Jump to content

DJ_Vasa

Član foruma
  • Posts

    4,206
  • Joined

  • Days Won

    3

Everything posted by DJ_Vasa

  1. Ko ih šiša? Ima i nas Srbijanaca koji se tako izjašnjavamo. Nisam video ni da pristojnom svetu smeta da neko ima pravo da se naziva kako hoće. Uostalom, tebi niko neće u lice reći da si Kosovar ako to ne voliš, ali evidentno je da će se ta reč koristiti kada se ne komunicira direktno s tobom. Za mnoge ljude su svi sa Kosova naprosto Kosovari, bez obzira na etničku pripadnost. Možda to ne koristimo ovde, ali van foruma govorimo tako. Pa dobro, čuo si bar za svih sedam padeža, što je dobro. Ima jedna knjiga koja se zove Rečnik srpskog jezika. Ima nekoliko odrednica na str. 1236. Besplatno i legalno je dostupna ovde: https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1236/mode/2up To što neka reč ne postoji u jednom jeziku, znači da mu nije potrebna, baš kao ni reč za stanovnika Minhena, Larise, Kečkemeta ili Lozane. Te seljačke jezičke analogije mogu da zvuče dobro u nekoj zadruzi kod Merošine, ali jbg, jezik je takav kakav jeste. Jeste da je ovaj rečnik pisan kada je nacionalistički smrad počeo da zagađuje vazduh, ali čak ni on ne poriče postojanje reči Srbijanac. Ima i neki pesnik po imenu Branko Radičević, neka budala, za njega niko nije čuo, a pisao je ovako: Srbijanče, ognju živi, Ko se tebe još ne divi! Može da se nađe i na internetu, ali ja se sećam pesme još iz škole. Ima čak i novokomponovanih narodnjaka sa istom rečju, kao npr. ovde:
  2. Oni iz uže Srbije. Taj naziv obično smeta velikosrpskoj ekipi. Ne vidim šta je problem sa tim nazivom jer je isto što i Sremac, Moravac, Dalmatinac, Zagorac, Šumadinac, Stižanin, Jadranin ili Mačvanin. Osećam se kao Srbijanac jer geografija je takva kakva jeste.
  3. DJ_Vasa

    Politics UK

    Ispratila je na onaj svet veći broj državnika i značajnih političara, bilo da su dobri, bilo loši. Gledala je kako sa položaja odlaze De Gol, Čerčil, Margaret Tačer, Nikson, Karter (i dalje živ), Regan, Brežnjev, Homeini, Arafat, Golda Meir, Staljin, Hruščov, Brežnjev, Gorbačov, Jeljcin, Truman, Tito, Adenauer, Brant, Kastro, Mubarak, Husein, Mendela, Gandi, Deng Sjaoping, Kenedi, Ajzenhauer i mnogi drugi. Gledala je kako se završava II svetski rat i propada nacizam, Hladni rat, kako se ruši famozni zid u Berlinu, kako propada imperija zla (teritorija čiji je glavni grad Moskva), kako dolazi demokratija u veliki deo Evrope i još mnogo toga. Obeležila je celu jednu epohu. Bila je jedan od svedoka sitorije 20. veka, a već se spominje drugo elizabetansko doba. Rest in peace, Your Majesty.
  4. Jedino što znam je ono što sam čuo od poznanika iz Splita, a to je da smatraju da previše novca odlazi u Zagreb. Ne poznajem dovoljno hrvatsku unutrašnju politiku, pa samo prenosim šta sam čuo.
  5. Hvala za ovo u prethodnom tekstu, a koliko sam čuo (informacija iz treće ruke), svaka republika navodi vodu na svoju vodenicu. Naša verzija bi trebalo da je identična sa onim što govore političari, ali ograđujem se da infomacija nije direktna. Kad to već spominješ, bilo je više verzija tipa X radi Y se gradi, što samo ukazuje na nezadovoljstvo raspodelom. Naravno, primera iz doba samostalnosti ima dosta.
  6. Nisam propustio. Spomenuo sam je u drugom pasusu ali nisam upotrebio tu reč i govorio sam o raspodeli novca, št je suština problema centralizacije. Kao primere sam naveo Hrvatsku i Sloveniju jer se o njima najviše govorilo i pisalo. Primere iz SRJ, SCG i ostalih država nisam spominjao jer smo govorili o periodu SFRJ.
  7. Mislim da je teško odgovoriti na ovo pitanje, osim hipotetički. SFRJ je u teoriji imala mogućnosti da se transformiše kao i Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska i slične zemlje, ali u praksi nije imala dovoljno potencijala za tako nešto. Ante Marković možda jeste imao viziju, ali je uspeo samo da privremeno sredi firme-mastodonte, koje su zapravo sisale krv kroz kredite koji su se vraćali po sistemu 'lako ćemo', koje je izjedala inflacija ili koje su imale povoljan položaj jer su bile zaštićene kao beli medvedi. Doduše, i građani su uspevali da se ogrebu na neki način, ali je kao rezultat toga bila privreda zasnovana na presipanju iz šupljeg u prazno. Ima u filmu Jagode u grlu nekoliko rečenica koje čak i javno govore u prilog tome. Najčuveniji je citat u kome Uške (Aleksandar Berček) kaže da ne mogu da ga plate toliko malo koliko malo on može da radi, ali dodao bih i rečenicu u kojoj Bane kaže da je kupio auto pre poskupljenja (u prevodu, pojela maca pare jer je auto koji vredi npr. 15.000 evra koštao 10.000), što znači da je proizvođač bio u minusu. Uz državnu pomoć, fabrika nije dobila katanac, ali takav način poslovanja nije mogao da se održi na duge staze. Sledeći problem je bio veliki jaz između republika i njihovih ekonomskih interesa. Sloveniji, u kojoj se poslovalo na zdravim osnovama, nije bilo pravo što se novac iz savezne kase bacao na famozne nerazvijene, a ni Hrvatskoj nije bilo pravo da se devize od turizma raspoređuju tako da im ostaje malo. Tu su obe republike bile u pravu. Ovo se kasnije videlo i u slučaju državne zajednice sa Crnom Gorom, i to još u doba velike 'ljubavi'. Građani CG su mogli da kupuju automobile iz inostranstva bez carine, pa je i ovde bilo dosta vozila registrovanih na CG. S druge strane, Srbija je štitila neradnike u Zastavi velikim carinama, pa su građani Srbije morali da voze ili njihove kante ili da muljaju sa CG tablicama. CG je još odavno uvela nemačku marku i prešla na evro, dok je Srbija ostala na kljakavom dinaru. Da se vratimo na SFRJ - novac koji je išao u saveznu kasu nije bio raspoređivan kako treba, što jeste i jedan od okidača raspada. Sledeći okidač je bio nacionalizam. Osim problema bacanja novca i različitih viđenja privrede koja su imala republička rukovodstva, pad komunizma je za mnoge značio povampirenje crkotina iz II svetskog rata. Uskrsnuće četničke šubare je rezultiralo i uskrsnućem famoznog 'U' na čelu, tako da se prelivanje jedne septičke jame gasilo prelivanjem druge. Nažalost, Pandorinu kutiju je otvorio Milošević, koji je počeo bojkotom slovenačkih frižidera i skija, počeo da se bavi 'bečkim konjušarima', istovremeno je napravio aparthejd nad sopstvenim građanima na Kosovu (baš kada se originalni aparthejd gasio), a nastavio je zapišavanjem teritorija po celoj zemlji. Kao i u fizici, akcija je stvorila reakciju, koja nije bila ni najmanje prijatna. Ukoliko bih se vratio na postavljena pitanja, SFRJ je mogla da se sačuva da je bilo nekog reformističkog nastojanja koje bi bilo najbliže onome što je predlagala Slovenija. Famozni Titovi dugovi su samo floskule koje dolaze od prodavaca magle bliskih režimu ili koji su njegov deo. Ukoliko do sada nije plaćen dug koji je uzet da bi se nešto kupilo još dok je Tito bio živ, za to je kriv onaj koji je potpisao garanciju, tj. država naslednica koja ne servisira svoje dugove, kao i firma koja je prodata u bescenje, namerno upropašćena ili je propala sticajem nekih drugih okolnosti. Da raspad nije bio onakav kakav jeste, dugovi bi bili vraćeni na vreme. Nije čak ni cela privreda bila nezdrava. Firme sa prevelikim brojem zaposlenih su bile balast, ali znam podatak da je npr Aviogenex prevezao milion i kusur putnika 1989. ili 1990. Ne znam kakva je situacija bila u Aviogenexu, ali oni su se bavili isključivo čarterima i ti putnici su uglavnom bili stranci koji su ostavljali devize u Jugoslaviji. JAT je u godini jubileja (1987.) imao flotu od 36 aviona, od čega četiri DC-10 (širokotrupni interkontinentalni), mada mislim da je tada imao i B707 koji je mogao da dobaci preko okeana. Popunjenost aviona je bila sasvim pristojna. Opet, ni ovde ne govorim o tome kako je poslovao JAT, već da je bilo putnika. Primera ima još, ali ovi su mi najpoznatiji. Uprkos loše vođenoj priredi, društvo je bilo manje-više civilizovano i u mnogim aspektima progresivnije od ovog današnjeg. Možda zvuči paradoksalno, ali tako je. Ludaci tipa SPC-FSB, katolibani i islamski fundamentalisti su bili potpuno marginalna pojava, a religije se nisu ni za šta pitale, kako i treba da bude u sekularnoj državi. Za vreme epidemije variole nije bilo zezanja oko vakcinacije, dok se pola veka kasnije ispredaju priče o tome kako se u vakcinama nalaze čipovi Bila GejCa ili kako nas avioni 'prskaju' nekim otrovima. Kao neko ko je rođen na Novom Beogradu i imao prilike da sa terase gleda avione koji poleću, sleću ili nadleću, famozne tragove iza aviona sam u detinjstvu nazivao 'avion koji piše'. Komšija pilot mi je objasnio zbog čega se iz aviona koji leti na 10 km visine vidi trag, što sam kasnije učio i u školi, ali oni koji su bežali iz škole misle da je to nekakvo 'prskanje'. Nekada su ljude koji kažu da mrze X-ove (upisati narod po želji) smatrali ludacima, idiotima, bolesnicima i stavljali ih iza rešetaka ako laju, a danas takvi oblici života smrde u našem okruženju i dišu naš vazduh. Nekadašnja država je podsticala multikulturalnost, pa je na novčanicama pisalo npr. 100 dinara, 100 динара, 100 dinarjev i 100 динари, a danas autoput u Srbiji ima samo natpis ПУТАРИНА dok se u komšiluku lome ćirilične table. Nekada su ministri-partijski pajtosi govorili da na Kosovu žive Albanci, a današnji ministri kažu da su u pitanju Š*ptari. Nekada se od Vardara do Triglava putovalo samo sa ličnom kartom, koju niko nije ni tražio, a onaj ko danas hoće na isto putešestvije, plus ostale glavne gradove republika, moraće da pokazuje ličnu kartu ili pasoš više puta. Neki u Evropi su shvatili da pasoš nije potreban od Portugala do Grčke, a neki su to odavno imali, pa izgubili.
  8. Ako pitaš za standard, on je krenuo uzlaznom linijom krajem osamdesetih. Paralelno sa porastom standarda je krenuo i pad države jer je Milošević hteo da pravi Veliku Srbiju pod sovjetskim/ruskim uticajem, a birokratska ekipa nije shvatala da se standard ne može održavati presipanjem iz šupljeg u prazno. Odgovor na pitanje da li se danas u Srbiji živi bolje nego u YU je nešto kompleksnije prirode, tj. da li govorimo samo o kupovnoj moći ili gledamo i druge parametre. Danas je npr. lakše kupiti televizor, frižider, mašinu za veš, kompjuter i mnoge druge proizvode jer su im cene niže nego ranije. Za kupovinu svega navedenog su se često uzimali krediti, najčešće ukoliko je roba domaće proizvodnje, a strana roba je generalno koštala više. Na odmor u inostranstvo se generalno manje putovalo jer su sam boravak i vanpansionska potrošnja bili relativno skupi, a isto to u zemlji je bilo bliže domaćem standardu. Izuzetak je bilo kampovanje u Grčkoj ili najam apartmana, ali to je druga priča. Iako su mnogi i na ovoj temi govorili o tome kako su se kupovali automobili čak i kada se radio manje plaćen posao, evidentno je da ih sada ima više po glavi stanovnika i da je saobraćaj postao gušći svuda. Standard je zavisio i od mesta u kome živiš i od posla. Svakako da je radnik u fabrici imao manju platu od npr. pilota u JAT-u ili nekog službenika u Genexu, mada to postoji i danas kod uporedivih poslova. Iako su danas mnogi proizvodi i usluge mnogo dostupniji jer su pojeftinili svuda, život u to doba je podrazumevao manje stresa, više druženja, veću sigurnost pojedinca i zdraviju atmosferu. Iako nije sporno da su oni 'odozgo' i tada 'kraduckali', bilo je mnogo manje kriminala usmerenog ka pojedincu. Bilo je nezamislivo da neka poznata ličnost ili njeno mladunče zgazi čoveka na pešačkom prelazu i da se izvuče bez posledica. Kao primer mogu da navedem glumca Jovana Janićijevića (Burduša), koji je negde početkom sedamdesetih izazvao neku saobraćajku sa smrtnim ishodom i proveo godinu dana u zatvoru. Roditelji su bolje vaspitavali decu i od njih nisu pravili razmažene nesposobnjakoviće, a socijalne razlike su se mnogo manje videle. Imao sam lično prilike da gledam kako se u mom okruženju najnormalnije druže dete pilota, dete radnika u DMB-u, IMT-u, republičkih funkcionera i sličnih. Nije bilo zezanja po pitanju jeftinijih patika ili jakne, a sećam se da su mi roditelji pričali da je na roditeljskom sastanku razredna počela da se maltene izvinjava nekom budžovanu zaduženom za obrazovanje što mu je sin popustio, na šta je ovaj odgovorio: „Neka dobije ocene koje zasluži, a to će ga podstaći da zagreje stolicu.” I ti budžovani/piloti nisu vozikali decu u školu 200-300 metara, već su im deca, kao i sva ostala pešačila nekoliko minuta do škole. Bilo je definitivno manje stresa i nervoze, a ljudi su bili prijatniji. Nasilja je takođe bilo neuporedivo manje. Evidentno je da je tada bilo i više brige za civilizacijska dostignuća, pa se više cenilo znanje, radilo se na obrazovanju koliko god je bilo moguće, a najgori trash u mainstream medijima su bili Lepa Brena ili Šaban Šaulić, koji su u odnosu na ove današnje kao Pavaroti ili Mocart. Kulturna scena je bila veoma pristojna, a najviše kvalitetnih knjiga i prevoda se pojavilo upravo tada. Glavni uzori u gotovo svemu su dolazili sa Zapada, a ne iz azijskih diktatura. Koliko god da ne pratim sport, bilo je mnogo zdravije kada su uzori bili Vlade Divac, Dražen Petrović, Bojan Križaj, Darko Pančev ili Safet Sušić nego majmun sa tetoviranom Dražom, ex-vaterpolista, tj. novopečeni gradonačelnik-buzdovan i slični. Kao simbol civilizovanosti bih naveo i jedno peckanje među fudbalskim navijačima, a moni koji se razumeju u sport će me dopuniti: sećam se da je bila neka utakmica u Zagrebu, valjda Zvezda i Dinamo, na kojoj su beogradski navijači zezali zagrebačke pevajući: „Mi imamo McDonald's, a gde je vaš?” Naravno, nije ovde poenta u tome kakva je ponuda dotičnog restorana, već u tome što je američki lanac brze hrane bio simbol napretka. Isti taj restoran su desetak godina kasnije demolirali njihovi mladunci, a i danas doživljavaju orgazme kada se zatvori neki Mek kod nas ili u inostranstvu.
  9. Zar mu nije otac Nišlija? Tako bar kaže Vikipedija. Ako je navod tačan, onda jeste, baš kao što i ja osećam Aleksinac kao nešto svoje jer mi je deda odande. A koštaćeš ti one iz PIO, vidim ja
  10. Eh, onaj tvoj zemljak Dejan Petković je dobio nadimak Rambo, ali mi se čini da si ga malo više zaslužio od njega. Što rekoše u Ko to tamo peva: Ako pitaš dokle, mislim da ćeš imati prilike da zezaš najmlađe učesnike foruma kada budu otišli u penziju Meni ostao nedosanjani san. Razmišljao sam o kupovini banana-sedišta, blatobrana i amortizera pa da nešto budžim, ali ostalo je na tome. Ionako su mi najbolji drugari sa kojima sam vozio bicikl imali klasične modele, pa mi je bilo glupo da odskačem od njih. Ironijom slučaja, ta dva drugara su posle osnovne čak i trenirali biciklizam, ali danas ne voze, dok ja i dalje krstarim na dva točka kada mi obaveze dozvole. Mogu i da se pohvalim da imam jednog matorca od 30 godina, stari MTB, a ni pod razno ga ne stavljam u zajedničke prostorije kako ga ne bi ukrali ili oštetili jer za mene ima sentimentalnu vrednost, a ja se trudim da ga mazim i pazim.
  11. Imao sam baš takav poni, gotovo identičan. Sećam se da je korpa bila zavarena, zadnji blatobran je bio u boji bicikla, a prednji far nešto deblji. Lično sam birao bicikl kada sam pošao u prvi razred i nije bilo srećnijeg klinca od mene kad smo ga doterali iz robne kuće. Uh, ovo zaista izgleda užasno. Sreća da ste svi izašli bez posledica, neka ste živi i zdravi.
  12. Naci-svinje su danas nacrtale mural Putlerovoj profuknjači Darji Duginoj: Zavetnici nacrtali mural posvećen Darji Duginoj u centru Beograda Da li to znači da svako od nas može da crta šta hoće i gde god hoće? Ako je odgovor potvrdan, kada bih znao da crtam, vrlo rado bih nacrtao Putlera sa hitlerovskim brčićima, samo ne znam da li bi me zaustavile čike u plavom.
  13. Upravo o tome i pričam, tj. o reakciji javnosti. To što kažeš za Lučane je sasvim tačno i potpuno si u pravu. Dok društvo ne stigmatizuje neke stvari, neće ih ni država sprečavati. Što se tiče kosovskog pravosuđa, ne verujem da se mnogo razlikuje od pravosuđa ostalih balkanskih vukojebina. Edit: To što poštujem reakciju kosovske javnosti ne znači da Kosovo ne smatram balkanskom vukojebinom.
  14. „Lažna država” Kosovo: Silovanje devojčice u Prištini pokrenulo protest, najavljena radikalizacija „Prava država” Srbija: Skup podrške Jutki u Brusu Mislim da je ovde svaki komentar izlišan. Zaključak može doneti svako.
  15. Ja sam lepo napisao ispravku sopstvene izjave i podržao takav stav, ali pošto je nisi pročitala, malo kasniš. Baš kao i sa istupanjem iz članstva u Z-verima.
  16. A kome je bitno da li je JK u dobrim odnosima sa Cecom, Arkanovim mladuncem, da li je pevala na kobasicijadi, roštiljijadi ili pasuljijadi, da li jede meso, povrće ili nešto treće? Za razgovor o Prajdu je bitno da već godinama ima hrabrosti da ih podrži, a što se tiče njenog lika i dela, ima deo foruma koji se bavi muzikom, pa tamo može lepo da se piše i o njenoj šminki, ljubavnim avanturama, kako je ukomponovala haljinu i torbu ili kad je pila kafu sa Lepom Brenom.
  17. Ako je tako, onda priznajem grešku, mada mi se ne sviđa ova vest: Obradović: Ako MUP ne zabrani Evroprajd, porodična šetnja 100.000 ljudi Ako će izgubiti toliko glasova zato što se zalažu za nešto civilizacijski, onda ne treba ni da postoje.
  18. Malo je veći problem što opoziciJonari, i to oni koji se proglašavaju proevropskim, ćute i ništa ne rade. Umesto da pozovu članstvo i simpatizere da izađu i kažu hajde da pokažemo AV-u da svako može da se slobodno okuplja i da traži svoje pravo, da podržimo svoje sugrađane i da nam je mesto u civilizaciji, oni ćute kao poslednja fukara. Njima je posao da budu korektivni faktor, da pokažu kako se bolje može raditi, ali im se opoziciJona aktivnost uglavnom svodi na kmečanje. A posle im je đavo kriv što ljudi ne izlaze na birališta.
  19. To je druga strana medalje. Nije sporno da ga opozicija ugrožava, a u opoziciju spadaju i mnogi podržavaoci Z-likovaca. Mislim da će sledeća stranica političkog pluralizma biti dosta šizofrena jer nijedna normalna opcija u ovom trenutku nema mogućnost da dobije većinsku podršku, tako da će se kada padne SNS samo promeniti njuške, ali ne i politika. Opet će biti klackalice između istoka i zapada, osim ako se ne nađe neko ko će ovaj provizorijum naterati u EU i NATO i ko će potražiti podršku sa zapada da se KGB/FSB konačno šutne tamo gde sunce ne sija.
  20. Ja bih pre prekao da se usr'o za rejting, koji polako opada. Ovi što su stvarno protiv prajda u smislu da bi mu to debelo zamerili i lično mlatili učesnike su debela manjina, nešto huligana i ludaka koji su vidljivi jer su glasni, ali ta se marva ne pita mnogo. Veći mu je problem što ga pritiskaju i sa zapada i sa istoka, rejting se polako topi, a kad dođe hladna zima bez mnogo struje, onda bi mnogima moglo pasti na pamet da se malo ogreju na ulici. Beograd već ima kakvu-takvu opoziciju u gradskoj skupštini, a ukoliko uključe mozak, mogli bi da polako počnu da ga ruše. Mogli bi da pozovu birače da bar simbolički podrže Pride 2022, a kad dođe zima i ne bude struje, mogli bi da pozovu birače da se malo prošetaju kako bi se zagrejali. Samo da uključe mozak...
  21. Vučić: Evroprajd neće biti održan i promene te odluke neće biti Ovaj opet menja mišljenje. Baš me zanima kada će se ponovo 'predomisliti'.
  22. Indonezija: Indija: Saudijska Arabija: Srbija:
  23. Mislim da nije ni jedno ni drugo, već da FSB zamazuje oči jeftinom predstavom. Ovde se čak ni ne primećuje neki veliki broj, već samo koliko su kučići glasno lajali. Ako odeš u običnu kafanu, nećeš primetiti goste koji mirno jedu i piju, već onoga ko se dere i urla. Isto važi i za ovu bulumentu. Oni su samo glasno lajali, mediji su uradili svoje, ali to je relativno mali broj: nekoliko popova-lopova, nekoliko onih što primaju platu iz Kremlja, poneki minor celebrity kao što je ona doktorska fukara, i nešto marve koja je za litanje saznala preko FB, Instagrama i sličnih sranja. Mislim da je veće nezadovoljstvo izazvalo obavezno vezivanje pojasa u automobilu nego Pride, ali i ti što neće da se vezuju nisu izašli na ulicu da luduju već su kmečali u svoja četiri zida, po kafanama ili po fejZbucima, pa zato nisu ni bili primećeni. Mnogo je opasniji ruSSki uticaj u politici, a beslovesna marva na ulicama je samo marva koju dobar čobanin može močugom da lako utera u tor. Ti se ionako ni za šta ne pitaju, osim eventualno za to koje pivo se bolje cevči ispred podruma pića ili da li će doručkovati parizer ovog ili onog proizvođača.
  24. Ne znam koliko sam upućen, ali koliko sam ranije čitao i zaključio, finansije stižu iz Kremlja. Z-žgadija je ovde dosta jaka i finansira razne organizacije čije ćemo ime letimično pročitati kada se organizuju razni protesti, iako su to zapravo udruženja građana koja na papiru imaju 4-5 članova, bilo da su u pitanju NVO koje se formalno bave očuvanjem porodice, tradicije, udruženja bajkera i slično. Mislim da je i okupljanje te gomile neandertalaca samo pokazna vežba pre formiranja vlade kako bi se znalo ko mora da se pita za neke aspekte politike. Nije uzalud Dačić na ozbiljnim položajima u više vlada, niti je Vulinova stranka ozbiljan faktor, ali dobili su do sada ozbiljna ministarstva da bi obezbedili ruSSki uticaj u vladi. I SPC je dosta dobro povezana sa ruSSkim kolegama kako bi njihov uticaj bio jači od grčkog. Nije onima iz Kremlja toliko stalo da se ne održi Pride samo zato što to dolazi sa mrskog i neprijateljskog Zapada, već da se pokaže ko je pravi gazda. Kremlj za svoje prljave ciljeve koristi političare, popove, one što se prodaju za evre (neće bratsku rublju, majku im imperijalističku) i nešto mentalno bolesne i neobrazovane marve (oni što idu da litaju).
×
×
  • Create New...