Nek grmi jako

Mnogi od nas imaju stav o Brankici S, ali ovo što se neke javne ličnosti sad stavljaju u dve kolone po mrežama komentarišući njen poslednji uradak, jeste upravo ono što Aleksandar V. želi i ono što nam radi otkad nas je osedlao, a zatim i zajahao. Zato su studenti u pravu kada ne žele takve podele na svojim binama... Jer u protestima nema dve, tri ili sedam kolona... Ima samo - jedna.

U svetlu ovih poslednjih hapšenja, pitam se kako su današnji saradnici vlastodršca manje inteligentni od onih koji su u doba Miloša Obrenovića krenuli da ga ograničavaju, što je dovelo i do Sretenjskog ustava koji smo proslavili u Kragujevcu. Jer, tu je određena analogija i više nego jasna: svi oni koji su, naime, bili pod skutom Miloša Obrenovića, stekli su sve što imaju, i pozicije u društvu i bogatstvo, samo zahvaljujući njemu, kao što je to slučaj i sa ovim današnjim člankoliscima. Međutim, ti mahom neuki ljudi u doba Miloša su shvatali da je ograničavanje vlasti onoga ko ih je i postavio na funckije jedini zakonski zalog da im se neće ništa nažao desiti, odnosno da neće, zbog raspoloženja ili neke personalne kombinatorike vladara, ostati i bez bogatstva, a i bez života, što se neretko dešavalo. I zato su ga prvo ograničili ustavom, a zatim mu i oduzeli vlast, kako bi svoju kožu ostavili netaknutom... Ove današnje sluge vladara, s druge strane, pokazuju prilično suićušan nivo socijalne inteligencije u poređenju sa onim rukovodiocima iz Miloševe Srbije, pa i kad vide kako im stranačke kolege idu u zatvore i bivaju smenjivane sa funkcije uz porugu, poput Neše iz Beograda, ne čine ništa kako bi odstranili mogućnost da i oni sami dobiju nakit u vidu lisica na rukama, kao što je juče zakićen onaj iz pečenjare... Da li oni zaista misle da će im položaji i bogastvo ostati doveka? Ili već danas kuju planove kako će koliko sutra od njih biti neki novi knez Mileta Radojković?

Sticajem okolnosti znam za odluku jedne stranke, uopšte nije ni bitno koja je to stranka, koja je rukovodstvu i članstvu savetovala da se pridruže prostestima kao građani, bez stranačkih obeležja, a da kao građani idu i po manjim mestima, gde će sa poljiprivrednicima, prosvetarima i svakom drugom grupom koja je u protestu imati, opet nestranački, različite vidove komunikacije sa meštanima. Takođe, ta stranka je za prazne klupe u parlamentu i neće prisustvovati sednicama... Međutim, neprisustvovanje sednicima, sa čime se inače slažem, ne mora da bude jedini čin opozicionih poslaničkih klubova, već oni mogu, neki bi rekli i moraju, da svakodnevno na svom radnom mestu razgovaraju sa građanima, što je potpuno u skladu sa zakonom i niko ne sme da im zabrani takvu delatnost. Oni, dakle, mogu u parlamentu da primaju i advokate, i nastavnike, i poljoprivrednike, i radnike u kulturi i sve druge cehove koji su trenutno na ulicama... A da pri tome ne moraju da prisustvuju sednicama niti sastancima odbora, jer bi tako zaista samo održali lažnu sliku da zakonodavna grana vlasti ovde zaista postoji.

Do pre pojave studentnih protesta, vrteli smo se besomučno u začaranom krugu, privezanom Gordijevim čvorom, zbog nekoliko krunskih neistina koje su podvlačile nečiju snagu i nečiju slabost. Jedna od tih neistina, propagandnih izmišljotina i budalaština koje ne viđamo samo na našem medijskom nebu, odnosi se na ideju po kojoj ova vlast vlada zahvaljujući većinskoj volji naroda. Što je, naravno, čista laž, budući da ta vlast na izborima ima podršku tek četvrtine od upisanih u birački spisak. Dakle, ako na izbore izađe oko 50 odsto upisanih, a vlast sa sve koalicionim partnerima dobije pola od toga - koliko je to zapravo prave podrške. Ali studenti su, osim neverovatne demonstracije nečije nenadležnosti, prikazali kako u realnim okvirima i životu izgleda neka podrška, tako što su privukli stanovnike svakog sela, naselja ili grada kojim su prošli, da ih dočekaju kao spas poslat s neba. Mi, zapravo, sada imamo jasnu sliku koliko je zaista šuplja i bespredmetna propaganda o tome da vlast ima većinsku podršku . I to sada može da vidi svako ko ima oči. A put povratka poverenja u vlastiti vid, umesto poverenja u ono što nudi propagandna mašinerija, kraći je nego što to mnogi misle. Kad progledaš - progledao si. I onda nema nazad.

Mnogi od nas nisu ni svesni koliko smo zaista blizu da se ovaj sumporni balon, u kome živimo, raspukne kao mehur od sapunice. Mlađi verovatno ne znaju, ali pre 5. oktobra 2000. godine desilo se nekoliko slučajeva koji su ukazivali kakav će biti ishod tadašnjih protesta... Najvažniji slučaj svakako je bio štrajk rudara iz Kolubare, koji je započeo krajem septembra i ugrozio energetski sistem zemlje jer se u Kolubari proizvodila električna energija za veliki deo Srbije. Sećam se tih dana, kao i pokušaja vojske i policije da uguše štrajk, te izjava rukovodstva Sindikata površinskih kopova, koji su govorili da su im vlasti tada nudile čak i vile na Dedinju, samo da RTS snimi bager kako radi. A štrajkom je, ispred Dosa, koordinisao jedan lik koji se često pominje na drugom topiku ovog foruma, nosi naočare i ima titulu doktora nauka. Narednih dana, štrajku su se pridružili ljudi iz čitave Srbije. I zemlja je potpuno stala... Imajući u vidu kako deluju te lančane reakcije i na proteste i na vlast, da li postoji neko ko može da se zakune da je takav scenario danas - nemoguć. I da li može bilo ko da se zakune da bi aktuelna vlast, svesna kraja Miloševića S, bila spremna da se represijom odupre takvom trendu?

Neki od brojeva koje je objavio Mask odranije su bili poznati nadzornoj službi Uprave za socijalno osiguranje (SSA), koja je objavila reviziju u julu 2023. godine i pokazala da se u bazi podataka nalazi 18,9 miliona ljudi koji su navedeni kao stariji od 100 godina, ali ne i mrtvi. Prema Birou za popis stanovništva, samo 86.000 ljudi su u to vreme živeli u SAD kao stogodišnjaci (https://nypost.com/2025/02/17/us-news/elon-musk-cries-fraud-on-20-million-in-social-security-database-over-age-100/). Ista kancelarija generalnog inspektora je u reviziji iz marta 2015. otkrila da je 6,5 miliona ljudi sa brojevima socijalnog osiguranja, ali bez podataka o smrti, bilo starije od 112 godina — uprkos tome što je tada samo 35 ljudi na planeti dostiglo tu zrelu starost. To, dakle, nisu neke Maskove tabele, već zvanični izveštaji, pa sve to navodi na zaključak da bi Maskovi brojevi mogli da budu ispravni, budući da su se federalne službe koje se time bave i u prošlosti suočavale sa takvim anomalijama sistema. Iz tog razloga, a ne zbog sira i vojne muzike, potrebna je jasna reakcija u vidu zvaničnih dokumenata koji pobijaju takve tvrdnje, jer ako nema takvog odgovora, sve to će nas podsetiti na onu priču kada tata ostavi pet Mocart kugli na stolu, a ujutru zatekne - nijednu. I pošto zna da on i supruga nisu pojeli te kugle, pita dete: Sine, da li si pojeo Mocart kugle... Dete kaže: nisam tata. Onda tata pita: ako nisi ti, nije mama, a nisam ni ja, ko ih je onda pojeo? A dete kaže: dobro, ja sam... Ali samo jednu...

Naravno, svi sad prvi put vidimo mnoge stvari, od kojih su neke pa, blago rečeno, kao iz Zone sumraka. Nekada sam pokušavao da vizualizujem kako odgovaraju na neka pitanja oni ljudi koji su odgovorni za klasičnu proneveru, poput onih iz Socilajne službe ili likova iz Pentagona, koji godinama unazad ne mogu da prođu finansijske provere. Recimo, ja vama dam milijardu dolara, a vi ste dužni, jer vas zakon na to obavezuje, da u određenom vremenskom periiodu podnesete izveštaj o troškovima. I kad vas pitam: na šta ste potrošili novac, vi kažete - ne znam??!? Čekajte, pa jel to moguće? Ali da ne bismo vizuelizovali kako to izgleda, tu su društvene mreže da nam pokažu pravo stanje stvari... Kao kad ovde često pominjani Džon Sjuart pita osobu zaduženu za troškovnik kud su se izgubile onolike paretine iz Pentagona, a ona odgovara kao montipajtonovski lik: Ovo ne da ne izgleda dobro i ne da ne uliva nikakvo poverenje u institucije koje ne mogu da sastave običan finansijski izveštaj, nego i zaudara na strahovitu prevaru.

Nije mi teško da pomenem opet: da se pomolimo onome čemu se inače molimo, da ti Maskovi brojevi nisu tačni i da ih neko relevantan ospori relevantnim papirima sa pečatom... Jer ako su tačni, to je onda new ball game i gamechanger, kao kad totalitarista zguta spid i pomisli da je - bog. A ne bismo voleli da totalitaristi prepišu tu foru iz US Socijalne službe, budući da bi to značilo da mogu da rade sa svojim narodima šta ih je volja. Zabrinjava me to što se, za sada, čuju samo glasovi tipa - Mask je budala, a još niko ozbiljan nije pokazao dokumentacija koja pobija te objavljene brojeve. kao ni bilo koju stavku koja je prethodno objavljena, poput onih neverovatnih izdataka koe je počinio USAID. Mislim, ako ne postoji 3,5 miliona ljudi starih između 140 i 150 godina koji ostvaruju zakonsko pravo za neki vid socijalne pomoći, zar je to toliko teško dokazati??!? S druge strane, ćutanje može da se protumači kao znak odobravanja, pa ako se niko ne suprotstavi tim Maskovim brojevima sa jasnim i preciznim izveštajem nadležnih struktura, koji nedvosmisleno ukazuje i dokazuje netačnost te Maskove istrage, onda je i to neki vid konkludentne radnje koja, zapravo, govori više od svega.

Jel ste videli ovo, Angelia? Ovo je najneverovatnija stvar koju je iko ikada spoznao kada je reč o finansijama bilo koje države... A tek je početak istrage. Ti brojevi iz dokumenata su čak i neverovatniji od brojeva Socijalne službe, koja ima 60 miliona korisnika više nego što ukupno ima stanovnika SAD??!! I sad zamislite, ako prema podacima iz 2023. godine US populacija iznosi 334,9 miliona, a onih koji su na spisku Socijalne službe ima čak 60 miliona više, to znači da se konstantno uplaćuje neverovatan iznos za nepostojeće osobe. Primera radi, jel znate koliko osoba u SAD su zavedeni kao primaoci nekog vida socijalne pomoći a stari su između 130 i 139 godina? Nešto manje od - 4 miliona. Onih koji imaju između 140 i 150 godina ima - 3,5 miliona. A 879 njih stari su između 200 i 210 godina... I uprava je dobra, jel da? Sistem je super... Pri tome, ako ti lažnjaci i nepostojeći ljudi ispunjavaju uslove za socijalnu pomoć, takođe ispunjavaju uslove i za - poziv na glasanje. E, to je ono baš zastrašujuće... I možemo samo da se pomolimo da neko iz te Socijalne službe izađe sa papirima koji osporavaju ove brojke. Jer ako je to tačno, onda se time otvara playbook za sve vučiće sveta i pokazuje im način na koji se besprimetno godinama pljačka vlastiti narod, kao i kako da najlakše dođu do nepostojećih glasača,

Bil Klinton i Al Gor sa istim rečenicama koje sada koristi DOGE. Ovoga nema u korporativnim medijima, ali tu su, na sreću - društvene mreže. Pa može lepo da se čuje kako borba protiv štetnih finansiranja unutar savezne vlade i agencija nije pala s Marsa, već je nekad to bila agenda i Demokratske stranke.

Gledam na CNN-u panel u koji su inkorporirana pitanja gledalaca, pa neki Robert iz Vašingtona pita: Ako je Tramp toliko strašan, šta ga u ovoj zemlji čini toliko popularnim... Na to Čak Roča, poznati strateg Demokratske stranke (ako neko ne zna ime, to je onaj što izlazi na nastupe sa kaubojskim šeširom), odgovara: Kada sam pristupio stranci, mi smo bili ti koji su se borili za prava radnika i bezbednost na granicama, a sada smo dozvolili da nam Tramp preotme taj narativ i tu praksu. I još je dodao, citiram: Tramp zvuči kao demokrata kada sam ja ušao u Demokratsku stranku. I to je, pogledate li nastupe bivših lidera demokrata, potpuno tačno, jer Tramp zaista govori o stvarima o kojima je Demokratska stranka govorila u poslednjoj deceniji 20. veka, poput čuvanja takozvanih američkih poslova, uklanjanja nepotrebnih izdataka iz saveznog budžeta, transparentnog trošenja novca poreskih obveznika i zakonskog ulaska migracije u zemlju. To, kao i učinak njegovog obraćanja javnosti koji je neumitno efektan, dovodi stratege demokrata u prilično užasavajući položaj, jer ne mogu da kreiraju politiku ako se stranački lideri konstantno hvataju za kraći deo štapa i bore se za nešto što ima dvadesetak posto podrške u javnosti. Zato je Lindi Li, jedan od najvećih stratega Demokratske stranke kada je reč o donacijama, već preskočila kod republikanaca i ostavila svoje dojučerašnje stranačke kolege, a Roča je već zavapio javno, gostujući na CNN-u. I veteran među stratezima Demokratske stranke Džejms Karvil je u više navrata kritikovao ponašanje lidera demokrata i tokom izborne kampanje, a naročito nakon očajnog rezultata i gubitk Bele kuće, Zastupničkog doma i Senata. Neki od tih snimaka okačeni su i na ovom mestu, pa je tako u istom ritmu, recimo, rekao i ovo (izbacujem psovke): Posvetio sam najbolje godine života stranci, da bih sada gledao kako je preuzima gomila - bezveznjaka. Reagujući na izbor novih članova u DNC vrh, Karvel je bio jasan kao dan: Ko su ovi ljudi? Ko je ovaj Hog i ove ostale sekaperse? U redu, ostadosmo zauvek bez muških glasova na izborima... Hvala, momci, skenjali ste nas jer smo to i zaslužili. Pa ako to kažu dugogodišnji stratezi demokrata, ipak biram da verujem više njima nego što verujem u CNN i MSNBC, odnosno medijima koji igraju upravo onako kako ti stranački stratezi sviraju.

Studentski protesti i traju toliko kao fenomen koji je najviše uzdrmao vlast i kao nešto što će se pamtimi dok je sveta i veka, jer možeš da se samo iz mase deklarišeš kao levi, desni, gornji ili donji, ali sa bine - ne. Isto važi i za nacionalnu strukturu, pa i versku. Iako je logično da su učesnici protesta u ogromnoj većini Srbi i pravoslavci, studente ne zanima da li ih podržavaju Srbi, Hrvati, Mađari ili oni koji se izjašnjavaju kao džedaji. isto kao što u tom protestu ne dele po važnosti participaciju vlastitih profeseora ili učešće, recimo, poljoprivrednika. Dok su išli peške do Novog sada i Kragujevca, i kad su se grlili, plakali i ljubili sa onim ljudima što su izašli da ih pozdrave, da li su ih pitali za stranačku pripadnost? Pa zar neko zaista misli da se u tim trenucima postavlja pitanje - a koje si ti nacionalnosti i da li veruješ u Boga? I na taj način su uspeli da kreiraju najveći narodni odgovor na ono čime vlast guši i pritiska isti taj narod, bez obzira kakva je politička orjentacija, nacionalnost i veroispovest onih koji su pod jarmom. Veoma jednostavno.

Svaki početak je težak, pa je tako Hakim Džefris, lider manjine u Zastupničkom domu rekao, upitan kako će se boriti protiv republikanaca, doslovno - what leverage do we have. Naravno, on se naslonio na činjenicu da su demokrate izgubile i Zastupnički dom, i Senat i Belu kuću, a napomenuo je da ni tokom Bajdenove administracije nisu učinili mnogo toga jer nisu imali podršku svojih republikanskih kolega sa kojima dele skupštinske klupe. I na kraju je ispalo da nisu mogli da urade ono što su smatrali da je trebalo ni tokom Bajdenove vladavine, a ni sada kada nemaju Zastupnički dom, Senat i Belu kuću... A kad će onda moći da urade nešto za građane koje predstavljaju i koji su ih izabrali? Ipak, rešenje se pojavilo iznenada, o čemu piše Njujork tajms - grupa milionera i donatora Demokratske stranke osnovala je, naime, The Win Them Back Fund, koji će finansijski pokriti troškove istraživanja načina na koji će neke buduće kampanje stići do radničke klase, kao i plaćati influensere koji bi na društvenim mrežama prenosili poruku manje politički angažovanim strukturama društva, među koje spadaju i oni koje ste pomenuli u svom postu. Čekajte, pa zar to nije isti slučaj kao i tokom kampanje Kamale Haris, koja je neslavno okončana?! I zašto treba plaćati milione za istraživanje na koji način se treba obraćati radničkoj klasi, što je nekada bio zaštitni znak Demokratske stranke? Da li to zapravo znači da demokrate nemaju ideologiju kojom će zadobiti poverenje najvećeg dela društva, pa moraju da kroz The Win Them Back Fund pronađu način kako da se, tako rasterećeni ikakvog ideološkog balasta, obrate radničkoj klasi kroz ankete i fokus grupe, kako bi im ovi rekli šta je zaista borba za prava srednje klase?! Njujork tajms je objavio da je Kamala ojadila Trampa makar u jednoj borbi - u prikupljanju novca za kampanju... I to za, ispostaviće se, čak 800 miliona dolara... Koliko li se fokus grupa može platiti za taj iznos? Pa ako se novcem može kupiti baš sve, nema za demokrate zime. Kupiće im i rešenje problema koji imaju sa radničkom klasom i srednjim staležom... Samo, taj film smo već gledali u novembru 2024. godine. I znamo mu kraj.

Nilsen je objavio februarske rezultate za najveće TV mreže, koji pokazuju da je CNN pretrpeo najveći pad gledanosti, što je nastavak višemesečnog trenda, i to sa gubitkom dvocifrenih procentnih poena i u udarnom terminu i ukupnom danu. Foks Njuz je ponovo završio na prvom mestu po ukupnom broju gledalaca u udarnom terminu i u udarnom demou među svim TV mrežama. MSNBC je u na drugom mestu u udarnom terminu sa prosekom od oko 1,15 miliona gledalaca, što je iz nedelje u nedelju padalo od -3% i -7%, respektivno. Tokom ukupnog dana, MSNBC je u dnevnom proseku imao 657.000 ukupnih gledalaca, što je takođe pad od -5% u poređenju sa prethodnom nedeljom. CNN je u proseku imao 508.000 ukupnih gledalaca u udarnom terminu, održavajući dvocifreni pad od -26% i -29%, respektivno. A to znači da u udarnom terminu više ljudi gleda Cartoon Network i reprize Sunđer Boba Kockalonea, koje idu paralelno sa CNN prajmom, jer su im verovatno interesantniji Patrik i Lignjoslav od prominentnih političara demokratske stranke, CNN voditelja i panelista. Sa druge strane, tokom prajm tajma Foks Njuz je u predmetnom periodu porastao za +50% u ukupnom broju gledalaca, a zabeležili su porast od +50% u ukupnom broju gledalaca tokom čitavog dana. Istovremeno, MSNBC je pao za -13% u ukupnom broju gledalaca u udarnom terminu, a tokom ukupnog dana, ta mreža je pala -22% u ukupnom broju gledalaca. Foks Njuz je zauzeo 14 od 15 prvih mesta u kategoriji najgledanijih informativnih emisija, a The Five je sa 4,792 miliona gledalaca nastavio dominaciju u tom segmentu. Naravno, oni koji gube konstantno, već mesecima pa i godinama, vlastite gledaoce i suočavaju se sa oštrim padom gledanosti, nemaju odgovor zašto im se to dešava. I tu su možda i jedino iskreni, budući da znaju odgovor na to pitanje, verovatno bi promenili svoj odnos prema poslu kako bi barem malo povratili poverenje gledalaca u njihovu delatnost. Džon Stjuart, koji tvrdi da MSNBC zapravo nanosi štetu Demokratskoj stranci, i još po neki glasni liberali i levičari - znaju zbog čega je to tako...I ne libe se da to javno saopšte, ali se njihova stanovišta i dalje ignorišu od sve manjeg i manjeg dela publike koja zilotski pristupa levim i liberalnim korporativnim medijima. Od svega toga, naravno, najviše profitiraju republikanci, koji ne moraju ni prstom da mrdnu u procesu urušavanja ugleda korporativnih medija.... Jer oni sami sebe bukvalno strovaljuju u kanal.

Jedan od mogućih kandidata Demokratske stranke koji se pojavljuje na pojedinim anketama, nastavlja da udara maljem kao Tor: Vidimo da to što Stjuart kaže podržavaju i određeni levičari na mrežama, a onda je ojadio MSNBC tako da je okrenuo Džen Psaki naopačke: Kakav bog...

Još jedan milijarder i nekadašnji demokrata se pridružio Trampovoj administraciji i radiće za DOGE kao bi smanjio troškove vlade. U pitanju je Džo Gebija, suosnivač Airbnb, piše Njujork tajms (https://www.nytimes.com/2025/02/13/us/politics/airbnb-joe-gebbia-musk-doge.html). On je juče ujutru stigao u sedište Kancelarije za upravljanje osobljem u centru Vašingtona, da bi započeo svoj posao. Gebija, prema Forbsu, ima nešto više od 7 milijardi dolara, spada u Klub 500 najbogatijih na svetu i jedan je od velikih donatora Demokratske stranke, koji je finansijski pomagao i podržavao demokratske predsedničke kandidate Hilari Klinton i Džoa Bajdena.

E, ako je vetar, onda je to jasan znak sa neba. Verujući ionako zahvaljuju Svevišnjem što nam je poslao studente, da nas izvuku iz gliba.

Neće Tramp ratovati, već Ukrajina. Zašta će im on uzeti već taksativno navedena prirodna bogatstva na ime vojne i finansijske pomoći. Ali ako mu to zaista pođe za rukom i ako dovede Putina do sloma, svakako zaslužuje makar javnu diskusiju na temu dodavanja njegovog lika na Mont Rašmor.

Čime tačno Tramp može da pripreti Kinorusiji? To je pitanje svih pitanja pre nego što se sedne za bilo kakav sto... On može da preti Hamasu sa Izraelom, odnosno da tuđim udom mlati gloginje, ali kako će zapretiti Kinorusima? Vojno?! Izveštaj Kongresa pokazuje da je to ćorav posao barem dok ne dobije vremena da se naoruža i popuni deficitarne položaje nastale ogromnim rupama u regrutaciji. Tarifama? Pa čak i ovde , dakle na forumu,se te tarife ismevaju kao budalast pokušaj pokazivanja mišića, pa zašto onda pomisliti da bi tarife uplašile i zabrinule Kinorusiju i njihove saveznike iz Briksa?! I kad se se to uzme u obzir, postoji li uopšte logičan prostor unutar pregovora o Ukrajini za nekakvu trgovinu teritorijama, uključujući Grenland, Gazu i Panamu... Zašto bi Kinorusija trgovala na taj način sa Trampom, koji nema aposlutno ništa da im ponudi što već sami ne mogu da uzmu, niti da im pripreti ako se uzme u obzir jedna velika prazna puška kojom bi tada vitlao naokolo.

Srbija danas: A Sremska Mitrovica se potrudila da pokaže svoju lepotu, pre najezde ljudi iz autobusa koji će sutra okupirati taj grad:

Zanimljvo je i to što se najradikalniji delovi Kinorusije već javno pitaju čime je to Amerika uopšte zaslužila mesto za stolom na kome će se pregovarati o završetku agresije zvanične Moskve na Ukrajinu. Oslonac za tu tvrdnju nudi im izveštaj Kongresa o stanju u američkoj vojsci, koji je na ovom mestu, u okviru drugog topika na forumu, već objavljen dva puta u vreme Bajdenove administracije, i kada je prvi put ugledao svetlost dana i kada je načinjena njegova revizija. A u tom izveštaju, između ostalog, stoji da američka mornarica nema dovoljno sredstava i opreme da se suoči sa potencijalnim neprijateljima, pa to što izjavljuje novi ministrar odbrane jeste samo rezime tog kongresnog izveštaja koji je zatekao preuzimajući funkciju. A mornarica ne može da obavlja svoje zadatke jer, kako se decidno navodi, ima protivbrodskih raketa na raspolaganju taman toliko da ih potroši za cirka - sedam dana. Na stranu to što već nekoliko godina svi rodovi vojske ne draftuju ni minimalan broj novih vojnika kako bi se uspostavile njihove osnovne funkcije... I zato ratni jastrebovi unutar Kinorusije zaziru od mogućnosti da se, pod plaštom mirovne konferencije o Ukrajini, napravi neka nova Jalta, gde bi Amerikanci, uprkos evidentnih vojnih i odbrambenih slabosti o kojima nas obaveštavaju američke strukture sistema, mogli da na sto stave, recimo, i pitanje Grenlanda i Paname. Jer, ti isti smatraju da SAD nemaju pravo da trguju teritorijama u trenucima kada mogu da gađaju protivničke brodove raketama samo unutar happy hour promotnivne akcije, i to samo tokom sedam dana. I američke težnje za dogovorom vide kao što i naši studenti posmatraju težnju režima da se o nečemu pregovara, što je u stvari paravan za kupovinu dodatnog vremena kako bi se osnažile neke pozicije, naročito one iz pomenutog izveštaja kongresne komisije.

Tramp predlaže apcigovanje vojnih budžeta iz jednog veoma jednostavnog razloga: SAD jedine na svetu servisiraju dug iznosima koje prevazilaze izdatke za vojsku. A istorija nas uči kako su završavali takvi slučajevi... S tim da Kinorusija nema ama baš nikakav razlog da seče vojne izdatke, što pokazuje i letimičan pogled na njihove finansije. Tako da taj predlog verovatno ide kao pokušaj da se zaslade mirovni pregovori za Ukrajinu, ali će Kinorusija to sigurno odbaciti.

Ako je vojska namerno okrenula zastavu naopačke, što vidimo na fotografiji, onda je reč o njihovoj poruci državi i društvu.

Polako počinje odbrojavanje za javno predstavljanje dokumentacije povodom ubistava Kenedija, MLK i Epštajna... Task grupa je već objavila neki mali snikpik, ali da ne prejudiciramo dok ne bude zvanično. Neki će da se češu po glavi, a neki ćemo jednostavno da uživamo u transparentnosti slučajeva koji su bili pod ledom.

Ide lajv parada Iglsa u Filadelfiji, građani im bace po koje pivo sa trotoara, nije kao u našim gradovima kada studenti dobiju prasetinu, gulaš i slatkiše.