Selina

Pise da je 1600 evra, a ti verovatno moras da napusnis 65 da bi dobio tu "drzavnu" plus onu koju si zaradio radeci. Super ti je ideja da radis i kad postanes penzioner, traze se takvi ljudi, placaju se odlicno,a ako si zdrav., zelis, mozes, zasto da ne.

Ne mogu da verujem, a Crnjanski je za moj knjizevni ukus naj,naj na nasem jeziku. I sad, ja sam citala Crnjanskog od A do Sh, a ovu knjizicu sam nekako odlagala jer sam mislila ( ne volim tanjusne knjige) da je tu neki predgovor za Seobe. I imam knjigu i dalje, al nisam ni pogledala sta je zapravo tu tema sve misleci da su tu neki podaci iz arhiva😀 Naklon do poda za ovaj post🧡 Kisha i ja volim, al ne tako nekako intimno kao Crnjanskog jer je Kish nekako univerzalan, a Crnjanski je jel nash.

Za vas u Norveskoj nista nije komplikovano, 1600 evra je penzija, radio ne radio, svirao ne svirao, a ako radis , bez ili sa sviranjem, jos jedna dve iljadarke😃

Ma batali psihijatre i psihoanalize, to je za omladinu, a ti ako danas ne uzivas u seksu, hrani i drugim zemaljskim uzivancijama, samo znaci da si mator, nisi nikako slucaj za psihijatriju♥️

KIsh, Krleza, Andric bas i nije mnogo prevodjen.

Pekic nije mnogo prevodjen na strane jezike, Vreme cuda ( koliko sam ja uspela da vidim) nije cak ni na nemacki prevedeno, samo na engleski. Koga bi na spanskom zanimao Pekic?

Ja ne znam kako je u Svedskoj, ali znam kako je u Nemackoj. U Nemackoj se od penzije oduzima i za zdravstvo i za kucnu negu, a to je nekoliko stotina evra. Ako se odjavis i vratis se recimo u Srbiju ili odes na Kanarska ostrva, primas penziju bez da ti se oduzima ovih nekoliko stotina evra, ali ti vise nisi osiguranik Nemacke pa bi morao u zemlji u kojoj zivis sam da placas zdravstveno. Primer: Dobio si resenje za penziju od recimo 1500 evra. Ti ne dobijas te pare nego dobijas 1320 iako resenje za penziju jeste 1500, znaci da ti se od penzije oduzima 180 evra, a i penzijsko osiguranje uplacuje na tvoje ime jos 180 evra ( pola-pola.kao i kad radis), a ako odes onda dobijas 1500, ali nemas vise nikakvih prava na lecenje i ovu kucnu negu.

Vecina njih se pogubi posle prvog bestselera, ja sam dugo godina sa ljubavlju i zadovoljstvom citala trilere, ali sam shvatila, nazalost tek nedavno, da se oni samo ponavljaju, a opet s druge strane me cekaju silne neprocitane knjige koje sam oduvek zelela da citam, ae eto, kao nisam imala vremena, ali necu vise da se zamajavam sa tim bestselerima kojima je tema ili amnezija, ili zestoka patologija, finih kriminalnih slucajeva vise i nema jer svako pokusava vise, bolje, jezivije.

Moja je baba pekla kafu, i dan danas imam u glavi, nosu, mozgu taj nikada zaboravljen mimomiris. Kafa je nauka, tehnologija, ali i iskustvo, u prvoj liniji kulturni obrazac pijenja kafe. Mladi ljudi piju tu neskafu pa jos iz nekih solja od pola litra, to je za mene neprihvatljivo, a i ne mogu da pijem tu kiselu kafu. Pijenje kafe je ritual, istorija,ceremonija, za mene ista kao za druge cajna ceremonija.

Ispred prozora spavace sobe imam drvo smreke koja je visoka valjda i dvadeset metara, vrh je udaljen od mog prozora metar-dva i pri samom vrhu gnezdo je veverica, sad su mladunci mozda dva meseca stari i gledam bijoskop, a srce mi puno. Ovi se mladunci ( ima ih valjda 3-4 komada) jurcaju po drvetu od jutra do sutra, jedno obara drugo, ovo leti dole dva-tri metra, al onda se ljutito ponovo vere u otvoren sukob prsa u prsa sa sestrom, bratom❤️ Stvarno su nekako najneodoljivije zivotinjke.

Ja tursku kafu najvise volim, ali je ni u Srbiji vise nema, fildzani postoje al kafa ne vredi pet para. Imam ono primitivno lonce za espreso, espreso jod uvek nalazim odlican pa tako. Imam i neku masinicu za one espreso kapsule, odlicna je kafa.

Od kuhinjskih aparata ja muku mucim sa masinama za kafu pri cemu ja samo sanjam o pravom espresu, jedino mi uspe u onim najprimtivnijim espreso loncicima, ali ja bih nesto bolje, a izgleda da to bolje moze samo sa 1000 evra i silnim eksperimentisanjem, a za uspeh ni tu nema garancije.

To je i moja filozofija. Kad me mrzi da nesto spremam uzmem parce sira, leba, paradajz i ljutu papricicu, casu crvenog vina i zadovoljna sam. Kad kuvam ( doduse to vise radi moj muz, ali su ideje uvek moje, a to je jako vazno) onda to nije na brzaka, nego traje sat,dva. Imam ovu rernu, al bre za jedno ciscenje verovatno ode struja za 10 evra😄

Ja sam se pre ca tri nedelje zanosila idejom da to kupim jer sam zelela da spargle tako nekako kuvam, a ne u vodi jer mi se tu obicno i raspadnu, ali sam onda pomislila da ja to ne bih bas cesto koristila, a sve te skalamerije zauzimaju mesto po kuhinji, krednecima pa i zaboravis da ih i imas. Jeste stresno da se cisti rerna, ali ja bez rerne ne umem.

Ja ovo ne bih jela da me ubijes, ali ne bi mi ni na pamet padalo da uzimam neki ketchap, ove zelene paprike koje su samo gorka voda pa da kao nesto od njih pravim. Bez rerne za mene nema zivota, a ni bez dobrog tiganja u kome bih przila podebele krmenadle, ali i biftek, telecu dzigericu, brizle ( kad i kako ih nadjem).

Toward the End of Time , Dzon Apdejk ( ne bih znala kako da prevedem na srpski, ali bi bilo nesto kao Kraj sveta). Roman je distopija, njegovo je i zadnje pisanije, ali je on pre petnaest godina naslucivao ovaj raspad medjunardnog sistema, i politickog i finansijskog u kome imamo neke paralelne svetove sa kojima se mic po mic i sami aranziramo pa ako ti neko preti silom, oruzjem, prihavats to tako. Elem, on pre petnaest godina pise roman u kome se radnja dogadja 2020 i gde se vec odigrao atomski rat sa Kinom, ali on (glavni lik) nije mnogo uzbudjen jer ga to sve i nije pogodilo, i dalje igra golf, opsednut je seksom ( kao i u svim ranijim knjigama), samo se boji da ga prostata ne zezne, dolaze u njegovu ogromnu kucu ( takoreci dvorac) razne spodobe, traze od njega reket da ga kao cuvaju, on to placa jer dolar kao dolar i ne postoji, stampaju se neke pare u svakoj USA drzavi posebno. Meksiko je vratio svoj Texas, Kaliforniju nije jer su je KInezi unistili atomskom bombom i Meksiko gradi zid prema Americi da im Amerikanci ne ulaze u drzavu kao azilanti. Jezik kojim pise poezija je i muzika jer mrtav ladan prelazi sa ovih dolara na opise cveca i zbunova. ptica i jedne srne koja je pored njega i glavna licnost u romanu. Na kraju ga je ipak ta prostata unistila😁

Ma to je neki gepard sa lavljom glavom, barem tako na slikama izgleda. Ja bih ostavila originalni naslov, citaoca to ne bi mnogo uzbuzdjivalo. Odavno si citala knjigu i zaboravila si da on na samrti kaze da mu je taj bal, konkretno ples sa Angelikom jedno od tri vrhunskim zadovoljstava koje je imao i kojih moze da se seti. Prvo je njegov pas sa kojim i pocinje, a i zavrsava se roman ( tada je pas vec decenijama prepariran) i trijumfalni nastup u katedrali. Kaze kako je ziveo 73 godine, ali je srecan bio samo 2-3. Knjiga je nekako morbidno melanholicna, nostalgicna, kao da je za mene pisana♥️ Autor tu opisuje svog dedu koji je stvarno bio Knez od Lampeduze i Vojvoda od Napulja, a to je bio i sam autor samo stotinak godina kasnije.

Zanimljivo je prica i objasnjenja prevodioca oko Gettopardo. Gettopardo ne postoji, gepard je na italijanskom Ghepardo, macka je gatto, a njegov grb je leopard. Autor je sam smislio tu kombinaciju, umro je pre nego sto je roman stampan tako da objasnjenja za ovaj naslov nema.

Obavezno da je nadjes ( a naci ces je nekako). Taj Leopard se slovi jednim od najvecih knjizevnih dela ( romana) dvadesetog veka.

Pa o Tomasiju sam ranije pisala, tu knjigu bi trebalo prevoditi ispocetka, ti stari prevodi su "onako". Za utehu za tebe: Viskonti je napravio najbolji film koji je ikada snimljen na osnovu nekog knjizevnog dela, a i uzeo je glumce za glavne uloge koji kao da su izasli iz knjige. Leopard je prevodjen i kod nas, znam mnogo ljudi koji su navodili citate iz knjige, a mogli su da je citaju samo na srpskom/hrvatskom. Najcuveniji je citat, a i provlaci se kao lajtmotiv kroz knjigu, da stvari revolucijama treba menjati tako da ostanu iste.

To je savrseno nova knjiga, pogledah bez veze, kad ono, prevedena i izdata Podeli FEBRUAR 33 ZIMA KNJIŽEVNOSTI ROMAN Šifra artikla: 386376 Isbn: 9788661454271 Autor : Uve Vitštok Izdavač : GEOPOETIKA Kada nastupi nemilosrdna diktatura – šta rade pisci? Knjiga dokumentarističke proze Uvea Vitštoka Februar 33 govori o dešavanjima u februaru 1933. godine, mesecu nakon kojeg su nacisti od Nemačke, a nešto kasnije i čitave Evrope, napravili pakao. Najveći deo teksta posvećen je slavnim nemačkim u... Detaljnije Cena na sajtu: 1.320,00 RSD Dodatnih 10% popusta na tri i više kupljenih artikala koji nisu na akciji. Količina: 2 1 DODAJ U KORPU Sačuvajte u listi želja Potrebna vam je pomoć? Kontaktirajte nas na 011 4540900, [email protected] ili putem četa. O PROIZVODU SPECIFIKACIJA KOMENTARI PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA Kada nastupi nemilosrdna diktatura – šta rade pisci? Knjiga dokumentarističke proze Uvea Vitštoka Februar 33 govori o dešavanjima u februaru 1933. godine, mesecu nakon kojeg su nacisti od Nemačke, a nešto kasnije i čitave Evrope, napravili pakao. Najveći deo teksta posvećen je slavnim nemačkim umetnicima koji se tada, februara 1933. godine, još uvek nalaze u Berlinu. Tu su Tomas Man, Hajnrih Man i Klaus Man, tu su i Gotfrid Ben, Erih Marija Remark i Lion Fojhtvanger, tu su slavni izdavači i slavni slikari, tu su heroji iz Prvog svetskog rata, tu je blistavi Berlin, ali i onaj tužni Berlin koji trpi posledice poraza iz Velikog rata. Hitlerova pojava u prvi mah je delovala toliko komično-groteskno, da mnogi značajni nemački književnici nisu verovali da mu predstoji ikakva politička budućnost. Ali, na dan njegovog stupanja na vlast, 30. januara 1933, Karl fon Osijecki, pisac i novinar, mudro poručuje svojim kolegama: „Sve će to trajati mnogo duže nego što vi mislite. Možda godinama.“ Osijecki nema iluzija o mogućnoj ulozi pisaca u obaranju diktatora: „Mi smo spram toga nemoćni“, kaže. Ipak, budući pre svega čovek otpora, zaključuje: „Ali svaki od nas može da odluči da onima koji sada imaju moć nikada ne pruži ni mali prst.“ Uve Vitštok u napetom ritmu piše o tom prvom mesecu Hitlerove vlasti i o onima među piscima koji zaista nisu pružili ni prst, za razliku od onih drugih, koji su pružili celu ruku. Drama donošenja odluke, progona, hapšenja, logora, egzila, ili, na drugoj strani, pristupanja diktaturi i iluzornog književnog uspona, prikazana je bez uprošćavanja, u svoj svojoj kompleksnosti. Čitalac se, kako kaže Dea Loer, neprestano pita kako bi u takvim prilikama sam postupio, koliko bi imao hrabrosti i prisustva duha. A Bernhard Šlink stavlja u žižu slabost institucija – Akademije za književnost, naime – za koje se verovalo da su tako čvrsto sazdane. „Na kraju ostaje pitanje“, komentariše Šlink, „koliko je zaista debeo taj led na kojem se osećamo tako sigurnima.“ Uve Vitštok, autor, književni kritičar, urednik, rođen je 1955. Predavao je u SAD kao gostujući profesor, nosilac je nagrade „Teodor Volf“, autor je jedanaest knjiga.

Dobih juce knjigu, prvo ce morati moj muz da je cita, a ja cu kasnije. Nekako ne mogu da citam te istorijsko-socioloske knjige jednu za drugom, a upravo sam procitala jednu sa nazivom Februar 1933 i nekako me je raspametila u smislu da jedno drustvo, jedna evropska civilizacija, kultura u roku od samo mesec dana, a stvarno je samo mesec dana. postaje monstruozna, strasna , jeziva, a radi se o istim ljudima koji od danas na sutra postaju neki drugi, i ne samo Hitler i Gebels nego ceo narod. Autor nije tu pisao o istoriji jer o tome ima hiljadu knjiga nego je iz arhiva uzimao samo sture podatke ( ukljucujuci i policijske protokole), a pise samo o knjizevnoj eliti i kako se ona provela u to vreme, ali i nekim socijalistickim ideolozima, a tu su Breht, braca Hajnrih i Tomas Man, Kurt Tuholski, Döblin ( Berlin Alexanderplatz), Joseph Roth ( obavezno ga citati), Käthe Kolwitz, i cela ta tadasnja umetnicka ( knjizevnost, muzika, slikarstvao, arhitektura) dozivljava apokalipsu nevidjenih razmera koja je bila najavljivana, ali ljudi nisu zeleli da je i u glavi realizuju. Tomasa Mana to kao sve i ne zanima, on je iznad tih efemernih stvari jer je Nobela dobio mnogo ranije, ozenio se bogato ( Katja Man je iz jako bogate jevrejske porodice), zivi u vili u MInhenu od bogatsva svoje tazbine i mrtav ladan pise u svom dnevniku da su ovi mozda i u pravu sa Jevrejima, ali je zaprepascen da njega Tomasa nekako stavljaju u istu ravan sa njima. Neverovatna hronika dogadjaja, a radi se o do sada neobjavljenim detaljima koje je ovaj savrseno lepo spakovao u samo 250 stranica.

Kod tog "genderisanja" ima jos jedan veliki problem, al nije jos stigao do Srbije. Radi se o mnozini recimo nastavnika i nastavnica jer se sada biju bitke kako sa mnozinom, jer smo jedninu vec resili. Nije vise moguce reci samo studenti, lekari, nastavnici, politicari, nego mora nekako da i u toj mnozini bude zenski rod ( u medjuvremenu i svi moguci rodovi) oznaceni. U nemackom se sada sve vise koristi gerundijum, a to normalnom coveku uzasno zvuci, ili raznoraze crtice, zvezdice: Student*inen, a raznorazne aktivistknjie po javnim medijima tako to i izgovaraju. U Francuskoj je ministarstvo za kulturu/obrazovanje zabranilo genderisanje u skolama i administraciji pa tako tamo vazi"„Le masculin l’emporte sur le féminin". Muski rod ima prednost nad zenskim, a to naravno aktivisti kritikuju pa u medijima i tamo ima svega i svacega.

Da si na rever okacila ramondu svi bi znali sta je po sredi.

Ja sam stvarnoi sada prvi put videla da postoji ta nekakva panseksualnost. Pan je za mene do juce bilo neko bice iz grcke mitologije, stotinu puta naslikano i izvajano, ali nikako nesto specijalno u seksualnosti. Људима је Пан био веома наклоњен, а највише је волео пастире којима је и много помагао када су чували своја стада. Али једна његова особина је била толико изражена да су сви морали водити рачуна када Пан спава. Када би Пана неко изненада пробудио, он би се тако бацио и викао на необазривог човека, да би овога обузео „паничан страх“. Догађало се, да својим понашањем, појавом и виком, испуни паником и читаве војске, па су Атињани веровали да је он у Маратонској бици својом галамом заплашио Персијанце који су се дали у бекство. захвални због тога, Атињани су му подигли храм у пећини на северној страни Акропоља. Храм је пронађен пред крај деветнаестог века.