DJ_Vasa

Pa dobro, to su sitne razlike koje se mogu lako rešiti, ali mene zapravo mnogo više zanima šta su se dogovorili oko cene turskih gaća na pijacama. Živ nisam dok ne saznam

Pa mogao je to i na neki drugi način, ili bar na engleskom. Mogao je lepo da stavi fes, da ga dočekaju dva bašibozuka sa jagnjetom nabijenim na kolac (tako valjda rekoše u Tesnoj koži), da mu Brnabićka odigra trbušni ples i posluži ga baklavom, da mu Dačić otpeva neku sevdalinku, da mu hanume iz Akademije SNS-a posluže kafu i ratluk, ili tako nešto.

Šta mu to znači? Znam da to važi za engleski jer naziv Turkey je isti kao turkey (= ćurka), ali na srpskom niti postoji turkey, niti naziv Turska podseća na ćurku.

Vidim da u naslovu piše 'na ćirilici i engleskom, bez latinice'. Da li mu je neko rekao da će Раилwаy статион i Аирпорт Белграде biti malo nečitko? Koliko mi se čini, ima i on da poplavi kada čuje da je gradski prevo u Zagrebu takođe plave boje. Mora biti da ga je tako savetovao neki neprijatelj čiča Draže i ljubitelj Tita Nego, kakav to snimak spominješ? Nije valjda da se kao mađarski kolega javno zalaže protiv LGBT, a u stvarnosti ponaša malo drugačije.

Ništa čudno kada imamo praktično dva trgovinska lanca plus Lindu. Lepo se dogovore da proizvod košta toliko i toliko, rebnu cenu kao da ga peške dovlače sa Grenlanda i to ti je cela priča.

Ko god vodio prodavnice i kafiće, mora da nešto zaradi. Mislim da su dati zaslužnim drugovima članovima, a cene su takve da mogu debelo da zarade. Ukratko, ne kupiš ni vodu, već je kupiš negde usput, pa neka je prodaju sami sebi.

Peronska usluga postoji odavno, a služi tome da se nahrane paraziti, kumovi, snajke, rođaci i ostali kojima je jedina kvalifikacija za posao to što nekoga poznaju. Ne znam koje su cene vode i sokova, ali to je već stvar ponude i potražnje. Ako bi oni koji polaze sa stanice to kupili u običnoj prodaji, vlasnici prodavnica i kafana bi mogli ili da spuste cene, ili da stave ključ u bravu.

Hvala Divu na onom linku. Pozivam sve forumaše da pomognemo ugroženima koliko možemo.

Izvini, zar ti zaista veruješ u te budalaštine? Kad su organizovali protest, pričali su kako se cela Loznica uzbudila jer 'će pocrkaju', nosili transparente da će da teraju Rio Tinto kao oni u Prvom svetskom ratu i jeli g*** o slavnim precima, kad ono - ćorak. Em glasali na izborima tako kako su glasali, em nisu ni prstom mrdnuli. Isto važi i za komšije iz Valjeva i Šapca, koji su se takođe uzmuvali. Treba njima taj litijum, ali ne iz ekonomskih, već iz pedagoških razloga. Doduše u pravu si za ovu dvojicu. Tuta-muta je zeznuo svaki protest za koji se bar malo pitao, pa zaslužuje da mu Rio Tinto udeli bar neki paket akcija. Ovog drugog što voli glasanje iz Bodruma niko ozbiljno ni ne shvata.

Misliš o stoci, i to dvonožnoj? Baš me zanima šta će raditi za nekoliko dana kada Izrael odgovori. Verujem da je prodaja pejdžera u međuvremenu mnogo opala.

Momci, obojici vam želim da se brzo i uspešno oporavite i da budete dobrog zdravlja.

Ne znam koliko kasnim sa odgovorom, ali mogu da ti kažem šta sam video kod jednog prijatelja koji živi u centru u staroj zgradi, a nasledio je stan u kome su se za grejanje koristile TA peći. Zgrada je takođe stara, a grejanje je rešio norveškim radijatorima, koje neki zovu i panelne grejalice. Kupio je otprilike ovakve radijatore: https://www.rovex.rs/norveski-radijator-glamox-3001 Da se razumemo, nije reklama, ali u stanu mu je zaista prijatno, kao i u mom koji ima klasične radijatore, a čovek kaže da je jeftinije od TA peći. Za ove radijatore znam da je poenta u tome da se postave ispod prozora i da se snaga bira prema kvadraturi, a pošto me je zamolio i da mu ih odvezem, ljudi u ovoj firmi su mu pre kupovine rekli da skicira stan, da stavi približnu kvadraturu prostorija i dali savete kako da ih postavi. Jedino što sam zapamtio jeste da se postavljaju ispod prozora, što sam već napisao, a ovi njegovi mogu da se uključuju i daljinski, tj. putem interneta. Potrebna je neka aplikacija, da imaš mrežu u stanu, i to je cela priča. Automatski se gase kada temperatura dostigne onu koju zadaš, a pale se kada temperatura padne. Sa nekoliko metara se čuje jedva čujno klik kada se upale ili ugase, pa ne bih rekao da iritira.

A dokle treba vući kofere pola kilometra? Zeleni venac je jedno od saobraćajnih čvorišta, plus je u centru, a sa malim brojem putnika je sasvim dovoljno. A1 ima samo nekoliko stanica, od kojih su za centar bitne Savski trg i Slavija. Ima linija do obe nove stanice, za koje se slažem da su na lošim mestima, a to su 600, koja ide do glavne železničke stanice i nove autobuske, mada joj se može još više približiti ako se promeni samo jedno skretanje. Ne znam šta treba da uvedu, da voze direktno do Kalemegdana, da prolaze kroz Knez Mihailovu, ili da ih skrenu ka Maloj Moštanici ili Slancima. Sa ovakvim brojem putnika i cenom karte od 50 dinara, svih pet stranaca koji baš hoće da osete blagodeti drumskog i železničkog prevoza mogu samo da pevaju.

Pa vidi, poenta je u tome da se nasrao za medalju o saobraćaju koji očigledno poznaje koliko i svadbene običaje Papuanaca. Može slobodno da sedne za volan, u autobus ili taksi i da se provoza duž oba mosta sada i kada Aleksandar Gangula Šapić ostvari ono što nije uspeo Aleksandar Ler. Valjda će tada ukapirati, osim ako mu alkohol nije baš toliko spržio mozak.

Izvini, o čemu ti pričaš? Ako taj famozni stranac hoće do centra ili do autobuske stanice, imaš linije, a možeš da stigneš njima brže nego na relaciji Heathrow - Oxford Street u Londonu sa sve njihovim vozovima i metroima. Ne razumem šta treba da ima kada je i postojeći prevoz poluprazan, a obaveštenja tamo ima. Ako očekuješ da je neko lud da organizuje šatl do Kneza koji bi se vozio poluprazan i sa intervalom polaska od pola sata, onda previše očekuješ. Imaš li neku sliku ili znaš li gde konkretno? Kod nas zaista nisam video kružni tok bez trougla u kome ulazni saobraćaj ima prednost, samo u Grčkoj. Koliko znam, mi smo čak i usvojili neki standard prema kome svi treba da imaju obrnuti trougao.

Imaš i danas pravo prvenstva pri ulasku u kružni tok ukoliko nema obrnutog trougla, ali nije mi poznato da takvi kružni tokovi kod nas više i postoje. Takav kružni tok sam video jedino u Solunu i vozio kroz njega, a za sliku sa Google Street View klikni ovde. Grčka ima i kružne tokove sa obrnutim trouglom, ali nisam primetio da greše. Ukratko, propis se nije menjao u odnosu na doba kada si ti polagao, ali kružni tokovi su danas većinom regulisani tako da moraš da propustiš one koji su već u njemu. Ja čak nisam ni primetio problem sa tim starijim vozačima jer ako pod njima smatraš ljude koji sada imaju oko 60 godina i polagali su otprilike kada i ti, bar ovi beogradski ne prave takve greške. Naravno, tu izuzimam individualnu bahatost, ali generalno su kategorija koja normalno vozi. Mnogo više se plašim vozača čiji automobili imaju šestocifrenu cenu u evrima, a stekli su ih nekim muljanjem. Takvi često ne konstatuju ni crveno svetlo. Doduše, pre oko mesec dana sam maltene pao na d*pe kada sam u kraju video video ćelavog nabildovanog tipa koji zaustavlja auto odmah iza raskrsnice i ispred pešačkog prelaza, pali četiri migavca i izlazi da bi nekoj bakici sa štapom pomogao da pređe ulicu. Ja sam se ogrešio o njega pošto sam prvo pomislio da želi da nešto kupi u trafici koja se nalazi odmah kod tog prelaza.

Imam da dodam ovde još nešto. Naime, GSP jeste imao liniju do aerodroma negde do kraja sedamdesetih ili do početka osamdesetih. U pitanju su bili narandžasti minibusi koji su izgledali ovako: Čak i u to doba, ovaj prevoz je zbog malog broja putnika bio neisplativ, pa se do aerodroma išlo autobusima JAT-a. Terminal im je bio i na Slaviji, ali i kod crkve sv. Marka na Tašmajdanu, gde je bila i poslovnica JAT-a. Ti autobusi su prolazili pored Fontane, gde sam tada živeo, a ljudi su ih povremeno koristili čak i kao gradski autobus, koji je koštao nešto više, ali pošto nije bilo usputnih stanica, stizalo se veoma brzo. Povremeno sam viđao ljude kako izlaze kod Fontane iz pravca grada sve dok je JAT držao tu liniju. Čak ni ti autobusi, koji su bili sa udobnim međugradskim sedištima, nisu bili puni do poslednjeg mesta. Neki od putnika su bile i sttjuardese i zaposleni u administraciji JAT-a. Osim ovih autobusa, saobraćali su i autobusi za zaposlene na samom aerodromu, ali nisu primali putnike sa strane. Imali su oznake na kojima je pisalo Aerodrom Beograd i takođe su prolazili pored Fontane. Ovo mogu da kažem iz prve ruke jer sam tamo živeo i prolazio praktično svaki dan. Što se tiče današnjeg prevoza, do aerodroma ide čak pet linija, a spisak je ovde. Sama frekvencija prevoza možda i nije loša jer su autobusi praznjikavi. Ne ulazim u razloge zašto neko koristi ili ne koristi javni prevoz do aerodroma, ali je evidentno da se u te autobuse komotno može staviti prtljag usled male popunjenosti.

Pijani Basara se malo više nasrao ovde: Kakav god bio taj most, njime prolazi saobraćaj sa Novog Beograda koji i dalje ide prema bolnici, prema Slaviji, delu grada koji je između Birčaninove i Gazele, a koji rasterećuje Brankov most i Gazelu. Tuda prolaze tramvaji i autobusi, kojima hiljade ljudi dnevno ide iz jednog dela grada u drugi. Kada je taj most bio rekonstruisan, i to pre oko dvadeset godina, na Brankovom mostu su se stvarale ogromne gužve. Inače, tramvaji su ovde veoma bitan faktor jer je tramvajski saobraćaj velikim delom regulisan tako da se minimalno meša sa automobilima i autobusima. Tramvaje će morati da zamene autobusi, a oni će se kretati ostatkom trase istovremeno sa ostalim vozilima, što znači da će se poništiti korist šinskog saobraćaja i stvoriti veće gužve u više delova grada. Ako uzmemo u obzir da je svašta sagrađeno sa one strane reke, izgleda da će se most najbrže prelaziti peške. Tome treba dodati i onaj idiotski kružni tok na kraju Brankovog mosta, koji je veoma loše postavljen i veoma je teško uključiti se na most iz pravca Zemuna. Frekvencija saobraćaja iz tog pravca nije ista kao iz ostalih, što nije uzeto u obzir. Zbog toga u špicu moraju saobraćajci da regulišu saobraćaj, a negde sam pročitao da će tamo postaviti i semafor. Pa, bravo idioti! Umesto klasične raskrsnice sa samaforom, napraviće kružni tok sa semaforom, što automatski znači da će svi automobili imati neznatno duži put, da će ulaziti u kružni tok u intervalima koje semafor reguliše, čime se gubi smisao kružnog toka. Pretpostavljam da je posao izrade kružnog toka dobio neki bumbar ili kumara blizak Ganguli, ali mogao je za dobijeni ukradeni novac da preasfaltira neke ulice, napravi neku drugu raskrsnicu i da za njeno projektovanje angažuje nekoga ko ima bar malo mozga u glavi. Još veći idiotluk je mali kružni tok kod benzinske pumpe, a evo kako izgleda: Ukoliko još ovome dodamo činjenicu da većina vozača ne zna da se u kružnom toku treba ponašati kao i na 'običnom' putu koji ide pravo, tj. da se trake ne seku, već da propuštaš onoga ko ti je desno i da automobil ima skriveni uređan u narodu poznat kao migavac, biće u saobraćaju veoma veselo.

Pa nema veličina grada veze sa udaljenošću aerodroma jer se ne može posaditi baš na svaku poljanu. Oni koji su to planirali nisu bili školovani na SNS-ovoj akademiji ili na sega-mega-blejama, već su ga stavili u ravnicu sa povoljnim mikro-meteorološkim uslovima. Aerodrom je napravljen kada je Beograd bio manji i kada deo od blokova do Surčina nije bio načičkan udžericama, već obična poljana, klasično selo i njive. Za ukus mnogih ljudi u Beogradu je aerodrom čak i preblizu jer avioni nadleću blokove, Bežanijski kosu, Banovo brdo i još neke delove grada. Uostalom, 20 kilometara je 20 kilometara, bilo da su u pitanju Beč, Njujork, Rim, Pariz ili Berlin, mada od Trga ima čak i nešto manje. Dok ne zažive leteći taksiji, mogao bi Gangula da odvoji neki dinar za železničku vezu, ali to je već druga priča. Razumem, ali nebitni smo u ovoj priči i ti i ja, već govorim o većem broju ljudi. Jeste da bi autobusi mogli da budu češći, ali opet, ako su poluprazni, čak ni glupak kao Gangula ne bi uveo češće polaske i više vozila.

Meni se sve više čini da je zapravo skriveni član SNS-a ili da ima legitimaciju BIA. Sve proteste koje je vodio je uspeo da zakenja, što važi i za veliki deo tzv. opozicije. Sećam se da je davno najavljivao radikalizaciju protesta, ali se relativno brzo uĆutao. To su bili oni protesti protiv nasilja. Nedavno je u Veliki Vođa boravio više dana u Loznici, ali i uprkos prekopavanju interneta, nisam video da su se Lozničani organizovali i stali ispred kasarne u kojoj je boravio niti da su tu učestovale kojekakve tuta-muta-ćute. Sve više mislim da tamo treba kopati, i to više i jače, a prvenstveno iz pedagoških razloga.

Tebi je nepunih 18 kilometara od Trga daleko? Kada se bira lokacija za aerodrom, uzimaju se u obzir konfiguracija terena, ruža vetrova, meteorološki mikro-uslovi i slično. Prevoz bi zaista mogao da bude bolji, ali to nema veze sa njegovom lokacijom. S druge strane, jedan od tih autobusa mi svakodnevno staje ispred nosa, i to u oba smera, drugi mi staje na 10-15 minuta peške od kuće, a oba su praznjikava. Ne znam da li su svi putnici tolika gospoda da moraju da idu taksijem, ali ja zaista retko viđam ljude sa koferima.

Druže, u pravu si za železničku stanicu, nova železnička nije ni dobila sve obećane linije prevoza, ali si se debelo zeznuo za aerodrom. Od Slavije ti do njega treba oko 20 minuta automobilom, gradskom prevozu treba 30-40 minuta, a zapravo jeste povezan i sa tom novom železničkom stanicom i novom autobuskom (linija 600, za trasu klikni ovde), a do centra imaš 72 i A1 do Slavije. Ima još linija koje ne poznajem, ali da se teško stiže do obe stanice nije tačno. Sasvim druga stvar je što te autobuse više koriste ljudi kojima deo trase kroz grad odgovara i zaposleni na aerodromu, ali su u njima turisti retki. Meni 72 staje ispred nosa, ali ako se u njemu i nađe neko sa koferom, taj je stranac. Na Bežanijskoj kosi je veoma često poluprazan.

Bez brige, sa' će to da sredi dr Gangula. Već se oglasio da će sve te natpise da prevede na ćirilicu.

Ovo je malo duža priča, a ima i nešto u vestima: Uz članarinu, uvodi se i nadoknada na svaku iznajmljenu knjigu iz biblioteke – kome ide novac Iako je vest objavljena pre nešto više od mesec dana, ima i nekih novih momenata. U vesti je pisalo da taj novac treba da plati lokalna samouprava, a sada se spominje da taj novac daje biblioteka. Članarina biblioteke je simbolična, a gradska u BG naplaćuje 1500 godišnje, premda imaju vekike popuste za učenike, studente i penzionere. Ovde nije u pitanju samo jedna biblioteka, tj. ona u zgradi na kraju Knez Mihailove, već više njih koje se nalaze u svim opštinama. Ne znam iznose za ostale gradove, ali se uglavnom svodi na to da članarina pokriva samo deo troškova. Tu je i najveći problem jer država daje bibliotekama smešne iznose koji treba da pokriju plate zaposlenih, nabavku knjiga, njihovo čuvanje i održavanje (npr. koričenje), troškove za struju, vodu i tome slično. Ostaje da kažem nešto i za tih 15 dinara. U pitanju je usklađivanje zakona sa EU, ali ne samo da bi se reklo da su usklađeni, već zbog autorskih prava. Naime, kao što je navedeno u vesti, u EU se plaća oko 90 centi po knjizi kako bi pisci i prevodioci imali prihode od ovih prava, a pošto se ovde čitaju i njihove knjige, jasno je da će taj zakon morati da ostane na snazi. Pisci i prevodioci su na taj način izjednačeni sa glumcima i pevačima, koji dobijaju novac za svako emitovanje filma u kome su glumili, odnosno za emitovanje pesme ili spota u kome su pevali. SNS je formalno uveo zakon usklađen sa EU, ali je napravio najveću svinjariju time što je trošak svalio na biblioteke. Koliko mi je poznato, u mnogim zemljama je članarina u javnim bibliotekama potpuno besplatna, a trošak plaća ili lokalna samouprava, ili država. Koliko vidim iz onoga što navodi taj direktor i iz vesti koju sam linkovao, dogovor je prekršen, a biblioteke su stavljene pred svršen čin.

Ehhh, kad se pojave dr Novak ili dr Jovana i objasne ti da nemaš pojma... Pravda za pingvine!