moje cerke koju prvi put srece: izrazito nedrustvena maca, plasljiva, ne voli dodir, ne prestaje da se mota oko cerke, baca se na pod da je cerka mazi i timari, ide za njom i "prica", spava u njenom koferu.....obostrana ljubav na prvi pogled....
-
Jurnjava za PCR testom, Torlak najsigurniji po pitanju brzine dostavljanja rezultata ali do njega treba 3 h za odlazak u Bg i povratak i narocito - kad uraditi test da bi se bilo u zoni 72 h do ulaska u avion za USA na frankfurtskom aerodromu, pa jurnjava da se nadje prevoz do Surcina u ponedeljak u 1 h posle ponoci jer avion za Frankfurt polece u 6 h......od 14 dana koliko je cerka mogla da odvoji za posetu, evo vec 3 dana visimo na telefonima i organizujemo njen povratak. Da sam znala da je ovako komplikovano a sve to zbog testiranja vakcinisane osobe, ne bih joj dozvolila da krene na ovaj put. Uzgred, Torlak smo samo jednom dobile iz prve, nakon toga, 2 dana se niko ne javlja na jedan jedini broj telefona koji je objavljen na njihovom sajtu. Zbog cele frke sa testom, brat, koji dolazi iz Zagreba, provesce sa sestrom jedva jedno poslepodne.....previse tenzija, napora, vremena i novca da bi tek nekoliko sati bili zajedno posle 3 godine. I pitanje - kada cemo se opet videti jer je svet, bar sa moje tacke gledista - otisao dodjavola.
-
Istoimena TV serija u reziji Fasbindera je bila pravi biser....
-
"The wings of a butterfly magnified at 200x by Charles Krebs / Butterfly wing scales - Panacea prola" Pigment na leptirovim krilima
-
Frederik Bakman, Medvedgrad Autor romana Covek zvani Uve i jos nekoliko naslova koje od srca preporucujem. Ne umem da definisem njegov stil pisanja: kao da viri kroz kljucaonicu ili gleda sa oblaka, ima ga u prici i nema, i dokumentarno i autorski, i strashno i lepo....nista mi od zivotne surovosti ne precuti a opet, tako mi sve to isprica da se ne zgrozim, ne smuce mi se ljudi, zivot......naprotiv, lepo, pazljivo i nadasve - duhovito (humano?) gurne vas u vir svoje price ali ne pusti da se udavite. Tako i u Medvedgradu....prica o hokejaskom timu u malom gradu, tipicnoj palanci u stanju nepodnosljive lakoce postojanja. To je i prica o roditeljstvu ali i prica o deci, tinejdzerima, odrastanju, velikim i izgubljenim iluzijama. Ono sto mi je ostalo kao dominantan utisak to je koliko je svet odraslih surov i kako je krvavo tesko mladima da mu se prilagode i prezive - poprilicno osakaceni, kao zvercice uhvacene u klopku koje moraju da odgrizu shapu da bi sacuvale zivu glavu. I sve je to vec napisano, procitano, takoreci - banalno kao tema. Ono sto je osobenu, to je sam pripovedac, Bakman, njegov nacin prezentacije jer je on covek koji voli ljude. Koliko su mi njegovi prethodni romani delovali savrseno precizno organizovani, dozirani, zaokruzeni do savrsenog efekta na citaoca, u Medvedgradu nesto curi na kraju, zapravo, kao da ima vise krajeva i kao da je tema ispricana i nije ispricana, ima viska i to malo remeti, bar kod mene, dinamiku i ravnotezu cele konstrukcije. Jako mala zamerka da bi se propustila jedna dobro ispricana prica o nama. Medvedgrad je ekranizovan, dostupna je cela prva sezona i spremam se da je pogledam ali se i malo plasim, ekranizacija Cove zvani Uve mi se uopste nije dopala.
-
Idi, covece......nisam kamen al sam s zarozala ....sto je lepo i lako biti plemenit.....vitez i vila..... https://nova.rs/sport/tokio-2020/ko-je-bobana-milenko-sebic-medalja-olimpijske-igre/
-
(Za koji dan 7 banki a naucila da koristim Imgur! Jes da mi je trebalo 2 godine i asistencija pola foruma ali ipak!)
-
+ Andrej: "Sto je dedi milo, to mu se i snilo..."😜
-
U pitanju je alatka za busenje rupica pri izradi belog veza, imate u vrhu slike delic jedne rupice.....sorry ako je bilo neumesno, ipak je to nesto sto odavno nije u upotrebi.....od moje cukunbabe Perside pa do danas je u kutiji za rucni rad.... P. S. Kada se rupica opsije koncem, secne se unakrst tankim makazicama pa se onda koristi ova alatkica da se srediste rupice okrene na nalicje i obreze. Spavica je zasiljena tako da je raspon rupica od najmanje do pristojno velike za fini beli vez...
-
D Slonovaca, 7 cm.....alatka.....
-
Cerka je karte kupila na United Airlines sajtu (koferi not included) letela sa O Hare Lufthanzom do Ciriha i Swissairom do Bg 25 Jula, vraca se preko Frankfurta 9 Avg.
- 2,315 replies
-
- 1
-
Srce na mestu.....kad mi se bacila u zagrljaj kao nekad, kad je bila mala.....mislila sam da cu ja da zapalacem i trenirala sam, zamisljala susret bez suza....rasplakala se ona.....a ja sam bila mama junak, smirena, razlozna, nezna......pa smo odvukle njen veliki kofer u stan......i pricale do, skoro, sledeceg jutra....a onda sam virila u njenu sobu i gledala je kako spava......
-
Onomad, kad sam ucila da kuvam i koristim zacine, kao svaki dokazani streber, zapamtila sam upozorenje: 5 gr muskatnog orasaceta - ubija. Lepa tema, bas uzivam i prosirujem vidike....
-
Smucilo mi se.....zalepila sam masku na unutrasnju stranu ulaznoizlaznih vrata stana potsecanja radi, malo - malo pa se zateknem bez maske na 100 m od kuce....mirno prodjem pored one na vratima....mrzi me da se vracam pa svratim u malu apoteku koja je na putu do centra grada i kupim novu masku...i....sad je doslo do toga da mlade apotekarke i ne pitaju sta mi treba, kako udjem, pruzaju mi masku.....
-
Neko iz roda akacija? Lici mi na cvet bagrema samo uvecan do dzinovskih razmera....lupetam, meni je vrh egzotike muskatla....😊
-
Iskrcili vinograde pa sazidali "karingtonge", travnjaci kao oko francuskih zamkova i - shisaju sa motornim kosacicama. Shisa i komunalno preduzece javne povrsine.....urlaju mashine od jutra do mraka, pogotovo ove komunalne, pocinju 7 h pre podne pa dok ne zavrse s treshte kao trube Jerihonske, mrtve bi probudili. A u Lozani, recimo, travnjaci se shisaju iskljucivo subotom od - do, ako propustis, cekas sledecu subotu. Civilizacija, pa to ti je.
-
Edmund de Val, Zec cilibarskih ociju Izdanje iz 2011 je rasprodato ali sam nasla 1 primerak na Kupujemprodajem i porucila sam ga. Zato sto zelim da prici pruzim mirno utociste jer, kako je pocelo pre vise o 150 godina u Odesi, sam Bog zna gde ce kolekcija necuke figura da zavrsi, pa bar da prica kod mene moze da predahne. Edmund de Val je priznati umetnik, grncar, mozete da ga vidite na internetu. Potomak je brojne, mocne porodice trgovaca i bankara jevrejskog porekla. Nasledstvo od 264 necuke figurica inspirise ga da zapocne istragu o njhovom poreklu, kako su dospele u Evropu, ko ih je posedovao i kako su putovale od jednog vlasika do drugog. Istraga, koju vodi skoro 2 godine sa potpunom posvecenoscu otkriva, zapravo, istoriju njegove porodice. A ona je beskrajno zanimljiva i tragicna, koliko zbog galerije markantnih likova njegovih redaka, toliko i zbog neverovatne sudbine Jevreja u Austriji, Becu, uoci II Sv. rata. Kristalna noc nije bila pocetak progona Jevreja kako to laicima moze da izgleda, bio je to logican sled visedecenijskih desavanja pred kojima je samo slepac mogao da ostane nem. Ili neko, ko posle vekova lutanja zeli da, konacno, pusti koren tamo gde mu je dobro. Medjutim, za Ahasvera nema pomilovanja.... De Val pise lepo, posebno zanimljiv deo mi je o Parizu krajem XIX veka sa galerijom istorijskih licnosti iz umetnickog sveta....nema patetike, nema naglasavanja drame i tregedije, zivot se prhvata onako kako dolazi i kada se ima i kada se nema. Lepota ne spasava svet, spasava duh, jedino bogatstvo koje je vecno.