SteveFrancis#3

Uzece Boston, prilicno sam uveren.

Evo nas na trecoj epizodi. Na redu je Kingdom Of Heaven (2005). Opet prakticno all-star kasting. Medjutim, ovde odmah imamo minus - Orlanda stvarno volim i zauvek ce kod mene ostati posebno mesto za Legolasa, ali on jednostavno nema nikakvu sirinu i nije ni izbliza dovoljno dobar glumac da iznese naslovnu ulogu u ovakvom filmu. Zapravo, paradoksalno, retko ko se proslavio uopste - Norton je korektan kao Baldwin, Irons sa izgovaranjem nekih replika kao da je ispao iz Mortal Kombata; Neeson konstantno kao da se trudi da zadrzi neki prdez koji oseti da mu se polako otima; Eva Green dala bas onaj zanatski minimum da je ne moze niko optuziti da je odigrala slabo, i ni zrnce preko toga; Csokas pocesto preterano dramatican bez razloga i u svakoj sceni nekako predrkan... Gleeson uradio ubedljivo najbolji posao, kakva je to glumcina i koliko malo materijala mu treba da izvuce vrhunski performans. Kapa dole. Ovde se ne mogu setiti detaljno kritika, kao kroz maglu da mi se vraca da je bilo price o preteranoj demonizaciji hriscanske strane. Moze se konstatovati da krstasi jesu prikazani izrazito negativno spram Saladina, medjutim nista to nije posebno bitno za sam film. Tu bismo daljom analizom usli u istoriju i politiku, a za tim nema potrebe jer uopste nije tema. Jos jedan vrlo kvalitetan vizuelni proizvod. Sve je i ovde na jako visokom nivou. Mozda same bitke nisu toliko engaging, ali se ne moze osporiti da su dobro osmisljene, da su efekti na mestu, kostimi dobri, a setovi u stanju da docaraju svet srednjeg veka na njegovom vrhuncu. Reditelj se opredelio za jos brutalniji i plasticniji prikaz borbi u odnosu na Gladiatora ili bilo koji od dva ovde prethodno pominjana filma. U maniru Bravehearta, samo ovde to sve nekako ne deluje bas tako organski i cesto je bas bez ikakvog razloga osim cistog i (po meni jeftinog) sok faktora. Scenario mi je meh totalno. Gotovo nijedan istinski upecatljiv dijalog ili razmena, pretanko za ovako kompleksnu temu koju je autor odabrao. Pokusaj da se uhvatis teme duhovnosti i religioznosti u kontrastu prema religijama samim, istovremeno slikajuci unutrasnja previranja medju krstasima i ratne sukobe oko Jerusalima je prosto nemoguc zadatak za jedan film. Mislim, nemoguc na iole kvalitetan nacin. Pacing jako slab, film uhvati na krace vreme, pa onda potpuno pusti sa minutima i minutima sadrzaja koji deluje kao puki filler i nista vise. Sa audio strane razocaravajuce, muzika i zvucni efekti nisu ucinili gotovo nista da 'odvedu' gledaoca na lokaciju ili pojacaju emocije kod odredjenih scena i podignu sveukupan dozivljaj na visi nivo. Previse bas otrcanih holivudskih klisea, slucajnih i prigodnih dogadjaja koji se samo 'dogode' da bi radnja nastavila dalje - sama sudbina Baliena i nacin na koji postaje vitez: brodolom kasnije prezivljavaju samo on i jedan jedini konj (how convenient!), ko god ga negde nadje ili zatekne postedi ga jer im je prosto simpatican i decko nastavlja da rola; na kraju filma pre predaje Jerusalima ponovo ostaje jedini preziveli u gomili tela; u director's cutu se to jedino dobro vidi, Sybilla i Guy su prakticno copy/paste zapleta iz Gladiatora izmedju Lucille i Commodusa (minus to da su brat i sestra)... Nema nikakvog saosecanja sa likovima izuzev mozda sa Baldwinom, retko ko tu uopste deluje kao 'stvaran', od krvi i mesa. Na metascore ovaj film je na 63/100. Klasicna verzija za bioskope koju sam jedino i gledao do ovog sada rewatcha je svakako jos solidno slabija od director's cuta. Dakle, paradoksalno, ima nesto vece ocene od Troy i The Last Samurai, ali je u svakom pogledu slabiji film. Nije cak ni blizu i ostace mi nejasno kako moze biti sa njima u istom kosu, istoj kategoriji kod gospode kriticara. Ne dobacuje sa onim sto je hteo da kaze, a nije ni dobar paket za zabavu posto je prosto predug (cak i ova theatrical verzija) i ni izbliza dovoljno interesantan ili dobro upakovan da bi i tu isporucio.

Ne verujem da je bas vecina ocekivala da Lessort nesto spektakularno padne igracki u PAO, ali se polazilo od pretpostavke da je nadoknadiv gubitak i laksi za zamenu od nekih drugih. E, tu je zajeb jer mi nismo na kraju ni doveli nikakvu zamenu za njega u igrackom i koncepcijskom smislu (ovo sa Brunom je em kasnilo, em on prosto nije takav igrac, bez obzira na solidne fizikalije), a hteli smo da odigramo stosta iz prosle sezone i napred i pozadi. To ne biva. Nije tajna da ja nisam nikada bio njegov hardkor fan, bas zato sto je lajsna, no ono sto nam je najvise nedostajalo jeste energija i motiv kojih je on imao za trojicu. Iako je ovako krejzi krejzi, ocigledno je u pitanju lik koji hoce da slusa i primenjuje na parketu ono sto se trazi i tu nema preveliki ego, odnosno ima taj 'vojnik kluba' mentalitet i naprzenost.

Nije sporno da su kvalitetni i daleko najozbiljnija ekipa na istoku. Ali to se znalo i u novembru manje-vise. Ovakav istok im je obezbedio relativno malu potrosnju i ulazak u finale bez velikog stresa. U tom smislu je to vec advantaz u odnosu na Dallas. Naravno, nisu oni krivi za stanje u ligi, uradili su sto je bilo do njih, sada je tu Luka ispred kao poslednji i daleko najveci test. Pa, da vidimo.

Istok je pudlichino spolovilo, tako da ne bih previse znacaja davao ovoj setnji. Dallas im je prvi i jedini pravi izazov, pa da vidimo.

Boston je favorit zbog dubine, skora u regularci, prednosti domaceg. Kad poludi Luka je za citavu stratosferuTM bolji od prvog sledeceg igraca u seriji, tako da Dallas nikako nije bez sansi. Medjutim, titula Mavsa bi ipak bila jedna manja senzacija, budimo posteni.

Da li vas je bar malo sramota sta smo sve kenjali toj Duletovoj ekipi onomad..? Mene jeste. I to prilicno.

To napustanje bez pozdrava mozda jeste nekulturno i seljacki, ali istovremeno pokazuje da mu je stalo, a to je baza i pocetak svake price o eventualnoj izuzetnosti.

Nisam ni rekao da ce da potonu, nego prosto da nisu mogli biti realan kandidat za prstenje ove sezone. Na stranu to sto ekipa nije idealno poravnata sto se nosilaca tice i njihovog tajmlajna.

Ma Sota je bila klasican pretender. Sokantno mi je da su uopste prosli Denver, ali to je vec njihov problem. Otisli su mnogo dalje nego sto je iko iole realan i zdrav u vugla prognozirao pre pocetka sezone i to je za respekt.

Naravno, covek je svestan svojih godina. Generalno, bice prilicno nezgodno izvesti sve, posto mislim da je najgora kombinacija da se pravi miks originalnih i novih glumaca. Tipa vratice se Serkis, Orlando i Pace, a dobijamo novog Aragorna, Gandalfa, mozda i Elronda, Celeborna, Galadriel... Nista bolja nije ni opcija u kojoj se likovi ciji glumci ne mogu vise da uskoce u stare cipele rade kompjuterski. Ne znam zaista. LOTR trilogija je nesto posebno, iskustvo koje se dozivi jednom u zivotu, ali mora se prosto ostaviti na miru i probati napraviti nesto zaista novo sto prati taj duh, ali ne parazitira na onome sto su Jaxovi filmovi postali u pop kulturi.

Bas strasna vest. Voleo sam druga Odrona...

Druga epizoda Revisit serijala, na meniju je The Last Samurai (2003). Jos jedan projekat koji je okupio dosta dobru glumacku ekipu. Ne bas toliko top-heavy kao Troy, ali svejejedno zavidna lista. Ovde se ne moze izdvojiti niko sa komentarom da je odigrao losu ili nevestu ulogu, ali jednako tako izuzev Watanabea niko nije bas imao tako snazan performans, kao sto su mnogi iz prethodne epizode, iako je, ruku na srce, i Cruise zaista jako dobar. Sve uloge su pogodjene i tu nije napravljena niti jedna greska. Po izlasku, film je kritikovan da je plitak, da daje iskrivljenu, preterano idealizovanu sliku samuraja i japanskog kasno-feudalnog drustva, te da je Meiji restoration prikazan krajnje jednostrano i pojednostavljeno. Secam se i prebacivanja da je dosadan i da u njemu nema prakticno nicega van scena bitaka koje su i onda hvaljene. Nije netacno da je onako holivudski izabrana jedna strana kao "dobra" i da smo dobili klasicnu podelu na dobre i lose momke i da to nije bilo bas tako u realnosti. Medjutim, tesko da to moze da bude toliko skandalozno i neoprostivo. Ponavljam, kao i slucaju Troje - ovo je jebeni igrani film, blokbaster, a ne dokumentarac National Geographica. Takve stvari ne bi trebalo uopste da budu predmet diskusije i velikih analiza, a narocito ne da to bude jedan od osnovnih razloga osporavanja i unizavanja filma. Autori su se odlucili za to za sta su se odlucili i jedino pitanje koje treba da se postavi jeste kako su to izveli, jesu li isporucili. Sto se tice vizuelnog aspekta, sjajan posao i jedino se moze zameriti prilicno bezveznjikav cgi u par momenata kada je koriscen. Efekti, bitke, kostimi za cistu desetku, izuzetno realisticno, koreografija takodje vrlo dobra i nije odlazila nikada u krajnost, cak i kada je bilo momenata da bi mogla mozda skrenuti u to. Mislim da je reditelj uradio odlican posao. Nismo dobili nista fensi niti preterano avangardno da kazem, ali je ideja bila sasvim jasna i sprovedena je i realizovana sasvim. Film je potpun, zaokruzen, bez repova koji se vuku ili velikih unutrasnjih nelogicnosti ili nepostojanosti. Vrlo dobri dijalozi, na momente izuzetni. Bez previse pretencioznosti, ali dobili smo vrlo snazne scene bas kao posledicu izgovorenog (a jednako je bilo i ovih drugih, kojima je dusu udahnulo upravo neizgovoreno). Na temu vezivanja za likove - ovde je to daleko, daleko jace nego u Troji, sto je rekao bih definitivno posledica mnogo manjeg broja likova i protagonista - zapravo smo neko sustinsko vreme proveli samo sa dvojicom glavnih junaka, Algrenom i Katsumotom i dobijamo uvid u vise od njihove svakodnevice, dobijamo zive interakcije u najobicnijim stvarima u kojima nekako ima mnogo vise intime. Algren je prosao razvojni put i mada on mozda i jeste pomalo kliseiziran, izveden je tako da ostavlja osecaj zaokruzenosti i izaziva zadovoljstvo kod gledaoca. Opet u kontrastu sa Trojom, ovde te pecne svaka smrt u taboru Katsumotoa, a zavrsne scene poslednjeg jurisa su vrlo, vrlo snazne - tu je uradjen fenomenalan posao i sa kamerom i sa zvukom i sa kadriranjem. Zimmerova muzika sjajna, mnogo je doprinela formiranju ukupne atmosfere i bila dodoljno "siroka" da pokrije prakticno sve moguce emocije i stanja od pocetka do kraja filma, uz pregrst promena tempa kojima smo u filmu svedocili i vizuelno. Kritika je rekla 55/100. Ponavljam se, ali ne mogu nista drugo osim da kazem da ovde imamo jos jedan primer idiotizma, a mozda i zle namere ili sindroma sitnih dusa, posto je gotovo nemoguce objasniti kako je ovaj film mogao biti oznacen prakticno kao smece na granici gledljivosti. Sramota jedna. Koji su to standardi prema kojima je ovaj film potpuni podbacaj? Nepojmljivo za mene, zaista. FIlm je po svim svojim premisama isporucio. Pa nije ovo Silence, zaboga, iako je cak i u tom smislu (refleksija i unutrasnja borba) imao sta da ponudi. Svaka cast svakome ko sa ozbiljnim izrazom lica moze da kaze da je dosadan u trenucima izmedju bitaka i akcionih sekvenci.

Cemu uopste Bombadil, ffs. Volim ja Tolkiena, ali nije mu bas svaka kreacija za filmsko platno i velike ekrane. Ujka Tom je svakako u toj grupi.

Doci ce i on na red, ali sledeci ce biti The Last Samurai, iz razloga koji sam napisao u uvodu proslog posta - hteo sam se prvenstveno fokusirati na vizeulne spektakle tog tipa koji su imali jako losu recepciju kod profi kritike. Gladiator je suprotan primer, on je u poredjenju sa njima bio darling od prve sekunde, mada ni on nije tako visoko cenjen prema tome kako ga dozivljava opsti publikum aka obicni ljudi.

@Stiletto Kapiras valjda da ovo nije Goldberry nego Stranger aka Gandalf/Blue wizard:D

A sta ima da nam nudi, bre.... ejj, sportski sektore, radi svoj jebeni posao, u picku materinu vise bre! Je li moguce da ne mogu sami da pronadju jednog jebenog igraca?! Dajte onda Misku poziciju sportskog direktor ili ustanovite nekakav koncil domacih kosarkaskih mendzera kao kolegijalni organ unutar kluba i nemojte nas vise zajebavati... Gospode boze vise...

Dugo sam hteo da pokrenem svojevrsnu Revisit seriju posvecenu istorijskim/mitoloskim spektaklima. Koja je ideja zapravo? Pa hteo sam da ponovo pogledam filmove posle odredjene pauze, sa malo jacim fokusom na detalje, u pokusaju da shvatim i procenim stvarni kvalitet i vrednost ovih filmova koji nisu imali bas zvezdanu inicijalnu recepciju u odnosu na budzete i generalnu ambiciju, da eto budem blag. Poceo bih sa Troy (2004) kome je pre koju nedelju bilo 20 godina. Cast stvarno impozantan, neverovatno je da je spojeno toliko jakih i velikih imena na jednom projektu. Gluma je generalno stvarno odlicna. Naravno da je bilo nekoliko bas tankih performansa (khm Orlando khm Diane), ali je nemoguce drugacije sa tolikim brojem aktera. Secam se da je film kritikovan zbog anahronizama (otkud Grcima bronzanog doba trireme i slicno), kao i odskakanja od Ilijade u smislu tumacenja i predstavljanja nekih likova, njihovih motivacija i slicno. Ovo prvo tesko da moze imati ikakvog uticaja na sam kvalitet filma i kod 99% publike nema nikakav znacaj (ostaje samo puristima i history geekovima da puce usta). Ovo drugo je po mom sudu pomalo i besmisleno, imajuci u vidu da je ep takav kakav je vec ekranizovan ranije i da reditelj, scenarista i producent imaju kreativnu slobodu da predstave temu na nacin kako je oni vide i dozivljavaju. Na stranu sto ta 'velika odstupanja' od izvornog materijala uopste nisu tako dramaticna da bi se zbog toga dizala dreka. Vizuelno je film 10/10, impozantno i danas deluju sekvence bitaka, setovi, kostimi, retki momenti upotrebe cgi-a... Glumci i glumice fizicki besprekorni, bas u kalupu mitskih heroja i heroina. Ovaj prajm Brad Pitt je epitom epskog junaka i polu-boga, u svakom smislu, od fizike preko energije i harizme do drzanja i nastupa. E sad, sam writing je tricky bitch... U kom smislu? Pa, dijalozi su uglavnom odlicni, na momente sjajni. Ima stvarno fenomenalnih razmena, kao primer svakako treba navesti one izmedju Hectora i Parisa na brodu na pocetku filma, izmedju Ahila i Briseide, Hectora i Ahila pre 1na1 borbe, Prijama i Ahila, cak i par kratkih recenica razmenjenih izmedju Ahila i Patrokla. Solidan broj bas jakih one-linera koji deluju bas snazno i sasvim autenticno izgovoreni bas na tom mestu i u tom momentu. Mislim da je dobro uradjena i sama kratka naracija na pocetku i kraju filma. Opet, uz sve to, nesto kao da fali, likovi kao da su sterilni. Ne umem da objasnim bas sasvim, ali bez obzira na to sto ipak imamo arc za svakog od njih, tesko je reci da te pogodi bilo cija sudbina. Mozda razlog lezi u tome sto je pokusano da se sabije svih 10 godina u jedan film, od samog pocetka i onog uvoda sa bitkom protiv Tesalaca, pa nije ostavljeno dovoljno prostora da se veze za likove. Opet, ne mose se reci da film traje kratko i da veciba likova nije imala razvojni put i respektabilan broj minuta na ekranu. Kazem, vrlo je cudno definisati tacno sta fali. Pacing nije egzemplaran, ali je opet ovako kad se pogleda, da kazemo skolski - imamo prvu scenu u kojoj se publici predstavlja ko je Agamemnom i koji su mu ciljevi, a ko Ahil i u kom je on fazonu, sto postavlja kostur za ceo film, baca nas epizodicu sa Spartom i pokazuje koren drugog (personalnog) aspekta sukoba, dolazak u Troju i predstavljanje Prijama kao vladara i oca, naglasavanje dva razlicita pristupa i motivacije za vodjenje rata u prvom razgovoru Ahila i Hectora, dijalozi Patrokla i Ahila koji najavljuju rasplet na suptilan nacin... Kazem, sve je tu, a opet osecas da je mozda ovome trebalo dati minut vise, a onome mozda minut manje... Suma sumarum, mislim da je i ovaj film, odnosno njegove ocene i opsta recepcija kod kritike jedna velika sramota. 56/100 je toliko bedno i neshvatljivo. Narocito sa vremenskim otklonom, kada se vidi kvalitet prosecnog filma u ovom milenijumu (striktno o blokbasterima i da ne govorimo). Naravno, zbog tematike meni licno ostaje veliki zal sto film nije bio jos mocniji i bolji jer je svakako mogao biti.

Jedino sto se moze kada se porede igraci radi rangiranja jeste da se analizira ono sto jesu ucinili/odigrali u karijeri. Slazem se da mozda nije sasvim fer prema Drazenu i slicnim primerima preranih prekida karijera zbog ovog ili onog razloga, ali to je prosto jedini materijal koji imamo. Mogu ja da kazem da bi Francis bio goat PG da nije upoznao krek, i mozda bih bio u pravu, ali to je prosto samo projekcija i puka pretpostavka. Isto je i sa bilo kojim sjajnim igracem koga su unakazile povrede, poput recimo Roya iitd.. Imamo to sto imamo i poredimo karijere takve kakve su. Mislim kako bilo ko od nas moze da zna da li bi Bron bio ovako dobar u MJ-ovo vreme ili MJ u njegovo. Opet su to sve neke pretpostavke i ubedjenja i ne moraju imati nikakve veze sa objektivnom istinom.

Onda to objasnjava dosta elouel

Da dobijemo sve do kraja stoka razlike i uzmemo trofeo, who tf cares. Tamo gde je trebalo posisali smo fat one. A s obzirom na to da se kenja na sudjenje i ligu i nase drzanje prethodnih godina, zasto je uopste i igramo? To je pravo pitanje. Sad smo svuda donji, pa kao moze sad i ta domacica...

To jeste puno dublji problem. Ljudi ne zive autenticno svoje zivote, nego ih zive kroz percepciju drugih o sebi. Otud je sav fokus na tome da te drugi dozive na odredjeni nacin, a ne da zapravo ti sam iskusis i prozivis nesto sto ce ti generisati pravo, da tako kazem hemijsko zadovoljstvo. Ti zapravo pravis od sebe nekakavog avatara koga zelis da aploudujes u tudje glave. Da li ljudi u tom slucaju zaista mogu da dozive pravi osecaj srece i zadovoljstva, samo od razmisljanja, pretpostavke i/ili nekog fidbeka kako ih to, zaboga vide drugi - pricaju li o njima, mastaju li o njima u karnalnom smislu, zavide li im, zele li da budu na njihovom mestu...? Je li to stvarno dovoljno za lucenje hormona srece? Moguce da i jeste, sto bi rekla Kim Kardashian I'm not, like, an expert. Mada se meni cini da zapravo nije, jer su ljudi svuda oko mene rekao bih nikad nesrecniji. A kod velike vecine njih su cekirani svi ti boksovi... Ako ti na koncertu nekog izvodjaca ili dj setu ne ispustis telefon iz ruke, ti si dakle prakticno novinar-snimatelj samo bez akreditacije i platio si ulaz da bi zapravo bio hronicar i reporter sa dogadjaja, da gledas kako se desava neki drugim ljudima oko tebe. Mislim da danas ljudi u najvecoj meri zapravo ne znaju, ne umeju da uzivaju. Uglavnom je to usiljena, pozerska prica gde je sustinski ozbiljan izazov da sami sebe ubede da je tako, pa onda ovi postovi po mrezama i lajkovi i fejk komenatri dodju kao reassurance.

Nije niko nista formalno predao, ali prosto bukvalno vec mesecima nikoga nije briga ni za sta. Ako je bio problem da se nadje motiv za ABA, kako ce tek za KLS koja je presmesno takmicenje i za koje se ni ja sam verovatno ne bih iscimao. U tom kontekstu je nekakvo analiziranje nase igre sasvim bespredmetno. To ne vazi samo sada za nas, uvek je to slucaj kada ekipa kvituje. Tada price o mecapovima, akcijama, strategiji vise nemaju nikakvog smisla.

Duvajte ga svi

KA BOOM Ali da vidimo sta su nam Nadrealisti dalje pripremili