Pletilja

To, sa komarcima.....moj problem je sto me ujed komarca svrbi danima, taman da je i jedan jedini, zagorcace mi zivot i napraviti ranicu jer moram da se cesem i budem ljuta i mrzim komarce iz dna duse. A ja ne volim i ne umem i necu da mrzim nista sto zivi. Ovi nasi iz gradske vlasti resavaju problem sa komarcima tako sto zaprase citav grad pocetkom leta pa ih nema osim u parkovima. A mi volimo da vezbamo Thai Ci u parku. Trening traje najmanje 1 sat pa se deshava da pri kraju treninga sva sretstva protiv komaraca prestanu da deluju i onda to lici na pokolj, svi se ceshemo, izlazimo iz Forme i gongova i ne bude nista od treninga, nista mir, kontemplacija i meditacija, svi smo besni i krvnicki se pljeskamo po rukama i nogama, ujedaju i kroz lateks i kroz debeo pamuk. Zbog spljeskanih muva i komaraca cu verovatno zaglaviti u nekom krugu Pakla. Uzgred, procitala sam ovih dana da i komarci prenose virus majmunskih boginja. Nazdravlje.

Privatna ordinacija, snimanje FA levog oka na zahtev dr koja prati melanom, rade to i na Klinici ali.....mi sa melanomom oka nismo vise njihovi pacijenti pa tako, 20 000 na sunce i venu na izvol te....ulazim sa maskom, racunam, protocna sredina pa masovno kad - ja jedina sa maskom, ni osoblje je nema. Cekam svoj red, jedna g dja ustaje i izlazi iz pordinacije, vraca se posle desetak minuta sa sve maskom, ocigledno da je skoknula do obliznje apoteke. Dok dlanom o dlan, svo osoblje se zamaskiralo tako da dr, anesteziolog i ja nismo duvali jedan drugom u lice tokom snimanja....moja potencijalno prosvetiteljska uloga je za taj dan odradjena. Ne koristim NK 95 vec obicne ali sa 4 sloja ili sa srebrom, sta dohvatim, nekako mi se osladilo da je nosim. Iskreno, nije da se sakrivam od virusa vec vise onako, od svega sto vise ne mogu da podnesem a dogadja se na sve strane. To mi je isto kao da zazmurim pa verujem da, ako ja ne vidim "TO", ni ono ne vidi mene. Ceracemo se jos....

Penzije za zaposlene?

Pih! Imam 1 kg secera u kocki u shpajzu, stoji bar 5 godina, zbog komsinice koja je volela da ga umace u kafu....elem, nije da sam nesto trazila secer po radnjama ali mi stvarno treba 1 kg zbog kolaca koje spremam tu i tamo al - nema ga nigde. Tako da sam resila da koristim secer od trske, onaj Demerarin, ima ga u svim prodavnicama, malo je skuplji ali je, kazu, zdraviji jer sadrzi malo melase koja je, je l te, puna necega sto je zdravo.... Nisam zbog secera na ovoj temi nego zbog ovog teksta koji me je jutros malo probudio iz letargije kojoj sam podlozna ovih dana: Veselinovic govori o kultovima, sveze i originalno: https://mondo.rs/Info/Drustvo/a1612998/Dragan-Veselinov-intervju-za-Mondo.html?utm_source=kurir&utm_medium=widget&utm_campaign=Kurir_saobracaj

Sorry, necu da se izjasnjavam, ja sam vec danas - bivsa, verovatno ce me dokaciti posledice ovog rata ali odbijam da se bavim njime, od mene dosta. Ova nasa stvarnost je tako sumanuta, tako puna bezakonja, najgorih mogucih "ideala" i stremljenja podignutih na pijedestal da mi je, jednostavno - muka. Lici mi na Gordijev cvor koji se samo macem moze prekinutu. Po onoj "trazili ste - gledajte", eto nam ga. P.S. Zelenski? Bar je ostao u svojoj zemlji a nije da nije mogao da zbrise iz nje.....

Dragi forumasi, imam veliku cast i zadovoljstvo da vam prenesem vest da je Ironside ziv i da najavim njegov povratak na Forum! Budite strpljivi, vredece bas onoliko koliko nam je svo ovo vreme svima nedostajao!

Prijatelj iz detinjstva koji je izbegao iz opkoljenog Sarajeva krajem 1992, doneo mi je kasetu sa ovom Vangelisovom temom. Secam se, slusali smo je i plakali oboje. Himna svih koji sanjaju....koji su na kolenima, porazeni, ali sa verom i nadom u srcu. Hvala Vangelisu za divnu muziku, RIP

Sta deluje, ozbiljno pitam? Osecam se sigurnije kad ga namontiram. Radim one smesne vezbice za trbusne i ledjne misice mada nista od tih misica ne osecam dok vezbam, navikla sam na teze vezbe. Moj problem je sto sam blesava, ja volim da se krecem, da radim, da pescim, ako sam besposlena ili sprecena da budem aktivna, ne osecam se dobro i mislim da me hvata blaga panika. Mirna sam samo uz dobru knjigu. Namerno vracam secanje na prve 2 nedelje od povrede, ne smem da zaboravim bol, samo to moze da me uspori i sacuva od novih povreda. Svesna sam da u mojim godinama prelom prsljena ne moze da zaraste preko noci ali, cim osetim da mi je bolje, ja se vracam na staro, toliko je stvari koje moram da uradim da bih se vratila u svoj raniji zivot. Mislim, necu ja da skacem bandzi skokove, hocu da zalijem svoje cvece, operem prozore, odem u nabavku....ovakva, ne mogu da podignem kantu za zalivanje ali sam vodu nasula u litarske boce i uz malo vise sheckanja, niko nije zedan na terasi. Ne kraju, i ortoped i terapeut su mi rekli da samo ne preterujem sa radom u kuci, niko mi nije savetovao da se posadim u saksiju i ne mrdam. Ne znaju oni sa kim imaju posla. Ja znam: bolje 1 dan dan kao lav nego 100 godina kao - muskatla!

Hogart Shakespeare projekt, Jeanette Winterson, The Gap of Time, The winter s tale retold, kod Lagune prevedeno kao Procep u vremenu. Sekspirova drama Zimska bajka preneta u moderno doba, zadrzani glavni likovi i radnja, ispricano sa puno duha, bez patosa, sa finim nijansiranjem i nenametljivo mada, ta lakoca ne sluzi na cast nasem vremenu u kojem smo kao zamrznuti u nepodnosljivoj lakoci postojanja M. Kundere. Poredjenje sa originalom se samo namece ali retold opcija ne gubi u argumentaciji, gubimo svi mi osudjeni na ovu stvarnost.

Jedina moja asocijacija na ono malo sto sam mogla da ispratim od nastupa je bila na serijal Igre gladi, onaj estradni deo sa voditeljima i publikom. Jednostavno, ovo sto gledam poslednjih nekoliko godina - nije za gledanje a ni za slusanje. Sta sam zapamtila? Pa, da me je od od one voditeljke strah, ne bih volela da je sretnem ni u podne. Da muskarci nose shjokice i vrckaju guzamama, potpun su preuzeli ulogu "zenskog mesa"na estradi. Zakljucak moje generacije: ode mast u propast, ovde se vise ne zna sta ko radi i zasto to radi. Tako da je Konstrakta lepo opisala stanje duha naseg doba i celoj Evropi u lice rekla da je bolesna. Sto se mene tice, zena je pobedila i sve cestitke idu njoj.

No, no, Mladene! Nema muskarca koji to zaboravlja i u 101 godini.

....pokazao mi je veterinar kako se to radi sa mackom: dlan shake se stavi na teme macije glave, kaziprstom i domalim se zatvore nosnice, maca mora da udahne na usta pa se u tom trenutku lek ubaci i drugom rukom par sekundi ustasca drze zatvorena da bi se lek progutao. Kod mojih macaka ovo nikad nije radilo, uvek bi ispljunule tabletu ili kremicu protiv parazita. Lakse mi je da 2 puta godisnje odem kod veta pa da on to obavi. Aja ima novi cvoric na istoj strani stomacica na kojoj su joj operisali tumor pre 6 meseci. Ceka nas nova operacija.

Zbog preloma kicmenog prsljena provela sam jako mnogo vremena u raznim sluzbama lokalne bolnice i Doma zdravlja, vise nego ikad tokom mojih 70 godina. Mi, koji u te ustanove ulazimo sa maskom na licu, smo bele vrane, zanemarljive u statistickom smislu. A svuda su velike guzve u cekaonicama, ljudi su stisnuti kao sardine u konzervi. Juce se vracam sa rehabilitacije i srecem komsinicu iz moje zgrade, prilazim joj da se pozdravimo a ona iz daleka vice "Ne prilazi mi, imam temperaturu, idem na testiranje".....ja sa maskom, ona bez. Pitanje je da li da nosim masku i u bazenu sa toplom vodom dok plivam i lecim moja bolesna ledja, malo ce blesavo da izgleda ali ako, ovo su blesava vremena, sto bih ja bila izuzetak.

Komsija, jedan onako bas, bas korpulentan covek, pokupio inkriminisani kshir sa lavandom kao da je casa vode u pitanju i odneo na svoju terasu. Mislim da sam mu sumnjiva, ne razume zasto hocu da je se resjim. S obzirom da ne mogu da se setim sta sam juce rucala, nije iskljuceno da cu opet da potegnem da je premestam.Tako je to u zivotu: moj pubertet nisam osetila ni ja ni moji roditelji, samo sam jednog leta rasla kao iz vode i zaokruglila se gde treba, sve ostalo je bilo isto, mama nije priznavala tu fazu odrastanja pa mi nista drugo i nije preostajalo osim da budem fino i poslusno "dete". I sad je sva ta poslusnost, racionalnost, dosla na naplatu, mislim da sam postala brljiva, svasta mi pada na pamet. I mislim da je moja cerka "krivac": dala mi je dozvolu da budem sve sto pozelim i za sta nikad nisam imala ni vremena ni hrabrosti: da pevam, da igram, da grlim drvece, da kazem "necu" kad god hocu....da nosim slamne shesire moje mame i panama shesire mog tate, da, konacno, budem dama u najboljim godinama, bas onako kako je mama uvek zelela. Da vise ne budem fizikalac opste prakse kako mi se u zivotu zalomilo. Kazem ja, starost nije ni malo naivno doba. Pogotovo kad ostanes sam pa ti je lepse u secanjima nego u zivotu.

Kako je u zdravstvenom sistemu Srbije? Kao u mesalici za beton. Dan 36 od moje (glupe) povrede: program rehabilitacije, dan drugi: formiraju se grupe, ja sam u grupi koja se remontuje u 9 h. Udjes, malo te prodrmaju strujama, malo te pregore lampama, malo te kotrljaju nekim vezbama za decu pretskolskog uzrsta i - gotovo do sutra. "Struje" su najbolje, vec posle 2 dana hodam bez stapa. Dodje mi da udavim onu skolsku moje cerke sto mi vec u prvoj nedelji nije ovo prepisala kako je i ortoped u privatnoj ordinaciji napisao kao deo terapije uz jedno "HITNO", preko toga je presla sa izrazitom indignacijom, "nece on meni da kaze sta da radim"......ima da je menjam kako znam i umem, potegnucu cak i ono "ja sam mama od doktora...", ne jednom sam cula "pa sto niste rekli da ste mama doktora tog i tog, ne bi toliko cekali"....nisam, zato sto nisam prostakusa a imam i svoje licno zdravstveno osiguranje, bre! Od juce skupljam hrabrost da danas ponesem peskir za plazu, najveci koji imam i bez stida i srama ga prostrem na kauc za terapiju sa strujama: 2 puta sam morala da legnem na izguzvane carshafe sa kojih se neka baba pridigla, volim ja ljude ali brate, sto moram da sa njima delim bakterije i gljivice?! Stigao i ortopedski mider, sa 10% ucesca, fino uradjen, iz Turske.....zgodan za zimu, ako ovo budem nosla na + 35 C ima da me nema. Sve u svemu, ova nepotrebna i nicim izazvana drama sa prelomom VL2 prsljena me je, do sada, kostala 20.574,68 rsd. Pa vi sad premestajte saksije iz jednog coska u drugi.

Medju prvih 5 na spisku za kupovinu mi je Rani Manika, Majka pirinca. Procitala sam i Japanskog ljubavnika i Dodir tla iste autorke ali prvi naslov me je bas dotakao, ima nesto tako dirljivo u zenskim likovima Rani Manike.

Kako da izmirim posvadjane strane: ortoped kaze "pod hitno na vezbe pa u banju", fizijatarka kaze "vas problem je povreda a ne sistemski poremecaj, ne trebaju vam vezbe a na banju nemate pravo".....alo, dete, ne idem vec 10 godina ni u onu besplatnu banju na koju imam pravo kao penzioner velike firme i dobrovoljni davalac krvi, ortoped je to nabacao u izvestaju, dogovorite se medju sobom sta je za mene najbolje, nisam vam ja postar! Sve manje imam zelje da izadjem iz kuce u ovaj blesavi, pobrljaveli svet. I da vodim rat sa isfrustriranim profesionalcima koji od mene brane, ni manje ni vise - drzavu i Fond za zdravstveno osiguranje. Svake godine im ostavim naiskoriscen vaucer od 5000 koji sladuje penzosima za banjsko lecenje i opet - ja agresor? A oni bi da se brane? Od mojih 70 godina, slomljene kicme? More......! P.S. Moram da pitam cerku sta je radila pomenutoj dr fizijatru u gimnaziji, bile su u istom razredu😂

Rusija je kriva za ono sto cini, medjunarodna zajednica za ono sto nije ucinila kad je trebalo i moglo od 2014 do danas.

Zato sto ne mislim da je za ovo kriva samo Rusija, hegemonistickih ambicija ima na svim sranama. Zato sto je stahovito razaranje u oba svetska rata u 20 veku dovelo do stvaranja institucija koje su, da su imale integritet i autoritet, mogle da sprece bar one najrazornije ratove a to je krivica cele medjunarodne zajednice. Osim na severnoj hemisferi, ziva bica zive i na ostatku ove planete i kako sad stvari stoje, prvi ce poceti da umiru od gladi kao kolateralna steta necega sa cim blage veze nemaju. Ne pada mi na pamet da amnestiram Rusiju od apsolutne odgovornosti i pritome ne mislim samo na Putina i generale vec i na rusku javnost

Ko god je bar jednom gledao vojnu paradu u Moskvi na Dan pobede, taj se danas krsti i levom i desnom: onolika sila oruzja, oni silni esaloni vojnika, rekao bi covek da mogu za 24h da osvoje planetu - i? Vec 2 meseca gledamo mrcvarenja nenaoruzane Ukrajine koja pisti "dajte nam oruzje"? Ako je ista isplivalo na videlo tokom ovih 2 meseca ratovanja onda je to sav besmisao i politike i diplomatije i trke u naoruzavanju pa i naseg nacina zivota. Nazdravlje nam 21 vek! Kao potpuni autsajder po pitanju ratovanja, imam samo jedno da izjavim: i ti Evropo, i ti Ameriko i ti Kino i ti Rusijo, pokoljite se sto pre, razvalite se od ubijanja i unistavanja pa da ostatak sveta nastavi da zivi mirno bez vas, alavih podguznih muva! I jos nesto: sva ta trabunjanja o tehnoloskoj superiornosti naseg doba, sve to pada kao kula od karata pred cinjenicom da je jedan vremesni KGB ovac resio da ne ode sam sa ovog sveta, JEDAN covek, jedan, po svoj prilici - poremeceni um dovodi ceo svet na ivicu opstanka i to je ta moc, to je to dostignuce svih prethodnih vekova? Umesto u oruzje, da se ulagalo u obrazovanje, vaspitavanje, drustvene nauke, fizicko i mentalno zdravlje, da je bilo empatije za slabe, bolesne - gde bi nam bio kraj? Sigurn ne u krhotinama jedne civilizacije. Jasno k o dan.

Zakljucak MR: Stabilna akutna fraktura ventralnog masiva korpusa VL2....i jos neke sitnice po pitanju osteoporoze na drugim delovima kicme.... Doktorka sa fizikalne mi je napravila ceo program merenja gustine kostiju, terapije, imam utisak da je ova akutna fraktura i ne brine, najavila me je kod ortopeda za dobijanje ortopedskog korseta..... Nakon 22 dana, prvi put hodam bez stapa, pokretnija sam i bolovi su neznatni. Zaboravila sam da je pitan da li i dalje uzimam Neuronal (nekakvi vitamini za nerve) kad mi nervi nisu osteceni? Pa nastavicu, sto da se baci.... Mislim, dobro sam prosla, ta koska ce da zaraste i bicu k o nova, gore bi bilo da je diskus hernija, svega sam se naslusala koliko se ljudi pate sa tim....

Magnetna rezonanca, prvi put. Privatna poliklinika, tacno u podne, mermer, nikl, tiha muzika iz offa, posada uniformisana, vidim da sam u procesu, prepustam se... Nekoliko pitanja tipa tezina, alergije, klaustrofobicnost, ranija iskustva, potpisivanje formulara da su me sve to pitali.....skidanje svega metalnog sa tela osim dugmeta na farmerkama i pripadajuceg rajsferslusa, obuvanje njihovih kroksica, tehnicar mi savetuje da skinem masku "lakse cete da disete", ulazim u sobu sa uredjajem koji je ogroman, kao da sam usla u kokpit svemirskog broda, pocinjem da se smanjujem i skupljam...daju mi slusalice uz " aparat je malo bucan, snimanje traje 15 minuta, obicicemo vas posle prvih 5 minuta"....ostajem sama u prostoriji....vozim se u cev, od vrha nosa do "plafona" cevi nema ni pedalj prostora, zatvaram oci, lele, ovo je kao da si ziv sahranjen, ne glupiraj se, oko tebe su ljudi, napolju je prolece, ovo mora da se uradi.....steta sto nisam ponela telefon i slusalice, uz muziku bi ovo bilo lakse....sprava pocinje da ispusta zvuke biiiip, biiip, biiip.....a onda pocinje da lupa neki penumatski cekic, tup, tup, tup, zvuk je masivan, ne zaglusuje me ali me plavi od glave do pete, osecam ga celim telom, kao da ima i blagi toplotni efekat ili to mene pocinje da hvata panika, disi stomakom i ne pomeraj se da ne zabrljas, fini neki svet okolo, ne komplikuj zivot ni sebi ni njima.....disem, opustam se...." da li ste dobro", jesam, pomeraju me malo, opet poplava zvuka ali malo drugacijeg...padaju mi na pamet Jerihonske trube, ovo sto me skrozira je jace, bucnije, odolevam.....pomeraju me jos jednom, zvuk ostaje masivan ali je opet drugaciji....aha, znaci, slikaju u 3 faze, super, sad ce kraj.....i bi kraj, osamucena sam malo, nista strasno, zahvaljujem se, uzimam svoje stvari, placam racun, " zvacemo vas kroz 24 h da dodjete po nalaz" ......disem punim plucima na suncu, kazem drvetu breze koje raste pored poliklinike " bas si lepa sa tim rascvetalim resicama", breza mi mase...... Cekam da me pozovu i razmisljam sta ce sve da mi nadju, mom prijatelju Rasi koji je otisao na kontrolu ciste na pankreasu nasli kancer na prostati.... Mada, vise me brine sto u onoj tubi/cevi nisam imala masku, nekog su slikali pre mene a jedna baka je prozvana posle mene....ako su trube Jerihona srusile Hram, valjda ce ove magnetne " trube" da srede virus...?

Posebno razocaravajuce je sto pocnem da radim jednu stvar, odem u drugu prostoriju da uzmem nesto sto mi za to treba, tamo mi paznju privuce nesto drugo pa pocenm to da resavam zaboravljajuci da sam zapocela onu prvu stvar....tako ves ostaje u neukljucenoj masini, rucak na ukljucenoj ringli, lista za kupovinu na stolu sa sve novcanikom....o maskama da ne pricam, na kraju sam jednu zalepila na unutrasnjost ulaznih vrata. Proverila sam, desava se to i mojim prijateljicama vrsnjakinjama. Resava se povecanom koncentracijom, saznanjem da se ima problem te vrste. Ono sto me rastuzuje: zaboravljam imena pisaca i naslove knjiga. Pa se dogadja sve cesce da iz biblioteke dones knjigu meni nepoznatog autora i naslova a vec kod prve recenice shvatim da sam to citala pre godinu, dve. Gubljnje vremena i bojazan da ce mi, kad tad, uruciti godisnju nagradu nase biblioteke za najveci broj pozajmljenih naslova, ima knjiga koje sam i po nekoliko puta uzimala bez ikakve primisli da sam tog autora i taj naslov vec citala....bruka.

Nasa Balkanska ulica, ceo zivot mi se vrti oko nje, prvo sa jedne strane pa posle sa druge strane ulice, tu sam odrastala ja, moja deca i unuk do nedavno....mirna je, nema saobracaja, komsijska deca u njoj uce da voze bicikl, rolere, skejtove....juce sam prolazila i slikala ovaj prizor, kao da se drvo igra sa oblakom.....

Moram da promenim dusek, sramota me je i da kazem koliko dugo ovaj koristim, ne fali mu nista, cist je, tu i tamo pozovem servis koji cisti Kirbi usisivacem i ne mislim o njemu. I sad ispada da mi treba tvrda podloga za spavanje, ovaj je premekan, bas onako kao volim ali sad primecujem da nije dobar za moju kicmu. Nista se ne razumem u duseke. Prijteljica me odvraca od Dormeo duseka, kaze, te njihove lateks i pur pene nisu zdrave. Ima i kombinacija federa i pene. Prababa mi je spavala na konjskoj dlaci, baba na federima, ja na Yogiju.... Ne rusim temu, sa godinama telo nam je osetljivo na neke okolnosti pa je kod mene i pitanje duseka doslo na red. Ima neko ideju?