DJ_Vasa

Jeste da nema tetku u Kanadi, ali je realno zabio autogol. Koliko mozga je potrebno da bi se napisalo ovo što je boldovano?

Zašto je to problem? Emisija sa humorom na nivou Kursadžija se ionako uklapa u sveopštu medijsku sliku.

Meni se čini da je mnogo veći problem što postoje birači-jajare, koji su dominantni bez obzira na medije. Verujem da i beogradski sendvičari psuju mater Vesiću zbog urabanističkih idiotluka, ali se ipak prodaju za sitne pare. Još gori primeri su oni što idu da prodžavaju seksualnog manijaka i silovatelja Jutku, onog ubicu iz Lučana ili one ljudske fekalije koje su išle na miting SNS-a na osnovu radne obaveze. Treba to još više pritezati, uvesti pravo prima nocte za svakog lokalnog šerifa tipa Jutke ili klanjanje ubici iz Lučana za vreme rada u pelenama za 200 evra. Jajare opraštaju sve i svašta za flašu ulja, džak brašna, letovanje u Paraliji ili zapošljavanje sina debila na radnom mestu na osnovu fakulteta iz Prčkovca gde je za prolaz dovoljno da kaže kako se zove sa zamuckivanjem. Šteta je što plate nisu još manje i što se ne uvede propis po kome pola plate pripada stranci na vlasti, po kome treba čistiti cipele drugu predsedniku opštine ili se moliti za zdravlje Velikog Vođe bar pet puta na dan. Treba to gaziti kao gnjide dok ne pocrkaju, a to će se svakako desiti. Neredovno pranje ruku, višak holesterola i alkohola, nemačke radne dozvole i privredni rast regiona će svakako učiniti svoje.

Ma pročitao sam ja tu vest, za to nemoj da brineš. Vidim da je krenula igranka u drugom smeru jer kad neko mulja sa glasovima, tera ljude da glasaju 'kako treba' i slično, onda nije ni čudno očekivati da druga strana smisli otrovne koverte.

Sve se vraća, sve se plaća. To je ionako Vučićeva banda, pa nek se lepo igraju sa istima. Ništa bolje nisu ni zaslužili. Ako im valja da idu na mitinge podrške umesto da rade i da podržavaju mafijaše, ništa drugo nisu ni zaslužili.

A da li se onda pokreće i pitanje odgovornosti roditelja koji su to dozvolili? Zaista ne znam šta zakon kaže o podvođenju dece, a vidim da PG spominje i trgovinu ljudima kao nešto što se moglo desiti. Sećam se da je buru javnosti izazvala i presuda nekoj ženi iz Gornjeg Milanovca koja je predala oružje pokojnog supruga sa samo pet dana zakašnjenja i završila je zbog toga u zatvoru. Opet ću citirati samo deo jednog članka, a ko želi da ga pročita ceo, neka klikne ovde ili neka potraži drugi izvor. Ako se od žene od šezdesetak godina, koja očigledno ne koristi internet, može očekivati da prati šta piše na sajtu MUP-a ili Službenog glasnika, za koji je potrebna i pretplata, onda se valjda isto može očekivati od bizgova koji dokazano koristi internet (upoznali se na FB i dopisivali, dakle pismen je). OK, a šta onda npr. sa slučajevima kada u nekom selu 'belac' izlema ženu ili dete? U mnogim selendrama je sasvim prihvatljivo izmlatiti ženu tokom svađe, nekad se čak i policija pravi luda, ali ima i podosta onih koji su osuđeni zbog toga. Polupismeni seljak koji gleda Pink i kome je najduži tekst koji je pročitao ono što piše na poštanskoj marki bi se lako mogao podvesti u istu kategoriju. Ipak, složio bih se oko sledećeg: Tačno je da se otvaraju mnoga pitanja i da se mnoge devijacije otkrivaju, ali ništa se ne radi da se ovo spreči. Niti je neko odgovarao što ni dete ni bizgov nisu išli u školu, roditelji koji su praktično podvodili dete niti bizgov koji kao da je živeo na Robinzonovom ostrvu. Hajde da je to slučaj, da su npr. u pitanju neke izolovane grupe iz Amazonije ili oni što su nedavno ubili američkog misionara, ali ovaj je ipak živeo u civilizaciji.

Složio bih se sa A sadom jer mi je teško da poverujem da ovaj bizgov i nije baš svestan šta je uradio već da je njegov advokat išao po sistemu APP. Iako su se na ovoj temi i u Peščaniku pojavila i objašnjena o zabludi, ne bih prešao ni preko činjenice da je ovde bilo više ročišta, da je ceo slučaj dospeo pred Apelacioni sud i da se njime bavilo više sudija, tužilaca i advokata. Svakako da je njima kao ljudima iz struke to poznato više nego nama i da su odlučivali tako kako su odlučivali. Mislim da presuda može da ima negativne posledice po romsku zajednicu i po ovakve slučajeve uopšte. Naime, Romi su naši sugrađani, ljudi koji nemaju drugu zemlju i koji treba da uživaju sva prava i obaveze kao i ostali građani sa kojima dele i dobro i zlo. Posledica može biti da će ista sudbina zadesiti mnoge devojčice, a ko zna koliko ima ovakvih slučajeva koji nikada nisu ni procesuirani. Isto tako, presuda ih maltene getoizira, što teorijski može da se desi i sa slučajem ubistva iz strasti, navodno ukaljane časti i slično. Postavlja se i pitanje gde su bile socijalne službe i šta će dalje raditi po pitanju toga što mnoga romska deca nikada ne završe ni osnovnu školu, što je zakonska obaveza i što prihvataju mnoge stvari zdravo za gotovo. Koliko sam upoznat sa slučajem, bizgov se sa detetom upoznao preko FB, što automatski podrazumeva bar elementarnu pismenost kod oboje i malo mi isključuje mogućnost da su baš toliko neinformisani. Mogu da prihvatim da imaju drugačiji pogled na celu situaciju, ali sam protiv getoiziranja Roma i smatram da bi trebalo dosta toga raditi na njihovom obrazovanju, pobojšanju društvenog statusa. Evo i jednog članka sa Vikipedijeo poznatim Romima: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Romani_people Pretpostavljam da ovaj spisak nije konačan, ali svakako treba raditi na tome da se među ovdašnjim Romima probije neki budući umetnik, naučnik, sportista, intelektualac i slično umesto da im se još od malih nogu uništava svaka mogućnost da se emancipuju i ostvare svoj potencijal. Hoću da moji sugrađani uživaju u onome što se pruža i drugima - ništa manje i ništa više.

Naravno, shvatam da obojica dajete pojašnjenje iz tog ugla.

Ja sam skratio celu presudu, koja je predugačka za forum, mada poslednji pasus govori praktično isto. Evo celog teksta iz Peščanika: https://pescanik.net/nepoznavanje-prava/?fbclid=IwAR3yjHtiEowFDxGpXAeQ844z8BZ_72kt3hOOolLClrI_ogh1PjA9mOmyBEc Peščanik svakako nije Informer, članak potpisuje neko ko se bavi advokaturom, a evidentno je da je dete silovano i da je bizgov ostao na slobodi. Baš me zanima šta će da urade socijalne službe.

Jeste da Informer ne može da se pohvali novinarskom etikom, ali evo gde se presuda može pročitati: http://www.bg.ap.sud.rs/cr/articles/sluzba-za-odnose-sa-javnoscu/aktuelni-predmeti/drugostepeno-krivicno/dk-donete-odluke/ Nisam pravnik, ali ovo mi deluje veoma čudno jer znam da nepoznavanje zakona ne oslobađa od odgovornosti. Ako idemo na etničku zajednicu, zanima me da li će neki sudija osloboditi nekoga ko je pekao paprike na livadi, bio umešan u 'tradiocionalnu svađu' gde su radili noževi ili onoga ko je krao gorivo iz firme budući da su to ustaljeni obrasci ponašanja. Ovaj bizgov je imao 22 godine, a ako mu nije oduzeta poslovna sposobnost ili pravo da glasa, ne znam kako je odjednom postao toliko nevinašce. Koliko mi je poznato, čak su i ratifikovani neki dokumenti koji štite Rome, ali ispostavlja se da je sasvim OK silovati romske devojčice. Baš me zanima da li bi sudija presudio na isti način da je u pitanju njegovo dete.

Ovo važi za sve jezike i pisma. Ako uzmemo engleski, zna se da on koristi latinicu i da prepisuje strana imena, ali ima dosta slučajeva da se strano ime izgovara u izmenjenom i prilagođenom obliku ili da čak ima više varijanti. Kao primer mogu da navedem preoizvođače automobila Renault, Peugeot ili Hyundai, čiji se nazivi mogu izgovoriti na više načina. Kada su u pitanju glasovi č i ć, mnogi jezici ih ne razlikuju, a krajnji rezultat je neki glas između ova dva. Ono što nama izgleda čudno kada je u pitanju naš jezik, takođe izgleda i govornicima drugih jezika. Čitao sam da se u arapskom glasovi o i u ne razlikuju, a lično sam čuo u Egiptu da marku automobila Toyota izgovaraju kao tujuta, dok je Koko Šanel (Coco Chanel) kod njih Kuku. Dalje, njima su p i b isto, a od prodavaca džidža-bidža sam čuo više puta Ten bound for you, my friend, iako se njihova valuta funta (engl. pound) na engleskom izgovara sa p. Neki indijski jezici razlikuju oblike glasa n, koje mi i ne čujemo, a njima to deluje različito, baš kao nama razlika između ć i č. Kada je u pitanju percepcija stranih glasova, svi to činimo na osnovu svog jezika. Na primer, englesko this shvatamo kao dis, ali Nemcima je to isto što i zis, imajući u vidu njihov glasovni sistem. Ako neki Nemac pokušava da govori naš jezik, sasvim je moguće da će reč dobro izgovoriti kao topro jer njegov jezik drugačije gleda na zvučnost i bezvučnost, tj na razliku d/t ili b/p. Italijanski pevač Zucchero je problem za izgovor u mnogim jezicima jer njegovo ime se izgovara kao Dzukero, ali ne i u makedonskom jer kod njih taj glas postoji i piše se kao latinično s, a postoji u rečima kao što su sид (zid) ili sвезда (zvezda).

O pitanjima adaptacije stranih imena postoje rešenja u Pravopisu, mada ne znam da odgovorim za konkretnu osobu. Svaki jezik je priča za sebe, a dodatni problem je i postojanje nekoliko sistema beleženja arapskih imena. Naime, arapski je dosta rascepkan jezik, postoji neki opštearapski standard, ali postoje i lokalni standardi koji komplikuju situaciju. Konkretno, u arapskom postoje dve širen konvencije - angloarapska i frankoarapska. U praksi to znači da arapin iz Saudijske Arabije ili Egipta, koji koriste englesku transkripcuju može da se zove isto kao i Arapin iz Tunisa ili Marko, koji koriste francusku, ali će se njihova imena beležiti na dva načina u latinici. U tom slučaju se obično kopira lokalna transkripcija, mada kod pomenutog igrača imamo još jedan problem, a to su različiti arapski standardi. Naime, iako SA koristi engleski standard zapisivanja imena, arapski vokali se razlikuju od države do države i zato postoje npr. Mohamed i Muhamed i slično. Kada je u pitanju srpski, ne postoji razlog da se koristi engleski/francuski oblik, osim u imenima firmi ili citiranju naučnih radova. Konkretno, nebitno je da li se npr. ime Mustafa piše sa f ili ph (Moustapha) jer će taj čovek kod nas uvek biti Mustafa. Pretpostavljam da kod pomenutog igrača ulogu igra i to što arapsko pismo obično ne beleži vokale i da se njegovo ime u arapskom piše kao Mhmd Al Brjk. Očigledno je da je potrebno znati da li čovek svoje prezime izgovara kao Breik/Brejk ili Burajk. Žao mi je ako odgovor izgleda previše uopšteno, ali problem je sam arapski jezik. Kod Japanaca ne bi trebalo da bude problema jer su dosta dosledni u beleženju izgovora latinicom, te se lako može pisati Micubiši, Tokugava i slično umesto Mitsubishi ili Tokugawa.

Irska ostaje u EU, pa računam da bi mogli njih da angažuju. Evo jedne kratke reportaže iz koje se vidi kakav spiker bi mogao da zapadne: Možda ta nemačko-francuska verzija i nije tako loša

Ne mora. Kod nas je bila praksa da se i u doba srpskohrvatskog strana imena pišu transkribovano, ali nije nikada bilo zabranjeno izvorno pisanje. Evo šta piše u pravopisu iz 2017 (t.195): Praksa je uglavnom ostala ista, mada se u mnogim tekstovima vidi i izvorno pisanje, kao npr. Box paketi, Postpaid internet itd. U nekim situacijama se čak i mora koristiti izvorno pisanje imena, kao npr. pri navođenju referenci u naučnom radu, ugovorima sa stranim firmama i slično. Ovo mora da se radi jer nije isto Phillippe i Philip, Fisher i Fischer i slično, a pogrešna identifikacija autora ili ugovorne strane nije baš zgodna. Mislim i da mnogi mediji imajuj savremen pristup kada pišu npr. South African Airways obustavlja letove, Hyundai Tucson ponovo u prodaji, Wizz Air otvara novu liniju i slično.

@mladenvzz i @Vjekoslav Hvala obojici na odgovorima. Poslednje što sam čitao o ovom koridoru ima veze sa novcem, i to u smislu koliko će biti potrebno vremena da se isplati jer u kalkulaciju treba uzeti oscilacije u cenama goriva na svetskom tržištu i putarine, koje treba da budu takve da se isplati gradnja, ali i dovoljno niske da bi teretni i putnički saobraćaj bili isplativi. Najnezgodnija je cena goriva jer na nju dosta utiču politička zbivanja na Bliskom istoku, u Rusiji i SAD, kao i u još nekim zemljama koje su bitni proizvođači fosilnih goriva. Prvobitna zamisao je da cela mreža bude u obliku tzv. grabulje, što se shematski može prikazati ovako: __|___|___|___|___|___|___|__ Donja linija predstavlja glavnu trasu, a ove gornje mrežu puteva koji vode ka severu, i to na više mesta, a ako se dobro sećam, Budimpešta je bila glavno čvorište za povezivanje sa severom zbog geografskog položaja i konfiguracije terena. Bile su planirane i tzv. kapilarne saobraćajnice (ako se tako zovu, zaboravio sam), tj. mreža brzih puteva koji bi povezivale ove severne krakove sa obližnjim gradovima koji nisu na glavnoj trasi, ali kojima je ovo povezivanje korisno. Kada bi ceo projekat bio ostvaren, desetak zemalja bi imalo korist od toga, a pretpostavljam da će se to desiti u nekoj skorijoj budućnosti.

Da li je i dalje u opticaju ideja da se povežu jadranske luke i da se napravi neki koridor koji bi išao jadranskom i jonskom obalom? Znam da je davno bilo takvih ideja pa sam hteo da pitam da li se o tome priča u HR kada se govori o putnoj infrastrukturi.

Ima još jedna caka, sve i da je neko rešen da istera stvari na svoje mesto, a to su zakoni. Oni su takvi da naprosto ne prepoznaju mnogo toga što se smatra negativnim, a mnoge finansijske malverzacije je teško i dokazati. Kao očit primer mogu da navedem Miškovića. AV je na sva usta objavljivao da će Mišković završiti iza rešetaka, ali ako nema papira koji dokazuju njegovu krivicu, onda nema ni presude. S druge strane, evo još jednog klasičnog slučaja: direktor propale državne firme u dogovoru sa svojim pajtašem odradi marketinšku kampanju od milion evra i time isprazni kasu, firma ide na doboš, a najbolju ponudu daje pajtaš iz dotične agencije. Pajtaš zatim angažuje istog direktora da rukovodi i još mu poveća platu. Ako gledamo na površini, očigledno je da su radili u dogovoru, ali ako gledamo zakonski, bez dokaza nema presude za direktora. Direktor je imao pravo da uloži u marketing, što nije krivično delo, nije ni zakonski kriv ako marketinška kampanja ne daje očekivani rezultat, što važi i za njegovog pajtaša. Isto tako, pajtaš može da ponovo zaposli istog direktora na istom radnom mestu, ali ni to nije zabranjeno. I šta će da se desi? Ništa. Jeste da ima indicija, ali uz ovakve zakone, ni švajcarski sudovi ne bi mogli da presude drugačije.

Možeš da pitaš i Eddarda ili Melankolica. Ne znam koje su im uže specijalnosti, ali svakako da su OK ljudi koji mogu da pomognu.

Izvini, a šta tebe boli uvo čiji mi se postovi sviđaju? Eto, dozvoljavam sebi da verujem lekaru koji zna svoj posao i zna kako funkcioniše zdravstvo, sa kojim sam lepo sarađivao i diskutovao na FB92 i čije analize poštujem jer je a) iz branše, b) razborit čovek i c) nema nikakav lični interes.

Ima još jedna stavka kada se priča o javnom sektoru, a to je da se u isti koš trpaju i državna preduzeća, administrativne službe, prosveta, zdravstvo i slično. Javljaju se i paradoksalne situacije, npr. da GSP ima nedovoljno vozača, ali ima previše onih koji prde u dalj po kancelarijama. Mislim da će @Eddard bolje znati da kaže od mene, ali čuo sam da u nekim zdravstvenim ustanovama, naročito u manjim mestima, nedostaju i pojedini specijalisti. Znam da je i opština na kojoj stanujem do 5. oktobra imala oko 170 službenika, a taj broj je pre deset godina bio negde oko 300, što je podosta. Isto tako, čitao sam pre nekoliko godina da je broj onih koji prde u dalj po opštinama, agencijama i ostalim službama za uhlebljavanje premašio broj zaposlenih iz doba SFRJ, kada je Beograd bio glavni grad zemlje od 22-23 miliona ljudi, a upotreba kompjutera je bila u povoju. Znam da opozicija ne sme iz političkih razloga da kaže da to sve treba najuriti metlom, mada bi mogla da bude bar neka manja čistka. Ionako su u pitanju izdržavana lica, neka vrsta socijalnih slučajeva sa završenim sega-mega ili pravnim fakultetom, a to je ionako mrtav teret. Ti lezilebi ne bi mogli da se snađu kod privatnika, nemaju neko upotrebljivo znanje, ali s druge strane, ako se proširi sektor usluga, možda bi bilo mesta za njih ako se otvori još pekara, kladionica ili kafića jer ima bar nekih koji bi umeli da daju mušteriji kiflu ili da mu donesu pivo.

Sada je najteže stići do legalnog parkinga za turističke autobuse jer se nalazi baš daleko. Evo linkova: https://turizmo.rs/magazin/turisticki-terminal-laste-zasto-polazimo-sa-ovog-terminala/ https://www.blic.rs/vesti/beograd/nemoguca-misija-nova-stanica-za-turisticke-autobuse-je-10-km-od-centra-evo-kako-se-do/pgqrbep Ukratko, oni koji idu autobusom na putovanje moraju da idu daleko do tog autobusa, a imaju mali broj linija na raspolaganju.

Ja mogu da odgovorim na ova dva pitanja koja sam boldovao, a o samom investitoru ne znam da kažem ništa pametno, osim da je rešio da na silu istera svoj sumanuti projekat. Ako su u pitanju iskustva običnog građanina koji prolazi svojim poslom kroz grad, veoma su negativna. U pitanju je poslovno-stambeni kompleks koji se nalazi odmah kod reke u starom delu grada. Taj deo grada ima relativno niske zgrade i uske ulice, ali će ove nakaze automatski značiti još nekoliko hiljada ljudi na veoma malom prostoru sa skromnom infrastrukturom, što samo po sebi znači gužve. Nije problem to što se nešto gradi, već je problem što se to kalemi na infrastrukturu koja će biti dosta opterećena. Saobračajnice koje vode tuda povezuju neke delove grada sa bitnim ustanovama, kao što su Kliničko-bolnički centar, kojima će pristup biti još teži. Da bi se napravila ova nakaza, glavna železnička stanica je već izmeštena. Iako se nalazi na lokaciji koja je relativno blizu, tj. oko 2,5 km, ona se nalazi na mestu koje je loše povezano sa ostalim delovima grada, tako da putnici mnogo teže stižu do odredišta. Isto tako, u planu je izmeštanje i glavne autobuske stanice, koja je do nedavno bila odmah pored autobuske, a kao nova lokacija spominje se Novi Beograd. Da bi cirkus bio veći, oni koji putuju za Crnu goru tzv. auto-vozom, na koji se može natovariti i automobil, moraju da kreću sa stanice Topčider. Evo kako ta stanica izgleda: U pitanju je deo Beograda koji je veoma loše povezan sa ostalim delovima grada, tamo ide samo jedna tramvajska linija, a nalazi se 5-6 km od stare železničke stanice. Ovu stanicu moraju da koriste i oni koji ne tovare automobile, a ne znam da li se koristi i za transport FIAT-ovog modela koji se pravi u Kragujevcu. Ukratko, građani koji putuju će imati problema da stignu na stanicu ili da odu sa nje, dok to ranije nije bio slučaj. Naime, centar grada je radijalno povezan sa prigradskim naseljima, tako da su mnoge linije prolazile blizu železničke i autobuske stanice na staroj lokaciji, a od nje se lako stizalo i do dva velika saobraćajna čvorišta - Slavije i Zelenog venca. Osim toga, gradske vlasti planiraju i da uklone tzv. stari savski most, koji izlazi između ove dve stare stanice i da od njega napravi neku nakazu sa kafićima, ukoliko je to poslednje rešenje. Inače, taj stari most je renoviran pre manje od deset godina, a nisu ga srušili ni Nemci tokom povlačenja 1944. Velike zgrade + uklonjen most = haos u najavi. Biću slobodan da kažem da nisi u pravu kada Beograd smatraš metropolom. To ti je samo veliko selo koje nema njive, ali je ipak selo.

Bane, k'o boga te molim - ne lupetaj.

Ne mora PM, čuo sam da je platio za prvo mesto u vojsci ili policiji (zaboravio sam šta je prvo), a to je navodno naplatio tenderima za uniforme i nabavke još nekih skalamerija. bilo je na internetu, možda čak i Peščanik, zaista se ne sećam.