Selina

Pletilja i Koca Popovic🧡 Sredinom iduce nedelje napisacu malo duzi post i o ovom dijabetesu i gihtu ( koji Kocu muci). Strpite se malkice.

Mene je zanimalo, a i on sam pise o stanju pre dijabetesa, znaci kad secer nije 6,5 nego 6,4 i onda kaze da lekari ne savetuju dovoljno pacijenta u smislu da secer moze da dovede do 6,00 tako sto ce malo gladovati i baviti se nekim sportom. Uljujkuju se i lekari i pacijenti sa ovim tableticama, a tako se ne smanjuje secer nego se odrzava status quo. Knjiga je visu u stilu Nosce te ipsum ( upoznaj samog sebe), nema tu mnogo preporuka za vitamine ili bilo kakve suplemente.

Cela je knjiga zapravo prevencija i to prevencija dok si mlad i mocan da bi zadnjih svojih 10-20-30 godina koje ti preostaju ziveo neki prihvatljiv zivot bez da se zlopatis zbog nepoktretnosti ili teskih bolova.

Knjiga je genijalna, ja sam poslusala njegov savet i od sinoc ponovo uzimam statin i to bas isti koji i on uzima ( Rosuvostatin). Uzimala sam ga tu i tamo, ali ako me zaboli recimo prst na nozi onda to dovodim u vezu sa statinom pa batalim pricu, a imam krecanu u arterijama. Zaprepastila sam se pricom da ljudi dobijaju cirozu od koka kole ako je piju u nenormalnim kolicinama. Knjiga je dobra jer autor uglavnom tu prica o sebi i svojoj okolini, svojim iskustvima ( i sopstvenim i svojih pacijenata) nisu neke suve i dosadne studije tema. Nisi jos stigao do dijabetesa, ima tu on jedno za mene jako zanimljivo otkrice. Kasnije sam malo guglala i stvarno je tako kako on kaze. Metformin ( jedini lek protiv nekog predijabetesa) ima carobna i cudesna dejstva jer i zdravima pomaze da sacuvaju vecitu mladost i lepotu😀 Usput i da sacuvaju vid.

To sam kasnije videla, procitah vec 150 strana, knjiga se cita kao najuzbudljiviji triler.

Ova je pesma nalpesa ljubavna pesma na nasem jeziku, ali je lepa i nasoj dusi draga i voljena samo na srpskom. (Hvala na triviji oko Tesle, to stvarno nisam znala). Poeziju sa ruskog skoro je pa i nemoguce lepo prevoditi, cak ni na srpski. Moja omiljena pesma ( to citam kad hocu da placem) je Kerusa. Ali ti stihovi nisu lepi ni na srpskom, nekako rogobatno zvuce razne reci, a bolje i lepse nemamo. Jos je na engleskom nekako i najlepsi prevod. Утром в ржаном закуте, Где златятся рогожи в ряд, Семерых ощенила сука, Рыжих семерых щенят. До вечера она их ласкала, Причесывая языком, И струился снежок подталый Под теплым ее животом It was morning, and in the rye-bin, Where the rows of gold mats were spread, A dog littered seven puppies, Seven puppies, brownish-red. She fondled them until evening And combed them smooth with her tongue, While the light snow melted beneath her Where her warm belly hung. Ali i tekst na engleskom je kao neki preprich.

Hvala na ponudi, ali sam je vec sinoc pazarila ( Kindl) u e izdanju jer sam videla da knjiga ima skoro 800 stranica. Recenzije u Nemackoj ( knjiga je i ovde bestseller) su pozitivne, ali ljudi zameraju izdavacu ( ne autoru) sto je ostavio u knjizi silnu medicinu koju normalan citalac ne razume. Ja vec rekoh da sam procitala 5-6 stranica i najvise mi se dopao njegov nacin pisanja, beskrajno duhovit, a svaka rec ima veze sa medicinom. On recimo pise o statinima koji su i jedini lek protiv povisenog holesterola i kaze da je s druge strane evidentno da ljudi sa povisenom holestorolom ne boluju od karcinoma i onda se postavöja pitanje da li lekar treba da savetuje pacijentu da uzima statine.

Ja sam procitala samo uvod ( besplatnih 5-6 stranica) i stvarno sam odusevljena Kaze u uvodu da postoje samo dve vrste smrti, brza i spora😄 Knjigu cu tek kupiti nego ne znam da li e knjigu ili u starostavnom obliku. I meni je potreban neki medijski post jer i kako sam kazes ima hiljade stranica po netu napisanih od mnogo pametnih ljudi za svaku temu koja nas zanima. Sa secerom nemam problem, poodavno sam to sve batalila, ukljucujuci i hleb. Pijuckam vino, ali toga se necu odricati. Svako od nas najbolje sam zna gde i kako, kada gresi, ali retko ko hoce sam sebi da prizna.

de Raaf ( der Rabe)❤️ Lepo je da si pesmu postavila na engleskom, na svim je drugim jezicima malo "onako". Poeziju, i ne samo nju, ali narocito nju, jako je tesko prevoditi. Moj ( pokojni) profesor Branimir Zivojinovic i sam je pisao poeziju pa je onda valjda jer je i sam pesnik prevodio poeziju i sa jezika koji nije predavao ( germanistika). Prevodio je i Sekspira, Ahmatovu, Bodlera, Celina, a spomenik je sebi podigao prevodjenjem Fausta, Moj je doprinos ovom finom kutku Getova pesma ( ciji mi se ni jedan prevod nikako ne svidja, a prevodio ga je prvo Santic, a onda i Danilo Kish, ali nije to ono pravo), ali je pesma kao i Gavran pa zato na srpskom: Johan Volfgang fon Gete - Bauk Ko to jezdi tako pozno kroz noć i vetar taj? To otac sa čedom svojim kroz pusti jaše kraj Dok vije vihor besni i strašna seče stud, On dete svoje grli, o toplu greje grud. "Što sine skrivaš tako lice i pogled svoj?" Bauka zar ne vidiš, oče, u noći toj? Bauka, krunu onu i njegov dugi skut? "To sine, noćne magle prelaze neba put..." " O drago čedo, hodi i pođi samnom ti! Prekrasne igre mnoge zajedno ćemo igrati, Po obalama cveće šareno ćemo brat' Majka ce moja tebi zlaćeno ruho dat." O oče, zar ne čuješ šta zbori bauk taj, Kako me tiho zove i mami u svoj kraj? "Smiri se, čedo moje, to nije bio glas Iz suhog lišća vetar pozdravlja šumom nas..." "Hoćeš li, slatko cedo, hoćeš li kraju mom? Tebe će moje kćeri paziti ljubavlju svom One će noću igrat' lagani tanac svoj I ljuljaće te brižno i pevat' slatki poj" O oče, zar ne vidiš otud u onaj mrak Da baukove kćeri rukom mi daju znak? "Da čedo moje, vidim, al' tebe vara gled To noćni vetar starih povija vrba red..." "Ja volim čedo tebe i lice što ti sja, Nećeš li milom - silom odneću tebe ja!" O oče, on me hvata, bauk me grabi sad, Bauk mi, oče, evo zadade bol i jad! Dubokom prožet jezom otac uspori gred U naručju mu sinak od bola bled, A kad je pred dom stig'o s mukom i jadom svim, Mrtvo čedo je bilo na grud'ma njegovim. Branimir Živojinović smatrao je da prevođenje zahteva zanatsko umeće, ali da je ono pre svega umetnost, konkretno reproduktivna umetnost, poput glume ili izvođenja muzike. U skladu s tim, nije verovao da se prevodilačkom veštinom može ovladati pomoću teorije i pravila: „U onoj meri u kojoj je prevođenje zanat, teorija o njemu bi mogla biti korisna i poželjna; u onoj meri u kojoj je umetnost, teorija ne samo što je bespredmetna nego i štetna. Davati nekome savete o prevođenju isto je što i nekome savetovati kako da piše pesme. [...] Što plitkija glava, to sklonija da prevođenje podvrgava birokratskim kriterijumima i da se uz to služi krupnim i lepim rečima12”. Uvek je isticao da dobar prevodilac pre svega mora izvrsno vladati maternjim jezikom, i to njegovim različitim varijetetima, da bi stranu književnost istinski mogao približiti svojim sunarodnicima. I sam je, naravno, bio upravo takav jezički znalac. Iako književni prevod

U clanku nema detalja koliko para dobija Grenel, a koliko i da li njegov prijatelj Sinisa Mali.

Ja negde procitah da je kupac Trampov zet, a posto samo Danas citam, evo nadjoh i cnanak: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/trampov-zet-pretrazivao-lokacije-sa-ricardom-grenelom-americki-mediji-pisu-da-srbija-poklanja-generalstab-firmi-dzareda-kusnera/

Dzamijina kuca je jako nekako mirna prica, vreme kao da je stalo, a istovremeno u pozadini je na pomolu veika oluja koja kako vidimo ne staje. I ja sam kojesta naucila i saznala iz te knjige jer me taj deo sveta nekako nije zanimao, a i tamo su se dogadjale krvave ideoloske ( ovde i verske) revolucije, skoro pa kao i gradjanski rat. A ako volis da citas knjige iz tog dela sveta imam ja za tebe preporuke: Najpreporuka bila bi za knjigu koja je meni jedan od najboljih i najznacajnih romana barem iz tog dela sveta ikada napisana ( mozda si je citala, ali svejedno): Prica o ljubavi i tami Amos Oz ( autor) prica zapravo svoj zivot, a njegova je biografija cudesna kao verovatno svaka od tih Jevreja koji su izmedju dva svetska rata dosli u danasnji Izrael. On je prvi iz njegove generacije koji je i rodjen u Jerusalimu i prvi u porodici koji je znao hebrejski.Roditelji, babe , dede sa obe strane znaju sve moguce jezike, ali ne i hebrejski Zivoti roditelja i baba, deda imaju veze sa Vilnom, Pragom, Odesom, Krimom, ali ne i sa Palestinom. Humor i duboka tuga neprestano se smenjuju. U kuci njegovog detinsjtva bilo je samo knjiga, otac je odlazio da prodaje knjige, a za pare koje bi dobio kupovao bi druge i tako se bez para vracao. Kad pise o sebi kaze da bi zeleo da bude knjiga jer sve na svetu nestaje samo po neki primerak knjige ostaje. Knjiga ja zapravo istorija Izraela i njegovih stanovnika. Amos Oz je bio jako prijatan covek, borio se recima za nekakvu "koegzistenciju" sa Palestincima, ali roman nikako nije politicki. Meni su bile zanimljive njegove opaske o hebrejskom jeziku koji niko nije znao, a i nije mogao da ga zna jer je hebrejski kao i latinski bio mrtav jezik. U danasnjem Izraelu hebrejski je obogacivan arapskim recima jer jednostavno nije bilo reci i izraza za raznorazna osecanja, ali ni za svakodnevnicu. Nastavak sledi♥️

Drago mi je da ti se dopala, a i ja tako skupljam naslove iz nekih kritika. Imam jedan dragulj za tebe. Odmah da ga uzmes iz biblioteke, a posle ces ga i kupiti, ili kupi ga odmah😁 Upravo sam je po drugi put citala i jos me je vise odusevila. Kao da je pisana za mene i moju dusu. More Džon Banvil „Ovo delo je istančana studija o tuzi, sećanju i ljubavi.“ Žiri za dodelu Bukerove nagrade DOBITNIK BUKEROVE NAGRADE ZA 2005. Jedan citalac na sajtu Lagune ovako komentarise knjigu: Ono što je najdominantnije u Banvilovom Moru su osećanja kojima je ovo delo nabijeno: ljubav i tuga (pre svega zbog smrti bližnjih), Eros i Tanatos - večiti dualitet. A tu je negde i njihov večiti pratilac - sećanje. A sećanje je prevrtljivo i nemirno, "ume savršeno da se prilagodi ponovo viđenim stvarima i mestima iz prošlosti"... baš poput mora koje se uvek vraća istim obalama. I ceo ljudski život je poput mora: plima i oseka, mirnoća i uzburkanost - sve se to ogleda u onome što doživljavamo. Samo što na lične talase koje doživljavamo svet "ravnodušno sleže ramenima" jer sudbine malih ljudi ne potresaju većinu. Banvilovo More jeste istraživanje ljudskog unutrašnjeg mora, onog koje je mirno i tiho na početku, kada zagazimo u njega, ali kada stignemo do kraja shvatamo da su nas talasi mnogo puta izlomili i poklopili i da smo se nagutali vode... Ovo delo je, dakle, zaranjanje u samu dubinu ljudske duše, flertovanje sa Erosom i poslednji ples sa Tanatosom. Predivno, toplo i tako ljudski.

6 sam njegovih knjiga kupila, usput i ovaj naslov. Ima te ubijem ako mi se ne budu svidele😄 Videla sam da je nadobijao silne nagrade, usput i Edgar Alan Po nagradu tako da ce biti ok.

U zooloskom vrtu u Berlinu dva pelikana ( dvojica) dobili su prinovu. Oni nisu bili zainteresovani za pelikanke, ali su zeleli da imaju bebu i onda im je zooloski vrt davao neka jaja od drveta na kojima su sedele i cekali pelikance. Jednom pravom pelikanskom paru ispadne jaje iz gnezda za koje oni nisu bili zaniteresovani i onda su ova dvojice dobila to jaje i tako se ispilio takodje muski pelikan. Paze ga i cuvaju ko zenicu oka svog. Homoseksualnih parova ( da se tako izrazim) ima i kod pingvina.

Po Evropi ima ovaca, problem je sto mladji ljudi to meso uopste i ne jedu jer ga i ne poznaju, gajenje ovaca je i komplikovano i zahteva silno vreme ( za razliku od stala u kojima gajis 100000 svinja koje jedna drugu jedu, ali zato dobijas sunvencije pa te bas briga) i onda je naravno i skupo. Ja mogu da nadjem jagnjetinmu samo kod Turaka i Marokanaca ( tu se kolju zivotinje iz blizeg oktuzenja), ali oni to rade halal i onda mi se smuci zivot pa i batalim pomisao na jagnjetinu.

Ja za to ne znam, a nije da ne zivim dugo u Nemackoj. Nema vise piva po tim automatima ni na aerodromima, cak ih nema ni na benzinskim pumpama. Usput, ne piju svi Nemci pivo, ima mnogo predela sa vinom tako da tamo malo ljudi pije pivo. Mladji ljudi ( omladina, tinejdzeri) ne mare uopste ni za pivo ni za vino. Sta piju, ne znam.

A i za unosenje tecnosti. Ma pivo je genijalno za sve uzraste, nema mnogo alkohola, ima hranljivih materija i podize moral (citaj raspolozenje), ali i apetit.

Trebalo je, a i trebalo bi da ponovo nadjes neku macku. Idi u neki azil, dogovori se s njima da ako bude stani pani oni ponovo uzmu macku ili da joj nadju neki novi dom. Probaj da pijes pivo ( na dnevnoj bazi), i hranljivo je, a i podize raspolozenje.

Ja bih rekla neka Praznina. Inace, pokusavala sam da ga citam ( neka preporuka bas odavde), nekako nije to za mene, a kako stvari stoje nece ni da bidne.

Valjda ovde pisu ljudi koji imaju visok pritisak, muci ih srce,voda, a ima i sveta koji to radi zbog detoksicije, a koju ja nikada nisam razumela, a i ne verujem da to uopste i postoji.

Dok nas DameTime drzi u neizvesnosti oko svojih procitanih 5 knjiga da ja napisem koju rec o knjizi koju citam. Ja citam neku klasiku, samo tu i tamo procitam neku aktuelnu knjigu jer ono sto je danas aktuelno, sutra je zaboravljeno, a nikako ne bez razloga. Elem, citam svog ( ili jednog od svojih) omiljenog autora E.M. Forest i njegov roman U potrazi za Indijom ili Putovanje u Indiju ili Passage to India. Pokusavala sam pre desetak godina da citam knjigu, ali mi nije isla pa sam je odlozila za neka mirnija vremena. E.M: Forest autor je filmovanih romana , a ti su filmovi obavezno dobijali Oskare, u nekoliko filmova pod obavezno su Ema Tompson i Entoni Hopkins, ali su knjige besmrtne, u filmovimaa volimo glumce i rezisera.. Forster je i sam bio ho,oseksualan ( mada toga u knjigama nema), njegova je za mene najbolja knjiga Maurice, a tu je homoseksualnost izivljavana pa je autor zabranio da se knjiga stampa za vreme njegovog zivota. U romanu o Indiji nema nikakvih "bludnih radnji", cist je kolonijalizam na delu. Cudan je taj britanski kolonijalizam. Oni nisu nikoga mucili, ubijali, ganjali, genijalni su bili jer su se ti ugnjetavani povodili za njima, pokusavali su da ih kopiraju, savreseno dobrovoljno. Osveta idijskog kontinenta danas je u obliku britanskog premijera (hindu religija) i gradonalenika Londona ( islam), a narocito premijera Skotske ( Pakistanac sa skotskom suknjom).

Jagnjetina je postala neplativa jer je ocigledno "neisplativa". Niko vise ne cuva ovce, mnogo je isplativije imati 100 hiljada svinja ili kokoski na nekoliko kvadrata, za to jos dobijas i subvencije ( barem u EU). Onomad citam da se muska telad ubijaju cim se rode, velika je katastrofa sa mesom. Ja vec godinama ne jedem zivinu, a nekad sam volela nedeljno pile.

Decenijama vec ide prica da Solohov nije stvarno i autor tog romana, a najverovatnije je da je tako. Roman je izdat 1926, a Solohov je rodjen 1905, bio je radnik, komunista, ne i mnogo pismen. Jos je Solzenjicin otvoreno pisao i pricao da Solohov nema veze sa ovim remek delom, a znalo se i ko je i autor jer je autor na samrti ( tiufus, Belogardejac) zamolio Solohova da uzme te njegove rukopise i da izda knjigu. Solohov je verovatno morao tako i dobro je da je tako postupio jer inace danas ne bismo imali ovu velicanstvenu knjigu o Kozacima, Donu i Gradjanskom ratu.

1 veliko remek delo ( citam opet po drugi put) koje svakome ko zeli da shvati rat u Ukrajini, ili barem da ima malo pojma ko je tamo ko i sta sta ( istina i pravda u istoriji ne postoji, ali postoje neki narodi, ljudi koji su zeleli ovako ili onako pa su isli u bitke za to neko "svoje") preporucijem, a to je Tihi Don. Ruski gradjanski rat, a tema je bas taj i takav rat, nikako Oktobarska Revolucija, nekako je nepoznat jer je Revolucija uzela sve pod svoje, a taje je gradjanski rat bio strasan jer tu nema lepih i ispravnih s jedne strane, a s druge strane ruznih i surovih nego je tako kako je, svi su i lepi i pametni, ali i ubice i surovi i ruzni. Sada taj roman razumem kao jednu neopisivo veliku i dirljivu ljubav prema reci jer je ceo roman ustvari oda i beskrajna ljubav prema Donu. I ja sam odrasla pored reke, moguce je da me prica iz romana setno podseca i na moje detinjstvo i ljubav prema reci, ali je ovde reka SVE. Erotske scene ( pocetak knjige) izmedju Aksinje i Gregorija ( glavni junaci i junakinje😍) jedne su od najlepsih ikada napisanih, Ko je citao Necistu krv znace kako izgleda ta erotika.