DJ_Vasa

Ukoliko ovo 'fakt' znači da je dotični fucked, onda si u pravu. Ukoliko 'borba' ima novo značenje i odnosi se na pacovski kanal, opet si u pravu.

Lepo je što to kaže ekonomista, ali šta kažu pravnici? Ako nešto nije zabranjeno zakonom, onda je dozvoljeno. Koliko vidim u zakonu, damping važi samo za uvoz, mada je i taj član široko formulisan.

Ako te zanima Moninijevo ulje, ima u DIS-u za 2500: https://www.dis.rs/artikli/036723 Doduše, ako sam kažeš da si ga našao za 11 evra po litru, čini se da je cena dobra. A pošto sam i ja tamo skoknuo, sećam se da je Bennet imao dobre cene, kao što se vidi ovde: https://www.bennet.com/Categories/DISPENSA/OLIO%2CACETO-E-CONDIMENTI/OLIO-EXTRA-VERGINE-DI-OLIVA/c/1368?databack=true Koliko vidim, ekstradevičansko im je malo jeftinije po litru od ovog od 3000. Grčka mogu da se kupe u Veru, ali razlike postoje. Evo šta nudi Masutis, njihov poznati lanac: https://www.masoutis.gr/categories/en/grocery?item=562&subitem=022123&subdescr=olive-oil---vegetable-oils---cooking-fats Ova sa linka često imaju i oznaku na engleskom (extra virgin, da bismo poredili istu vrstu ulja), samo je potrebno kliknuti na sliku. Da se vratimo na testenine. Pomenuti lanac ih ima: https://www.bennet.com/Categories/DISPENSA/PASTA/PASTA-DI-SEMOLA/c/298?databack=true Doduše, vidim da ovi naši imaju sad i neke popuste, što nije loše. Verovatno su ukapirali da im je previše zinulo d*pe.

Meni je sasvim konkretan primer ovo što sam naveo za sir i za hemiju. Da je tu nešto protivzakonito, ovi veliki i inspekcija bi im odmah zajahali na kičmu. A razlike u ceni postoje i u inostranstvu.

Šta to konkretno znači? Ne pitam za objašnjenje stručnog termina, nego koji zakon i kako je prekršen. Šta je Lidl konkretno uradio? Ako tvrdiš da je prekršen određeni zakon i neki njegov član, navedi. Da li je to propisano nekim zakonom? Spominjao sam ranije kada se govorilo o sličnoj temi da je gauda koju proizvodi Paladin oko 2000 din/kg u radnjama kao što su MAaxi ili IDEA, ali u malim radnjama i jeftinijim lancima koštaju 1000-1200 din/kg. Slične razlike postoje i kada je u pitanju kućna hemija. Ne govorim o kradenoj ili švercovanoj robi, već o onoj koja je legalno uvezena. Ne bih sada o avionskim kartama, ali tamo toga ima koliko hoćeš. Sad se baš zezam i gledam koliko bi koštalo da u februaru letim između Milana i Budimpešte i ispada oko 50 evra sa Rajanom. Ovi ostali prevoznici su dosta skuplji.

Svako posluje sa gubitkom na početku, čak i kada je u pitanju obična piljara ili trafika. Informacija ti je tačna 100%, ali važi za sve koji nešto počinju da rade. Lidl je, kao i svako drugi lanac, morao da obezbedi poslovni i prodajni prostor, da kupi fiskalne kase, POS aparate, police i još mnogo toga, da zaposli osoblje i isplati platu i pre otvaranja prve prodavnice, a tek kada je pokrio te troškove počinje zarada. I drugi su imali snižene cene prilikom otvaranja, što je takođe usporilo izlazak iz minusa. Tu nije ništa nezakonito. Doduše, ako su ti infuLJEnseri dospeli do one babe Linde iz Pečenjevce ili do učesnika Prvog pilećeg rata, kojima su vrhunac tehničkog napretka fiksni telefon ili menjanje TV kanala, mora da su veoma dobra investicija.

Šta su konkretno radili? Ako misliš na Prvi pileći rat ili desant na ćevape, to nije nelegalno. A vidim da im je konkurencija živa i zdrava. Uzgred, sećam se da je otprilike u doba kada su se budale pobile oko piletine i Roda nudila isti proizvod po istoj ceni. Linda je imala samo bolju reklamu.

E, ovo zaista nema veze sa mozgom. S jedne strane, pacijente drže kao u hotelu bez ikakve potrebe, a sa druge i stari i mladi čekaju na operaciju mesecima. Kako to funkcioniše u inostranstvu? Ne mislim na to koliko ti isplaćuju bolovanje, već za papir koji potvrđuje poslodavcu da je neko zaista bolestan. Koliko znam, kod nas ne postoji zakonska mogućnost da ti privatni lekar piše doznake, ali kraća bolovanja bez komisije postaju učestala kad god je sezona radova u polju. Poslodavcima su ruke često vezane iako se vidi iz aviona da je bolovanje lažno.

Mislim da u te navike treba ubrojati i potrošačku inertnost. Ima onih koje opisuje Smrtokapa, tj. koji su navikli da sve kupuju na jednom mestu. Nije ni meni problem da tako postupim ako je neki proizvod samo malo skuplji nego na drugom mestu, ali ako je preterano kao u tvom primeru za čajnom kobasicom, iz principa ne želim da kupim jer smatram bezobrazlukom da mi neko skuplje naplati kilo nečega što je crklo prirodnom smrću u dubokoj starosti. Hajde da mi za razliku u ceni skuvaju kafu i operu auto, pa da i razumem, ali to ipak ne nude. Nije sporno ni da novca ima, ali oni koji kupe pomenuto ulje, ali i taj skupi prašak će kasnije imati manje para za druge stvari. Hoću da kažem da ima i onih koji nisu ni štedljivi kao u tovm primeru, pa zato nemaju dovoljno za ostale stvari. Što se tiče inflacije potražnje, nemam neke detaljne informacije, ali znam iz drugog izvora da se u većim lancima nešto češće dešava da mnoge stvari ne mogu da prodaju i da im posle propadnu. Pretpostavljam da to zavisi od profila kupaca i da oni u Maxiju na Vračaru mogu sasvim dobro da očerupaju i Ruse i domaće, ali ista takva prodavnica na Zvezdari ili Voždovcu ima problema sa prodajom nekih artikala.

Jedan poznanik izdaje stan u centru nekom Nemcu. Kaže da Nemca nije mrzelo da pretraži prodavnice i da mu nije problem da ode u one jeftinije kao što su Sunce, Aman i slično i da je upoznao lokalne male radnje bolje od njega, tj. vlasnika stana. Pretpostavljam da Nemac može bez problema da plati tu čajnu kobasicu ili onaj sok od pomorandže, ali čovek ceni svoj novac i neće da ga baca tek tako. Mislim da kod nas ima dosta inerntnosti po tom pitanju, plus snobizam na delu. Ima nekih proizvoda koje ljudi smatraju fensi-šmensi po definiciji i bacaju na njih pare, pri čemu mislim na one sa prosečnim zaradama. Naravno da onaj ko ima stan od 100 kvadrata na Dorćolu i vozi BMW kupljen u salonu pre nekoliko meseci ne oseti razliku od 500 dinara za kilo te kobasice, ali mnogi koji žive prosečno tu razliku osećaju. Ako ti prosečni hoće da jeftinu italijansku testeninu plate 2-3 puta više nego što je tamo ili bace 3000 dinara za litar italijanskog maslinovog ulja samo zato što je Маде ин Италу, onda nema šta da se žale. Ne znam ni kako ljudi ne primećuju da se identični proizvodi često mogu kupiti u manjim radnjama za iste pare. To mi kažu i sami prodavci koji u njima rade. Nedavno mi je prodavačica rekla da joj veoma često mušterije govore kako su cene u njima otkrovenje.

Pa vidi, ako ima budala koje hoće da plate 400 dinara za taj bućkuriš, onda treba da bude još skuplji. Ko voli da za te pare pije mutljag od bundeve naparfemisan mirisom pomorandže, neka samo izvoli. Ako ljudi počnu da ga zaobilaze, ima da padne cena na sto dinara za mesec dana, a ako hoće da ga plate toliko, neka samo izvole. Ne skuplja se toliko ni za Kosovo ni za litijum, osim ako ovim prvima ne daju sendviče i dve crvene. Ovi što su kao protiv litijuma su zapravo protiv režima, ali vidim da im to slabo ide čak i tamo u Loznici. Doduše, imajući u vidu da ih predvode neki anonimusi, propala četnikuša iz Pranjana i da se okupljaju ispred opštine kada ona ne radi, nije ni čudo što od toga nema ništa. Valjda su počeli da uviđaju da sa takvim opoziciJonarima nema 'leba.

Mislim da nije problem da se dokaže jer je VJT podiglo optužnicu, ali je problem da se proces sprovede do kraja. Uvek se može desiti da se svedok, sudija ili advokat „razbole”, da se predmet „izgubi” u fiokama, da se „dokaže” da prevoz tone nekog proizvoda skupo plaćen jer je npr. južno voće dopremljeno sa Grenlanda privatnim avionom i tome slično.

Bavi se rušenjem mosta koji su sagradili nacisti pa ne primećuje najezdu Osmanlija.

Možda pitanje i nije toliko glupo, a evo i objašnjenjakoje daje Yettel: Ne znam da li su operateri mobilne telefonije počeli da hitne pozive preusmeravaju na osnovu predajnika, ali ovaj problem se jeste javljao u nekim područjima sa istim pozivnim brojem. Na primer, 032 je pozivni broj za Čačak, Gornji Milanovac, Lučane i Ivanjicu, a dešavalo se da pozovieš hitnu službu iz npr. Ivanjice, pa se javi čačanska, što je oko 50 km dalje.

Da, ali ne i na srpskom. Kod nas se koriste ustaljena imena, baš kao što je slučaj sa nazivima kao što su Solun, Beč i mnogi drugi. Mogu oni da menjaju zvanično ime zemlje na svom jeziku ili na engleskom, ali to ne znači da će ih i ostali promeniti. Naravno, Nizozemska je tačnije od Holandija, ali se ovo drugo ustalilo i u drugim jezicima.

Tačno kažu Tomas i Fancy, a ako ćemo o bezbednosti, skoro svake nedelje čitamo o sudarima autobusa, o tome kako su se zapalili, kako im otpadaju točkovi, prikolice i tome slično. Ako je autobuski prevoz ipak poželjan, da li i dalje funkcioniše linija koja staje kod stanice Dunav? Znam da sam nekada tamo viđao autobuse iz Pančeva, ali ne obraćam pažnju u poslednje vreme i retko tamo prolazim da bih dao tačnu informaciju.

Pa dobro, to su sitne razlike koje se mogu lako rešiti, ali mene zapravo mnogo više zanima šta su se dogovorili oko cene turskih gaća na pijacama. Živ nisam dok ne saznam

Pa mogao je to i na neki drugi način, ili bar na engleskom. Mogao je lepo da stavi fes, da ga dočekaju dva bašibozuka sa jagnjetom nabijenim na kolac (tako valjda rekoše u Tesnoj koži), da mu Brnabićka odigra trbušni ples i posluži ga baklavom, da mu Dačić otpeva neku sevdalinku, da mu hanume iz Akademije SNS-a posluže kafu i ratluk, ili tako nešto.

Šta mu to znači? Znam da to važi za engleski jer naziv Turkey je isti kao turkey (= ćurka), ali na srpskom niti postoji turkey, niti naziv Turska podseća na ćurku.

Vidim da u naslovu piše 'na ćirilici i engleskom, bez latinice'. Da li mu je neko rekao da će Раилwаy статион i Аирпорт Белграде biti malo nečitko? Koliko mi se čini, ima i on da poplavi kada čuje da je gradski prevo u Zagrebu takođe plave boje. Mora biti da ga je tako savetovao neki neprijatelj čiča Draže i ljubitelj Tita Nego, kakav to snimak spominješ? Nije valjda da se kao mađarski kolega javno zalaže protiv LGBT, a u stvarnosti ponaša malo drugačije.

Ništa čudno kada imamo praktično dva trgovinska lanca plus Lindu. Lepo se dogovore da proizvod košta toliko i toliko, rebnu cenu kao da ga peške dovlače sa Grenlanda i to ti je cela priča.

Ko god vodio prodavnice i kafiće, mora da nešto zaradi. Mislim da su dati zaslužnim drugovima članovima, a cene su takve da mogu debelo da zarade. Ukratko, ne kupiš ni vodu, već je kupiš negde usput, pa neka je prodaju sami sebi.

Peronska usluga postoji odavno, a služi tome da se nahrane paraziti, kumovi, snajke, rođaci i ostali kojima je jedina kvalifikacija za posao to što nekoga poznaju. Ne znam koje su cene vode i sokova, ali to je već stvar ponude i potražnje. Ako bi oni koji polaze sa stanice to kupili u običnoj prodaji, vlasnici prodavnica i kafana bi mogli ili da spuste cene, ili da stave ključ u bravu.

Hvala Divu na onom linku. Pozivam sve forumaše da pomognemo ugroženima koliko možemo.

Izvini, zar ti zaista veruješ u te budalaštine? Kad su organizovali protest, pričali su kako se cela Loznica uzbudila jer 'će pocrkaju', nosili transparente da će da teraju Rio Tinto kao oni u Prvom svetskom ratu i jeli g*** o slavnim precima, kad ono - ćorak. Em glasali na izborima tako kako su glasali, em nisu ni prstom mrdnuli. Isto važi i za komšije iz Valjeva i Šapca, koji su se takođe uzmuvali. Treba njima taj litijum, ali ne iz ekonomskih, već iz pedagoških razloga. Doduše u pravu si za ovu dvojicu. Tuta-muta je zeznuo svaki protest za koji se bar malo pitao, pa zaslužuje da mu Rio Tinto udeli bar neki paket akcija. Ovog drugog što voli glasanje iz Bodruma niko ozbiljno ni ne shvata.