BattleBender

Sad kad je gotovo, mogu da komentarisem a da ne bude da je pod uticajem nervoze. Uzasno odvratna i smrdljiva ekipia je Burnley. Ceo smisao fudbala im je da izvuku nekakav faul. A prvi se zale kako protivnik je mnogo mekan i sl. Mnogo prljavo i perfidno tuku, i u napadu i u odbranu. Mozda su jos gori dok napadaju...

Ovaj ragbi klub nikad nece da ispadbe iz lige 😞

Čitam više stranica šta pišeš i neverovatno mi je da osoba, za koju mi se čini da nije baš klinac (već da je starija od mene, i da je bliže 40 nego 20) ne može da ponudi nikakvu dodatnu slojevitost za svoju tezu. A bitno je to što mi ne deluje da si klinac, zato što čovek kad sazri valjda nauči da gleda neke stvari. Najuspešniji i najveći klub su 2 veoma različite stvari, 2 različite kategorije. Najuspešniji je. u nekim svojim površnim okvirima, egzaktna stvar. Ali i tu je neophodno zagrebati ispod da se pogleda kontekst tih osvojenih titula,a tu se ulazi u neku dubiozu. Veličina je druga stvar, i to je subjektivnija kategorija, stvar lične filozofije poimanja fudbala, sporta, na kraju dana i života. I ta kategorija bi trebalo da bude bitna, dok bi prvo trebalo da bude marginalna, nesuštinska. I jeste marginalna. Broj trofeja se uglavnom svodi na to je to neka stavka, neki string koji zauzima jedan <div> na wikipedia stranici. I to je stvar suvišnog konzumiranja, svi naši momenti dok smo nezreli ili neuspešno organizujemo svoje vreme, pa sebi damo luksuz da se po n-ti put podsetimo neke informacije(otvorimo ponovo tu stranicu i bacimo pogled na taj <div>), koja nam je toliko tudja i suštinski nebitna da nemamo nikakav model ili memoriju vezanu za to. Nikakav sentiment. Fudbal kao fenomen, koji je jako bitan u životu većine mušakaraca, pa kasnije na račun toga i sama industrija se razvila iz jednog prostor razloga, a to je organsko generisanje neke emocije i nekog relatable narativa. Fudbal nije biznis sa wallstreet-a, niti je neka ozbiljna ekonomska grana, niti neka industrija gde egzatkni rezultati o uspešnosti daju pun smisao tome. U fudbalu je mnogo para, ali ne zato što fudbal pravi naftu, struju, kukuruz, cipele ili neko fukncionalno dobro, pa da fudbal tu živi punim ekonomskim zakonitostima. Srž fudbala, sve ono što dovodi da jedan fudbaler prima platu od 30 miliona, i da njegov dres košta 80 evra, je izazivanje emocije, inspiracije, vezivanje za neki narativ, asocijativnost. I to nema veze sa nekakvim brojkama, da l je jedan igrač dao nekad 40 golova, i da li je nuzno nekad neki klub digo trofej. Da su ljudima te stvari bitne, bile bi arene za brokerska nadmetanja a ljudi bi placali da gledaju to. Pobede i trofeji iz sporta su možda najpreceniji fenomen. I to se dešava samo zato što imamo potrebu da silujemo nekakvu projekciju nekog entiteta(uglavnom klub za koji navijamo) da stvaraju pobede, osvajaju trofeje, kao rezltata kvalitetnog delovanja, da bi se našljamčili na to i pozajmili taj uspeh za naš život. Osećaćemo se bolje, lepše ako se to desi, pozajmljujemo pobede kluba za koji navijamo da bi nas zivot bio lepsi i bolji. To je ljudska slabost. Fudbal nam pruža mnogo lepa uzbudjenja, lepe trenutke, kad igrač kojeg voliš i igra za klub koji navijaš primi loptu na krilo pa se okomi na protivnika i iščekuješ da napravi višak, da je lepo šutne. Sve je to lepo, i nema tu ništa loše. Ali se ponašamo tako da nam je bitnija sama pobeda, neka slika u glavi koja kaze POBEDA" WINNER", CHAMPION", "3 points" a ne tih n broj frejmova dok smo osetili neko uzbudjenje, neki emotivni nadrazaj, neki culni manifest . Lepo kaze internet kliše It's not about destination it's about journey. Tako je i sa titulama, ako nemaš jake i moćne uspomene na proces do te titule, ta titula ništa ti ne znači. Tj može da znači, kad vadiš patku na astal da je meriš protiv navijača drugog kluba, čiji je klub bolji, veći. Jer eto, tvoj život izgleda i bolje u tim trenucima, nego život neke druge osobe. A sve je dobro dok imamo uporedni model, da nam je nešto bolje od nečijeg drugog. Naravno usput, nas usrećuje što još neko deli taj stav, jer nam prija taj osećaj sinergijskog delovanja. U svakom sportskom natecanju se takmiče 2 subjekta, u ligaškom takmičenju i 18,20. Ako stvarno mislimo da je bitno samo da pobediš i da budeš šampion. Jer ili jedan od dvojice mora da izgubi, ili njih 19 od 20 ne mogu da budu šampioni. 1 od 2 pobedjuje samo, i 1 od 20 pobedjuje. Onda smo mi svi sociopate, i napravili smo grešku sa time kako tretiramo sport. Ja moj izbor da percipiram najveći klub biram na osnovu ličnih preferenci, i na osnovu neke asocijativnosti, nekog senzibiliteta koji se izaziva. U tom svetu Real nije najbitniji zato što ima 13 trofeja. Jer dobar deo tih trofeja ne znamo šta su, kakvu emociju izazivaju, kakvu priču. Zapravo znamo, a bolej da ne znamo za frankovu priču. Toliki effort da se istakne značaj nekakvih 13 trofeja kao jedino merilo, bi moralo da bude ispraćeno sa navodjenjem bar jedne priča iza tih 13 trofeja. Ako ih ne znaš, ne bi mogao da napraviš film ili dokumentarac o tome, odmah iz glave, onda ti je taj celokupni effort da potenciraš na tih 13 trofeja kao nekakav argument, baš loš. To nije samo da si uložio vreme u nešto apstraktno, nego si uložio vreme u nešto što pojmovno ne znaš ni šta je. Ako je neka pobeda, ili neki trofej bitan, znaš barem 1000 puta više karaktera da opišeš put do te pobede, nego da ispišeš "Klub n je te i te godine osvojio to takmičenje". Pamtimo ono što kod nas izaziva neku emociju. Manchester United, Real Madrid, Barcelona i Liverpool imaju najveći broj navijača na Svetu. Šta to govori? Ajde da uzmemo da dobar deo tih navijača je gravitiranje ka nečemu što je najuspešnije, a drugi je nešto drugo, mnogo organskije, gde se vraćam na onu priču o tome šta je fudbal i zašto je postao to što je to. Ako Real Madrid sa svojih 13 titula ima manje fanova nego United sa svojih 3, to znači da skoro svi njihovi navijači su tu zbog pobeda, titula i tog glory hunter momenta. United, mučeni, nikakav, maali, ima 3 titule u tom nekom takmičenju, i mnogo navijača. Da se razumemo, i United ima mnogo glory huntera. Ali za razliku, nisu skoro svi tu zbog toga. Zaključi. Fudbal je skoro vec preko 100 godina neka nasa ljudska platforma da spontano i organski iskazemo dosta toga i da dopustimo da nas nesto uzbudi. Ako United i Liverpool imaju vise navijaca od Real Madrida, a nisu ih kupili jer nisu bili nikad klubovi nekih apsolutista, a imaju manje trofeja. Šta je to? Zaključi. Izvinjavam se na dužem postu. Ovo je stvar koju osećam potrebu da napišem ljudima koji razmišljaju slično kao ti. U toj meri verujem ovaj moj stav da ne osećam nikavu samouverenost niti superiornost. Već samo mi je to common sense.

Foden je najtalentovanij fudbaler since Messi.

Na osnovu onoga sto moze da se vidi, na osnovu toga kakvu je doktrinu fudbalske tehnike i situacionog knowlegde nasledio, Pele je by far najtalentovaniji fudbaler svih vremena. Messi je takodje vanzemaljski talentovan (imho, najbolji igrac svih vremena uz Pelea), ali iza Messi-a takodje stoji i opasan rad ali i metodologija same Barselone.

O moj boze, kada ce ljudi razumeti da odnos age/abilites, tj ko je koliko dobar u koliko godina ne govori mnogo o cistom talentu. Mbappe je u 18 godina imao apsolutno sazrelo telo, cak i na licu ima bore oko nosa ko da ima 31 godinu. Foden i dalje svako jutro se budi i raduje se sto su mu danas stidne dlake duze nego juce. Po cistoj sposobnosti stecenu u tim godinama, Mbappe je naravno bolji od svakog. Ali ako se tako gleda, Owen je talentovaniji od Messi-a, Ronalda, Ronaldinha itd itd itd. Talenat nema veze sa godinama. I da Foden ne prismrdi Mbappe-u, to je velika tuga za fudbal. U Mbappe-u postoji efikasnost, moc. U Fodenu brilijantnost, magija. U mnogome to sa njima podseca na Westbrooka i Hardena. Iako deluje kao anoying scumbag, jos igra za City, bas bih voleo da Foden ostvari pun potencijal. To je potrebno fudbalu, koji je inace u teskom kurcu, jer se svi igraci razvijaju po nekom referentnom sistemu Messi-a ili Ronaldo-a ili neke lude specimene.

Po cistom talentu Foden je no1 na Svetu. Kakav Mbappe, kakav Haaland. Tone fudbala ima u Fodenu. Mbappe je zverna, brz, i ima brzo razmisljanje, ali nema u njemu te ciste prefinenje tehnicke nadarenosti. Nema tu urodjenu rutinu za tehnicke operacije.

Ako zivimo u FM-u, Foden je igrac sa najvecim Potential Ability-em na Svetu. Mozda cak je tu negde oko 195. (Inace CR i Messi su jedini igraci koji u poslednjih 15,20 godina imaju preko 195, zapravo retki koji imaju i preko 190). Mbappe nema taj Potential. Ima Current. Foden je nerealno talentovan igrac.

jedna od boljih fotki ove decenije

Centarsut Greenwood-a kod drugog gola, i ovaj 1v1 kod treceg gola, gde bez oklevanja okrece na desnu, slabiju, nogu (kad je zatvorena leva) i onda sut koji 95 posto napadaca ne mogu da izvedu jacom nogom... To je zasto Greenwood generacijski talenat. Samo lude glave i neke nesrecne povrede mogu da odvoje njega i Fodena od 2 najbolja engleska fudbalera u poslednjih 20 godina.

Henderson >>> De Gea

Old School striking...

Luke Shaw doziveo space jam. Samo inverted. Nekom Robertu Carlosu je ukrao talenat. Ludilo kako igra...

Tako je bre, napravi ih na majmune.

Bez ikakve grize savesti zelim Sonu brz zavrsetak karijete i da postoji razlog da stvarno ovako padne. Ovo nema veze sa time sto je gol ponisten Unitedu, klubu za koji navijam. Odavno sam imun na nerviranja oko Uniteda. Ovako nesto moze da uradi samo biće bez trunčice dostojanstva. Zato mogu ovako nesto da kazem. Ili sam samo ja zaboravio kakve su cavulje fudbaleri, posto sam prestao da gledam smećarsko-loptaške sportove... Upravo je Micah Richards lepo rekao, ovo vise nije fudbal, ovo je uzasno, ovo je smrt za fudbal, ovako fudbal umire. I on koji se uvek sprda i sali bilo sta da se desi, sad je besan, i to kao veliki navijac City-a. Muka mi je. Zgadjen sam.

retko harizmatican lik, ali mora jos mnogo da radi... bas ima rupa

To bi bilo superfunny.

Bukvalno su anulirane sve stvari. Kao sto je Sanogo zasluzio mozda 3 zuta, tako je i Scekic (inace igrac koji bi u svakom drugom fudblau, u svakom drugom univerzumu igrajuci za klub koji se ne zove Partizan ili Zvezda) dobijao 3 zuta kartona po utakmici. Scekic - Sanogo Suma potenicjalni crveni - Sanogo potenicjalni crveni. U svakom slucaju sudjenje nije uticalo na rezultat. Zvezda je dala gol jer ima boljeg golmana. Ono bi Borjan odbranio, Stojkovio je samog sebe bacio na ugao odakle se ono ne brani. S druge strane Borjan je odbranio ono sto dobar golman brani.

Poslovno saradjujemo sa momcima iz Novog Sada, koji drze agenciju i skolu za kosarku, tj individualne treninge, i radili su sa Pokusevskim. Bio sam na nekoliko treninga. Nikad nisam video da neki trener ikoga bolje uci bilo cemu nego ti treneri tamo svoje mlade kosarkase, pogotovo glavni trener. Odatle ce garant da izadje jos brdo brutalnih kosarkasa. Cist futurizam od kosarke. Sve je progresivno.

Wenger In!

DJ popio lepe batine. Valjda ce ljudi totalno bataliti tu pricu sa njim i neki goatisanjem. Ironicno, dokrajcen kolenom u glavu, dok je bio na zemlji. Ironicno s obzirom na to da je nakon meca Sterling-Yan komentarisao da je to glupo pravilo.

I šta onda? Igras u fazonu "Aha, sad mogu da gubim, whatever..." Super ako tako mozes. Da budem totalno iskren, ja to ne umem. Ne znam da li zato sto me sah povezuje sa prvim zivotnim traumama (imao sam ozbiljne slomove kao malo dete, dijareje, groznice usled pritiska na takmicenjima). Meni je sah kao igra nesto fenomenalno. Voleo sam i kao klinac da igram sam sa sobom, da prolazim partije iz literature kad mi je bas dosadno. Ali licno, taj slom i nervoza zbog poraza u sahu mi je 20 puta veca nego lep osecaj kad pobedim. I zato ne mogu, i precesto me privuce ponovo. Vidim brat igra i dalje, kolege na pauzi igraju, jos me izazove kad mi se programeri za nesto prave pametni, logicari svevisni, a vidim im partije šaha, koje su smesne. Izaziva me jako. Ali ne mogu, instant se setim tog osećaja koji mi često izaziva šah. I dalje osećam miris hale hotela "Jezero" u Blacu, kad sam, u poslednjem kolu, napravio najveći mogući choke u istoriji svih choke-ova (imao prednost dama za lovca). Izvisio za prvenstvo Balkana, i plakao 2 dana. Kolega, jedini bas dobar igrac u firmi od njih, hoce da se prijavimo za onaj ruski sport, gde moras sa covekom da igras i sah, ali i boks mec 😄 Da l što sam zreliji, da l' što su mi borilačke veštine pomogle da hendlujem ego, ali mnogo lakše mi pada kad me neko praši na sparingu, nego da me neko pobedi u šahu, ili ne daj bože PES-u (sva sreca mozda me 2 osobe pobedile u zivotu, i te 2,3 osobe imaju debelo negativan skor protiv mene).

I Sanogo i Scekic samo pokazuju kakav je nas fudbal, i sta je nas derbi. Obojica su zasluzili barem po 3 zuta kartona. Jos tu kad dodas Zdjelara... Ovo zapravo onda nije ni toliko los derbi bio. Partizan igra brze u napadu, i nisam siguran da je slabiji tim od Zvezdinog. Ali ima jos uzasnije bekove nego Zvezda. Obradovic nije netalentovan igrac, onaj centarsut pred kraj meca, kako je tu vodio loptu, taj balans, vidi se da je to u sustini dobar igrac (nekad bio). Ali ovo je sad bas razoren igrac. Miljkovic nikad nije ni bio igrac.

pff, pokidano. 😮 😍