Pletilja

Netacno, okosnica drustva je srednja klasa. Tamo gde je ima, drustvo je u ravnotezi i moze da evoliuira. I pomenuta elita se zacinje u srednoj klasi, ne pada s neba.

Nece biti da je tako, da su one babe koje su ljubile Slobinu sliku na mitinzima citirale Andrica i Kisa. Pre ce biti da su cupkale i shenlucile uz Lepu Brenu i Cecu. To sto se devedesetih dogadjalo je klasicna osveta losih djaka. Da nije tako, Memorandum SANU ne bi izasao iz tog privilegovanog kruga jalovih intelektualaca. Revolucije ne pokrece burzoazija vec oni koje ni pas nema za sta da uhvati, koji zele pravdu, slobodu, jednakost, imaju ideale. O idealima se i radi: generacija ciji je ideal "200 na sat", "Rodicu ti sina, kralja kokaina" i nema sta da trazi u istoriji osim u istoriji bezcasca.

"Podrzi i potpishi proglas", danas, konf. za stampu u Medija Centru. Dugo ste cutali. Dobro je da ste progovorili. Potpisacu. i ne, ne radujem se. Naprotiv. Da smo svi ovakvih oppredeljenje progovorili 2003,nakon ubistva premijera, najmanje sto se ne bi dogodilo je da nam 750 ooo mladih, obrazovanih ne ode iz zemlje i verovatno da bi deca i mladi iz majskih tragedija bili zivi. Potpisivanje i javne debate pocinju od cetvrtka. https://nova.rs/vesti/politika/uzivo-bjelogrlic-majic-ivanka-popovic-i-vladimir-kostic-objasnjavaju-zasto-treba-da-glasas/

Da li je ova tema savrseno mesto da pravimo svoje bucket liste? Secate se filma sa Morganom Frimenom i Dzekom Nikolsonom, The Bucket List? Nije to najbolji film svih vremena, nije ni nesto sto krunise dve velike karijere ipak, setila sam ga se ovih dana i razmisljala sam sta je to sto bih ja volela da uradim pre nego sto odem. Volela bih da igram tango, pravi, argentinski tango! Oduvek sam zelela da naucim taj ples ali mi se nije dalo, u mom gradu nema skole igranja. Gledala sam klipove na You Tubu ali, za tango je potrebno - dvoje. Zasto bas tango, argentinski? Zato sto sam volela da igram, zato sto su moj otac i bivsi suprug bili izvanredni igraci. Tata me je ucio da igram valcer jos dok sam bila mala tako sto sam stajala na njegovim stopalima. On sam je prosao skolu igranja klasicnog plesa na vojnoj akademiji u SSSR 1946 - 1948, bivsa carska konjicka akademija, tamo je oficir morao da zna da igra.... Suprug je bio iz muzicke porodice, sviralo se, pevalo, igralo... Posle su dosli ratovi, nikome nije bilo do valcera. A ja volim da igram, da zaboravim na sebe i da se prepustim muzici. Desavalo se da na radiju puste nesto fino, ostavljam sve sto sam radila, uzimam macku u narucje i odvrtim se kroz sobe sa zabezeknutom mackom u narucju.... Dok su deca bila mala, cesto smo pravili muzicke veceri, disko muzika osamdesetih, vrckali smo, izmisljali nove korake....srecna vremena. Imam jos jednu zelju, da prodjem Hadrrijanovim putem, obidjem sva mesta koja je voleo, izgradio, da malo budem tamo gde je on bio srecan i nesrecan. Za ovu zelju je kriva Margerit Jursenar, njen roman Hadrijanovi memoari, jedna od knjiga kojima se vracam s vemena na vreme. Hadrian, impertor i samo covek razapet strastima...bas skromna zelja. Eto tako, to bih zelela.....

Svasta, nadrndana macka....pa ko ne bi bio nadrndan kad po ovakvoj hladnoci mora po rucak koji nece da saradjuje?

Stvarno? Onda su velike sile na BI prisutne onako, da im prodje vreme, mislim, par vekova, turisticki? Propustili ste da pomenete Iran i njegovu naftu. Verovatno su velike sile posecivale taj region zbog dobre kafe na minderluku. .

Draga, nije isto ratovati lukom i strelom, topovskim djuletom, razbucati neko utvrdjenje i pobiti stotinjak ljudi. Da ne spominjem da se najcesce ratovalo na poljancetu gde se pobiju 2 vojske pa ko pretekne pokupi i cast i mast. Sve dok mi, sa severne hemisfere,nismo pretrcali put od baruta do cepanja atoma nismo imali svetske ratove, tesko da moze da se porekne da smo u poslednjih 100 godina mi ti koji zloupotrebljavamo nauku i tehnologiju za masovna unistenja. Najbolje da ne nastavljamo pricu u ovom pravcu jer je trol, samo sam htela da zucnem sta mislim o situaciji na BI a i shire, zanemarite sve sto sam rekla, verovatno da je u pitanju generacijska razlika, ja sam iz nekog drugog doba.

Verovatno da sam u zbludi jer ne razmisljam u okviru rasne podeljenosti tako da nemam ideju kojoj bi dala pravo da vlada, vise sam za ono shahovsko geslo da smo svi jedan rod. Vise sam nekako za slobodu, bratstvo i jednakost, o univerzalnoj pravdi da ne govorim. Imali smo sve to u nacelu, sad nemamo nista osim straha za buducnost.

Nije ovo prvo stradanje palestinskih civila, na zalost. Decenijama taj narod zivi u kampovima, u uslovima u kojima se zbog trajanja takvog zivota skoro pa menja ako ne DNK onda perspektiva vlastitog opstanka svakako. S druge strane, uzas Holokausta je toliko urezan u moje obrasce razmisljanja da nema toga sto ne bih mogla da oprostim Jevrejima. Opravdali su nade celog sveta da su u stanju da organizuju modernu, prosperitetnu drzavu. I sta sad? Na ciju cu stranu? Ni na jednu. I Jevreji i Palestinci su podjednake zrtve kako velikih sila, tako i cele medjunarodne zajednice. Da taj region sveta nema naftu i gas, da ta nafta i taj gas ne odrzavaju zapadnjacki nacin zivota, malo ko bi mogao da potrefi BI na mapi sveta, bili bi ostavljeni na miru da se klanjaju Alahu Jehovi, Hristu, plemenske i klanovske carke traju vekovima i ne izazivaju ovakve kataklizme. I zato ja necu da biram stranu, ubijeno dete nema ni religiju ni poliitiku. Ja cu da drzim jezik za zubima jer sam pripadnik jedne pohlepne, kolonizatorske i svirepe rase koja vekovima genocidom nad drugim rasama i kulturama namece svoj nacin zivota ne pitajuci koliku i kakvu cenu placaju svi drugi osim njih. Mi, civilizovani, uljudjeni, siti pa besni krivi smo sto su UN obesmishljene, mi smo ti koji su odgovorni za sudbinu sveta jer levom rukom shaljemo humanitarne konvoje a desnom oruzje uzasne razorne snage. Imali smo ozbiljne shanse da stvorimo pravedniji svet, prokockali smo je i sad smo tu gde jesmo, pred vratima novog pakla. A znamo i za cije babe zdravlja se sve to radi.

Moze, to je ono kad te iznenada ozari trenutak spoznaje, kad shvatis da, recimo, sa onom mini mutilicom za nes kafu treba da mutis mleko, ne kafu. Nakon 2 godine, dogodio mi se taj prosvetljujuci trenutak i mnogo sam srecna sto sad mogu kad god hocu da pijem savrseni nes. Shalim se, tanka sam u mnogim oblastima i verovatno, dovoljno pametna da to znam. Od kad je sveta i veka, nikad se vise nije znalo o svojstvima ljudskog bica pa tako i o inteligenciji a svet nikad gluplje nije ziveo, pravio kardinalne greske. I zato mi prija sve sto je spontano, sto samo jeste, kao skup svih svojstava, od insktinkta do razuma. U ovakvom svetu takav stav je luksuz nas koji smo zavrsili sa ozbiljnim bitkama opstanka na moderan nacin. I mnogo je lepo.

Buducnost? Tja, od mene se jedino ocekuje da umrem, jednog dana. To mi je ostalo kao jedini zadatak, s obzirom na okolnosti. Pristojni ljudi to rade, umiru, umirali su i bolji od mene.... Sve u redu, obavicu i to, nadam se uredno i kako treba, uvek sam se trudila da za sobom ne ostavljam nered. U tom smislu, pozvala sam jednog komsiju koji se bavi starim stvarima pa smo opustosili podrum, odabrao je sta je hteo za sebe, ostalo je zavrsilo pored kontejnera. A toga je bilo.....napunilla bi se traktorska prikolica. Otisla garderoba dece od bebi uzrasta pa do skoro, kaputi mame i tate, kvalitetni ali teski, sve runska vuna , kao da ste u oklopu, prosto, nenosivo, beleske, skripte sa studija, raskupusani udzbenici, raspareni servisi, demode lusteri, celavi tepisi, pogresno odabrane draperije, mebl tkanine, tegle za zimnicu, koferi od skaja, ogromne sherpe za pekmez ostale od bake i mame....moji se nece vracati u Srbiju, sta ce to njima? A nekom moze da koristi sada i ovde. Tako, podzemlje dovedeno u red. Sad sam ja na redu: nema vise pitanja da li je moglo bolje, lakse, jeftinije. Nema vise pitanja zasto su otisli i ostavili me. Ni zasto me ne zovu da me cuvaju i paze pored sebe. Da li si ceo zivot pred njima glumila jaku, stabilnu, pametnu osobu? Jesi, zato nemoj sad da mi se tu raspadas i brukas pred decom, za njih si ti i dalje jaka, odlucna, hrabra osoba, oni iskustvo starosti nemaju, nisi ni ti imala kada su tvoji roditelji starili. Necu da budem clan gradskog hora, necu da idem na radionicu crtanja i slikanja, necu da strikam, heklam, vezem, necu nista. Hocu da budem. Hocu da idem na Breg i gledam izlazak Sunca, hocu da sedim na maloj terasi, mirisem moje bilke, pratim Mesec, slusam tisinu i cuvam san mojih mladih komsija. Hocu da budem, jos malo. Sta je smisao naseg postojanje, svrh, cilj - nemam pojma, ceo zivot trazim odgovore, naslucujem neke ali za mene nemaju znacaj. Mudro sam zakljucila da odgovori i nisu bitni, moze se i bez njih. Vazna su pitanja a njih je bilo, mnogo. Dosta za jedan zivot. Zato ja hocu da - budem, kao Sunce, kao Mesec, kao kisa, kao ptica, kao trava......kao muzika....kao dah......

Nema teme koja me ne boli ovih dana, osecam se kao bokser sateran u cosak i jedini izlaz da, koliko toliko, ostanem normalna (i ziva) je da pobegnem u svet zivotinja. Ne znam da li su ptice "zivotinje" , nekako su mi previse etericne za tu kategoriju ali evo, ovo me je jutros nasmejalo, zagrejalo smrznuto srce:

Ne prestaje, radi po sistemu "kud svi Turci, tu i mali Mujo", roditelji upisuju dete na veronauku jer je tamo vecina dece, prate trend da ne bi bili prokazani kao nevernici i dospeli na razne spiskove. To je bio argument moje snahe da unuka upise na veronauku. Srecom, radom antidrzavnog elementa u familiji, mene, dete je od ove godine na casovima gradjanskog vaspitanja. Dve godine veronauke nije ostavilo nikakvog traga na um deteta jer se tamo nista smisleno i ne radi.

Ne slaem se, pomenuta uopste nije blentava, naprotiv, opasna je kao botulinus. Jedno je elementarno obrazovanje i vaspitanje koje podrazumeva i higijhenu i zna se ko, gde, kad i kako to sprovodi. Drugo je kad se pojave krilca i decacima posalje poruka da devojcicama curi krv a da uz to ne ide i edukacija zasto se to desava i koliko je vazno. Zapamtice bas to, da su devojcice neciste i da su zato krilca bitna. Da nam ne smrdi iz usta i curi sa strane. Socijalni raspad drustva mora od nekud da pocne a mislim da pocinje kad proteramo stid i pristojnost. Dakle, sta je danas pristajno a sta ne?

Evo, prva cu da navedem sta je danas nepristojno: biti gladan, biti bolestan, biti siromasan, obespravljen. Jer to pokazuje da si slab a biti slab je neprihvatljivo. Prezivljavaju samo jaki, alavi, beskrupulozni. To smo promovisali kao univerzalne vrednosti. Pa se pitamo gde je nestala empatija, solidarnost, zajednistvo.

Tema nije Ducic i mizoginija vec glupavo novinarstvo i zagadjivanje javnog, medijskog prostora. I da, pre 30 godina, kada su se pojavila "krilca" jesam se osetila povredjnom i uvredjenom i prilicno zgadjena nedostatkom osecaja za pristojnost. Nema niceg loseg u osecanju stida, u postavljanju granica, postovanju istih. Da smo sse drzali nekih postulata iz proslosti, ne bih ja danas morala da crvenim gledajuci decu od 5 godina kako "tverkuju", ne bi me sa naslovnih strana bombardovala medjunozja nabedjenih "diva" i ostalih jeftinoca. Pa vas pitam: sta je danas - nepristojno? Sta se to danas ne radi, gde su granice javnog i privatnog? Ili ih - nema? Svacija privatna beda i glupost mogu da mi se cerre u lice kad ujutru odem na sajt ozbiljnih medija da bih, ovko naivna i zatucana, saznala ko mi radi o glavi? A sto se tice Ducica, nikad se nisam osetila prozvanom citajuci njegove pesme i eseje, naprotiv, tih muskih shovinistickih svinja mi je oduvek zao i sa osobitim zadovoljstvom sam ih preobracala u male mace i bacala na kolena. Za tako nesto, potrebno mi je Salominih 7 velova, o tome se radi.

30 godina verujem (onako, u sebi) da je moja komsinica Julijana najveca alapaca, torokusha i spletkarka na svetu, pred ovim nepomenikom Julijana je mala maca.... Pa kazu kako je vrhunski majstor tehnologije vladanja....kakav majstor? Kupler majstor*... * Za one mladje: kupler majstor je menadzer za ljudske resurse u bordelu.

Ocito da sam relikt jednog drugog vremna, onog kada je pesnik Jovan Ducic pevao: "Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna moja reč u šumu; moj korak i bludnja; samo si lepota koliko si tajna..." Razoruzale smo same sebe i odrekle se svojih 7 velova, zato mi je ovaj svet postao smrtno dosadan....

Nacisti su imali projekat Lebensborn, radjali su decu da bi umnozili arijevsku rasu i to je osudjeno kao zlocin ali cak ni oni tu decu nisu ubijali. Kako razumeti, tumaciti stav da decu treba radjati da bi se prineli na oltar otadzbini kao zrtva u krvi? Ako ovo nije neprirodno i bolesno, ne znam sta je. I kako da se ne plasis ovakvih ljudi?

Ne podnosim reklame, da bi ih izbegla, omiljene sadrzaje na TV gledam odlozeno i sa zadovoljstvom premotavam reklamne blokove. Secam se, kada je pocelo emitovanje serije Sex i grad a reklamni blokovi trajali i trajali, u mukloj tisini i napetosti da reklamni blok prodje, moja 12 godina stara cerka je komentarisala reklame ovako: "Vazno je da nam ne smrdi iz usta i curi sa strane", misleci na besomucno reklamiranje zvakacih guma i damskih ulozaka sa "krilcima". Da li je iko, ikad pitao zene da li zele da nesto tako intimno kao sto je mesecni ciklus bude stavljeno pod nos nasim ocevima, braci, sinovima, kolegama, prijateljima? Kao da nije dovoljno komplikovano biti zena nego nas treba ponizavati otkrivanjem tih malih, samo nasih tajni i mukica? To, sa krilcima, jeste epohalno otkrice, nema zene koja nije odahnula kada je taj proizvod lansiran i on bi se prodavao i bez tako besomucnog i prostackog marketinga. Ima li zena medju urednicima TV programa i ako ih ima, zasto su pristale na ovo ponizenje? Glupost mogu da razumem i prihvatim kao vid hendikepa ali idiokratiju u koju se glupost pretvara kad postane masovna, e, sa tim imam problem.

Uzdrzavala sam se da pisem o izjavi jednog matorog analiticara na N1 sa pocetka sukoba jer je blesav ali ste me vi inspirisali da ga ipak parafraziram: Na pitanje zasto USA tako zdusno podrzava Izrael, odgovorio je da americka Evangelisticka crkva veruje da ce se Mesija vratiti kad Jevreji dobiju svoju drzavu. Dobili su je 1948, gde je Mesija? Ne, IZrael u danasnjim granicama nije kompletan, mora da zauzima teritoriju prvog izraelskog carstva a to znaci i Gazu i Zapadnu zonu. Neko ozbiljno zavitlava celo covecanstvo i pomera ovo malo pameti sto mu je ostalo. Emancipacija kosta, treba zidati skole, bolnice, placati ucitelje, doktore, stampati knjige, graditi infrastrukturu, institucije, ulagati u drustvene nauke, sve ono sto ne donosi ekstraprofit. Profit je ok, ne moze drugacije ali sve preko toga je otimacina i vracanje u mracnjastvo, nepravdu, rat. Ceo XX vek je potrosen u nameri da se izgradi pravedniji svet ali se sve svelo na filantropski pokusaj da se nahrane gladni kako bi siti mirnije spavali. Savest covecanstva? Nema je, bauk potrosenih prirodnih resursa kruzi planetom, pocinje borba za opstanak. U kojoj nece biti pobednika. PS Kad vec pisem mkojesta, da dodam i ovo: EU se sjatila na Balkan sa obecanjem da ce nas sve djuture uclaniti 2030? Dobra vest? Jok, samo priprema za eventualni rat sa Islamom, regrutacija novog topovskog mesa.

Kod nas u Banatu se kaze "obga", to je "struca" ili "strudla", ono sto se savije od "vucenih" kora od brasna i vode. Moja baka, kad bi bila "zdravo ljuta" znala je da kaze "zanele te dabogda". Jednom, kada sam joj pojela teglu slatka od dunja pa dobila "grdnju", pitala sam je sta je to "zanelete" i dobila odgovor: to ti je "vile te zanele"....vile te odnele....vile, natprirodna bica ne uvek dobronamerna prema ljudima... Volim rec "Pofezne", przenice. Pa "Ofinger", to je ono na sta se slaze odeca. Pa "tihotapke", papuce za po kuci. Pa "muskatla", "rozetla", mirisljava muskatla...... Kod nas u Banatu je bitna akcentacija reci, mi sve razvlacimo bas onako "lalinski", mada, retko se cuje taj govor jer nema vise tih divnih "nana" i "baca"/ujak koji su za nas, decu, uvek imali "fisek" bombona u dzepu....

Ne razumem boldovano, teokratska drzava da plasira "ono sto imamo u Evropi"? Te iranske mule, imami, sta god da su, sa njihovim srednjevekovnim, anticivilizacijskim nacelima su mi ogadili sve sto mi je bilo lepo, pametno, uzviseno u persijskoj kulturi, uneli mi strah u kosti od svega sto ima turban na glavi i bradetinu do pupka, ubili u meni i humanizam i renesansu, ubili veru u jednakost, bratstvo i slobodu ljudskog roda, postali u mojim ocima olicenje uzasa. Da mogu, izbrisala bi ih sa svih geografskih karata, da takava zatucanost, surovost ne zagadjuje svet. A zasto sve to? Zato sto sam, pre par godina, naletela na snimak sledece sadrzine: grad, veliki trg sa avenijama koje se na njemu srecu, iz jednog pravca se pojavljuje zena u beloj dzelabi, ona panicno trci, iz istog pravca se pojavljuje horda muskaraca, nju jure, stizu je, bacaju na asfalt i otsecaju joj glavu! Na ulici, po suncanom danu. Na ocigled gradjana, jednom od njih ni ruka nije zadrhtala dok je snimao. Ja ne zelim da zivim u takvom svetu. Ratno pravo je civilizacijska tekovina i ko god ga krsi mora da bude sankcionisan, Hamas, Izrael, marim ja, na sud bato! E, sad, sto se medjunarodna zajednica pretvorila u prciju bankara, proizvodjaca oruzja, prodavaca istog i politicara kojima je hobi merenje patke, sta da vam kazem, dobro dosli u vrli, novi svet...

Verovala sam da nas ima samo 2, ja i ona ludaca koja mi dise za vrat od kad znam za sebe i ubija me u pojam od jutra do veceri....sve dobro sto uradim, njena je zasluga a meni ne ostaje nista osim da guram kamen na vrh brda kao Sizif...budala, ne razume da smo ona i ja - jedno. Nauka je rekla sta je imala na temu naseg odnosa, nema tu tajni, tako je kako je i, u krajnjoj instanci, i nije ispalo tako lose. Ego, mei, mihi....prvo lice jednine koje, u mom slucaju, nikad i nije bila - jednina. I sad se stvari komplikuju, sve cesce se, negde iz offa, cuje tanushan glas, neko cviljenje, lici mi na glasanje maceta ostavljenog na kisi....to je neko ko se boji, neko ko ne moze sebi da pomogne jer ne zna gde je, neko izgubljen pa zaboravljen. Znam, i to sam ja. Svet je poludeo. Zlo je eksplodiralo. Moj um je kao mehur od sapunice. .... Nema mi druge, idem da nadjem ono mace, da ga uzmem u narucje, ugrejem i da mu shapucem da ce sve biti dobro......mora....

Pocecu da komsije, prijatelje, skolske drugove i ostale, pozdravljam sa "Dobar dan kriminalna bando!" Sebe cu poceti da pretstavljam sa "Kriminalac, baba kriminalac". Zato sto se tako osecam, kao clan kriminalne bande a ne kao gradjanin. Kad se od drzave napravi kriminalna banda, onda smo svi isti, clanovi te bande. Dakle, ja sam kriminalac, baba kriminalac, a vi?