Smrtokapa

Što bi rekla moja mati kad se iznervira, ja sam te rodila, ja ću i da te ubijem.

Meni sve to postaje poprilično nejasno, ko prolazi koliku i kakvu obuku i kad se ko poziva na te vežbe. Ja sam jedino pre nekoliko godina dobio papir da sam prebačen u rezervni sastav. Nikad nisam pozvan ni na kakvu vežbu niti obuku. Kapiram da, pošto sam prilikom regrutacije raspoređen na radar, računaju da ću prilikom nekog novog bombardovanja prvi da poginem pa obuka nije ni potrebna.

Prvi korak je isključivanje suvišnog razmišljanja.

Đuskaj kod kuće kad te niko ne gleda i ne ocenjuje, kada ti se jednom to dopadne nadalje će ići lako. (Ne zajebavam se.) S obzirom na to da si krupan čovek, jedino o čemu treba da vodiš računa je kontrolisanost pokreta (da ne ubiješ nekog kada jednom rešiš da zaigraš pred ljudima). Možeš početi sa jednostavnim Sabonis pokretima:

U nedostatku uzorka ozbiljnih tekmi, uzme se uzorak neozbiljnih tekmi pa se ekstrapolira. Možbiti da je zaključak pogrešan, bože moj, ali trenutni trend je da Jović treba da bude glavnokomandujući.

Da. U zaključivanju i zaključku postoje praznine, ali se mogu popuniti iz konteksta.

Protiv Portorika smo imali dobru utakmicu protiv nedoraslog protivnika, sada lošu utakmicu protiv nedoraslog protivnika. Dosta metiljavo, sve u svemu. Nadao sam se ranije da ćemo biti u stanju da igramo sa nekom positionless spoljnom linijom gde svako može da glumi pleja, ali kada Gudurić organizuje napad to baš deluje nekako... žalosno. Znači, Joviću loptu u ruke i teraj. Osećaj kad gledam Ristića u odbrani je kao kada sam prvi put na snimku video sebe iz trećeg lica kako igram košarku. Dakle baš deprimirajuće. Pozitivno je što je na kraju ipak ispala rutinska pobeda protiv naloženog domaćina. Biće ovo bolje, a ostaje da se nadamo da će biti dovoljno dobro kada bude bilo najbitnije.

Kinezi krenuli da sipaju, to nam treba.

Previše Amera igra u Kini, trpe domaći talenti 🙂

Ječam, najlažljivija žitarica.

Prethodnih nekoliko dana u Kafani pod obručima:

Ne bi bilo ništa novo.

Upravo tako. Plus se može zameniti pireom od graška. Po majonez?

Dodao bih temi stejtment da avokado treba zabraniti dekretom, iz moralnih razloga. Koliko osoba poznajete da su probale i ne vole pihtije? Moje iskustvo kaže da se ljudi dele na dve velike grupe: Oni koji vole pihtije Oni koji ne žele da probaju pihtije

Nije hrvatski, i ne može repka. Zna se ko je i šta je Repka.

Nije bilo sunca. Sačekaj septembar.

Ovo zapravo ne zvuči kao nešto obavezno loše. Hvala na ideji, javljam utiske!

Kod tog tvog trenera ima nekih ozbiljnih red flagova.

Cenim da ćemo znati sutra, po tome da li će Jović makar malo ući u igru ili ne.

Obe ekipe koje su uzele četvrta mesta ('10 i '15) su igrale sjajnu košarku, imale potencijal čak i za zlato. Šteta što ni jedni ni drugi nisu smogli snage bar za tu bronzu.

Meni je, čini mi se, jasno šta je Brkić hteo da kaže, njegov tekst je bio usmeren ne protiv radnika, već protiv ljudi sa kojima se on ideološki ne slaže i čije parole su ga trigerovale. Imam, međutim, dve primedbe, koje su u vezi jedna sa drugom. Ovo možda u teoriji. U praksi, imamo primer slučaja koji je i shonke pomenuo, gde su u fabrici korejskog investitora radnici terani da nose pelene kako bi se sprečilo da odlaze do toaleta u toku radnog vremena. Prema Brkićevoj "formuli", radnici koji su na ovo primorani su učinili mali korak ka dostojanstvenom životu s obzirom na to da su im pelene omogućile minorno i kratkoročno povećanje produktivnosti. Nadam se da ne moram da objašnjavam zašto smatram da je to pogrešno gledanje na stvari. U stvari, ajde jedan komentar vezan za to: Pristojni uslovi rada jesu relativan pojam, ali rekao bih da se negde može povući jedna granica ispod koje ti uslovi postaju nepristojni, odnosno nedostojanstveni, u nekom apsolutnom smislu (iako je sama granica relativna). Što se mene tiče, primoravanje radnika da vrši nuždu u pelene je ispod te granice. Verujem da ni sam Miša Brkić, da je kojom nesrećom primoran na tako nešto, ne bi tek tako izrekao tvrdnju da ne postoji dostojanstven / nedostojanstven rad. Ovo je druga stvar, koju naši poslodavci i privrednici često vole da zanemare. Shonke je u pravu kada kaže da produktivnost radnika ne zavisi toliko od radnika koliko od onoga ko organizuje proizvodnju (menadžera, poslodavca itd.). Radnik koji je zadovoljan i koji oseća da je njegov rad cenjen (ovo opet ima veze sa pomenutim dostojanstvom) je najčešće produktivniji od nezadovoljnog radnika, a odmoran radnik je sigurno produktivniji od istog takvog radnika iscrpljenog napornim poslom i prekovremenim radom. Prosečan domaći gazda vidi platu radnika i uslove koje bi trebalo da mu obezbedi isključivo kao trošak, umesto da to vidi i kao ulaganje. Imam i sam x primera iz ličnog iskustva gde sam video kako želja poslodavca da na kratke staze poveća profit na račun zaposlenih rezultuje smanjenjem efikasnosti na samo malo duži rok, npr. odbijanje da se podeli znanje ("ovaj je nešto malo naučio ali neću da ga obučim da bude efikasniji jer će mi onda tražiti veću platu ili će samo da ode" - epilog, svakako je otišao zarad bolje plate i mogućnosti za napredak, pa si onda primio novog pripravnika i jovo nanovo) ili neka minorna i glupa zakidanja čiji je glavni efekat da zaposlenog iznervira (banalan primer - firma u kojoj sam zaposlen je napravila zaista silnu uštedu novom merom da svaki zaposleni koji hoće da popije kafu na pauzi treba sam da je nabavi i donese, umesto da firma ima trošak od cirka 500 rsd nedeljno) ili čak uvredi (neke "mere štednje" zaista mogu korisnog i potrebnog radnika da navedu da se ozbiljnije potrudi oko pronalaženja boljeg posla). Izvinjenje zbog rant-a, podsetio sam se nekih iskustava iz prethodne firme 😄 Tangenta: što se produktivnosti tiče, naš predsednik je, kao i u dosta drugih stvari, ogledalo ove zemlje - čovek koji vredno i predano radi (i voli da se time preterano hvali), a čija produktivnost je, na nivou opšte koristi, u minusu - svima bi nam bilo bolje da ne radi ništa i da umesto toga samo noću ostavlja upaljeno svetlo u kancelariji, kao Musolini kada je hteo da na Rimljane utisak vrednog vođe.

@bohumilo Gospodin Šomi jeste izrekao neistine. Izneo je, kako sam kaže, tvrdnju da radnici u Srbiji ne rade mnogo i da su slabo produktivni. Tu je prvi deo tvrdnje neistinit, što kažu pominjani podaci Eurostata. U istom smislu, Brkić ni ovde ne govori istinu: Opet je samo pola tačno, a pola netačno. Za razliku od tebe, koji lepo kažeš: Miša Brkić stalno pokušava da provuče jednakost između nerada i neproduktivnosti, pa u tom smislu koristi i ovo "radio, ne radio, svira ti radio", što jeste implicitno bezobrazno. Mogao bi malo da sjaše sa radnika i da se fokusira na to kako se preduzećima upravlja.

Volim i ja slano-slatko, pod uslovom da je slatki deo voćni. Nisam ljubitelj onih amerikanskih fazona burger sa sosom od meda, javorovog sirupa i smeđeg šećera. Pršuta i dinja su top, samo ipak pršuta u toj varijanti treba da bude od onih blažih - znači istarska ili kraška (ili italijanska, u krajnjoj liniji), a ne užička.

Ja definitivno neću, veoma volim ovu kombinaciju. Ne znam, nekako mi je poenta italijanske kuhinje svežina (ako mi se jede nešto masno i teško odabraću nešto iz srednjeevropske kuhinje, a ne, bože me oprosti, karbonaru), tako da su ananas i pica, iako netradicionalni, ipak u tom duhu (ako može pršuta i dinja, zašto ne bi moglo ovo?) Iz istog razloga mi se majonez tu ne uklapa, ide u kontrasmeru od onoga što volim kod pice.

Kad smo već kod majoneza, ovo je iz knjige "Titov kuvar", poglavlje "Žaklina Kenedi-Onazis na jahti 'Jadranka'". Ja zaista ne znam šta je Udba radila dok im se ovo odvijalo pod nosom. Nije ni čudo što se zemlja raspala.