Barkley#34

Da l' si lud, Pepe? Još se sećam kako sam se drao kada smo ih stigli i kako sam se smorio kada nismo uspeli da prelomimo. Kroz maglu se sećam da nas je Šćepo nosio do egala a da je onda Divac bezuspešno pokušavao nekim soliranjem da reši a da je to ispalo tragično.

Meni lično i personalno to ne samo da nije krajnji argument u takvoj diskusiji nego bih ga čak stavio u ''nijansu ispod'' onog što ja smatram najbitnijim kad MJ23 stavljam na prvo mesto, a to je kombinacija više stvari: fizičke predispozicije iskorišćene do najvišeg nivoa, zastrašujući (čak malo boles'an) mentalni sklop i pobednički stav, odlična odbrana uz spremnost da se ista igra (govorimo o čoveku koji je redefinisao pojam ''megazvezda'' u to vreme što ga nije sprečavalo da rilja i krvavi kolena), klač partije i epizode u više navrata, i trešnjica na vrhu - te titule u nizu i njegove partije u finalima su iz godine u godinu motivisale protivnike da prekinu i njegovu i klupsku seriju, a on je svaki put podizao lestvicu, uzimao i MVP nagradu i titulu, a usput frustrirao ostatak lige. Pritom, u drugoj trilogiji ipak nije bio u cvetu mladosti, što je dodatni povod za poštovanje. Samo stizanje u finale je ipak rezultat više faktora, pre svega snage i izdržljivosti cele ekipe, ne samo MJ. Međutim, kad bi se jednom došlo do toga, a dolazilo se redovno, ta najvažnija serija je bila njegovo igralište. A to je zastrašujuće - da neko iznova i iznova igra na najvišem nivou u najvažnijim i najtežim utakmicama i serijama. Kao kad je Bubka propuštao visine na kojima su ostali otpadali a on se posle takmičio sam sa sobom. To je nivo za sebe, a titule su samo posledica, svojevrsni ukras.

@Ta'verenPokrenuo si dosta pitanja i po meni dotakao različite teme pa bismo otišli u opasni off (a kao nismo). Sa nekim stvarima se slažem, sa drugim ne, ali suštinu svog stava oko konkretnog pitanja sam već izrekao u prethodnom postu, samo bih se ponavljao kada bih nastavio diskusiju. Da ne pomisliš da te kuliram. 🙂

Samo da posle Kecmana ne dođe Čildres.

Da, već su pomenuli ljudi, to je bar ok kada se pojedini glumci specijalizuju za određenog lika pa može da ispadne dobro kao naša verzija Duška Dugouška. Ja sam za tu sinhronizaciju u kojoj jedan lik čita sve smorenim glasom znao kao za urbanu legendu, a onda sam pre desetak godina bio u Poljskoj i dok sam nešto blejao u hotelu naletim na Simpsone. Prvo sam se obradovao jer mi se baš gledalo nešto tako a onda se smorio kad sam video da em ide titl em jedan lik čita tekst. Zgadilo mi se. Ovo je aksiom.

Šta misliš koje je značenje tri štrafte? SVE JE TO POVEZANO!!!

Cenim da posle jedne flajke pocrveniš kao Žoc na tajmu.

Mislim da si izvukao neke pogrešne zaključke. Zaštitu i promociju nacionalne kulture, uključujući i jezik vrše sve države i to nije ništa sporno. Verovatno neko među onima koji kreiraju tu politiku u državama koje si pomenuo misli slično tebi, ali bih pre to vezao za manje i siromašnije nacije (a i to samo uslovno), koje u poslednje vreme kubure sa velikim odlivom stanovništva. Pritom, najveći deo stanovništva odlazi zbog ekonomije i neuređenosti društva, a značajno manji zbog kulturne ograničenosti njihovog prostora. Sinhronizacija stranih filmova je prisutna u mnogim zemljama, i bogatim i manje bogatim. I kod nas su crtaći najvećim delom sinhronizovani, što je razumljivo zbog primarne publike prema kojoj su usmereni. Drugo, uvid u stranu kulturu se i prošlosti nije vršio samo kroz filmove i serije, nego i kroz knjige, stripove, časopise, obrazovni program. Svašta tu vidiš i saznaš, bez obzira na jezik na kome je predstavljeno. Čak i kad gledaš sinhronizovan film ti vidiš gradove, predele, modu, odnose, saobraćaj... spoljni svet, ukratko rečeno. Nije tu jezik presudan. Dalje, stanovništvo pomenutih država značajno više putuje - imaju više konekcija, opcija i finansijskih mogućnosti za posete gradovima, zimovanja i letovanja. Pogledaj eksploziju niskotarifnih letova, Interrejl opcije i gužve na putevima kad su odmori. Promoviše se razmena studenata, a u poslednje vreme i rad u inostranstvu, čak i u bogatim državama. Deca putuju od malih nogu sa roditeljima, upijaju strane zemlje, ukuse, zvuke itd. Čak i ako i ne idu u inostranstvo pre bih rekao da je to zato što su lenji ili ih ne privlači putovanje (a to imaš svuda) ili žive u velikoj državi sa raznovrsnom ponudom i mogu različite potrebe da zadovolje kod kuće. Francuska npr. ima i kulturu i istoriju i more i planine... Potrebne su godine da se sve to istraži. Uvek imaš onih koji misle da su iznad ostalih i da je sve ostalo manje vredno ili su lenji i nezainteresovani. Ali, ovako laički i bez analize podataka, samo na osnovu onog što čujem od svojih koji su preko i od onog što vidim po Evropi, nikako ne bih rekao da ih u većini ne zanima istraživanje inostranstva.

Kod nas to Only... ne znači ništa dok u Engleskoj odmah znaju o čemu je reč pa kad vidiš seriju sarkazam naslova pleni. Kažem, i Mučke je meni super, samo je pitanje šta se kome više sviđa. Nebitno, serija je vrh. 🙂

Jedan od razloga uspeha serije je u tome što su njenu evoluciju uspešno sproveli, što jelte mnogo puta ne uspe. Deda je bio začin, u malim dozama, taman koliko je potrebno da se ne svede sve na ovu dvojicu. Epizodni lik ali opet poseban u odnosu na ostale prateće likove iz serije. Kad razmislim sa ove distance, sviđa mi se što nisu pravili zamenu ''pozicija za poziciju'' nego su davanjem veće uloge Albertu izmenili i dinamiku odnosa njih trojice. To je rizičan potez ali su ga svi zajedno maestralno odradili. Znaš kako, idiome je teško prevesti direktno ili nešto blizu originalu a da u drugoj kulturi bude shvaćen na isti način. Meni je i originalan naziv odličan, čak bolji od prevoda, koji je isto dobar. Nisam siguran da bi prevod bio tako dobro prihvaćen, ako bi se Mućke sad prvi put emitovale. Mnogo više raje sada govori ili razume engleski, verovatno bi mnogima zasmetao prevod koji tako odstupa od originala (bez obzira na to što dobro pogađa radnju).

Deda mi je na prvih par gledanja bio smor, nekako mi se nije uklapao u celu Troter priču. Albert je baš legao i kao što je napisano gore postao treći glavni lik. Međutim, posle sam počeo i da kapiram dedinu rolu. Ona ozbiljna scena kad u skloništu priča o događajima iz rata mi je jedna od najupečatljivijih u celoj seriji.

Baš zajebano. Popričaj sa oftamolozima, makar telefonom sa nekim u nekim drugim gradovima oko toga koja stakla da uzmeš i koliko su sigurna zbog udarca. Javi iskustva.

Svih godinu dana.

Koju dioptriju imaš? Baš mi je čudno ovo za glavobolje. Nikada ih nisam imao posle igranja basketa ili fudbala a već godinama imam dioptriju preko -3.

Jebi ga, laki, čemu sad ovo?

Ja se isto već neko vreme kanim da ih nabavim ali me druge stvari uvek skrenu na drugu stranu. Prema guglu, imaš ovde https://www.cvikeri.com/sportski-okviri-za-naocare pa ih kontaktiraj ili dodatno guglaj.

Nezavisno od ostatka upisa mislim da nema mesta vređanju Grafičara izjavama tipa "nebitan klubić" i slično. Klub postoji stotinak godina, što je respektabilna cifra na ovim prostorima. Ti nižerazredni, lokalni ili fabrički klubovi su u srećnije vreme imali lepu bazu pratilaca i značaj u zemlji. To što su se lokalni kriminalci preko njih ubacivali i još se ubacuju u svet fudbala ne znači da bi trebalo vređati njihova imena i istoriju.

Dule ima mnogo mana i nervirao nas je (ili nas nervira) iz različitih razloga. E, sad, koliko god da otkrivam toplu vodu po stoti put, mislim da neke stvari moraju da budu potcrtavane iznova i iznova. Ko posle ovog: a posebno posle ovog boldovanog iznad, kaže da Dule nije veliki trener, za mene nije ozbiljan sagovornik.

Pozoveš je na kafu ili na kaficu?

Veći će problem biti onima na terenu što igraju u praznoj hali nego nama. Ključno je ovo drugo što ste naveli ti i SF3. Inače, ja bih odmah svirao kraj za sezonu i napravio PO sa svih 30 timova. Prvi u konferenciji odmah prolazi prvo kolo a igraju 2-15, 3-16 itd. Dalje sve kao i obično.

Nema ništa o verbalnim pozivima na intimne odnose sa protivnicima ili njihovom ženskom rodbinom. Da li se to smatra pozivanjem na kršenje propisa?

Supermiš https://www.mozzartsport.com/košarka/vesti/intervju---bo-mekejleb-au-čoveče-sećam-se-svakog-trenutka-u-partizanu-nikada-neću-zaboraviti/356720

Bogdan na dva, Keca spustite na tri i gotova dilema.

Ozbiljni ste igrači, bez zezanja. Ja ne znam da li bih sastavio jedan ceo spisak. @Del Piero Nije to slučajno bilo prazno polje.

Realno bar pola fore u toj sceni otpada na Trigera. Genijalno. Mislim da nikada nisam imao veći transfer blama gledajući nešto na teveu od onog kad Del i Rodni preuređuju dvorac.