SteveFrancis#3

Pa ja tek sad vidim da Joker na metascoreu ima ocenu 59. Kakva gomila debila sebe naziva filmskim kriticarima... Treba da nas udari kometa, danas odmah, evo do kraja radnog vremena...

Our resources are limited, fear is all we have je za mene pobednicka linija. Mada ih je zaista bilo dosta za pamcenje u ovom filmu... Pohvale velike za Bardema (koga nikad nisam voleo), dao je comedic relief bez skretanja u cirkus i karikaturu, sto je jednako i njegova zasluga, koliko i rediteljeva.

Rebecca je pokidala svoju ulogu. Na froncle. Prosto perfektna zena u ovom projektu.

Film je bolji od prvog. Tu nema dileme. Jedinstveno audiovizuelno iskustvo. Rec je o jako dobrom, ali nazalost ne i fantasticnom, 10/10 filmu, koliko god da sam zeleo da to bude slucaj. Kostimi, dizajn, grafika, efekti, scenografija su kao paket mozda nesto najbolje u istoriji kinematografije. Bitke i akcija fantasticni, prosto fenomenalni. Pacing vrhunski, toliko je dobro upakova film da se na trenutak jedan ne pogleda na sat. Gde su minusi? Glumacki performansi nisu bas stellar od svih ucesnika, ovde cu izdvojiti misljenje od Nicklordovog cini mi se, napisao je da su svi izvukli najbolje iz sebe i da se videlo da im je bilo bas stalo da urade najbolji moguci posao. Pa, mozda im i jeste bilo stalo, ali pojedinck nisu bas isporucili - Walken kao da je iz bade mantila upao u kostim da nesto odigra izmedju dva dorucka, Florence ravna kao srednji Banat, a hemija izmedju Zendaye i Chalameta ne postoji. Uopste. Nazalost. Niti ona uspeva da prenese subtle momente - premalo kazuje pogledom, mimikom, pokretom. Ne mogu reci da je losa, ali mi to nekako nije dovoljno. Sama ljubavna prica i njen build-up su (razumljivo) odradjeni u turbu, ali to ipak ostavlja posledice na investiranost gledaoca i to koliko ga je zaista briga za njen ishod.

Pomenuti Scott je recimo za Gladiatora iskoristio samo taj specifican vremenski okvir i posluzio se nekim stvarnim likovima iz proslosti kao sredstvom da isprica pricu koju je imao. Znaci konkretna istorijska licnost nije sama sebi cilj, alfa i omega, vec je jedan od stubova na koji se film oslanja. Nije to bio film o Komodu niti Marku Aureliju, nismo mi pratili Komodov zivot od rodjenja i igranja u pesku, vec je on bio odmah gurnut u radnju, kao stvaran covek od krvi i mesa i publika se nije osecala kao deo turisticke grupe kojoj kustos drzi predavanje i vodi kroz muzejsku postavku, vec je pratila jednu ljudsku pricu.

Ali ima li sta gluplje od biografskih filmova... Ok je izbrati jednu epizodu iz zivota npr neke istorijske licnosti i izgraditi pricu oko nje, sa zivim ljudima, sudbinama, precizno osmisljenom fabulom i u krajnjoj liniji jasnom porukom/idejom koju zelis da plasiras tim kinematografskim delom. Medjutim, ova poplava bezlicnih, glupih, praznih, a istovremeno i radnjom i opsegom za pravu razradu zivota neke licnosti sasvim nedovoljnih i neadekvatnih ostvarenja je prosto neshvatljiva. Uopste samu potrebu da pravis gotovo dokumentarac i da publici prikazes nekakav kvazi-interaktivni cas istorije na zadatu temu nikako ne mogu da procesuiram.

Nema sad nikog da prokomentarise kako State ugazi Buckse

Kod mene je Houston izuzetak. Nikad nisam imao nista protiv njih.

Ne znam sto ste svi tako natakareni na Warriorse...

Jebes mi sve, ovo mi se zaista dja Odlican bassline. Razmisljam koliko je ovo vrhunski materijal za lo-fi obrade...

Bio sam ubedjen da ce da vozi na pola gasa ovaj pocetak sezone. Kad ono medjutim. Kakva legenda, jebote!

Mislim da je Ridley prosto kreativno pukao i tesko da bilo koji njegov projekat danas moze biti ista vise nego mediocre. Narocito sto nastavci filmova koji su zavrseni, zaokruzeni sa radnjom u startu smrde ili na potpunu kreativnu krizu i odsustvo bilo kakvih kvalitetnih ideja ili na cash-grab (najcesce zapravo idu u paru).

Sutra Strade Bianche. Dosta skromna startna lista ove godine, fali bas veliki broj imena. Ruta malo izmenjena i produzena. Pogacar jeste #1 favorit, ali mislim da je modifikovao trenazni proces i pristup i ne ocekujem ga na max obrtajima vec sad, pa cu ipak ici sa Healyem. Jako interesantno ce biti videti kako ce Del Toro izgledati.

Sto se tice ovih stvari koje se ne dopadaju fanovima lore-a kod PJaxa - e to je ono gde serije i projekti tipa ROP-a ne dobacuju. Nekome od nas se ne svidja sam kreativni izbor, da se npr. Faramir prikaze drugacije nego u knjizi (da se ne lazemo ni jedan Aragorn koji je medju nosecim likovima nije bas 1/1 veran literarnom predlosku), ali kada su se vec za to odlucili, modifikovan je i Denethor i pratece stvari u tom delu, tako da sve cini jednu zaokruzenu celinu koja ima i smisao i dubinu. Sve je divno uvezano, citava tragika Boromirovog lika, nevoljni odlazak na Koncil, teret koji mu je otac stavio i teret koji je bacio sam sebi na ledja neprestano razmisljajuci o opstanku svog naroda i sveta ljudi uopste, kolebanje i posrtanje pred prstenom, odnos sa mladjim bratom, drzanje Denethora prema svakom od sinova, guranje i drugog sina u smrt nakon sto je isto ucinio sa starijim miljenikom, njegovo ocajanje usled koriscenja palantira i njime pothranjivana zudnja za moci, Faramirova borba sa sobom, bol i zelja za prihvatanjem i ljubavlju oca, posledice koje trpi usled odluke koju je doneo u Osgiliathu iako ocajnicki zudi za roditeljskom potvrdom i naklonoscu... Jesu li to Steward i Faramir iz knjige? Pa nisu, ali su ovi PJaxovi vraski dobri likovi, podignuti jos dodatno maestralnim glumackim performansima, narocito Noblea cije scene mora biti da se izucavaju na glumackim akademijama danas...

Holivudu, filmu uopste i svima nama je ocajnicki potrebno da drugi deo pokida. Ukoliko se to desi, mislim da je izvesno da ce doci do shifta u produkciji blokbastera, a to znaci i novi zivot u ovom danasnjem hladnom truplu od filmske mas produkcije.

Narciss je odlican

Sunce mamino (2023) Jos jedan od filmova nakon kojih projekciju napustas izgovarajuci 'steta'. Bilo je tu dosta potencijala, film je na momente cak sjajan, ali kao celina nije isporucio. Nekoliko osvezavajucih novina u pristupu dijalogu, fini crnohumorni momenti, dobra gluma gestovima i mimikom koja je podigla film u dobroj meri. Problem je sto nije bilo fokusa, ideja nije konzistentno izvedena i na kraju deluje da ni sam autor nije bio siguran zeli li nam ponuditi jokerovski obrt ili prosto nudi onu loose ends varijantu za refleksiju. Neke sekvence su ipak stravicno nerealne i izromantizirane vrv kao cista utopijska vizija autora - npr. koji to tinejdzer u BG-u 2022. ili 2023. godine lista instagram i u sobi mu vise posteri Dylana i Reservoir Dogs. No dobro. Izdvajaju se naravno snazna naslovna numera Nipplepeoplea i Denis Muric koji je bukvalno 1 legenda, svi njegovi performansi su stravicno upecatljivi. Decko je glumcina. E sad, ako ste mislili da necu prokomentarisati Alisu Radakovic, prevarili ste se. Perfromans je bio vrlo solidan, na momente i odlican (zavrsnu scenu je recimo izula), ali ne mogu da ne pomenem pojavu. Devojka je toliko predivna u ovom filmu da je tesko nakucati nesto posebno smisleno. Hvata pogled momentalno, ona prica kad zelis da bude u svakom prokletom kadru. Damn right gorgeous.

Pretpostavljam da Vasi bas te staromodne metode uporno ne dozvoljavaju da odigra krstenu tekmu za repku

Barbie je jednostavno nedovoljno odlican. Vrlo fino deluje ideja na papiru, medjutim izvedena je nekako na brzinu, pomalo povrsno i banalno, sto je steta jer je potencijal postojao. Za onaj revolt vaskolikog muskog sveta koji se digao na oruzje ne da nema mesta, nego ne znam sta bih napisao. Komicno je koliko je to predimenzionirano, pa se sve svelo na rasprave u tom smeru, premalo se bavilo samim filmom i njegovim pogocima i promasajima.

Vrhunski, vrhunski album. Alchemist je uvek bio mixed bag, ali ovde je pobacao nekoliko jezivih bitova, poput ovog ili Heat Check. Earl naravno solid af.

Nisam sasvim siguran da ce ova disfunkcionalna grupica gradjana uspeti da pregura play-in. Stragl iz ril.

Meni je decko postao toliko drag, da bih se sam sebi gadio kada bih napisao bilo sta sto nije afirmativno. Objektivnost na stranu. God bless Shandu Stichri.

Nightcrawler (2014) Nekako se dogodilo da sam ga tek sada pogledao. Vrhunska Jakeova gluma, bas mu leze ovakve uloge. Sve je za pohvalu, od atmosfere, preko dijaloga do osvetljenja i rada kamere. Jasna vizija od prvog kadra, koncept koji je sam po sebi odlican organski razvijan i izveden do kraja. Nista nije ostalo dopola peceno ili nerealizovano. Uvek je osvezenje naici na film koji je nepretenciozan, bez onih ovih dana tako standardnih 'mnogo hteo mnogo zapoceo' varijanti. Kudos.

Prica o povredama je, imo, alibi prica. Tacno je da su ugovori sada visestruko jaci i da jedan prosecan igrac zaradjuje vise od mnogih AS igraca pre 15ak dina, medjutim to ne moze biti opravdanje ni za regularku, a posebno ne za jednu jedinu tekmu ovog tipa u sezoni. Koliko je zaradjivao tipa Kobe onih godina kada je igrao kao manijak na AS utakmicama, trcao, kucao, kidisao kao da mu zivot zavisi od toga... Jednako je rizikovao da dozivi povredu koja bi mu uzela sezonu, dve, mozds i ugrozila karijeru. Sta su radili Carter i TMac... Bila je stvar prestiza da se iscimas i prikazes nesto bas posebno ljudima, narocito klincima koje to posebno lozi i da ostavis jaci utisak od ostalih kolega s kojima delis parket. Da se posle prica bas o Iversonu, a ne Kiddu, bas o Bronu, a ne Wadeu...