BattleBender

Nije da sam neki Luke Shaw fan, i nmg njegovu trenutnu formu, a odsustvo iste kod npr Robertsona da uzmem kao nesto dovoljno za neki statement. Ali evo sta kaze sam Creswell

Drago mi je ako sam vam pomogao. I zaista vam se divim da uopste u tim godinama ste spremni samo na introspekcije vasih procesa. Niste uplaseni da mislite o takvim stvarima, niste prepustili zivotu da samo tecete, bez da pomislite o njemu. To je prizma koja je meni, kao osobi koja ima 31 godinu, nesto nepoznato. Izazovi su jako bitna stvar u zivotu, ali sa njima treba biti oprezan. Jednom prilikom, slusajuci nekog trenera na JR podcast-u, cuo o teoriji flow-a, koja mi je instant bila zanimljiva. Neophodno je dobra evaluacija nasih izazova...

Imao sam period kada mi se anksioznost i depresija sa jave prelivala u san. Period kada dok si budan zelis da odes da spavas da bi pobegao od jave, a tamo jos gore. I sanjao sam poprilicno metaforicki upecatljive osvrte na taj period. U toj meri mi je bilo jezivo da sam nekako razvio metod da se ne secam snova. I tada mi je to bilo super. Koliko god da je java bila shit, barem i san nije bio. Samo legnem i probudim se, i to je to. Ali zato sada kada sam se izvadio, kontrolisem anksioznost (anksioznost nikad ne prolazi, imho, samo covek nauci da je hendluje) dobro, imam dovoljnu kvliatetnu preokupaciju paznje, retko kada sanjam nesto. Sto je poprilicno tuzno. Tj ne secam se snova. Sinoc sam sanjao da sam se vratio cigaretama (ostavio sam ih inace pre 40 dana). To sa potiskivanjem snova mi je sada malo bolje, kako sam se sredio, cesce se secam snova. Ali kad sam svratio do ove teme, da kazem i ja neku. O kompleksnosti mental health-a cu nekom drugom prilikom, tj neki moj ugao. Previse redova mi je potrebno za tako nesto. Imao sam jedan jako tezak period, tako da sam mnogo razmisljao o tome. U poslednje vreme sam jako znatizeljan i citam dosta o filozofiji i psihologiji. Igrom slucaja dobio sam i na poslu dugorocni task da razvijam koncept mental tougness-a za projekat na kojem radim. Nakon sto sam pregurao ozbiljnu krizu, mogu da kazem depresije (krenula pre 2 i po godine ja mslm), napravio sam ogroman effort da se vratim na neki kolosek. U jednom momentu sam imao sinhronizovan atak eksternih i internih okolnosti i stvari na moju svest. Toliko je bilo bezizlazno, nisam imao ni silver linning neke projekcije boljeg stanja, morao sam da smislim fiktivnu projekciju. Nesto u sta ni sam nisam verovao, neko bolje sutra ili prekosutra. Grit i hardwork, celodnevni. Najblizi prijatelji tada nisu hteli da mi pricaju, jer nisu znali kako da pristupe tome, nisu bili sigurni da li cu sve da shvatim kao sazaljenje, da li ce da me poremete i uljuljkaju nekim pohvalama. Drago mi je sto su me pustili da sve sam resim,iako su uvek bili tu da se barem nekad osecam dobro, da budu company. Posle kada sam nekako stao na svoje noge, rekli su mi "Ja ne znam kako si ti tosam uspeo, i koliko si vredno radio svake sekunde, svakog dana u toj bezizlaznoj situaciji... kako si nasao motivaciju da radis i ucis svakog dana u momentima kada ti se sve rusilo, iz dana u dan, svakim danom jos vise". Nekad cu dublje da ulazim i u sve procese i elemente tog mog gubljenja i self-esteem-a i cele tada muke. Svaki dan sam ziveo za nekomfornu zonu. Sebe ubedio da je to dar sa neba, cela ta muka i situacija,embrace-ovao sam to kao svog prijatelja. Taj sveprisutni struggle sam prihvatio kao svojeg prijatelja koji je dosao da mi pomogne. I tom struggle-u cu uvek biti vecno zahvalan. Bez ikakvog laganja, ja istinski verujem, tj ubedjen sam da sam osoba za velika dela, za stvaranje nekog legacy-a. Zato nikad nisam uspevao da napravim sklad u tom nekom konvencionalnom by the book zivotu. I dalje verujem to. Imam duznost prema svim tim iskustvima i okolnostima koje su dosle, ukljucujuci i depresiju i anksioznost. To je doslo da me pripremi, da mi napravi misic da napravim nesto veliko. Pored posla, kome sam se totalno predao,mnogo mi je pomoglo sto sam totalno sredio prioritete. Doziveo neke nivoe spoznaje. Moja preporuka svima koji imaju problema sa mentalnim zdravljem su borilacke vestine. Fenomenalna platforma za otkrivanje dubokih internih procesa i razumevanje zasto nas ego vodi ka nekim stvarima. Mocno oruzje da se stvori mehanizam kontrolisanja ega, cak i koriscenja njega da bi se dozivela istinsko i licno samozadovoljstvo. Ego je kod nas sveprisutna stvar, pogotovo kod muskaraca. Svaka milisekunda naseg zivota je borba sa gravitacijom EGA i sveprisutnim porivom naseg mozga za SAMOZADOVOLJSTVO, koje instrumentalizujemo u pravcu dozivljavanja naseg zivota kvalitetnijim. Svake sekunde zelim da vrednujemo vise nase procese i ono sto ce ostati od toga zivotnog procesa, a to je neki zivotni legacy. Bice tesko, ali to je i lepota, ali borilacke vestine su filozofija sama za sebe. Naravno, ne radite to da bi nekog pretukli na ulici i slicno. Ne postoji nacin da dozivite potpunije i ogoljenije humble-ovanje nego tu. Ego je savladan, i taj ego uz bilo koji trud ne moze da nadje opravdanje i relativizaciju. I onda dodje senzacija istinskog humble-ovanja, mozda najlepsi trenutak koji sam doziveo u zivotu. Bolje od bilo kog seksa ili slicno. Kada ste samponosni, uspeli ste da sjebete ineutralisete totalno ego. Njega nema ni u naznakama, ni u podsvesti, razoruzan je. U tim trenucima toliko vrednujete svoj zivot, taj trenutak, svoje bice...liseni ste bilo kakve ogorcenosti (ego je generator ogorcenosti).Onda je lako da se napravi bilo koji korak ka self-improvement-u. Ne plasite se neuspeha, jer vas ego vas ne traumira od nekih uporednih modela. Ego je nezgodna kuja, koja funkcionise po principu referentnog sistema. U momentima istinske spoznajete, mozete da pravite svoj referentni sistem i da stvorite platformu da kanalisete ego. Ne plaseci se neuspeha. Jer stvarno, it's not about destination, it's about journey. Primetio sam da sam u poslednje vreme ponovo poceo da flertujem sa komfornom zonom. Ovaj COVID je isto zajebana kuja. I morao da napravim, relativno gledajuci, nesto sto ce da me trgne. Kad je krenula pandemija, vratio sam se pusenju, povreda kolena i rizik od COVID-a su me udaljili od treniranja. To se naravno prelilo na moje celokupno stanje, na moj well-being. Od februara sam krenuo da treniram, vratio sam se boksu, krenuo sa brazilskom jiu jitsom (najveca moguca preporuka, bjj je i umetnost i filozofija, i ubedjem sam najmocniji tool za stvaranje psihicke snage). Ostavio sam cigarete ponovo, i veoma dobro mi ide sa time. Krenuo da se tusiram ladnom vodom svakog jutra,sredio skroz ishranu. Iako je ovo sve deluje kao nesto sto se desi kada osoba procita na mediumu nesto za stoicizam i mental toughness, morao sam da primenim neke elemente te cele price. I stvarno je super. Usput dosao sam do zakljucka o necemu sto ja zovem "The power of The Chain". Kada zelite da napravite neke promene, dizajnirate neki svoj The Chain, skup novih modela ponasanja koje zelite da implementirate u vas zivot. Nesto sto ce zelite da postane rutina koja ce vam poboljsati kvalitet zivota, zdravlja itd itd. IMHO, to mora da budu vise stvari. Cigarete nikad ne bih ostavio da sam doneo samo odluku da njih ostavljam. Postavio sam sebi chain: - Ok, dugo vec pricas o tome da svako jutro radis jogu, ajde da stvarno to radis, plati aplikaciju - Sad ces da treniras svaki dan, poklapa se savrseno, ponedeljak-sreda-petak su BJJ, na 5 minuta ti je od posla, 15 minuta nakon posla. Boks je utorkom, cetvrtkom i subotom. Nemas opravdanja, krenuo je i prijateljiz skole, koji te sa posla skuplja kolima i zajedno idete. - Cigarete ostavljas - Tusiras se hladnom vodom - Ishranu dovodis u red, svaki dan pijes limun sa celerom i djumbirom - radis na novom skill-u na poslu, otvorila ti se mogucnost, vec dugo planiras da ucis After Effects, evo sad imas i priliku. - Zalepices na staklu, sticky notes, na vrhu "Think positive", a na dnu "Stay positive", i to nikad neces da odlepis, ali ces izmedju ta 2 papira morati da optimizujes sve taskove, i da stalno skidas stare a lepis nove. I moraces to da vidis svaki dan. To je moj chain. S obzirom na to da mi je posao vezan za pracenje HR data. Krenuo sam tada ozbiljnije da pratim progress. Desile su se promene,naravno na bolje. Zasto je The Chain bitan? Zato sto nas motivisu konkretniji i osetljiviji rezultati. Vezujemo se za to, i to nam daje smisla. Svaka energija mora da se pretvori u materiju, u konkretan oblik. Da sam samo ostavio cigarete, mnogo manje znacajan progress bi napravio i empirijski "merenje Resting HR-a i stress-a). Da li bi samo ostavljanje cigareta ostavilo dovoljno dobar rezultat da me odrzi euforicno motivisanim? Ne. Da li bi izolovano bilo koja od onih stavki to uradila? Ne. Da li celer stvarno utice da se bolje oseca? Da, ali verovatno, ne u toj meri da ti samo on sredi energiju i svakodnevnicu. Ali kad ih sve ukljucis zajedno, onda se desi. I onda svaka karika Chain-a ima svoj smisao. Pritom sam princip The Chain-a stvara u glavi trenutak kada se kumulira odradjena obaveza prema promenama. Ako zapalim cigaretu, necu samo da sjebem tu odluku, i svoja pluca, vec sam ceo Chain unistio. I celer vise nema smisla, The Chain puca i sve karike padaju sa vrata na zemlju. Onda je lakse da se sve sprovede. Taj The Chain je skup metoda i obaveza koja prave odredjeni model u glavi, pravi se prinicp integrisanja nekih zdravih rutina. Dobija se self-confidence da je moguce da se implementira to. Mental Tougness se sastoji od 4 C. Commitment, Confidence, Control, Challenge. Dobijate platformu da ispunite sva od ta 4 elementa. Sva 4 elementa moraju da budu sinhronizovana, i sva 4 su prebitna. Challenge-ujte se novim idejama, self-discipline i commitment prilikom izvodjenja toga, i onda cete biti confident da mozete svaki proces da iznesete. I zadovoljstvo ne sme da bude iskljucivo vezano za to sto se dobija kao rezultat. Rezultat je jadna tacka u vremenskoj seriji, pre toga postoje zilion tacaka. Vezujte se za trend i progress vasih tacaka.

Od Divljane, samog odmaralista, do te prodavnice, ako se dobro secam ima nekih 40,45 minuta. Isao sam od petog do osmog razrede, za zimski raspust po 10 dana, u Divljane preko neke skole mladih, talentovanih matematicara. Inace tim putem, do Babusnice, sam prosao sigurno preko 100 puta u zivotu. Moji su poreklom iz Babusnice, oba sela su mi iz tog kraja. 🙂

Nema sanse, mnogo je to smoran posao za lika kao sto je Klopp...

Da, samo sto bi KONKRETNIJA pobeda Rakicu omogucila njemu ono sto Glover sada ima, sigurno borbu za titulu nakon prve sledece odbrane titule sampiona. Prakticno receno, da je sad pobedio na malo konkretniji nacin, cekao bi da se Glover i Jan potuku, ne bi morao da radi mec, i dobio bi priliku za titulu. Ovako ce morati da radi ili protiv Ankalaeva, ili protiv Prochazke, da bi dobio borbu za titulu. IMHO, u oba meca nije favorit. Mozda protiv Prochazke i jeste. Ankalaev je imho, bolji borac od Rakica. Ima jedan poraz samo, a to je od Craig-a triangle-om (mozda najmocniji triangle choke u celom UFC-u). I to dok je traingle Craig-a cega se jos niko tad nije bojao.

Rakic je dobar momak i dobar borac, odlican atleta. Ali su njegove borbe nedorecena, neispunjena prica, sa atmosferom "borim se da ne izgubim" a izjave su mu neprijatne za slusati. I ne zato sto je kreten, douchebag ili slicno. Jednostavno nit je tamo, nit ovamo, nit je bushido, nit trash talker, sa sve ovim pojas cringe-ovima... Nije marketable za Danu. A to je Dana najbitnije. Ne kazem da ce tek tako da ga sutnu. Ali da ce mnogo da ima otezan put, imace i to dosta. I za to kad koji fajt mu se daje, i za kintu...

Mozete da obrnete sve naglavacke u pokusaju da racionalizujete. Mnoge stvari koje ste rekli i imaju smisla. Ali dzaba, Rakic je priredio cringe fest. - dodeljivanje pojasa (ceo tviter u fazonu "okkkk, sta je sa ovim ljudima) u mecu gde se canvas nije ni pipnuo ledjima - prezadovoljenost ovakvom pobedom. Sto je legitimno, i treba momak da bude srecan, ali se to barem za fanove i za Danu ne radi onako javno. - ceo taj intervju sa Joe Rogan-om, gde Joe Rogan pokusava da ga povadi za nespretnost izjave kako mu je ceo gameplan bio da gadja koleno Santosa. "Ok, nespretno si se izjavio, nije ti plan meca bio da stvarno sutiras koleno Santosa, koje je eksplodiralo i covek je ucio prakticno da hoda". A Rakic umesto da slaze nesto, on mrtav ladan potvrdjuje da mu je plan bio da gadja koleno. - posle u post-fight konferenciji izjavljuje kako je uzeo dusu Santosu. Sve to posle meca sa Smith-om, gde je kao Inzaghi slavio pobedu 10 sekunde pre kraja meca, izbagavujuci borbu u tim trenucima. Ocigledno da ne pratite dovoljno kako funkcionise UFC i Dana White. Rankings je stvar nekih novinara, i to kao argument samo ponekad koristi Dana White. Dok je cesce spreman da ga ignorise. Dace nekom Khamzatu koji ima jednu pobedu u diviziji protiv unranked fightera da se bori za ozbiljnije mesto nego neko ko ima win streaks. Dana White i u DWCS ne potpisuje borce koji pobede ukoliko su im mecevi dosadni. A potpisivao je borce koji su cak i izgubili, zato sto su izasli da sebore.

Rekao sam da je trenutno Kimmich trenutno (vec od kraja prosle sezone) najbolji veznjak na Svetu, bolji i od Thiaga. Nazovimo to Covid erom. Kao deep lying playmaker je medju vodecim asistentima u Evropi. Radi covek sve. Njegova passing igra je brutalna. Mozda dribling na malom prostoru, tu je Thiago mozda bolji. Ali Kimmich je najbolji dodavac na Svetu trenutno, niko mu nije ni blizu. Pozicionira se fenomenalno, cita igra i defanzivno i ofanzivno. Kad zatreba moze da bude i agresivan u odbrani. U fiktivnom Fantasy draft-u bih zakljucao njega Haalanda i Fodena kao nekakve prve pickove.

Kakve veze ima konstatovanje Kimmich-ovog kvaliteta sa Unitedom? A i Liverpool-om? Igracina, ako vi ostali to ne vidite, to je vas problem. Mislim nije problem. Nikakav zivotni problem nije kad neko nema sposobnost detektovanja pravih stvari u fudbalu. Dobro poznata stvar je da na ovom virtuelnom prostoru vlada mediokritetni nivo fudbalskog zapazanja. Ovde je vecini trebalo 4 sezone da konstatuje jednog Luku Modrica. Tek kad je u nekom skupom odelu drzao nesto zlatno, onda je kao dobar.

Arsenal na 2 boda od Liverpool-a (ukoliko pobede zaostalu utakmicu). Hesuse.

Uros Medic pobednik ovog eventa ❤️ Dok sa druge strane, najveci gubitnik i ovog eventa je Jon Jones. I to iako je Izzy izgubio. Jon je nestvarno talentovan borac,GOAT, ali ima jos jedan izrazeniji talenat, a to je da unistava i pokopava sebe. Apsolutno je nerealno koliko ima sposobnost da sebe posere. Dobro rezirani sitcoms ili neki filmovi, nemaju takve dripce na listi karaktera.

Ponovo, ne mozete da uzimate u obzir pobede Jones-a i slicne slucajeve. Jones kao i drugi sampioni su prvo pobedjivali sigurno, samouvereno, sa stamenent-om. I onda nakon visegodisnjeg pritiska i lova na tvoju glavu,normalno je da mozes da imas ovakav mec, kad je veliki pritisak, ima mnogo toga da se izgubi. Zasluzio si da odradis takav mec. Rakic je preskocio korake. Ovo kako je on odradio ovaj mec se ne moze dok ne postanes champ ili neko ko je dugo godina ozbiljan faktor sa nekim statement pobedama. Rakiceva jedina statement pobeda je protiv Manuwa-e. Posle toga se borio da ne izgubi. Masvidal je to lepo objasnio, niko mi godinama nije bio kriv, pokusavao sam da se provlacim u mecevima, ostavljao meceve u rukama sudija. Promenio je to i totalno re-invent-ovao karijeru. Prirodno je da pomislis "Koliko bi tek Rakic radio bez rizika da postane sampion pa da brani titule, kad se vec sad ovako bori" Posle Volkana je dobio Smitha koji je u decline-u, koji mu odgovara kao matchup, nije isao do kraja da finisira. Dize ruke i proslavlja gol 10 sekundi pre kraja meca. Pa su mu onda dali Santosa, da ponovo izgradi za sebe case. Santos koji je daleko od cveta mladosti, nakon povrede posle koje je BUKVALNO ucio da hoda ponovo skoro godinu dana. Nakom poraza gde ga je Glover razmontirao. Nema tu pristupa "Santos je nahvatao i Jana, koji je sad sampion". TO je bilo odavno. Sad je siutacija takva da Aleksandar Rakic mora da dobije Santosa u more statement maniru. As simple as that.

Rakic je na putu da postane novi Corey Anderson divizije. Dok je Corey pobedjivao dosadno i neubedljivo plakao za title fajt, smarao je Danu, jos je Corey ceo neubedljiv, pocevsi od toga kako govori. Rakic to radi na drugi nacin, pobedjuje dosadno, i iritira Danu kolicinom nesvesnosti da to nije ono sto Dana i fans zele. A ne zelimo, da nije Rakic nas, prvi bi bili smoreni od ovakve pobede. Nepristrsanom fanu i Usman, koji je mnogo odlucniji u tome sto radi, smeta. Aura nepobedivosti je mnogo lep i mocan narativ, i voli ga i UFC naravno, i sam Dana. Ali taj fazon i narativ ne prodaju uvek. Nekad se i ne trude. Rakic nema taj marketable potential kao Jones, Izzy, Khabib, mozda cak i Max, da bi se UFC cimao oko te aure. UFC nije boks da zilion boraca ima mnogo meceva bez poraza. Znaju da projektovanje nekog borca preko tog narativ je mnogo cesce osudjen na poraz. Rakic bi trebalo da zaboravi na tu pricu, i da ne bude opterecen record-om i pobeda. Prvi mozda najbolje zna. Poraz protiv Volkana ga nije mnogo omeo. Prakticno da posle tog meca je imao slican progress svog statusa kao i usporedni sa situacijama za poslednja 2 meca, tj pobede. UFC nema nikakvu agendu protivn njega. Nakon poraza protiv Volkana, nisu ga gurnuli u neke gatekeeper vode, niti na neke nezgodne meceve, protiv nekih velikih potencijala. Gde bi imao te meceve protiv low ranked fajtera koji su dobri, high risk-low reward. Dali su mu Smith-a koji ima dobar ranking, dobar status, ime, a u decline-u je u losem momentu. On se oduzio ovako. U oba meca je pokazao odsustvo toga sto UFC voli. Tu su Prochacka, Ankalaev, Hill, Crute, nece UFC da ceka doveka Rakica da se smisli...

zaboravio sam navodnike u drugom slucaju.

Petr Yan je najbolji bokser u celom UFC-u. Dobro, treba uzeti u obzir da ovoliko cvrsto odbrana moze da se drzi samo u manjim kategorijama. Vec u Welter tesko da bi tako lako moglo ovo da se drzi. To kako on boksuje je ono sto je Conor zamisljao da ce da radi protiv Dustina. Mozda nema takav one-two kao Conor, ali boks mu je prejebeno dobar. Odbrana pakleno dobra i precizna. Mnogo ludosti, smirenosti, a vala i hrabrosti je potrebno da ti odlucis da onako se "zatvoris" svesno i da gledas da zatvoris sve protiv mma rukavica. Inace, ne znam sta sudija ceka u ovakvim situacijama kao sto je ovo koleno, Sterling je stavljen u veoma nezgodnu situaciju. Nema on nikakve obaveze da nastavi da se bori posle ovakvog direktnog kolena u glavu. Nije iz neke guzve, nije polu-naslanjanje na glavu, nego je pun zamah.I to 2 sekunde nakon sto je sudija upozorio Yan-a. Sam je kriv. Inace opasan borac, u revansu je favorit, osim ako nesto Aljo ne promeni. Previse suludo istrosene energije u prvoj rundi. Kontam da je on takav borac, ali onda to ludilo mora da bude konkretnije. Izzy - Jan, bodovanje je bilo expectations biased. To sto Izzy ga nije rastavio kao Costu ili Whittakera u standup-u ne znaci da nije uzeo minimum 2 runde od prve 3. Svakako zasluzena pobeda za Jan-a. Samo ovo je za 3-2. U situacijama kad je broj udaraca priblizan, mora da se uzme u obzir kontrola oktagona i ko vise preuzima korak napred. Janu je tu vise udarca zavrsilo na rame. Udarac na rame ne moze da se boduje isto kao leg kick, pogotovo kao calf kick, koji se ispostavlja kao jebeno mnogo opasan i ostar udarac. Izzy prelako poklonio drugi takedown. Iako su mu noge otisle, nisu mu otisle za toliko, pokusao je neko zavaravanje sa chicken legs pre toga, popio je kaznu zbog toga. Sasvim solidna odbrana u parteru. Izzy se prelako i brzo umorio u parteru. Nikad to vise ne razumem tu vrstu pritiska nego trenutno. Trenutno idem 3 puta nedeljno na boks i 3 puta na bjj. Posebna vrsta pakla je ta neprijatnost i nekomfornosti kad je neko preko tebe, pogotovo ako je neko skoncentrisan na kontorlu pozicije na shoulder pritisak na tvoj vrat iz side control-a. Jan je jaci i tezi, Izzy ima dugi vrat, ulegne rame, ili moras mnogo da radis da branis taj pritisak tu. Radim cesto sa "klincem" koji ima 20, volu rep da izvuce. Sprzi me i lansira u najgore zivotne agonije za manje od minuta kad mi uzme side i kad je skoncentrisan samo da ga drzi, i da vrsi pritisak. U toj meri da u rundi od 5 minuta pre kraja odlucim da rizikujem nego glupiranje po cenu da dam ledja.

Rakic nije pobedio tako da cela ta priča ne stoji. UFC nije neka PL gde se skupljaju poeni za nekakav standings. To kako je radio Rakic ovaj meč, ima smisla samo ako si Jones, Khabib, Adesanya-a, Usman svoje divizije. Kad imas sta da izgubiš, ovakve pobede imaju smisla. Rakic nista nije dobio ovom pobedom. Samo je izgubio. Kakva je to pametna pobeda? Za record na wiki? Borbu za titulu nece da dobije. Prochacka ili Ankalaev li pobede in fashion style, pre ce oni da dobiju borbu za titulu nego on. I kakva je to onda pobeda Rakica? Ovo je Rakicu 3. mec zaredom gde nema herca da izgura do kraja, nego nesto taktizira. To se Dani, APSOLUTNO OPRAVDANO, ne svidja. Posve, lik je ponosan na ovakve pobede sto dodatno iritira i daje dodatan alarm UFC-u. Nije ni svestan da se ovako ne postaje the real deal. Leverage se pravi kad se preuzima rizik, pravi neki statwment...ovakva (neubedljiva i dosadna) pragmaticnost je opravdan luksuz onih koji su napravili prvo nesto BIG na najvisoj sceni.

Ledja zivotinjska, isti grudni kos, ista maljavost... ova kratka i malena cela

Posto mu je sreca zbog ovakve pobede bila malo (to jos vise mrzi Dana White), lik je ladno samouvereno potvrdio da mu je bio gameplan da gadja koleno Thiago Santosa, znajuci da cela mma javnost ima special empatican odnos prema toj prici. Jos ga Joe Rogan prenaglaseno pita da li na to misli, zeleci da mu da do znanja da mora da ispravi to, zbog njega samog, i on nista. Uz onaj priglup osmeh. Prvi poraz, imace on gori status tu i od Leon Edwardsa i od bilo koga...

Da, Rumenige ce da kaze "Da,ne treba nam, hocemo da ga se otarasimo, e sad kad sam to rekao, mozete da nudite upola manje nego sto bi inace nudili za njega" Isti narativ je bio i sa Bastian-om i United-om. Suptilno provlacili da su povredjeni, napustio ih Bastian, nisu mogli da ga zadrze, bio mu je potreban new challenge. Da je Bayern hteo da ga zadrzi, zadrzao bi ga.A sad vidimo sto nije hteo da ga zadrzi. Ako su hteli da ga zadrze, to bi bilo sa nekom smanjenom ulogom. Imaju oni Kimmicha, koji je za klasu bolji igrac od njega, a mladji. Zapravo, imho, on je trenutno najbolji igrac na Svetu. Rade oni sistemski, nece da im Thiago zauzima bitno mesto, gde mogu vec da stvaraju nekog drugog, nekog kome peak predstoji, a ne nekom koji sa peak-a krece u provaliju...

Bayern Munchen nikad ne pusta igraca tako lako a da nemaju dobar razlog i da nisu 100% sigurni u taj razlog. Pogotovo nakon sto su osvojili LS, sa igracem koji je bio deo toga, i neko nema 35. Ali je fizicki vrlo verovatno blizu 35, zato su ga i pustili. Znaju oni. Za koliko je fizicki Bastian bio spremniji i sposobniji igrac od Thiaga, toliko duze (po godinama) mu je trajao neki nivo. Ocekujem da vec sledece godine Thago bude Bastianbabetina case. Nemci su to, akaj, akaj, koristi za svoje svrhe, nabij reputaciju, i uvali ga nekom tamo u inostranstvo, na status i reputaciju, sa neznanjem sta taj kupuje, dok ti znas kakav je haos ispod haube. Mislim da je Haaland jedini igrac iz Nemacke lige za kojeg bi se bez razmisljanja odlucio. Imam doubt cak i sa Sancho-om, koji je kao United-ov crush...

😶

Tako je bre! 🙂 Thank you Ndidi

Ponovo ce ovom smesnom klubu da bude poslednji dobar mec protiv United-a pa ce onda da upadnu u svoju uobicajenu dubiozu od 7,8 utakmica gde ne znaju gde biju. Pa ce ponovo da imaju jos jedan dobar run od 4,5 utakmica,da se ponovo popale nesto.