Smrtokapa

Ali to je onda pisanje koje bi pre bilo adekvatno za neki blog ili lični dnevnik. Ako ti pišeš na forumu, gde je cilj, između ostalog, interakcija sa drugim ljudima i razmena mišljenja, onda se valjda treba truditi da se svoje misli formulišu tako da se ta interakcija omogući i da te drugi čuju i razumeju.

Pa mogu recimo da sednu u skupoceni tenk i zalete se njime pravo u minsko polje. Ovaj rat se pretvorio u rat iscrpljivanja, a to se završava tako što će jedna strana ostati bez snage i volje i reći "dajte mir, prihvatamo nepovoljne uslove". To može da se desi bez obzira na uzvišenost ciljeva za koje se bori. Videti pod Prvi svetski rat. Rusi su u ovom ratu uspeli ono što su pre rata mnogi smatrali za nemoguće: da dođu u situaciju gde se očekuje njihov kolaps. Dotle su došli neznanjem, nesposobnošću, užasno neadekvatnim trošenjem svoje žive sile i tehnike. To i dalje ne znači da su Ukrajinci imuni na greške, niti znači da Ukrajinci nemaju svoju tačku pucanja.

Može li među stvari koje su nekada bile bolje da upadne Dizni?

Može i filmska muzika, zašto da ne 🙂

To je u redu, ovde se dičimo svojim eklektičkim muzičkim znanjem. Evo nekog mejnstrim albumskog kvaliteta: Edit: ovo je 2003, da uncletima pribeleži.

Vasa Micić može eventualno biti Teo za emotivnu sirotinju. Ne vredi, ova skorašnja mvp priznanja me ostavljaju ravnodušnim.

Usudiću se da među ova emotivna podsećanja na albume iz mladosti ubacim i nešto neozbiljno. Možda nije baš ceo album dobar, ali sadrži nekoliko biserčića: Uz to, jeste iz prethodne decenije. 😄

Ja vidim tri sasvim moguće opcije: 1. Čovek je lud i baljezga gluposti 2. Čovek je vrlo promišljen i odlično zna šta radi 3. I jedno i drugo Bez nekih ozbiljnih insajderskih informacija mislim da je nemoguće znati šta je od ovoga. 🙂

Mora malo kontrole štete, a "pa šta" je oproban metod.

Nego pošto već oćete ljude iz prošlog milenijuma koji prave komplet albume, ima li ljubitelja The Alan Parsons Projecta i zašto ne više? Evo jedna košarkaška za ljubitelje Čikago Bulsa: I jedna za ljubitelje užasne osvete:

Da plusiram ovo što uini kaže i da pridodam neke novomilenijumske albume koja su mi prvi pali na pamet da mi se komplet dopadaju. Naravno, kako milenijum odmiče, ima ih sve manje, jer postajem polako mator, ali to je moj problem.

Da ih okupimo pa da Zvezda bude prvi košarkaški klub koji je primljen u Mensu!

Krušik ionako radi punom parom, biće veselja. (Da se malo mirisom baruta razbije ono zagađenje.)

Ja moram da priznam da mi nije najjasnija poenta koju ovaj tviter dingospo pokušava da napravi. Jel može neko da mi prevede na jezik kruga dvojke?

Vaistinu. Mislim, da ne budem licemer, dopuštam ja to sebi kao guilty pleasure. Nego, čak i u te svrhe, izbor za mis je praktično besmislen, živimo u doba brzog interneta.

S jedne strane, drago mi je kad neko iz manjinske/ugrožene grupe bude primećen zbog nečeg dobrog. S druge strane, nekako mi je nelagodno. S treće strane, izbori za mis su ionako uopšteno govoreći sranje i ne služe ama baš ničemu valjanom.

1. Siguran sam da bi se o tolikoj zemlji i dalje imalo dosta pozitivnog napisati kada bismo izašli iz sfere trenutnih političkih dešavanja (koja su nažalost svakako u fokusu); 2. Ako osoba pogleda sebe od pre nekoliko godina i ne pomisli "jbt koji debil", to znači da stagnira kao ličnost. 🙂

Ponovo traume iz pošte 😕

Inače, ovaj predlog Svitoline, da se zvanično kaže da neće biti rukovanja, nije baš moguće sprovesti. Šta ako dvoje tenisera baš žele da se rukuju? Uleteće obezbeđenje da ih spreči?

Ono jes, dobar tandem sa Raduljicom. (Treba dva šofera za duža putovanja.)

Solidan šuter, ali mator je previše za Zvezdu.

^reci to Vembanjami

Većina nas neće imati priliku da proveri svoju tvrdnju, na žalost 🙂 Ja isto razumem emotivne naboje raznih vrsta, ali mi je (teoretski i bez naboja) sporno proglašavanje određene osobe lošim karakterom zato što se ne povinuje nekom tabuu koji smo mi proglasili univerzalnim moralnim načelom zato što čopor.

Nakon prospavane noći, konačno sam razumeo argument vezan za veličinu rivalstva, vrlo je jednostavan. Što je veće rivalstvo, to je veći tabu, tako je greh Slukasa veći od greha Ivanovića. Slukas je otprilike uvredio boginju Atenu, a Ivanović nimfu Meropu.

Imaćemo tu fleksibilnost s obzirom da će počinjati sa klupe.