DJ_Vasa

Saradnja i podrška nisu isto, a opet možemo da se vratimo i na nadležnosti koje ima EU. Bilo je u vestima ono o zavrtanju slavine za neke stvari, plus stagnacija u procesu pridržuživanja EU, dok ideja o pristupanju bez prava glasa nije našla na dobar prijem. Otprilike toliko i mogu da urade i dobro je što su uradili.

Da, upravo to što navodiš su neke od grešaka, a na njima i treba učiti. Oni su bili samo deo opozicije, a pobedio je DOS kao skup stranaka u kome su bili i Dušan Mihajlović, Nebojša Čović i mnogi drugi sa ne baš tako sjajnim političkim poreklom. Ne znam na koji SPS/SRS misliš u današnjoj opoziciji, ali ni zašto spominješ Crnjanskog koji je umro nekoliko godina pre Tita. Opet se vraćamo na isto, tj. na usmeravanje energije. Ove budale iz DOS-a je bar imao ko da postroji i da im nalupa packe, dok to sada nije slučaj. Malo mi je čudno da je neko apolitičan ili tvrdi da jeste, a zapravo se bavi politikom, što je samo po sebi paradoks. A što se tiče studenata, to je samo mit koji celu priču nekim čudom drži na autopilotu. Koliko sam uspeo da nađem, samo BU ima 90.000 studenata, a koliko mi je poznato, oni sada redovno idu na anstavu, polažu ispite i kolokvijume i sve rade ostalo što studiej zahtevaju. Ako pretpostavimo da su od te brojke 50% večiti studenti ili oni koji samo imaju indeks, da su 25% potpuno van cele priče, a preostalih 25% uključeni u protest, onda bi se videli na sve strane, što nije slučaj. Uz ove brojke, to bi bilo nešto preko 20.000 studenata samo u Beogradu, što bi se svakako videlo. Sada postoje drugi problemi, a oni koji uopšte mogu da pamte ratove i sankcije imaju minimalno oko 40 godina, plus što ovde nema socijalnog elementa, niti ga iko mnogo potencira. A za kraj devedesetih nisi u pravu jer je Felipe Gonzales dolazio da reši situaciju oko pokradenih izbora, a bio je i Teodoros Pangalos. Pametan si čovek i mani se tih mantri iz kuhinje KGB-a. On je samo uspeo da koristi klasične šibicarske fore, ali i tome je došao kraj. Upravo pre nekoliko dana je bila vest da je EU polako počela da zavrće slavine. Te priče me podsećaju na one da Tito nije bio Tito, pa su se ajvljali razni 'stručnjaci' koji su 'dokazivali' da je bio Poljak, poljski Jevrejin, Rus, samo što nije postao i Japanac ili Kongoanac, u opticaju su bila i razna 'prava' imena, pa zatim bajke da mu je falio palac ili kažiprst, kod drugih je bio viši ili niži od 'originala', a možda sam propustio i da je neki 'stručnjak' dokazao da je pravi Josip Broz bio visok bar 2,5 metra, da je imao po šest prstiju na svakoj ruci i da je zapravo bio poreklom sa Fidžija. Te priče o porazu me podsećaju na DB/FSB kuhinju.

Ne znam napamet podatke o starim i novim skupovima, ali znam da nije isto imati sto ljudi sa jasnim zadatkom i organizacijom ili njih deset hiljada bez ideje. To je bio najveći problem kod onih krvavih košulja, a kasnije i kod SPN. DOS je zapravo i radio ono što treba da radi, pa je paralelno vodio diplomatiju, sticao* podršku još devedesetih, ali sađenje tikve sa đavolom je došlo glave DOS-u u figurativnom smislu, državi u doslovnom, a Đinđiću u najdoslovnijem. Petooktobarski događaji su se završili tako kako su se završili, ostavili su izvesno nasleđe, od kojih se ne pridaje dovoljno značaja greškama koje je načinio DOS, kao i naslednici DOS-a. Upravo te greške ukazuju na to kako ne treba raditi i koje zamke stoje na tom putu. Uzalud sve te brojke ako se ne iskoriste pametno, ali je problem što se ne pitaju pametni, već se pitaju čopori. * Ovde mislim na stranke koje su bile okosnica DOS-a, a manje su se naknadno pridružile.

Pa od pomenutog skidanja nema ništa bez tog biznis plana, ili kako ga već nazivamo, jer da bi se ostvario upravo taj korak, moraš da napraviš bar sto koraka koji mu prethode. Čak i kada je u pitanju neki jednostavan i kratkotrajni cilj u svakodnevnom životu, moraš nešto da uradiš da bi do njega stigao. Ako npr. hoćeš da pojedeš običnu kajganu, moraš da prvo nabaviš šporet, tiganj u kome ćeš je praviti, posudu u kojoj ćeš mutiti jaja, ono čime ćeš ih mutiti, moraš da imaš struje, a zatim i da kupiš ulje, jaja i so. Zatim ćeš morati da razbiješ jaja, da ih sipaš u posudu, da ih umutiš i dodaš so, a onda to ide u tiganj. Moraš da imaš i nešto čime ćeš ih izvaditi iz tiganja, tanjih iz koga ćeš jesti, kao i escajg kojim ćeš jesti. Svi navedeni uslovi moraju biti ispunjeni da bi se napravila obična kajgana, a za smenu vlasti je potrebno mnogo više. Ne znam na kakav haos misliš posle smene jer mi se čini da isključuješ ozbiljan sukob, a pošto u haosu već živimo, verujem da ga niko neće ni primetiti. Pa upravo bez tog organizovanog sistema borbe protiv režima će nastupiti ovo iz vica. Dosta vremena je već izgubljeno, a početni zamah je odavno splasnuo. Identičnu grešku je opozicija do sada pravila, a bolje je učiti na tuđim greškama nego na sopstvenim. Malo iznad sam spomenuo ZLF, koji ima zaista malu podršku među biračkim telom, ali su bar napravili neki konkretan korak u pravom smeru. A ako gledamo pragmatički, oni već rade na tome da se nametnu kao sagovornik pre izbora, za same izbore i za dan posle, iako baš i nisu bili u prvom planu u poslednjih godinu i kusur dana. Od toga nema ništa. Dosadašnje akcije su se uglavnom svodile na sedenje ispred praznih institucija tokom vikenda ili posle radnog vremena, ljudi rade i od toga izdržavaju sebe i porodice, dok rezultati takvih skupova skoro da i ne postoje. Slažem se da je bilo većih iskušenja i odricanja, ali oni koji su vodili bitke u I svetskom ratu su znali svoj posao u imali su bolju organizaciju. Možda nisu imali kojekakve tnjitere, instagrame, kilograme i dijagrame, već kurire, golubove pismonoše i ponekad telegrame. Nisu imali ni čoporativnu demokratiju već se znalo ko donosi odluke.

Isto pitanje može da se postavi i za svakog budućeg pripadnika studentske liste. Nije da imam poverenje u sve opozicione političare, tj. sve one koji nisu u vlasti i formalno spadaju u opoziciju, ali se bar u teoriji svako može prodati vlastima.

Možda program i sistem vrednosti nisu najbolje reči koje opisuju ono što je potrebno, a to je pravac delovanja, kurs ili kako već da ga nazovem, a to ne postoji. Sve što se dešava se odvija stihijski, potezi se donose ad hoc, ne postoji nikakvo planiranje, nikakva strategija ili taktika, već samo ponavljanje ponovljenog. Evo i na šta se svodi taj nedostatak ideje, programa i organizacije: 1) Kriminalci prebiju Peru, ljudi se iščuđavaju, malo negoduju, neko možda i postavi slike batinaša, ugledni tviteraši nešto tvitnu dok ispijaju prvu jutarnju kafu u podne, dođe njih deset da ga podrži i tu se sve završi. 2) Policija uhapsi Žiku, sud ga strpa u zatvor jer je gazio travu ispred prostorija kartela, ljudi se opet iščuđavaju i negoduju, još ugledniji tviteraši nešto tvitnu dok krmeljaju očekujući doručak u jedan, opet dođe deset njih da ga podrži, pa se opet sve završi 3) Mika dobije otkaz, pa se ljudi još jednom iščuđavaju i negoduju, najugledniji tviteraši nešto tvitnu konačno razbuđeni u vreme ručka, još jednom dođe deset njih da ga podrži, a i Mikin slučaj ode u zaborav kao prethodna dva. Za sve navedene slučajeve treba obijati pragove po ambasadama i Briselima, po stranim medijima i kod svakog drugog ko može i hoće da pomogne. Ima sigurno još načina, od kojih su neki sigurno bolji i efikasniji, ali ovo mi trenutno pada na um. Na taj način bi se i video pravac delovanja jer svakako da pomoć ne bi tražili u Moskvi, Minsku, Pekingu ili Pjongjangu. Dalje, ako i minorne stranke kao što je ZLF sa brojem članova koji staje u prosečan kombi upravo ovih dana obijaju pragove po Evropi, kako kaže vest, mogao bi i mnogo veći pokret da se malo pozabavi ovakvim aktivnostima. Sasvim se slažem sa konstatacijom da AV zabole za broj onih koji ga ne podržavaju, a tako će i biti dok se ne napravi organizacija, sistem odlučivanja koji podrazumeva neku hijerarhiju i koordinacija poteza na svim poljima. Masovnost podrške bilo kom cilju ili ideji je samo mrtvo slovo na papiru ukoliko se ne usmeri kako treba, ukoliko se planski ne organizuje i ukoliko se ne iskoriste svi intelektualni resursi.

Pa i to bi išlo malo teže, a kod prave političke stranke još i više. Račun može biti blokiran ako postoji dug, a jedini problem ove vrste koji je meni poznat ima Demokratska stranka. Zaboravio sam zbog čega duguju novac, ali dug i dalje plaćaju, što i sami priznaju. Da je u pitanju trgovina, može da se nađe neki prekršaj i da se naplati kazna, ali stranka se ne bavi trgovinom, kao ni udruženje građana. Za blokadu računa ili plenidbu sredstava mora da postoji zakonski osnov, a zakonodavstvo tu uglavnom prati evropsku regulativu. Raspolaganje sredstvima je uglavnom slobodno, pa njima možeš da plaćaš reklamni materijal, administrativne troškove, troškove manifestacija i slično jer tu ne postoje ograničenja niti osnov za uzimanje sredstava. Stranka ili udruženje mogu ako žele da novac potroše na kafanu, kupovinu automobila, zaradu zaposlenih, šolje za kafu ili bilo šta što je zakonito. Ne mogu da kupuju oružje, da isplate honorar plaćenom ubici, finansiraju prostituciju ili neku sličnu aktivnost koja je zabranjena zakonom i tu je kraj priče. S druge strane, gotovinu može da ti ukrade i običan džeparoš koji nikada neće biti uhvaćen.

Mi ne govorimo o istim stvarima. Kada sam pomenuo račun, tj. tamo gde si me citirao, mislio sam na račun studentskog pokreta. Pošto takav pokret nije registrovan, ne može imati račun pomoću koga bi prikupljali donacije. Račun fakulteta nema veze sa onim o čemu sam govorio, niti se može koristiti za sve i svašta. Koliko sam ispratio vesti, država nije isplaćivala fakultetima novac za plate kada nisu radili, ali to ne znači da su računi fakulteta bili u blokadi, osim ako nisu imali neka dugovanja.

Ako je priča bila ovako složena, onda je u pitanju priča za malu decu. Kao prvo, oni jesu grupa privatnih, tj. fizičkih lica, otprilike kao redovni posetioci nekog kafića, redovni kupci u nekoj prodavnici i slično. Račun nisu otvorili jer se nisu registrovali kao udruženje građana, politička stranka, NVO itd. Čim ovo urade, mogu da otvore račun u bilo kojoj banci, a svaki registrovani entitet takve vrste je čak i dužan po zakonu da otvori račun. Ne znam ni ko ih je ovlastio ili birao da predstavljaju akademske institucije, osim tzv. plenuma, koji je isto što i grupa ljudi koji se u jednom trenutku nađu u autobusu gradskog prevoza, tržnom centru ili na pijaci. Ne razumem ni šta znači rečenica da su računi blokirani kada ti računi pre svega ne postoje, niti se mogu otvoriti pošto ne postoji ni udruženje ili stranka koje bi bilo vlasnik računa. Onaj ko je to rekao je ili težak lažov, ili se u račune razume koliko i u proces gradnje egipatskih piramida.

Pisalo se ovde nešto ranije o prosečnom IQ, pa ozbiljno mislim da je to u pitanju. Ako se na lokalnim izborima glasa za nekog Peru, Žiku ili Miku koji su iz tog mesta, koji su već na vlasti, za koje mnogi smatraju da su loši, ali ipak zaokružuju njihova imena sa sve AV kao brendom, onda mi se čini da je u pitanju nedostatak kapaciteta za najprostije logičko razmišljanje.

Pretpostavljam da će se informisati, da će čitati utiske sa interneta ili da su se već raspitali, a ne bih ulazio u to ko voli kakav tip odmora. Ja sam ga spomenuo u kontekstu Vilhelminine konstatacije da viđa sve više naših turista, video sam ga samo na slici, nije baš da već pakujem kofere da odem upravo tamo, a kome se sviđa, neka se lepo provede. Neko će u Sutomore, neko na Santorini, neko na planinu, neko na selo, pa neka uživa ko gde voli.

Možda se tada tako predstavljao i možda je tako delovao, ali od mnogih velikih kompanija kupuju i diktatori i demokratski izabrani političari. U skoro svakoj zemlji ćeš videti da državni funkcioneri sede u Mercedesu, BMW-u, Audiju i slično, da nacionalne kompanije najčešće kupuju avione koje proizvode Airbus ili Boeing, da državne institucije plaćaju za upotrebu Windowsa (OK, mogu se koristiti Linux ili Apple), da gorivo prodaje Shell i da ne nabrajam dalje. Sa privrednicima svakako može da se razgovara, a naročito sa ovim velikim igračima sa strane, dok nekoliko lokalnih kokošara koji ko zna kako posluju nisu ni bitni. U vesti piše ovo: Očigledno da je novac bio kod njih, i to dva miliona dinara u gotovini, što iznosi oko 17.000 evra. Ja toliki novac nikada nisam fizički imao u rukama, niti je baš uobičajeno da se neko šeta ulicom sa tolikom sumom u džepu. A uzmemo u obzir cene štampanja, za stotinak evra ili manje može se dobiti oko 10.000 komada. Linkovao sam prvu ponudu koju sam video, a može se sigurno naći i jeftinije.

Pa i nastaviće da bude diktatura ukoliko se ne ostvari kakva-takva pomoć sa strane. A to se radi diplomatijom.

Uz dobrog advokata će im novac biti vraćen jer ne postoji sumnja da je stečen vršenjem krivičnog dela. Iako je u pitanju zloupotreba policijskih ovlašćenja, ovo bi bilo sprečeno da je novac na tekućem računu.

Nisu mi poznati takvi slučajevi. Na početku sam im donirao ono što su sami tražili, npr. vodu, hranu i slično, a u 2-3 navrata sam im dao i novac u gotovini. Pitao sam da li im se može uplatiti na račun, ali ga tada nisu imali. Upravo iz razloga koji navodiš treba da otvore račun na koji mogu da prime donacije, a platili bi i ljudi iz dijaspore. Međutim, da bi se otvorio račun, potrebno je da postoji pravno lice, tj. stranka, NVO, udruženje građana ili nešto slično, a ne nalog na Instagramu.

Naprotiv, on je putovao po Evropi i uveravao ih da su se radikali umili, distancirali od Šešelja, da su progledali evropskim putem i tako to, plus što su ostvareni privredni kontakti. Sećam se kad sam još na starom forumu ukazivao na to da su AV i Grobar otišli u Airbus, ali ne zato da gledaju kako se sklapaju avioni, već da razgovaraju o budućoj floti. Pogledaj spisak aviona koje poseduje Air Serbia i sve će biti jasno. Iako su u pitanju polovni avioni, delove za njih prodaje Airbus ili su sa njihovom ćagom, a to su velike pare. Išli su i na druga mesta, ali ne turistički. Ozbiljne političke opcije pripremaju ozbiljnu podršku i na poslovnom terenu, u smislu da preliminarno razgovaraju o veliim investicijama i nabavkama, a to se prebacuje na politički teren, tj. na one koji drže vlast, a povezani su sa krupnim kapitalom. Politička opcija koja o tome razgovara unapred ima šanse za uspeh i određenu podršku, dok opcija bez jasno definisanih ciljeva, političkog pravca, zvaničnih predstavnika i tome slično ne može biti ozbiljno shvaćena u krugovima koji mogu da ozbijnije utiču.

Lako ćemo za mene, mada nisam ja tema, ali treba malo pogledati i brojke. SNS je na prošlim izborima skupio 48%, što ipak jeste manje od polovine. SNS odavno nema podršku apsolutne većine stanovništva. S druge strane, jeste bilo okupljanja koja je organizovala SPN, ista je atmosfera bila na početku, ali znamo kako se sve završilo. Možda je srodniji primer veći broj neškopačkih manifestacija, gde je preovlađivala slična atmosfera, ali na kraju - cvrc, u samoj Loznici i onom selu gde kopaju litijum pobeđuje SNS bez krađe. Sećam se toga, ali džabe je ta mapa ako se nešto ne propagira svim raspoloživim sredstvima. Ne misliš valjda da svako ko hoće da kupi andol, sapun, da popije negde kafu ili da nešto pojede prvo proverava tu mapu? Imam na oko 500 metara od kuće i jedne i druge, ali vidim da su stalno puni. isto važi i za njihove prodavnice na drugim lokacijama.

Ne bih rekao da sam pogrešio u izboru trećeg lica jednine. Niti mi je poznato da čoporativna demokratija funkcioniše u savremenom svetu (hint: klasičan sastanak kućnog saveta, tj. skupštine stanara ili kako se već zove), niti vidim neke konkretne rezultate. Broj ispunjenih zahteva je i dalje nula, republički izbori nisu ni na pomolu, a na ono malo lokalnih izbora je najbolji rezultat relativno tesan poraz. Lepo je to što ima ljudi, mada je percepcija broja ipak individualna. Sajmovi automobila ili knjiga imaju pristojnu posetu, ali se knjige i dalje slabo čitaju, dok je prodaja novih automobila negde na evropskom dnu. I hajde da se manemo broja prisutnih kao bitnog indikatora. Sve i da se svaki dan okupi koliko i 15. marta, oni koji nisu juče došli u Arenu će ionako glasati za dve crvene, kilo brašna i litar ulja, eventualno i za obećanje da će staza do seoske prodavnice pića biti asfaltirana prvi put posle odlaska Turaka. Pa kako je konkretno animirano? Možeš ti da u nekom mestu animiraš sto ljudi, hiljadu ili deset hiljada, ali je problem šta će oni da rade. Ako samo besciljno šetaju, neće se desiti ništa. A ako bi samo bojkotovali kupovinu mackalica u Liliju kod onog poslanika ili kupovinu kafetina i flastera kod Benua, da vidiš kako bi ti SNS osetio po džepu.

Pa i ovo što su u Sloveniji uradili više deluje kao alibi mera, tj. da bi se reklo da nešto rade. Čak i da se kod njih naće pametnjaković koji bi kupio ceo rezervoar, pa istočio, zatim napunio još i stvarao zalihe za prodaju, tamo bi ga uhapsili i odrali od kazne. Običan građanin će teško potrošiti 50 litara u jednom danu, pri čemu bi Slovenac koji hipotetički putuje negde i vraća se istog dana mogao jednostavno da natoči gorivo na drugom mestu, i tou inostranstvu, imajući u vidu veličinu Slovenije. Razne scenarije po kojima privatno vozilo putuje do BG i nazad u istom danu bez ikakvog odmora ne bih ni razmatrao.

Ne bih baš rekao. Ovi što su preostali nisu uspeli da osmisle ništa pametno, osim izanđalih šetnji. Niti postoji diplomatija, niti povezivanje sa ostalim društvenim faktorima i grupama, niti neke efikasne akcije. Sve što je pametno urađeno završilo se polovinom prošle godine, a od pompeznih najava koje su se tada videle nema ništa. Ovo se videlo još odavno: Ovo boldovano će uskoro proslaviti prvi rođendan. Studentski protesti više ne postoje, objave koje imaju na instagramu se bave klasičnim pitanjima kojima se bavi(la) opozicija ili su druge, nepolitičke prirode. Slavija se po svoj prilici neće ponoviti, 15. mart takođe, a od pomenutih najava da će jesen biti vruća ostalo je jedno veliko ništa. Da bar javno pozovu na bojkot ćacilendskih firmi, kao što su Lili ili Benu, ćaciji bi osetili udarac po džepu. A koliko vidim, akcije su slabo posećene. Lako ćemo mi za to što neki levičari i desničari neće da budu zajedno, ali malo je teže kada je i ostatak društva teško animirati. I ne, nije krivo društvo, već animator.

Pa to je uništeno od samog početka. Načelo čoporativne demokratije je uspelo da uništi i ono malo uspeha ostvarenih do polovine prošle godine.

Aktivirali su se praktIčno od samog početka. Oni što otvoreno nose ruSSku zastavu i loknastog Džizusa se bar ne kriju, a sa njima su kojekakvi nedavači, neškopači, acoš*ptarači, lomparoidi, nosači krstača i šajkača...

A možda umesto 1234 čak pisalo i password

To je neko već napisao, možda čak i ti, ali ovi rezultati se ne razlikuju mnogo od onih koje je pre izvesnog vremena objavio Vukadinović. Ja zaista ne znam i ne mogu da pretpostavim koliko ljudi ne prati politiku, ali ih ima, baš kao što ima i onih koji su neopredeljeni jer smatraju da su svi isti ili da niko ne može da učini nešto konkretno. A na izbore neki opet neće izaći, bilo iz navedenih razloga, ili ako su zbog nečega sprečeni.

Zbog izborne matematike. Glasovi koji su rasuti se prelivaju, a prvo ih dobija onaj koji ima najviše glasova ukupno. Evo rezultata prethodnih izbora: https://sr.wikipedia.org/sr-el/Парламентарни_избори_у_Србији_2023. Koalicija oko SNS-a je dobila 48,07% glasova, ali 129 mandata, što je već iznad polovine. Tu nije uračunat SPS, koji inače ima 18 mandata. Ako bismo sabrali sve glasove koji nisu za SNS, uključujući i glasove stranaka koje učestvuju u režimu, do bi bilo skoro 52%, ali sve te stranke zajedno nemaju natpolovičan broj mandata, već 121. Ni na prošlim izborima SNS nije imao apsolutnu većinu sa sve krađom, ali ipak i dalje vlada. @DameTime Ne znam koliko pije vodu argument da se plaše da se izjasne jer su mogli da naprosto odbiju učešće u anketi, a polazim od pretpostavke da anketu radi tim koji zna kako se formulišu pitanja i kako se mogućnost greške svodi na najmanju moguću meru. Možemo mi da razgovaramo o raznim kombinacijama, ali to ne znači da će se ostvariti.