Pletilja

Da, to jesu bapska posla. Moram to da radim, imam dosta radova nasledjenih od bake i mame a i ono sto su one sacuvale od prethodne generacije. To su lepi primerci irske cipke, belog veza. Svi ti radovi moraju s vremena na vreme da se operu, ustirkaju, ispeglaju, da bi ostali svezi kao da su juce napravljeni, da ne pozute, da se ne "iseku" na presavijenim ivicama. Ne mogu da ih bacim, nemam kome da ih poklonim jer nikome ne trebaju, malo je prilika da se koriste, moj 70 rodjendan je obelezen vecerom u dobrom restoranu, deca mi nisu dozvolila da to bude kod mene jer, mnogo je to posla a ja sam, je l te, slavljenica. I tako, ostaje mi samo da cuvam nesto sto su radile neke davno iscezle ruke. Na poslednje putovanje krenucu u koshulji moje prababe Perside Paunov, bosa......i zato, moram da shtirkam....😄 I kad vec lamentiram pre zore, da vam otkrijem " caku" dobro postavljenog stola: pre svecanog stolnjaka, na sto se stavlja obicno, po mogucstvu, flanelsko platno pa tek onda vezenina. Tako stolnjak i porcelan ne klizi, sve je fino i ususkano.

Ako iko moze da pruzi dokaz o postojanju Boga, onda je to nauka. Naravno, ne Boga kao cike sa dugom, belom bradom vec Boga u smislu kreativne, kosmicke energije. Sedamdesetih, kuma i ja raspravljamo na temu religije i zakljucujemo da Boga nema: tada je na planeti zivelo cca 4 mlrd pojedinaca i nema teorije da se jedan Bog bavi do detalja pojedinacnom sudbinom svakog od njih, mnogo je to posla. Posle su dosli kompjuteri i tako je nas argument pao u vodu, jordansku...😄

Nas Gomex je pretrpan, nabijen robom, ima mnogo kupaca jer je u samom centru grada pa su artikli na policama ispreturani, sve deluje neuredno. Ipak, to je jedina prodavnica u gradu u kojoj sam nasla tecni shtirak tako da sam im zahvalna do neba. Na kasi radi zena srednjih godina sa vestackim noktima, vestackim trepavicama, vestackim loknama, da l je jos nesto dogradjivala ne znam ali, brate, dok sam cekala svoj red plasila sam se da ce sve to na njoj da se raspadne.

Sta cu bedna, muski ne strikaju cca 200 godina. U enciklopediji rucnik radova videla sam bakrorez iz 18 veka na kojem je prikazan muskarac koji strika carapu, zanatlija koji proizvodi svoju robu. Zasto je to postala vestina rezervisana za zene, ne znam, valjda zato sto su m uski morali da ratuju pa nisu imali vremena da se bakcu za tako trivijalnim poslom. U svakom slucaju, vodim se onom: zovi me i lonac, samo nemoj da me razbijes. I ovo: pletitelj mi se ne svidja, pre bih rekla strikac, on strika a ja pletem, ima fine razlike i to u moju korist.😄

Ovo ce biti sasvim lican upis, nikako u funkciji pro et contra. Covek, kako to gordo zvuci....M.Gorki ili: Covecica, kako to gorko zvuci.... RSJ mi je smesan i ponizavajuci, da ne spominjem nakaznost u literarnom smislu, zafrljacila bih u zid roman u kojem se praktikuje RSJ. Nomen nije Omen, titula nije pravo, vise mi lici na macisticki potez: evo vam RSJ kad ste vec toliko zapele. Moja generacija zena je vaspitavana da bude covek, ne covecica. Tokom profesionalnog rada, bila sam placena kao i bilo koji muskarac na tom mestu, na manje ne bih pristala. U ugovoru o radu nije bio zastupljen RSJ, da jeste, osecala bih se diskriminisano. Ja sam zena sui generis, ne mora to da mi potvrdjuje tamo neki zakon o RSJ. Ako vozim avion, ja sam pilot, zena koja pilotira, to mi zvuci kao autenticna ravnopravnost. Pilotkinja - u tom izrazu je vec sadrzana diskriminacija, avion vozi neko ko nije muskarac, da se zabrinem? I da zastranim do kraja: za 22 zene koje su od pocetka godine ubijene u Srbiji, potpuno je nevazno da li se vode kao mrtvac ili mrtvakinja. One su mrtve. O tome se radi.

Da li je iko video kovanicu od 1, 10, 20, 50 para? Ako tih apoena nema u opticaju, zasto su prisutni u iskazanim cenama? Koliko kupac gubi na slavnom zaokruzivanju na gore ili na dole, uglavnom - na gore, jos nisam dozivela da se zaokruzi na dole? Na dnevnom nivou to nije mnogo ali na godisnjem, decenijskom, sigurno jeste. I da nije, bezobrazno je sto nam se na taj nacin namece da dajemo nesto za nista. I deklaracije u kutijama za lekove - kad vidim one carshfe i procitam kontraindikacije, obicno odustanem od leka osim ako nije nesto sto sigurno ne ubija vise od 1 na 1000. Koliko je drveca poseceno za sav taj papir samo da bi se farmaceutska kuca obezbedila od tuzbe? Slucajno znam koliko je logistike potrebno da se sastavi takva deklaracija i trosak tog timskog rada svakako ulazi u cenu leka. Deklaracija - da, svakako, ali ne carshaf u kojem prosecan pacijent nista ne razume jer nije studirao ni medicinu ni farmaciju. Isto vazi i za fiskalne racune, od pocetka godine i oni su se pretvorili u romane u nastavcima, lepo me zaboli gastritis kad gledam koliko se papira trosi na tako bezobrazan nacin. Na policama Maxija drze svenulo voce i povrce ispod svakog standarda, po tom pitanju je ovdasnji Lidl najbolji, zaposleni zuje kao osice i sklanjaju sve sto nije sveze i radije odlazim tamo mada imam puno primedbi o asortimanu njihove robe ali za povrce i voce su najbolji izbor, bar u nasem gradu. Ono sto mi nedostaje u svim lancima maloprodaje to je pomoc oko sklanjanja robe sa kase, to je prepusteno kupcu i onda se dogodi da neko trapav pocne da petlja sa proizvodima i nikako da ode sa kase. Sve cesce sam taj neko - ja, imam neku svoju uvrnutu logiku kojim redom se proizvodi stavljaju u kolica za kupovinu a ruke su mi sve slabije i sve sam sporija. Pomoc nekog mladjeg i spretnijeg bi mi dobro dosla da ne moram, sve cese, da se izvinjavam sto sam se spetljala i da crvenim do usiju u ovim godinama. Ako treba, takav pomocnik bi mogao da radi i za baksis koji bi ostavljao kupac, ne mora da bude na plati kod prodavca.

"....nego, pojavili su se labudovi na jezeru, idemo posle rucka da malo prosetamo i da ih pozdravimo, vracaju se...." " Ne mogu, dezurna sam, od jutros sam imala 3 zabrane prilaska u slucaju porodicnog nasilja, umorna sam i zgadjena, ljudi su poludeli". Citiram ovdashnju sudkinju, 59 godina, uskoro 30 godina sudske prakse na lokalu. Pre 2 dana u non gradu: mlad covek, 35 godina, udavio je u vodi svoje dete od 2 godine pa se obesio. Centar za socijalni rad je dozvolio, i pored sudske zabrane, da otac vidi dete i eto tragedije. Ko je kriv? U ovoj zemlji, u ovoj drzavi, melju ljudsko meso, otsecaju glave, ubijaju svoju decu, roditelje, partnere, obnevideli u neznanju, nemoralu, praznoverju, propagandi marionetskog rezima. Ako ja ne mogu mirno da razgovaram sa prijateljima koje imam vise od 50 godina o ratu u Ukrajini a da se ne posvadjamo i posle danima durimo jedni na druge a mi smo obrazovaniji, iskusniji deo ovog drustva e, onda do moga, doslo vreme da se razilazimo. Svako u svoju rupu i cekaj da ti nebo padne na glavu. Sta je resenje? Status teritorije pod protektoratom, sanitarni kordon na graniccama, par godina da se medjusobno istrebimo, ono sto pretekne u ludnicu jer to vise nece biti covek nego zver i miran Balkan, konacno. Konacno da se Milenko P i ja nadjemo na istom, dotle je doslo.

Ovde zivi eposkop Nikanor banatski. Lepo, k o u Versaju. Ne mora ni ulicu da predje da bi otisao na radno mesto, ima i crkvu u levom krilu dvor(c)a. U dvoru - sve cakum pakum, plocice, rasveta....nov krov koji blista na suncu....svaka cast majstorima, opravili ga za 10, pljunuti stari po obliku ali ne i po materijalu, ovaj shljasti da se vidi do Temishvara. Pa, ja pljunula na sred ulice kad sam videla sta stavljaju na krov i opsovala gadno. Gladna ti Srbija precasni, gladna, porobljena, neskolovana, zaparlozena a tebi dvor shljasti kao da si Luj XIV? To li ti je tata ostavio? Nije, to su zidali moji pretci, paori, zanatlije i trgovci a ti si dosao iz tri lepe da nam otimas, da nam menjas crkve i dvorove? Velika crkva preko puta dvora lici na banku, mermer, podno grejanje, veeelika, crvena plasticna slova iznad oltara, skinut pozlaceni oltarski duborez uz brazlozenje da je reparacija skupa a para treba i za dzipcinu u kojoj se vozi preposteni i dobri episkop Nikanor? Apage satanas! P.S.Steta sto je dan bio oblacan kada sam snimila fotograffiju, da znate kako krov blista na suncu! Kao ona buba sto se hrani na stocnoj balegi, velika, debela i sjajna. Bas kao SPC.

Da li mogu ja da odem negde, u neku kancelariju, kod nekog nadleznog i da tamo lepo dam svoje podatke?

Jos sam zarozana od smrckanja i znam da ne treba da komentarisem Elvisa jer cu biti pateticna ali, prosto, moram da branim film.... Zato sto me je Elvis voleo.....bas mene, zbunjenu tinejdzerku koja je sve svoje ljubavne jade otpatila na njegovom ramenu, zaduzio me je... I dok je trajao film, odvijao se i film moje mladosti, tacno znam gde sam bila i sta se desavalo u odabranim trenucima njegovog zivota i karijere. Nisam bila tipicna tinejdzerka koja lepi postere rok pevaca u koje je zaljubljena, daleko od toga. Ali, u Elvisovom glasu je bilo toliko iskrenosti da je taj osecaj da bas meni peva bio neodoljiv. I bilo je mnogo seksepila, mojoj generaciji tek naslucivanog ali zabranjenog. Sve mi se dopalo u filmu, i ona blesava montaza prve polovine filma, izbor glumaca, gluma, adaptacija epohe, pametno odabrani kljucni aspekti karijere i privatnog zivota, sve, sve sve..... A mozda je to ona ljiga zal za mladost, sta znam....a sad cu da slusam "Are you lonesome tonight..." i da se sita isplacem, Elvisu na ramenu.....

Slika govori vise od 1000 reci i drago mi je da ste je postavili. Pravda za zivotinje! I za biljke.....i za planetu.....!

Ih, da mi je da znam sta je u ovoj macijoj glavici? Cudo jedno kako se na sve strane i na 100 nacina razglaba o ratovima, elementarnim katastrofama a nigde vesti o sudbinama zivotinja koje stradaju podjednako kao i ljudi. Tu i tamo - klipovi o spasavanju neke macke, ponekog psa, divota, bas humano a ni reci otome da ih je ta ista, ljudska vrasta dovela u pogubnu situaciju. Rekla bih da se bas takva misao krije iza ovog pametnog pogleda.

Tako sam umorna od dilema i trilema koje mi namece ova vlast: kao gradjanka, imam potrebu da savesno saradjujem sa popisivacima jer sam svesna znacaja statistickih podataka koji se popisom stavljaju na uvid drzavi kao baza za kreiranje raznih vrsta socijalnih politika i strategija. S druge strane, takodje kao gradjanka, imam potrebu da sabotiram ovu vlast gde god mogu. Moja deca nisu odjavljana sa nase porodicne adrese, nikog u drzavi nije bilo briga gde su, sta rade, od cega zive. I sad bi da ih popisuju? Da im dizu prosek u obrazovanju, drzavljanstvu, nacionalnosti....? Nece da moze. Necu ni da zucnem o deci: izvolite, nadjite ih ako vam je stalo pa ih popisujte do mile volje. I onako ce rezultati biti krojeni po meri vlasti.

Rekla bih da je u pitanju kujica, bradavice su joj istaknute i verovarno da doji mlade, ergo, mora da jede da bi njih nahranila. Sorry sto razbijam zvecku ali ovo su lepi primeri evolucije i adaptacije a i dokaz necega sto svedocim najmanje 3 decenije: kako su ljudi sve gluplji, tako su zivotinje svih vrsta sve pametnije. Priroda uvek tezi ravnotezi pa kako se ko snadje.

Nadrljali smo. Zavrsicemo na smetlistu istorije zajedno sa njima. Kad se diplomatija svede na "pustite nas da vrdamo", AV iz NY pre neki dan, sta drugo i moze da nas snadje osim da nas svet otera tamo gde nam je, ovakvima, i mesto? Mislim, vrda i ona nevoljnica kod onog bezobraznog parka kod Ekonomskog fakulteta, vrda d.....m i zato je zovu....javna radnica. Kad pretsednik jedne mikro drzave vrda u diplomatiji, on onda i nije nista drugo nego javna radnica svog makroa iz Moskve, da izvinete.

Pratila sam prenos sahrane Elizabete II pa sam videla i opelo u Vestminsterskoj opatiji i neminovno je bilo poredjenje sa liturgijama kojima sam, poslednjih 5 godina, prisustvovala kao pratnja moje ostarele bebatetke: dok kod nas, u crkvama, liturgija traje i traje, bude to i 2 puna sata cak i obicnim nedeljnim danom, ovi su u Vestminsteru to obavili ocas posla, red citata iz poslanica, red prigodne muzicke himne, Ocenas na kraju i gotovo, cak i za tako uvazenu licnost kao sto je kraljica, nisam merila vreme ali jedva da je trajalo 1 h.Sledece: sve se odvija na zvanicnom jeziku drzave, nista staroengleski, poenta - da svako razume sta Gospod i prikljucenija misle o tome kako treba ziveti. Kratko, jasno, sa merom i svrhom. A kod nas? Da dobijes ishijas dok stojis u crkvi, slusas neko mumlanje i nista ne razumes i jedva cekas da prodje, kao zubobolja. O natpevavanju i jodlovanju lokalnih crkvenih pojaca, bolje ne reci ni rec, ubija svaku zelju za dolaskom u crkvu. Ukratko: ovo sto se desava po nasim gradskim crkvama je i faul i autogol SPS, dokaz da je tako bolesno anahrona, tako jako je boli briga za pastvu i njeno razumevanje hriscanskog zivota da se granici sa besmislom i lici na jednu bludnu radnju sa samim sobom. Ne kazem da medju svestenicima nema iskrenoverujucih, posvecenih, imali smo mi takvog, oca Nenada, pa ga je ona zver Nikanor smenio i oterao u neku bestragiju. Ne tvdim da u anglikanskoj crkvi deluju apostoli i cistunci ali, brate, tamo crkva radi svoj posao i javlja se kad treba, kako treba i u duhu vremena. Slike ove poslednje litije u Bg su me porazile, ta masovnost, ta zatucanost, to nepoznavanje vlastite vere, ta spremnost da se drugi, razlicit, razapne, ubije, ne samo u pojam vec i da ga nema - to jeste razlog za strah, za nevericu i za ono: oprosti im Gospode jer ne znaju sta rade. Ja ne mogu da im oprostim. Zato sto truju. Zato sto su se slizali sa drzavnom mafijom. Zato sto ne placaju porez. Zato sto su ratni huskaci i profiteri. Zato sto vredjaju i Boga i Coveka samim svojim ovakvim nakaznim postojanjem.

Aji je dobro, opustena je, lepo jede, za sada nema znakova da joj se bolest vratila. I dalje ne ume da se igra sa macijim drangulijama, i dalje ne grebe i ne ujeda, izgleda da nije svesna da i to moze. Ti i tamo, uvece, pojuri neku lopticu i tek tada se prepoznaje ona divlja strana njenih gena, brza je, odlicni refleksi, moze da skoci jako visoko i da maestralnim bekhendom tresne lopticu. Jedini Ajin hir: izadje na terasu i besomucno mjauce i najzad sam shvatila sta to znaci: Aja me zove da je timarim cetkom i dok to radim, Aja se mazi kao malo mace, prija joj. Dlaka joj je svilena, tanka, presijava se na suncu kao da je protkana zlatom, Aja voli vrrucinu, leto je provela na terasi, u senci zacinskih biljaka. Danas sam ja ta koja mora da skrene pogled pred ovim zelenim pogledom, ja sam je odvela na 2 operacije, da li moze da mi veruje?

Sedamdesetih, jedini autovani gej drugar: lose blajhana kosa, umesto plavusana, nesto spaljeno crveno, bubulicavo lice, visak kilograma, levo smetalo na svim kucnim sedeljkama.....nesrecno bice, bilo mi ga je zao i obistinilo se sve sto sam predosecala, potpuni pad u besmisao, lokalna luda..... Danas, bez licnog iskustva sa poslednjom gej generacijom, na zalost: zgodni, uredni, obrazovani, organizovani, skoro da zazalite sto ne mogu da vam budu zetovi. Ne smem da rizikujem pad, da je drugacije, bila bih u Bg 17, tako se bori za svoja i ljudska prava. Javlja mi se sasvim blesava misao: kako bi to bilo slatko da gej narod skine sa vlasti ove frikove koji nam prozdiru zivote! Sekaperse nam drze cas gradjanskog otpora? To je, danas, jedina gradjanska elita i zato - kapa dole za hrabrost. Apsurdi naseg doba.

Hm...da me nije spopalo da se posipam pepelom, ne bih ni znala da mi je drugar zaglavio u bolnici....steta, lecim telepatski, slanjem ogromnih kolicina pozitivne energije i bude k o rukom odneseno. Dragi Kronose, prvo - na noge lagane, da ozdravite pa da mi dodjete u Vrsac, gospoja se podrazumeva. Pivnica odavno ne radi ali ima jedan, kazu, dobar restoran usred vinograda a imamo i kafic sa velikim izborom svetskih piva. Paprikas sa noklicama, shtrudla od maka i ladno belo se ocas spremi pa da se ispricamo k o ljudi. Budite mi dobro......

Dragi i postovani forumasi, Hvala za podrsku koju uzivam na temama na kojima povremeno pisem ALI: Doslo neko vreme da mi nedostaje KINIK, matori namcor koji je znao da me tako ujede da sam pishtala kao Damjanov zelenko a 2 puta sam ga, zbog vulgarnih komentara, prijavila moderaciji, njega i nikog vise za sve ove godine. Elem, potreban mi je korektivan faktor. Ovo je najbrojnija zaqjednica kojoj pripadam jer mi je malo ljudi ostalo u real life, zato ste mi potrebni. Znam da postujete moje godine i imate obzira, za to sam sama kriva jer se, malo malo, pozivam na svoje (pra)doba, verujte, bilo mi je potrebno vreme da se prilagodim novoj fazi zivota kojoj se nisam nadala i o kojoj nikad nisam razmishljala. Sad sam sa tom cinjenicom u redu. Dakle, budite iskreni, otvoreni, kritikujte ako za to imate razloga, podviknite ako zastranim, ako nisam u pravu, ako su mi argumenti kilavi, cinicete mi dobro, potrebni su mi ti izazovi razlicitog misljenja, nacin da zadrzim zdrav duh, da mi se misao ne ubajati, da me vreme ne pregazi. Znate, nije tesko biti pametan kad imas veliko i dugo zivotno iskustvo ali vremena se menjaju i ja ne zelim da ostanem u proslosti, kao vlasnik svih zivotnih istina. Nece biti da sam uvek u pravu. Eto, tako i toliko, pa se vidimo na nekim temama....samo hrabro, ima mene jos.....

Do mene li je ili....? Nista, ali bas nista mi se ne dopada u ove 4 epizode. Sve je mracno, montaza gruba, kamera nikakva, kostimi iz fundusa, gluma plitka, sve nekako nabacano, lepo "vidim" i ono sto ne treba da vidim u kadru, vidim reflektore, sekretaricu rezija kako srce kafu, producenta koji trlja ruke masne od profita.....hocu da kazem da je ovo sve zbrljano, nema antmosfere, nema suspensa tamo gde bi moralo da ga bude, ne mogu da im verujem. Nisu dobacili ni do crnog ispod nokta u odnosu na GOT. Necu ni kjnigu da kupim.

"Bako, vikali su mi "Ukrajinac"......" Juce mi se unuk, II razred osnovne skole, pozalio da su mu se drugari rugali na skolskom odmoru. Zbog mene, moje sasvim uzgredne opaske koju sam izrekla prosle nedelje, dok smo slagali nesto shareno a tv u offu emitovao vesti i slike sprzenih ukrajinskih gradova. Unuk me je pitao na cijoj sam strani pa sam rekla da sam na strani Ukrajine jer se brani od napadaca. Samo toliko, samo uzgred, u svojoj kuci, sa svojim detetom. I sad me to dete gleda zbunjeno i vidim da ocekuje odgovor, zasto je zbog mene dosao u nesklad sa drugovima iz skole, vazna mu je skola, vazni su mu drugovi, vazna sam mu i ja ali tu nesto nije u redu. Zbog mene je dete postalo bela vrana u svom jatu a morala sam da znam sta crne vrane rade onoj koja se razlikuje, gde mi je bila pamet? U slagalici, 2 dana slazem pedalj neke morske teme....

A odlasci u inostranstvo po garderobu? Bez roditelja, onako coporativno? Putovalo se vozom, uvek nas nekoliko zenskih i bar 2 muska, proverena drugara da nas cuvaju, pa zauzmemo ceo kupe i niko ne spava celu noc od treme, iscekivanja da se popije espreso i pojede kroasan sa cokoladom pa onda u obilazak izloga....Nama, sa granice sa Rumunijom, nisu omiljene destinacije bile samo Italija i Britanija (obuca i tasne) vec Temisvar i Bukurest: imali su izvanrednan tekstil i kozu, bundica ili jakna je mogla da se poruci po nacrtanom modelu i da se sasije savrseno kvalitetno i za male pare. I danas u Temisvaru, pored zgrade opere, postoji mala galerija gde izlazu nihovi umetnici sa bozanstvenom bizuterijom, rucno slikanom svilom. Iz Temisvara smo donosili strana izdanja divnih knjiga o istoriji umetnosti, note klasicne muzike, ploce.....tamo sam proslavila i svoj 18 rodjendan. O kolacima u bukurestanskim poslasticarnicama i danas sanjam....i o muzejima....i o finim, vaspitanim ljudima....da mi je penzija malo veca, danas bih vec zivela u Temisvaru, gradu sa 3 pozorista, operom, dzez festivalom.....

E, takvu kafu je spremala moja svekrva: svake bogovetne nedelje ujutru sam bila obavezna kod nje na prvoj jutarnjoj, stanovali smo u istoj zgradi na razlicitim spratovima pa je njoj to bilo logicno, da pretresemo familiju i komsiluk. I tako, nekih cca 15 godina mi je nedeljno jutro bilo nocna mora. Pokusavala sam, diskretno, da joj ukazem na cinjenicu da mi je od (pre)slatke kafe muka ceo dan ali nista nije vredelo, ONA pije slatku kafu. Takvo mucenje ni Kinezi ne bi smislili. Posle sam zaradila cir na dvanaestercu i resila se bede.

Me ne, kakav ljjubavni napitak, to AV osniva novu stranku, tek toliko da se distancira od SNS za kojeg je i slepcu (i onima sa litija) jasno da je stranka ubica, derikoza, plagijatora, bice da je dogorelo do nokata sa SNS om. Moze mu se, ne mora vise da dere kozu narodu, i on i njemu najblizi su obezbedili i 9 koleno potomaka i sad je pitanje kako to obezbediti u slucaju promene vlasti. Taktika: puj pike, ne vazi, nismo to mi. I sve ce to da proguta masa i da pita da li ima jos.....ljubavnog napitka.