DJ_Vasa

Upravo tako. Retorika je nov predmet, a sadrži ono što se na engleskom zove argumentativni esej. Može se pisati na dva načina, tj. da se stave i pozitivne i negativne osobine nečega i da se na osnovu toga izvede zaključak, ali se može formulisati i tako da se zastupa jedno stanovište tako da pisac ponekad postaje đavolji advokat. Njegova izjava uopšte ne čudi. Čak se i na i N1, koji svakodnevno piše protiv kopanja litijuma, u mnogim prilozima vide izjave tipa 'nećemo biti kolonija Zapada', parole protiv tog istog Zapada, 'šta nam Zapad radi', kafanske parole koje sve to povezuju sa Prvim svetskim ratom, plus gomila jeftinog srbovanja. Odličan primer za ono što sam upraov napisao. Koliko god ovo bio glup potez zadrigle briselske birokratije, to važi i za SAD, UK, Kanadu i sve ostale zemlje van Šengena. Tako je, evo šta zli Zapad radi: Na slikama su deponija kod Dimitrovgrada, ispod Pančevačkog mosta i na Dunavu (Zemun). Mora biti da je taj zli Zapad poslao agente da bacaju đubre po rekama.

Mislim da bi najjednostavnije bilo da pitaš direktno moderaciju Politike ukoliko si mislio na njegove političke stavove.

Pa šta se može, došla mečka po svoje. Naravno, neće pripravnik imati platu koja mu omogućava da odmah merka automobil u salonu, stan u krugu dvojke ili letovanje na Maldivima, ali ni tako malu da već polovinom meseca mora da doručkuje prazne kifle kako bi preživeo. Prijatelj koji ima firmu je to na vreme shvatio i nema problema sa radnom snagom, što je ugradio u cene usluga. Mislim da su to shvatile i neke pekare. Još pre 2-3 godine sam video oglas na pekari u kraju koja je za mesto prodavca nudila platu za nekoliko hiljada višu od nastavnika u obližnoj školi, uz napomenu da su uslovi u skladu sa zakonom (prijava, odmor, staž itd.). Nedavno sam u razgovoru čuo i jednog preduzimača koji renovira stanove, a koji se žalio da ne može da nacrta nekim mušterijama da svakog dobrog majstora mora da pošteno plati ukoliko želi da posao bude odrađen kvalitetno i blagovremeno, osim ako ne želi da mu po stanu vršlja neki priučeni tupadžija.

Možda zato što time dokazuju da su kreteni, mada je to pitanje za one koji ih angažuju.

Zbog svega ovoga se smatram srećnim što radim sam za sebe, što mogu da biram i klijente i što ne moram da slušam ta korporativna sranja. Nedavno mi je kmečala prijateljica i koleginica iz struke kako mladi prvo pitaju za pare i uslove i kako ne može da nađe nikoga ko bi radio, uz dodatak da im još na fakultetu usađuju u mozak da upravo o tome treba da se raspitaju pre prihvatanja posla, na šta sam joj odgovorio da su klinci u pravu, da bih profesore koji su ih tako učili poljubio ruku i da bi i sama trebalo da shvati da se odabir posla zasniva na ceni stararine i ceni prosečne kese u Maxiju.

Slobodno mi onda obojica recite da sam glup k'o tocilo, ali zaista ne razumem problem. Pisao si da postoje bezbednosne procene KFOR-a, ali ako potencijalni terorista hoće da uradi ono što je zamislio, onda može da pređe tih nekoliko stotina metara dalje, da stavi ručne bombe u kesu sa burekom i tako to. Da li je u pitanju patkometrija koju spominje Đorđe ili nešto drugo?

Čekaj, pa zar ne postoji neki obilazni put koji se može preći automobilom?

Zato i kukaju što nemaju dovoljno zaposlenih. Za mnoge proizvode su nabili cene kao da prodaju nosorogovo mleko, iako se po inostranstvu ali i manjim domaćim prodavnicama mogu kupiti jeftinije, što znači da ima mesta i za plate, uveli brze kase, al' jbg, neće da plate da im neko radi. Mogu da budu i dva pismena kupca koji kupuju pivo, a kasirka ima zaduženje da istovremeno prodaje cigarete i novine i ne može da se klonira. Neka lepo odvoje kasu za alkohol, pa neka im traže i krvnu sliku ako hoće.

Pa i Maxi i Tempo su privatne kompanije, ali automatsku kasu prolaziš sa pivom bez ikakve kontrole. Mene lično zabole uvo za pivo, vino, rakiju i ostala sranja, ne pamtim ni kada sam popio poslednje pivo, ali kad moram da čekam dok onaj ispred mene dozove kasirku koja crta nekom nepismenom idiotu da kasa ne prima keš, što je lepo napisano, poserem im se ja na te brze kase. Možda su i ovi iz Deleza alava bagra kao i IDEA, ali bar mogu da kupim nekoliko proizvoda na brzoj kasi brzo, tj. u skladu sa njenim nazivom. Neka utvrđuju identitet alkoholičarima kako hoće, ali nema potrebe da gnjave običan svet koje to ne kupuje.

Mnogi imaju problema sa radnicima. Nedavno sam video na delikatesima u Super Veru da traže radnika za to odeljenje uz platu od 60 hiljada. Za te pare teško da će nekoga naći. Video sam isti oglas na istom odeljenju u još nekom lancu, zaboravio sam tačno kom, ali plata nije bila navedena. Malo sam gledao po internetu i evo šta se traži od kasirke u Amanu: Zaposlenima nudimo: Angažovanje na duži vremenski period (jer niko ne želi da radi taj posao za taj novac, pa nema opasnosti od gubitka radnog mesta) Prijavu od prvog radnog dana (što je inače i propisano zakonom) Dinamično radno okruženje i mogućnost rada pet radnih dana u nedelji (dinamično okruženje = spadanje sa nogu od posla; mogućnost da se radi pet dana je mogućnost, ne i obavezno) Mogućnost razvoja i napredovanja (do zvanja turbo-kasirka ili prodavac na kvadrat) Opis zaduženja: Briga o prijemu, skladištenju, izlaganju, održavanju i razvrstavanju proizvoda (zaboravili su kuvanje kafe) Briga o trajnosti i ispravnosti proizvoda i tačnosti istaknutih cena i njihova primena (pošto imaju dovoljno vremena, mogu da napakuju još neke dužnosti) Rad na kasi (OK, radno mesto je oglašeno kao prodavac/kasir) Redovno čišćenje i održavanje svih površina i robe u prodajnom objektu (može i van objekta, zašto da ne?) Direktno posluživanje i pomoć kupcima pri donošenju odluka ili pronalaženju proizvoda (evo, mene zanima da li je ukusnija pečenica koju pravi Yuhor od one iz Bačke Topole, ali verujem da nisu vidoviti da bi pogodili moj ukus) Ostala zaduženja po nalogu nadređenog (u prevodu, da radi posao za deset ljudi) Naravno, komentari u zagradama su moji. Oglas deluje kao klasična korporativna kenjaža upakovana u jeftine balkanske oblande.

Karticu za popuste daju samo punoletnim osobama, a ovde klincima roditelji i ne otvaraju baš često račune niti daju kartice, iako je to sasvim legalno. Kasirka nije ovlašćena da pregleda lična dokumenta i sve se svodi na ličnu procenu. Tempo i Maxi ne traže verifikaciju kasira kada plaćaš na automatskoj kasi. S druge strane, nikada nisam video klince da kupuju alkohol, a čak ih i retko viđam po prodavnicama bez roditelja. Ako ih i vidim, kupe neku čokoladu, sladoled, sok ili vodu. Danas nema više ni onoga da pošalješ klince po hleb, a o piću i da ne pričam.

Ja sam nedavno otišao u mesaru Yuhor, ali nisam mogao da kupim ono što sam hteo jer je majmun koji tamo radi razgovarao sa svojim pajtašem. Pošto je video da sam se okrenuo i da odlazim, ponudio je da me usluži, ali sam samo rekao da ne želim da ga ometam u razgovoru sa prijateljem. Na vratima sam čuo da je poslovođa krenuo da ga riba, ali ne znam epilog. Deslilo mi se i nešto slično u obližnjem marketu jer je seljančura koja je bila u redu na kasi ispred mene krenula da blebeće sa kasirkom. Pošto me je mrzelo da odlazim u drugu prodavnicu i ponovo čekam u redu zbog 2-3 flaše mineralne vode, izdrao sam se na seljančuru, istresao na pult mineralnu vodu i pitao kasirku hoće li da mi vodu naplati smesta ili da je nosim bez plaćanja. Pre će biti da je u pitanju neotesani primitivac. U mesarama gde kupujem bi na ovo pitanje odgovorili da je u pitanju sremska, čajna, kranjska, roštiljska, svinjska, goveđa ili nešto slično. Eh, a „zaboravili” su da smaknu cene jer im je radna snaga jeftinija, plus što imaju i one automatske kase koje ne traže ’leba, vode niti odmora. Doduše, najgore automatske kase ime IDEA jer ako je ispred tebe neko ko je kupio i obično pivo, mora da se čeka da dođe kasirka kako bi mu dala odobrenje da ga kupi. Nebitno je što čovek plaća karticom ili skenira onu njihovu za popuste. Sreća da Maxi i Tempo to nemaju. Kod ovih kasa je najveći problem kada se pojavi neka budala koja ne ume da čita ogroman natpis da kasa prima samo kartice, pa mora da se čeka na storniranje računa.

Nisu isplativi ni u finansijskom ni u praktičnom smislu. Oba najpoznatija tipa ovog aviona (CL-215 i CL-415) koriste se u malom broju zemalja, ili preciznije u samo 11, a ima 164 primerka u upotrebi, bar ako Njikipedija ne laže. Sve pomenute zemlje imaju izlaze na more ili okeane. Tačno je da može da se puni u rekama i jezerima, ali i tu su ograničeni kapaciteti. Sava i Dunav su praktično jedini pogodni za to, ali ne celim tokom, već tamo gde je ravnica, gde nema sprudova i gde u datom trenutku nema drugih plovila na reci. Obe reke imaju i sprudove, što je opasno i za obična plovila, a kamoli za avione. Kapacitet vode koji nose je nešto preko 6000 litara, što je nekoliko kamiona, s tim da bacanje vode iz aviona nije tako precizno kao kada su u pitanju vatrogasni šmrkovi. Ako je u pitanju navodnjavanje, postoje već poznati načini. Dalje, nije u pitanju pilotska sujeta, već naprosto nedostatak kvalifikovanih pilota, zbog čega domaća aviokompanija mora da iznajmljuje avione u paketu sa posadama, prvenstveno sa pilotima. Onaj ko ima CPL, što je zahtev da bi se dobila dozvola za pilotiranje ovim avionom, tzv. type rating, nije blesav da radi za kikiriki kada CPL + type rating za neki normalan avion donosi mnogo evropskih novčanica. Ukratko, bilo da govorimo o hipotetičkom navodnjavanju, bilo o gašenju požara, nijedna država sa ovakvom geografijom ne bi uzimala ovaj tip aviona. Onih 11 država, tj. zapravo 10 jer EU nije država, ima povoljne geografske faktore.

Beograd je malo drugačiji. Ne računajući aerodrom, ovde se dešava da ne umeju da kažu dobar dan, doviđenja ili molim. U pravu je Dame Time za ljubaznost, s tim da mi se čini da je obližnja IDEA ipak ispod Maxija. Kod njih je odnos prema radu kao u nekoj socrealističkoj firmi, pa na trenutke pomišljam da im niko nije rekao da je Tito umro. Em su lenji, em često ne umeju ni da pozdrave mušteriju ili da otpozdrave. S druge strane, nekoliko puta sam ušao u njihovu prodavnicu i van Beograda i bilo je sve OK. Po svoj prilici su u pitanju kultura i vaspitanje. Ako izuzmemo Lindu, malo ide na živci što se skoro svaki zaposleni obraća mušterijama sa komšija ili komšinice. Verovatno nisu čuli da postoje reči kao što su gospodin ili gospođa. Ne računajući slučajeve kada su u pitanju stalni kupci koji i sami prihvataju takvo obraćanje, više deluju kao seoska pijaca, s tim da su na pijaci kulturniji. Razumem ja da nemaju dobre uslove rada, ali bih rekao da u Novom Sadu i u nekim drugim gradovima ima malo više domaćeg vaspitanja. Kod onih koji imaju male radnje, rade za sebe ili kod takvih ume da se desi da pri prvom susretu krenu sa burazeru, prijatelju, zemljače i da se obraćaju sa ti kao da smo ovce čuvali i da smo na prst u dupe. Kod takvih je očigledno na delu seljačizam.

Realno je isto koliko i pripajanje Bavarske.

Pa svi se oni prodaju, bez obzira na stepen obrazovanja, profesiju ili nešto deseto. U pitanju je samo cena i ništa više. Da se razumemo, nemam ja ništa protiv da Jokić ili neko anoniman ulaže novac ako hoće, niti protiv toga da opština nekome pomogne pri investiranju. Ovo bi trebalo da važi za svakoga. Koliko se sećam, prekršio je obećanja bezbroj puta, a ti u Loznici su mogli da vide da sa terena nije vraćena ni lopata. Ako te neko prevari više puta, treba mu okrenuti leđa. Isto važi i za ekipu koja sačinjava opštinsku vlast. Hvala, ali ovaj nadimak nisam smislio ja, već sam ga pročitao upravo ovde na forumu. Nažalost, ne sećam se ko ga je prvi upotrebio.

Meni nije poznato da pomenuti stranci imaju pravo glasa, ali zato domaći državljani imaju. Ovde čak i ne mislim na te sportiste, već na glasačko telo u celini. Možda jesu dovodili Bosance da glasaju u Beogradu, ali oni u Loznici, Valjevu, Užicu, Vranju, Leskovcu, Ivanjici, Zrenjaninu, Kikindi i u mnogim drugim mestima su glasali kako su glasali, a nije mi poznato da su ih Šolc, Makron, Kurta ili Murta vukli za uši kako da glasaju. Mani te jeftine floskule koje mogu da prođu samo u kafani. Neko će dati glas za tri crvene i dva sendviča, a neko za građevinsko zemljište. Možda se cena razlikuje, ali suština je ista. Možda taj sendvičar ima manju cenu, ali posledice su iste.

Nisu. Samo su dupeuvlakači.

https://www.usatoday.com/story/sports/2020/11/02/president-donald-trump-10-times-athletes-sports-figures-challenged/6054940002/ Đinđića su iskulirali, a na linku se vidi kako to rade Ameri. Nema ovo veze sa Rio Tintom, već sa moralom. Od nepismenih primitivaca se ne može mnogo očekivati.

Isto bi bilo i danas da je Đinđić živ. Šta se drugo može očekivati od tapkača lopte kojima je krajnji intelektualni domet to što umeju da se potpišu?

Nemoj tako. Savoa i Kreni-stani rekoše da je bilo 119.000 ljudi. Malo je to, ja mislim da je bilo bar pola miliona.

Mrzi me da palim TV, pa htedoh da pitam da li olimpijci pevaju složno Rio Tinto marš iz Srbije? Da li Nolo možda uzvikuje Vučiću p*deru?

Zbog jedenja g*** koje je kod nas preraslo u folklor, da se tako izrazim. Bilo da su u pitanju zemljoradnici, taksisti, prosvetari, obični štrajkači ili neki deseti, navikli su da daju nekakav disclaimer, ma koliko da su im zahtevi jasno formulisani. To je valjda da ne bi ljutili vlas', bez obzira na to ko je trenutno u fotelji. S druge strane, pošto imamo stranke koje nemaju ni čestit program, to može da bude i sredstvo za ogradu od istih, koji uglavnom lešinare na podržavanju tuđih zahteva. Kod nas ima stranaka koliko u 5-6 ozbiljnijih zemalja, a koje su uglavnom skupovi pajaca kojima je jedina orijentacija da parkiraju guze u fotelje. Mi nemamo stranke koje po definiciji podržavaju npr. frilensere, stočare, zanatlije ili nekog desetog i koji sarađuju sa njima. Da postoji npr. stranka koja bi kao podsticaj privredi u fokusu imala male firme, samozapošljavanje i slično, mogla bi da sarađuje sa pomenutim frilenserima, zanatlijama i drugim esnafima. Nažalost, stranke koje imamo kao najveći kvalitet ističu to što su opozicija, a što samo po sebi nije dovoljno.

Zanimljive reklame mi se ovde pojavljuju:

To debelo zavisi od konteksta, ali moglo bi da prođe foliranje, k*čenje, lažna hrabrost, što mi ovako na brzinu pada na pamet. Mnoge reči su problematične, bez obzira na kombinaciju jezika ili smer, o čemu može da se priča danima. Kao notorni problem za prevod na mnoge jezike je i inat jer podrazumeva tvrdoglavost koja može biti pozitivna (npr. da rasturiš na ispitu uprkos nedostatku vremena i zato učiš 24/7) ili negativna (da namerno puštaš glasnu muziku kako bi napakostio komšiji). Problem može da bude i obično good morning ili good afternoon jer se ovo prvo koristi duže nego dobro jutro.