DJ_Vasa

Pa da, zato je Putler i rešio da ih 'denacifikuje'.

Ovo sa kupusom više deluje kao jeftino skupljanje političkih poena. Možda ovaj kupus ne izgleda lepo na slici, ali ako obroci iz jelovnika ispunjavaju nutricionističke zahteve, onda je sve u redu, premda jeste sramota ako nije bilo limuna za limunadu. Gde god se hrana služi za grupe ljudi, a nije u pitanju klasičan restoran, jede se ono što se napravi i nema izvoljevanja. Pretpostavljam da se u kućama te dece nekada jedu makarone, a verujem da isto važi i za kupus. Ko hoće da mu dete doručkuje kavijar i ruča škampe, neka plati ekonomsku cenu u privatnom vrtiću, neka ga vodi u restoran ili neka mu sam sprema. Znam za slučaj privatnog vrtića koji se plaća, ali ima i izvoljevanja, pa deca dobijuaju čips za užinu, za ručak može pica ili hamburger sa pomfritom, plus dođe i čokolada kao desert. Dete koje se tako hrani pet dana u nedelji biće gojazno, pa je posle đavo kriv. Nije mi poznato da će se neko ugojiti zbog malo makarona i kupusa, ali ovo što sam napisao, pa puta pet dana u nedelji može lako da dete načini gojaznim, a ljudi to ne shvataju. Ja mogu da razumem da u tom privatnom vrtiću mogu da traže šta god hoće da im deca jedu, znam da u svojoj kući ljudi hrane decu čokoladom, čipsom, hamburgerima ili pomfritom, da im posle toga tutnu mobilni telefon ili tablet u ruke i da puštaju decu da izvoljevaju od malih nogu, da ih vozikaju do škole koja je samo 300 metara od kuće, ali to se može izbeći samo edukacijom. Ako je u pitanju državni vrtić, ma koliko da je 'besplatan', hrana treba da ispuni nutricionističke standarde i tu je kraj svake priče. A nije problem ni da se deca malo nauče da jedu ono čega ima. Imao sam prilike da vidim u restoranu kako dete histeriše jer mu se ne sviđa hrana i kako mu roditelji naručuju nešto drugo da ne bi kmečalo. Baš me zanima kakvo će to dete biti za deset, dvadeset ili trideset godina...

U prevodu: 'alo, bre, majstore, ne voziš krompire

Kako je majstor odradio kružni tok sa semaforom koji ima crveno i žuto?

Misliš na ovaj? Komšija iz zgrade vozi to sokoćalo. Moraću da ga pitam da li mu više odgovara okretnica na Zelenom vencu ili će morati do Slavije.

Nije ovo prvi put, a sve i da je u pravu, tj. ako tzv. građanima smeta zastava EU i vole Putlera, neka njima još malo SNS-a i neka se kopa litijum što žustrije.

Pročitaj ovaj članak, a dodao bih da ovo nije jedini put da su zastave EU nepoželjne, ma kakvi protesti bili u pitanju. Ako bi da razglabaš o mom liku i delu, izvoli otvori temu.

A koliko utiče i među kojom populacijom? Ovi koji nešto znaju i radno su sposobni više koriste internet od televizije, a emisija je više za one koji su u trećem dobu i manje su pismeni ili je počeo da ih hvata Alchajmer, ali jesu opoziciJonari. Za dugi pasus se takođe slažem, mada moram priznati da sam pesimista po pitanju ljudskog potencijala.

A kome je bitno koga dovodi propala glumica koja se prekvalifikovala u voditeljku, a kao takva ne bi umela da pročita ni vremensku prognozu? Njena emisija je zaglavljena u devedesetim i svodi se na 'sestro slatka, da ti kuma Milojka kaže bla, bla, trtlj, trtlj, kenj, kenj' i tome slično. Jeftina emisija televizije koja je samo ispljuvak N1 za one sa jeftinijim ulaznicama je nebitna. Malo je veći problem što se na svakom opoziciJonarskom mitinZu u velikom broju skuplja bagra koja je protiv nošenja zastava EU, koja je za ćirilicu-pravoslavlje-svetosavlje-nedamokosovarenje-novakođokovisanje, a koja samo hoće nastavak ruSSofilsko-kineske politike bez SNS-a. Još veći problem je što oni koji imaju sve zube i umeju da ih peru, a još su i nešto pročitali nemaju opciju koja bi ih zastupala, već i sami ćute zbog ovih iz prethodne rečenice.

Mislio sam da se vidi da malo karikiram, ali ni za ovo što spominješ mi ne treba agencija. Automobil se može iznajmiti i u Turskoj i u Italiji,kod ovih drugih je i prevoz OK, a što se tiče Firence ili bilo kog grada ili zemlje koji imaju normalnu infrastrukturu, mogao bih da sebi organizujem šta hoću ako imam vremena i novca. Vino me zanima koliko i lanjski sneg jer nisam alkoholičar, a koliko se sećam, u Firenci ima i sireva i drugih lokalnih proizvoda.

Za boravak u Evropi ili na nekoj sličnj destinaciji gde je lako snaći se nije potrebna agencija. Uradio sam tako više puta jer mi zaista ne treba to vozkanje autobusom, zastajanje zbog nekog dosadnog šopinga i slično, čekanje da neko iz grupe kupi još malo suvenira ili da se smiluje da pogleda na sat, nekoga ko se izgubio na prostoru od jednog kvadratnog kilometra, trke da se ode na sve izlete koji su upakovani u neki raspored i slično. Ako mi se ide da gledam neku znamenitost ili muzej pet sati, ima da tamo provedem pet sati, ako me ne zanima kupovina gaća, neću da gubim vreme srčući kafu ispred nekog tržnog centra i slično. Kad negde putujem na taj način, napravim sa ženom samo okvirni raspored, pa idemo kuda i kako nam se svidi. Agenciju bih i ja uzeo za neke destinacije van Evrope, što sam i radio, a za Evropu je jedini izuzetak to što nekada agencije koje rade na upit mogu da dođu do povoljnije cene hotela jer zakupe veći broj soba.

Ne znam da li je tada važio ovaj zakon i da li se tumačio kao danas. Naslov je bio u opštoj upotrebi i moguće je da izdavač to nije ni očekivao. Ovaj slučaj je prvi za koji znam da je naslov promenjen zbog odluke suda i da je to pitanje uopšte i potegnuto. Ovako napamet znam i da knjiga Lovac u raži, odnosno Lovac u žitu (The Catcher in the Rye) ima dva naslova, ali ona nije postigla toliki uspeh. Ima još nekih sličnih slučajeva, ali nekada naslov ume da bude drugačiji jer se prevodiocu tako više sviđa.

On svakako jeste imao odličan osećaj za jezik, ali mi se čini da nije poznavao izgovor nekih reči. Naravno, to treba oprostiti usled okolnosti koje sam naveo. Što se tiče oposuma, mislim da si tačno odgovorila. Čitao sam pre godinu-dve neku kritiku prevoda srpskih narodnih priča na engleski, a prevodila je Elodi Loton Mijatović, kojoj je engleski bio maternji jezik. Sećam se da je reč aždaja (ili zmaj, što je praktično sinonim) prevela kao alligator. Ova reč je bila poznatija anglofonom čitaocu, a mislim da je iz SAD, gde aligatora ima podosta. Đorđević je po svoj prilici koristio isti postupak i upotrebio reč koja je bila poznatija tadašnjem čitaocu. Ne znam da li bračni par Carina ima naslednike. Kosta Carina je umro pre 15-20 godina, ali ne znam da li mu je supruga i dalje živa. Rođen je negde krajem dvadesetih godina prošlog veka, a kao prevodilački tandem su ostavili za sobom neizbrisiv trag. Ne znam da li je izdavačka kuća naprosto previdela ovaj zakon ili su mislili da može da im prođe, mada takođe ne znam ni da je do sada bilo problema oko prava na prevod naslova, što je zaista specifično. Izdavačke kuće generalno pitaju prevodioca ili naslednike za prava ukoliko žele da ponovo izdaju neki prevod, ali ovo sa naslovom je bio zaista redak slučaj.

Priča i prevodu naslova i o prevodiocu je relativno komplikovana, ali ću je maksimalno skratiti. Ovaj naslov se tretira kao autorsko delo jer nije doslovan, kao npr. Životinjska farma (Animal Farm) ili Sinovi i ljubavnici (Sons and Lovers), niti je puko prenošenje imena glavnog junaka, kao što je recimo Hamlet. Autorsko pravo na prevod ističe sedamdeset godina posle smrti prevodioca, a dotle za svako novo izdanje novac primaju njegovi naslednici. Ovo su prevideli u Vulkanu, pa su 2017. objavili pomenutu knjigu pod istim naslovom (link), ali su ih naslednici tužili. Zaboravio sam da li su se nagodili van suda ili su morali da plate kaznu, ali upravo zato je Laguna nešto kasnije objavila isti roman pod naslovom Sutra je novi dan, i to u dva toma: https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-roman-po-kojem-je-snimljen-film-prohujalo-sa-vihorom-su-unos-25188.html U oba savremena izdanja, ali pod različitim naslovima, nalazi se prevod Dubravke Srećković Divković. Iako je u pitanju isti tekst, Laguna je odlučila da ne plati autorska prava. Iako nosilac autorskih prava ili njegovi naslednici imaju pravo na novčanu nadoknadu za autorska prava, niko ne može da ograniči sumu ili druge uslove koje traže za ponovno izdanje. Ne znam koliko su naslednici tražili za sam naslov, ali očigledno da je suma bila previsoka čak i za izdavača koji ima novca. Hrvarski izdavač je po svoj prilici odlučio da postupi isto kao Laguna jer se kod njih zakon o autorskim pravima primenjuje striktnije nego kod nas. Sličan slučaj se desio i pre više godina, ali okolnosti su bile drugačije. Kada je trebalo izdati redigovano izdanje Enciklopedijskog englesko-srpskohrvatskog rečnika (Svetomir Ristić, Živojin Simić, Vladeta Popović) koji je izdat nešto posle Drugog svetskog rata, naslednici su tražili da se kod svake izmenjene ili dopunjene odrednice označi ko je uneo izmene. U praksi bi to značilo da rečnik bude oko 50% duži, pa je izdavač odustao od namere jer nije mogao da ispuni ovako sumanut zahtev. Sada mogu da spomenem i Mihaila Đorđevića, prevodioca prvog izdanja na srpskom, zbog čijih naslednika ova knjiga ima drugačije naslove. Njegova biografija se može pročitati na ovom linku, a iz nje ću izdvojiti ono što je najbitnije. Pošto je rođen 1885. godine, a završio škole kada engleski nije bio školski predmet, nije ni mogao da ga valjano nauči. U linkovanom tekstu piše da je tokom Prvog svetskog rata boravio u Engleskoj, što očigledno nije bilo dovoljno da jezik savlada u većoj meri. Tadašnji prevodioci su mogli da veoma lepo prenesu izvorni tekst, ali su bili slabi sa izgovorom i ponekim rečima. Upravo zato i danas kažemo Šekspir umesto Šejkspir ili Elvis Prisli umesto Prezli. Iz istog razloga se i američka država Illiniois obično navodi kao Ilinois, iako ovo -s ne postoji u originalu. Da je engleski nekada bio poznatiji, možda bismo danas govorili Šikago, Su (umesto Sijuksi) ili Irokva (umesto Irokezi). Pretpostavljam da je upravo iz pomenutih razloga pisao Utah. Ne znam zbog čega je pisao ma da umesto mada, ali moguće je da je u pitanju loša korektura, mada ne znam kako se u to doba to i pisalo. Đorđevićev prevod je objavljen odmah po završetku Drugog svetskog rata (1946), pa je moguće da je nastao dok još rat nije ni počeo ili dok su borbe i dalje trajale.

Molim te javi kakav im je fast food na ulici i da li je bolji od ovoga što ima kod nas koji živimo u Novom Beogradu koji ne zadovoljava kragjevačke gastronomske standarde. Živ nisam dok ne saznam da li bih mogao da kupim dobru pljeskavicu blizu Versaja ili kvalitetan burek u blizini Ajfelove kule. Ako ponuda nije ni blizu kragujevačkoj, odma' pakujem čajnu kobasicu i veknu 'leba da ne ostanem gladan kada sledeći put odem u Pariz. Proveri i koliko tamo ima autentičnih kragujevačkih restorana, biće ti zahvalan ceo forum

Pa nemaju Milošev venac, već tamo neki Versaj, a umesto krsta imaju ono gvožđe što im je napravio izvesni Ajfel Ama pusti nas malo da se zezamo

Pre bih rekao da je internet pun budala, mizantropa, frustriranih, tupavih i neukih. Nisam čuo da oni što su zaduženi za turizam u Parizu, Rimu i sličnim gradovima plaču zbog smanjenog broja turista, dok čitam da se neki u Veneciji i Barseloni žale na prevelik broj turista. Moram priznati da nisam intervjuisao ove koje poznajem po pitanju ranga Rima ili Pariza u odnosu na ostale gradove, tako da ne mogu da ti dam odgovor, ali ne sećam se da je iko govorio da tamo neće nikada više otići. Što se tiče Torina, nemoj da se mučiš da ideš, to ti je ionako kasaba u odnosu na Kragujevac. Ali definitivno ima lepu arhtekturu i lepo je uređen. Doduše, ako sa njim uporedim Svilajnac i Despotovac, gde takođe ne živim, ne bih rekao da su lepi.

A koliko je tih razočaranih? Vidim da se tamo spominju Japanci, mada ne znam šta su očekivali na drugom kraju sveta, a možda je mnogima od onoliko rada malo prosvirao mozak, bar kako mi deluje iz linkovanog teksta. Jeste da nikada nisam bio u Japanu, ali sigurno da ne bih očekivao da baš svako govori engleski ili neki drugi jezik na kome mogu da se sporazumem, da je baš sve ispisano i latinicom ili da mogu da na svakom ćošku dobijem zapadnu hranu sa sve viljuškom i nožem. Ne znam ni šta ti razočarani očekuju od bilo kog grada koji je pun turista. Ja sam spomenuo turiste idiote, ali činjenica da su oni idioti ne umanjuje lepotu Sikstinske kapele, bazilike sv. Petra (dobro, te je već Vatikan), Koloseuma, vile Borgeze ili neke druge znamenitosti. Ranije sam spomenuo Kairo, koji je cirkus u svakom smislu, ali piramide, sfinga ili citadela su zaista prelepi. I Atina ima delova koji su prljavi kao svinjac, ali ima i Akropolj. Zna se i šta je Njujork, ali i tamo ima delova gde nije zdravo prolaziti ako hoćeš da izađeš u komadu i sa sopstvenim novcem u džepu. Zgrada je zgrada, ali ljudi su ipak ljudi. Meni se pre čini da među tim razočaranima ima dosta onih koji veruju u bajke u kojima će svaka Francuskinja da im se obrati rečima „Voulez-vous coucher avec moi?”, da svaki Italijan po definiciji mora da bude majstor za pizza napolitana ili da svaki prolaznik u Londonu nosi onaj famozni polucilindar i kišobran, telefonira u crvenoj govornici i trči da pije čaj u pet. Kod mene je malo drugačije: živim i rođen u Beogradu, ali mi je Sombor jedan od najlepših gradova u zemlji.

Ali nemaju oni šta da zasluže ili ne zasluže jer na to utiče broj posetilaca. Ako milioni turista godišnje baš hoće da vide Ajfelovu kultu, Trijumfalnu kapiju, Koloseum, Fontanu di Trevi ili neku drugu znamenitost ova dva grada, onda će i biti među najposećenijima i najpoželjnijima za turistički boravak. Veći problem je to što ima dosta turista idiota, kao što je idiot koji je urezao inicijale na zid Koloseuma ili drugi idiot, koji je 'samo' grebao cigle na istom. Ima i idiota koji nisu štetočine, kao što su npr. oni od kojih ne možeš da pogledaš neku znamenitost jer se pred njom dva sata trte i guze pred telefonom kako bi ovekovečili svoje debilne njuške. Slično mislim i o onima koji bacaju novac u fontanu 'za sreću' (doduše, tu gradska valst pokupi neki dinar), ispisuju imena pod tzv. Julijinim balkonom ili vise na njemu, a tu su i oni što kače katance po mostovima i slična menažerija.

Mene je u celoj priči najviše začudilo što neko iz Novog Sada piše da Beograd ima mnogo automobila i da je prebogat grad samo na osnovu toga što je video dva tržna centra i tri restorana, pa sam najpre zbog toga reagovao. Taj što je to pisao nije iz Burkine Faso ili iz Južnog Sudana pa da mu ovo deluje kao Los Anđeles, u najmanju ruku. Novi Sad takođe ima saobraćajne gužve, a ako putuje npr. od Futoga ili Begeča u špicu, neće moći baš da se vozi kao pre dvadeset godina, pri čemu mislim na broj automobila. Dalje, ako je dotičnom pokazatelj 'bogatstva' to što neko vozi automobil, malo se zeznuo. Namerno sam spomenuo Kairo, gde su plate mnogo manje nego kod nas, pa je uprkos tome saobraćaj mnogo zagušeniji samo zbog broja učesnika u saobračaju. Koliko god da voze i automobile normalnog izgleda i olupine, čovek bi pomislio da se i njima preliva, ali to baš i nije slučaj. Ima i kod njih solitera u staklu, tržnih centara koji su puni i tome slično, ali relativno blizu tih mesta se nalaze favele. Ako hoće da stekne utisak o Beogradu, morao bi da se prošeta do Borče, Ovče, Krnjače ili Koteža, koji su na samo nekoliko kilometara od centra, ali nemaju ni kanalizaciju. Neka se prošeta i Bulevarom, naročito onim delom pred kraj, pa da vidi kakve su zvezdarske ulice. Može da skokne i do Karaburme ili Mirijeva kako bi dopunio iskustvo. NIje loše otići ni u Železnik ni u Sremčicu. Ne bih da spominjem neke delove Zemuna, kao što je npr. Kalvarija ili onaj deo na kraju Prvomajske, kao ni Altinu, Plave horizonte i možda još ponešto. A ako ima vremena, može da ode i do prigradskih naselja kako bi upotpunio sliku.

U pravu je Mek kada kaže da se taj nalupetao za medalju, osim kod treće stavke, koja je sasvim tačna. Ne znam zbog čega je bitno mišljenje nekog tako sa Tnjitera, ali zaista je u prve dve tačke izrekao gomilu gluposti. Hajde što ne razumem šta mu znači da Beograd 'sija', u smislu da li je primetio da postoje visoke zgrade za velikim brojem stanova koje noću obično sijaju ili je mislio na onu zgradu falusnog oblika kod gazele, na neki tržni centar koji može da plati struju i slično, ali svaka velika naseljena površina obično sija noću, osim ako nije mislio na restrikcije struje. Ne znam kada je stigao da ode na protest i proveri popunjenost restorana ili tržnih centara na praznik, ali me zanima da li ima podatak o procentu populacije koji je tamo video. Nije isto da li je u restoranima hiljadu ljudi u gradu od sto hiljada ili od milion stanovnika. Možda je za njega taj broj automobila koji je video 'more', ali verujem da bi se tek zaprepastio da ode u Kairo. Beogradski saobraćaj je mala maca u odnosu na njihov saobraćaj, a nije da se u Kairu baš živi kao na Beverli Hilsu. Automobili koji se mogu videti na ulicama se mogu kupiti i za 1000-2000 evra, a nije baš da su plate toliko bedne da je polovan auto nemoguće kupiti. To što je Škoda ili Audi od petnaestak godina samo dobro ulickana ne znači da se ispod haube krije zver. Ne znam kada je stigao da anketira sve te što sede po restoranima ili čak sedaju u automobile šta misle o ovome što se desilo, ali to što neko ne ide na protest ne znači da nešto i odobrava. Dosadašnji protesti su to veoma dobro i pokazali. Ne znam ni šta mu znači da bi krupnije promene ne bi bile u interesu svetskim političkim centrima i biznisu niti šta podrazumeva pod krupnijim promenama. To što bi neki inženjer Milojko dobio smeštaj o državnom trošku jer nije projektovao onu nadstrešnicu ili nadzornik Pera otišao iza rešetaka jer nije odradio svoj posao ne bi izazvalo pometnju u Vašingtonu, Londonu, Berlinu niti Parizu, baš kao što bi ih boleo deo tela na kome sede ako bi neki baja iz SNS-a završio u Zabeli. Što se tiče biznisa koji spominje, verovatno mu nije poznato da živi u zemlji koja se ne smatra povoljnom za neko ozbiljnije ulaganje.

A u čemu je našao interes kada u Agendi 47 eksplicitno piše da se prednost daje običnim vozilima u odnosiu na električna?

Imam dve teorije zbog čega su to organizovali. 1) UDBA daje logistiku tobožnjim aktivistima ili opoziciJonarima koji namerno zaseru sve što se moglo zasrati. U prilog ovome govori činjenica da su toliko toga zasrali da je teško pretpostaviti da su toliko glupi. Mislim da se jedan udbaš, koji je poznat i po tome što je zeznuo frilensere, već autovao: https://n1info.rs/vesti/pogacar-ko-je-ovlastio-stranke-iz-beograda-da-odluce-kada-ce-biti-novi-protest-zbog-tragedije-u-novom-sadu/ 2) U pitanju su veći kreteni nego što se može zamisliti. U prilog tome govori činjenica da gomila svakojakih aktivista živi na Tnjiteru, feZbuku, TikTaku ili govnogramu i da svoj uspeh mere lajkovima. Čak je i bodrumski turista Pajtić spomenuo da bi proteste trebalo da organizuje neko sa više mozga (cela vest), a slični glasovi po pitanju protesta se čuju od još nekih pojedinaca. Ako je prva teorija tačna, to je dobro jer će se možda jednog dana ipak pojaviti neko od integriteta. Ako je pak tačna druga teorija, onda onaj koji poslednji bude na izlazu može komotno da ugasi svetlo.

U istoj toj opoziciji sede oni koji su zajedno sa Otporom organizovali veći broj demonstracija, plus što su ovi novi do sada imali isti scenario na tacni. Nisam primetio da je bilo ko kritikovao građane, onaj fini i kulturan svet koji je normalno demonstrirao, ali organizatore je kritikovalo više ljudi. Džabe je i pet miliona normalnih građana ukoliko ih niko ne organizuje. Naravno da neće za ove budale što misle televizorom, ali ne mora da im servira idiotske izjave na izvol'te. Nije mi bila namera da ti vadim iz konteksta ono što si rekao i zbog toga se izvinjavam. Jeste da sam dosta toga negativnog rekao o dosadašnjim protestima, ali ako bi bar shvatili današnje lekcije, ovo u Novom Sadu bi moglo da se nastavi za dan-dva, ali uz bolju organizaciju.

E, ovde čak i nije. Oni koji su išli na protest sigurno umeju da se informišu, a ovo što si napisao će se sigurno proširiti mrežama. Jedini problem je što su organizatori kreteni.