DJ_Vasa

Kolika je šansa da se protivnici Lukašenka pobune, bilo protiv njega samog, bilo protiv učešća u ratu? Ako Belorusija vrati ili da neke resurse, represivni aparat bi mogao da bude oslabljen. I znaš li kakvo je raspoloženje u Belorusiji po pitanju rata?

Možda zavisi i od same prodavnice. Meni je IDEA najbliža, ali izbegavam ih u širokom luku, osim za sitnije kupovine. U blizini ima i nekoliko Maxija, koji sve izlažu kako treba i nikada nisam imao problema. Imam relativno blizu i Lidl, na koji nemam primedbi, mada im nisam redovna mušterija. Čak sam probao i jetinije lance kao što su Aman i Sunce, ali nisam primetio da nešto varaju, osim što imaju krš robu i prodavnice im izgledaju kao svinjci. U Rodi sam bio samo nekoliko puta i nemam neko iskustvo sa njima. Slično važi i za DIS. Jedino što mi je relativna nepoznanica je Gomex, koga nešto i nema u Beogradu, a ušao sam samo jednom ili dva puta kad mi je negde usput trebala voda ili nešto tako sitno pa ne znam kako funkcionišu.

Ne znam na koji je lanac ili prodavnicu mislio Div, ali znam da Maxi i IDEA sve drže na istim mestima i lako mi je da pronađem ono što želim. Što se tiče tih foliranja sa cenama, obično se prave ludi dok im ne spomeneš zakon i inspekciju, a tada se smire k'o bubice. Imaju, doduše, i štos da stave jednu robu pod drugu etiketu i da se tako vade. Na primer, Milka Oreo košta 100 dinara, a obična mlečna 120. Običnu stave tamo gde piše MIlka Oreo, ali kada Oreo rasprodaju, a od ove druge ostane samo nekoliko komada. Na etiketi zaista piše cena i koja konkretno čokolada je u pitanju, tako da mogu da se izvade. S druge strane, ako 'zaborave' da promene cenu ili ako kompjuter 'ne registruje promenu', onda nema prostora za izvlačenje. Ima još jedna način kako varaju - stave na policu tri slična proizvoda različitih proizvođača, ali samo jednu cenu, npr. kiseli krastavci A koštaju 350 dinara, dok B i C koštaju skuplje, ali cenu ne stave. I ovde tačno navedu proizvođača i gramažu, ali ljudi se zeznu. Primetio sam da se takvim štosevima najviše služi IDEA, a definitivno imaju najgore i najneljubaznije osoblje, uglavnom lenčuge, ali i najmanje otvorenih kasa. Čak i imaju loše automatske kase, gde treba paziti da kupac pre tebe nije kupio nikakav alkohol jer tada moraš da čekaš da dođe neka kasirka i dozvoli kupovinu alkohola. Ovo sa odobrenjem kupovine sam video samo kod njih, a ako je kasa automatska i prima kartice, valjda ima podatke o kupcu koji govore da nije maloletan.

Jeste da nisam A Sad, ali na osnovu dosadašnjeg delovanja evropskih zemalja, ne verujem da bi tek tako uskočili jer bi to bio napad na drugu državu. Kremaljskom ludaku ne treba davati povoda da pritisne crveno dugme, a i Belorusija je nedavno povukla status nenuklearne zemlje, ili kako se to već kaže.

U tom slučaju insistiraš da ti naplate cenu koja je navedena, a zgodno je i da je slikaš kad uzmeš robu sa rafa. U zakonu koji to reguliše jasno piše da se roba prodaje po ceni koja je navedena, pa ako počnu da ti pričaju bajke o zaglavljenom kompjuteru, ti samo kažeš da zakon tako propisuje i da te ne zanima da li je kompjuter crknut ili je neki Pera zaboravio da promeni cenu. Mene su tako hteli da zajebu dva puta u dve različite prodavnice, ali na pomen magične reči 'inspekcija' sam dobio šta treba po napisanoj ceni.

Ma da, on je ionako nebitan pop

Pahomije odlikovao haškog osuđenika Vladimira Lazarevića Možda su novinari kulturni pa su ovako formulisali naslov, ali mogli su komotno da napišu da je pedofil odlikovao ratnog zločinca. Čini mi se da niko neće organizovati litanje ni protiv pedofila, niti protiv ratnog zločinca.

Tačno kaže Div, koristi se u Hrvatskoj. Evo jednog teksta sa objašnjenjem: https://www.lektoriranje.org/jezicni-savjetnik/jetra-jednina-ili-mnozina Ukratko, smatra se da je treba koristiti kao i kod nas, ali da ova varijanta, tj. pluralia tantum, potiče iz kajkavskog. Ako si čitao naš tekst, ili je neko ukrao prevod, ili ga je nevešto prilagodio. Primetio sam da se kod nas u medijima povremeno javljaju reči kao npr. tedan, tekom (tjedan, tijekom) koje ne postoje u našem standardu.

Pa mogao bi Putler da pregovara o tome gde će da mu sude, tj. u Hagu ili kod kuće. Koliko mi je poznato, domaći zatvori su manje konformi, a ako zakon i dalje predviđa smrtnu kaznu, mislim da bi mu bilo bolje da krene stopama slovenske braće sa brdovitog Balkana.

Tačno. Verujem da su skoro svi koji su to rekli Putleru već uspeli da se sapletu dok prolaze pored prozora.

Upravo to i tvrdim u prethodnim postovima, a svodi se na to što kažeš, tj. da kupci ne primete odmah. Ne verujem da će iko doneti takav zakon jer proizvođač i trgovac imaju pravo da stave cenu koju žele, a na kupcu je da kupi ili da ne kupi.

Ja zaista ne znam zbog čega je bitna istočnjačka đinđuva nekog generala, gde se svastika koristi kao verski simbol. Čak se i na ruSSkom snimku to vidi. Ako je dokazano da taj general drži logore, viče Hajl Putler, strelja ruske civile, bombarduje dečija igrališta u Rusiji i tome slično, onda ga treba strpati iza rešetaka. Nekako mi se čini da onaj ko bombarduje dečja igrališta, univerzitet ili parkove sasvim dobro sledi modus operandi austrijskog molera, a pojava famozne sličice se sasvim lepo pojavila kao dimna zavesa posle napada na civilne ciljeve.

Ima ponešto, evo na brzinu u spojleru: Umeju da se nađu korisne stvari, a na jednom od linkova ima i računica za više komada kućne hemije koji zajedno koštaju dosta, a ako se izabere odgovarajući lanac, ušteda je preko 4000 dinara.

Pa ne rešavam to ja, ja sam samo prevodilac koji poznaje srpski u smislu da mora da zna kako funkcioniše jezik kako bih ga koristio. Od rođenja govorim isti jezik, koji se nekada zvao srpskohrvatski, a danas srpski. Nekada se taj jezik pisao ćirilicom i latinicom, ali se danas zvanično piše samo ćirilicom, premda praksa to malo drugačije reguliše. Isto važi i za izmišljanje novih reči i nametanje njihove upotrebe. Nemam ja ništa protiv da se kojekakve socio(g)loginje, politiko(g)loginje nazivaju tako kako se nazivaju, a a ako hoće, mogu da ih nazivam i marsovcima/marsovkama, nije problem. Jedino imam problem ako nameću ostalima kako će nazivati treća lica. I moju struku retko pitaju kada je u pitanju srpski, osim povremeno kada je u pitanju transkripcija engleskih imena, i to samo neke koji se time specifično bave. Čak i tu ne postoji konsenzus. Vrlo često se čak i u priručnicima za transkripciju samo navodi da je varijanta A bolja od varijante B, ali se ne propisuje. Ono famozno /æ/ se prema preporukama uglavnom transkribuje kao a, ali u životu nisam čuo da je neko pojeo big mak, ili da sluša džaz (= jazz). Doduše, ovo poslednje niko nije ni sugerisao, ali to sledi iz pravila. Možda je ir azlog za to što niko iz moje branše nije glasan po tom pitanju jeste i što to smatra budalaštinom. Lupetanja i priručnici kojekakvih glupača su isto što i lupetanje pijanca u kafani. Nadam se da je poređenje dovoljno rodno senzitivno jer su uključena oba pola, a koristio sam i leksiku ustanovljenu u praksi.

Nigde nisam rekao da je to što rade nezakonito, samo da je u pitanju klasično kokošarenje u odelu i kravati. I oni na pijaci hoće da zeznu, pa kada tražiš npr. kilo jabuka ili krompira, dobiješ 950 grama jer je vaga naštelovana. OK, naštelovana vaga nije zakonita, ali je cilj isti. Šta bi ti rekao da te neko zezne na pijaci? Da li bi rekao da povećava profit ili da se bavi kokošarenjem?

Nije u pitanju to kako zvuči jer je estetika lična stvar, već što se nameću nepotrebne gluposti. Kad već spominješ moju profesiju, tj. prevodilaštvo, kod nas postoji više strukovnih udruženja, kao npr. Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca, Udruženje književnih prevodilaca Srbije, Udruženje stalnih sudskih prevodilaca i tumača Srbije, Društvo simultanih i konsekutivnih prevodilaca itd. Apsolutna većina u ovim udruženjima su žene, ali nijedno od njih nije promenilo naziv niti čak iniciralo da se u njega ubace prevodilice, prevoditeljke ili kako se već kaže na novogovoru. Inače, upravo se većina njih bavi jezikom, ali im ni na pemt ne padaju ovakve gluposti. S druge strane, jedini rečnik novogovora koji sam video kod nas su napisale „sociološkinja, politikološkinja i feministkinja” (3 u 1) i „književna kritičarka i feministkinja” (2 u 1), a poenta je u tome da se drugima nameće kako će nazivati svoju profesiju. Mogu one da se nazivaju sociološkinje, politikološkinje ili kako god hoće, neka traže da ih drugi tako oslovljavaju, ali malo mi je čudno da nisu pitali poveći broj udruženja prevodilaca/prevodilica/prevoditeljki kako bi da nazovu sami sebe. video sam da postoji i Udruženje žena letača Srbije, koje po definiciji čine samo žene, ali se nisu nazvale letačicama. Pisao sam i o onoj ženi što pilot, a koja sama sebe naziva pilotom i kapetananom, a ne pilotkom i kapetankom. Bila je poznata i akademik MIlka Ivić, koja je sama sebe nazivala akademikom, a bavila se, gle ironije, jezikom. NIje sporno da su u mnogim domenima žene manje ravnopravne, ali to što ih neko naziva borkinjama im neće pomoći. Mediji će ih korektno nazvati npr. žrtvama porodičnog nasilja, ali će sudovi, policija i centri za socijalni rad loše raditi svoj posao u tom domenu. Imamo i slučaj učiteljica i medicinskih sestara, naspram kojih postoje i učitelj i medicinski tehničar, koji su ravnopravni po tome što im je posao izuzetno malo plaćen.

Naravno da ne mislim, bitno je samo šta se radi, a mnogi štosevi imaju i lokalnu varijantu. Ono sa smanjenjem težine je poteklo od čokolada u inostranstvu, kako sam negde pročitao, cena u formatu X99 takođe nije ovdašnji specijalitet, a ima toga na tone. Video sam i kod nas da se u internet prodaji na nekim mestima ne navodi cena sa PDV-om, ali je to navedeno pored cene. U tom slučaju bar može lako da se izračuna, mada opet, ako kupujem kao privatno lice ne zanima me šta je u ceni marža, šta je PDV, šta je carina, već samo konačna cena. Cene u decimalama, tj. u parama, mogu da nekad budu potrebne, npr. kada se nešto kupuje u rinfuzi, i tada se zaista zaokružuje tako da je povoljnije za potrošača ukoliko je suma do 50 para. Npr. ako kupiš kačkavalj i vaga izbaci cenu od 334,43 pare, plaćaš samo 334 dinara. Ovo je retko, ali ipak postoji, S druge strane, u praksi se često koristi za famozne cene od 299,99 dinara, kada plaćaš 300. Sve ovo važi samo za plaćanje u gotovini. Ako plaćaš karticom, cena od 299,99 dinara će zaista biti i naplaćena, ali u retkim slučajevima kada je račun 334,43, onda će i 43 pare biti skinute sa računa.

Nije problem ni siromaštvo ni to što piše da je nešto 80 umesto 100 grama. Fora je da je ambalaža praktično iste veličine i da za iste pare dobiješ manje. Pa majku mu, nek naplate tih 20 grama, nije problem, eto mu profita. NIti će kupac da crkne za tu razliku u ceni, niti će proizvođač da crkne ako naplati koliko smatra da treba. Ovo mi je klasično kokošarenje u kravati. Očekuješ isto što si kupovao juče, najčešće je ista cena, a ono - pišak, ispilićare te za 20-30 grama. Ista fora kao ono sa sitnim slovima u ugovoru. Formalno nije prekršaj, a u praksi je obično pilićarenje. Jeste sve to po zakonu i nije sporno sa te strane, ali da je kokošarenje, jeste.

Otvaram ovu temu kako bismo malo govorili o 'zakonitim' prevarama kojima pribegavaju proizvođači, trgovci i pružaoci usluga uopšte kada hoće da na kokošarski način opljačkaju kupca. Neki od načina koje ću spomenuti su već odavno poznati, a bilo bi zgodno postaviti nove i prodiskutovati o tome kako ostvariti svoja prava. Na ovoj temi neću spominjati klasično nezakonito kokošarenje, u smislu namernog zakidanja na meri, već onoga što je uglavnom po zakonu, ali je u praksi kokošarenje. Inače, za otvaranje ove teme me je inspirisao događaj iz prodavnice. Čovek je kupovao kačkavalj i naručio 400 grama. Video je da prodavac seče listiće debele k'o panjeve i zamolio je da kačkavalj bude tanko sečen. Prodavac je rekao da ne može jer je „mašina loše podešena” i da ne može da seče tanje. Kupac je odgovorio: „Hoće ona da seče tanje, samo okrenite točkić. Ako unakazi kačkavalj, ja plaćam.” Prodavac se pravi nevešt, ali kupac insistira, spominje inspekciju i zaista dobija tanko sečen kačkavalj. Bio sam u redu iza ovog kupca, a sticajem okolnosti i ja sam htep da kupim kačkavalj i još ponešto. Zatražio sam sličnu količinu i da mašina seče kao i prethodnom kupcu. Od ostalih prevara mi padaju na pamet sledeće: - Smanjivanje težine proizvoda u ambalaži, kao što je odavno poznato kod čokolada i sličnih proizvoda, gde se težina sa nekadašnjih 100 g smanjuje na 80. Postoje i variajcije sa vema čudnim količinama, pa se prodaju raznorazna pakovanja svega i svačega od 75, 125, 240 grama sa veoma smešnim težinama, koje se za nekoliko grama razlikuju od uobičajenih pakovanja koja se mere metričkim jedinicama - Navođenje količine u neobičnim jedinicama, kao npr 1 kg jogurta, umesto nekadašnjeg litra, a poenta je u tome da jedan litar i jedan kilogram ove tečnosti nisu u odnosu 1:1 zbog gustine. U životu nisam video da se prodaje 1 kg soka, piva, mleka, mineralne vode i slično, ali kod jogurta to ne važi. - Veća ambalaža je skuplja: u nekoliko navrata sam video da npr. 5 litara ulja košta više nego da se kupi pet flaša od po jednog litra. Naravno, štos je u tome da ljudi obično misle da je kupovina veće količine isplativija, što često i jeste slučaj, ali evo i izuzetka. - Navođenje cene u čuvenom formatu X99. Ukoliko nešto košta 299 nečega, svako sa tri čiste u glavi će to shvatiti kao 300. Znam da su neki marketinški buzdovani sproveli istraživanja o tome kako se cena percipira, ali štos je odavno provaljen. - Objavljivanje popusta koji su od 70% (bitna je reč od, obično štampana sitnim fontom), s tim da žvaka ili bombonica na koju se to odnosi više ne postoji po toj ceni, ali su ostali popusti minimalni. Veoma slično je i reklamiranje popusta u smislu da je nešto što košta 1000 dinara pojeftinili za jedan dinar ili čuvenih 99 para. - Nenavođenje cene po jedinici mere. Kad već postoje pakovanja nečega od npr. 125 i 350 grama, potrošaču je bitno koliko košta 1 kg tog proizvoda. Naravno, može se izračunati odnos, ali po našem zakonu je prodavac dućan da navede cenu po kilogramu, eventualno po komadu kada se u pakovanju prodaje npr. 16 roalni toaletnog papira koje treba uporediti sa cenom od 10 rolni. - Lažno navođenje cene sa loše formulisanim nazivom artikla. Više puta mi se desilo da hoću da kupim neki proizvod, ali se 'slučajno' zatekne tamo gde je cena niža. Na primer, kornišoni proizvođača A koštaju 350 dinara, a oni proizvođača B koštaju 432, pa im u prodavnici 'slučajno' zamene mesta. Ukoliko na natpisu sa cenom lepo piše ko je proizvođač ili se to može nedvosmisleno utvrditi, onda kupac ne može da se buni, ali ako samo piše 'krompir' bez naziva vrenda ili gramaže, onda po zakonu ima pravo da robu plati po ceni koja je napisana na rafu. Desilo mi se 2-3 puta da tako pokušaju da me prevare, ali nisu uspeli. U ovom slučaju na prodavce veoma lekovito deluje spominjanje inspekcije. - Štampanje uputstva za upotrebu sitnim i nečitkim fontom, što se često dešava, iako za time enma razloga. Rauzmem da se u kutiju lekova za glavobolju ne može strpati papir formata A4, ali ambalaža za televizor dijagonale 1,5 metar to dozvoljava. Mogu da razumem i da proizvođač kokošarski štedi na nekoliko listova 'artije, ali ako takav TV košta više stotina evra, neka naplati i tih nekoliko centi za uputstvo. Isto važi i za nečitke deklaracije koje su prelepljene preko originalnih. - Uslovljavanje jedne usluge drugom, što je nekada bilo nezakonito kod nas, ali danas jeste. Mnogi provajderi TV, internet i telefonskih usluga prodaju isključivo telefon i internet u paketu, kao i različite kombinacije telekomunikacionih usluga.Nekome nije potreban fiksni telefon, neko ima mobilni pa mu ne treba u paketu sa internetom i slično. Šteta je što je zakon ukinut jer je sprečavao još jedan vidi kokošarenja. - Kačenje kojekakvih idiotskih reklama na fiskalni račun, što je sve češća pojava. Po zakonu je trgovac dužan da izda fiskalni račun, a kupac da ga preuzme. Rekalme redovno bacam na kasi jer nisam dužan da nosim tuđe otpatke niti da uzimam nešto što nisam dužan da uzmem. - Prodaja robe koja se po deklaraciji razlikuje od originalne. u šta veoma često spada obuća. Na originalnoj deklaraciji je često navedeno da obića može da trpi kišu, dok je na domaćoj navedeno suprotno. Pošto dotična obića košta isti ili više nego tamo odakle je, onda bi je trebalo prodavati kao robu s greškom, premda se to ne vidi niti po ceni, niti po deklaraciji. Ovaj niz se može nastaviti, pa izvolite.

U Beogradu bilbordi kojima se čestita rođendan Putinu, izvestio i AP Ovo je već bolesno. Jeste da je bilbord ovakve sadržine formalno legalan, čak i u normalnom svetu, ali niko sem ovakvih primitivaca nije toliko lud.

Video sam i na jednom jezičkom forumu, mada su temu svrstali u manje ozbiljne: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=272.0

Za bele pčele sam nailazio na dva značenja, a izgleda da značenje zavisi od izvora. Jedno je žena belog orla, a drugo značenje je potomci u petom kolenu. Ne znam da li postoje varijacije prema dijalektima, vremenu kada se koristilo i slično. Ne znam ni da li postoje naučni radovi o ovome, ali povremeno se na internetu mogu naći i tumačenja da je cela ta klasifikacija veštački mitologizovana i da je preuzeta od Pavića. Naravno, mnoge reči postoje, ali ne može se rei da je baš takav redosled.

Ja ostavio jutros nešto u WC šolji u njegovu čast. Jeste da nije u pitanju torta, ali poklon je pogodan za njegovu konzumaciju

Budale. Bacaju pare na uniforme umesto da svakom daju po flašu votke da ih greje. A mogu da iskoriste i parfeme, kolonjske vode i tako to. Bitno je da ima alkohola. Em jeftino, em se može lako ukrasti, em oprobano

Da nismo rođaci?